Jump to content

ЖРУ теолози - социопате, психопате и мрачњаци!?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 115
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Teologija je danas potpuno nebitna. Svet trazi Boga, a ne rec o Bogu. Hriscani su uzasni tako da svet vise ne moze da nadje Boga u Crkvi.

 

Istina! S tim što mislim da gotovo nikada nije ni bila bitna u meri da se puk (čan ni verski puk) zanima za nju. Teologija je uvek bila i jeste stvar posvećenika. I onih koji teologiju imaju za hobi, ne za karijeru. Ali dobro.

Pisao sam ovde na par tema već - doduše izokola, dvosmisleno i bojažljivo - Crkva sve više postaje (ili odavno to već jeste?) mesto i znak odsustva. Za čoveka današnjice verovatno nigde toliko Bog ne odsustvuje kao u Crkvi. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Негде сам прочитала мисао Јустина Поповића, парафразираћу: "Ако хоћеш да изгубиш душу, упиши теологију. Ако  хоћеш да изгубиш разум, упиши филозофију" :)

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Негде сам прочитала мисао Јустина Поповића, парафразираћу: "Ако хоћеш да изгубиш душу, упиши теологију. Ако хоћеш да изгубиш разум, упиши филозофију"

 

To je on pisao u dert i karasevdah trenucima, nije mislio stvarno ... Vranjanci su to, njima ne treba verovati :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedino resenje je da episkopi podele crkveni novac gladnima ili da naprave posao za njih.

 

Kad bi crkva postala bedna kao narod napunila bi se blagodati do plafona. Voleo bih videti glad, a ne post kod nekog jerarha.

 

Nista mi drugo ne pada na pamet, valjda zato sto sam lud.

Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Teologija je danas potpuno nebitna.  Svet trazi Boga, a ne rec o Bogu. Hriscani su uzasni tako da svet vise ne moze da nadje Boga u Crkvi.

Претерујете по обичају,свет све мање тражи Бога не због "ужасних" хришћана, већ који ће му уопште Бог,у овом тотално секуларно-потрошачко-материјалном-самоугађачком свету,само му Он још треба да му подгрева савест...

Што се теолога тиче,могу рећи исто што се  овде провлачи за владике и клир, има ли неко да стварно верује у Бога, или се све свело на интелектуално- филозофске задовољштине властитога ега?!

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајде, да поставимо добре темеље.

 

Црква је ту због нас, Цркву освећује Утешитељ Свети Дух, Црква је сам самцати Христос, да се подсетимо Тајне вечере и речи Христове, Једите Тело моје и пијте Крв моју и то чините мени на спомен.

 

Нигде грозних Хришћана не видех, док у такву Цркву улазим.

 

Црква има неуништиве темеље, које ни добри ни лоши свештеници, не могу померити ни за педаљ.

 

Е сад, ако је вама мука да одлазите и гледате, како се неко напиње и пуни црвенилом лице своје, да помери неки темељ Христове Цркве у одори која икона Бога мора бити, онда то објасните мало тачније!

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи да се купе људи за паре. Па за то им не треба црква могу се купити и на другом месту. А Христово искушење лебац и камење то ништа. Него 'нако к'о Инквизитор, "на'рани па тражи врлину". Е па ако је тако онда ....... на ту и такву врлину. Из такве бих Цркве први изаш'о, доживотно, и ћао ђаци. Изем ти так'о спасење.

Мислим да си погрешно разумео Виктора. Сети се св. папе Лава 1. Мислио је на истинско монашко сиромаштво епископа као разрешитеља од световних искушења и пута уздизања ка Богу. Ово византијско кићење епископа као иконе Христа је на жалост довело до потпуно супротног од жељеног. Тешко је носити злато на себи а у срцу чувати завет сиромаштва. За многе и претешко, да не кажем немогуће (упс, рекох...). Да не говоримо о свештеницима као икони апостола и Христовом послању са једном торбицом и једном одећом, и да се не брину за јело и одело јер је сваки посленик достојан плате своје. То се данас углавном односи на сеоске попе (стицајем околности, мале парохије) и вероучитеље ;)

Дакле, ако епископи раздају акумулирано а свештеници прво одраде коју годину као вероучитељи (онако канонски до 30-е ;) ) и из клупе прво дођу у додир са децом, њиховим родитељима и проблемима (да осете на себи све недаће, а и мишљење пастве о клиру) па тек онда приме парохију, можда буде боље...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

свет све мање тражи Бога не због "ужасних" хришћана, већ који ће му уопште Бог,у овом тотално секуларно-потрошачко-материјалном-самоугађачком свету,само му Он још треба да му подгрева савест...

 

Ovo je totalna stereotipna pobožnjačka klasika: na jednoj strani je hedonistički, demonizovani i sebični svet, a na drugoj sam ja dobri hrišćanin koji sve to prezire i jedino traži blagodat i duhovnost i Boga u svojoj mirnoj savesti. Svet je ogrezao u mržnji, ja sam potopljen u bogotraženju, svet je zlo, ja sam dobar, niko ne traži Boga osim evo mene i moje grupice istomišljenika, itd, itd.

 

Zapravo, u korenu svake želje (bila ona želja orgijasta i hedoniste ili želja svetitelja i mistagoga) je želja za spasenjem, želja za nečim drugim od sveta. U krajnoj liniji to je želja za božanstvom, bogovima, Bogom, itd. Svet traži Boga, a problem crkve je što veruje da Boga ima u svom džepu i da sa Njim može manipulisati i deliti Ga prema svojoj potrebi i skolnostima i kome ona hoće i kako hoće. Ali cvrc!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сети се св. папе Лава 1. Мислио је на истинско монашко сиромаштво епископа као разрешитеља од световних искушења и пута уздизања ка Богу. Ово византијско кићење епископа као иконе Христа је на жалост довело до потпуно супротног од жељеног. Тешко је носити злато на себи а у срцу чувати завет сиромаштва. За многе и претешко, да не кажем немогуће (упс, рекох...). Да не говоримо о свештеницима као икони апостола и Христовом послању са једном торбицом и једном одећом, и да се не брину за јело и одело јер је сваки посленик достојан плате своје. То се данас углавном односи на сеоске попе (стицајем околности, мале парохије) и вероучитеље ;) Дакле, ако епископи раздају акумулирано а свештеници прво одраде коју годину као вероучитељи (онако канонски до 30-е ;) ) и из клупе прво дођу у додир са децом, њиховим родитељима и проблемима (да осете на себи све недаће, а и мишљење пастве о клиру) па тек онда приме парохију, можда буде боље...

Јако ми се свиђа ово горе написано.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zapravo, u korenu svake želje (bila ona želja orgijasta i hedoniste ili želja svetitelja i mistagoga) je želja za spasenjem, želja za nečim drugim od sveta. U krajnoj liniji to je želja za božanstvom, bogovima, Bogom, itd.

 

Lektira za istinsko priblizavanje Boga sebi i drugima, u vasceli svet.

 

Odlican ti je temelj, takva Crkvena vrata, ni djavdjav ne moze srusiti.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

па се само гледа ко шта ради, ко шта једе, ко шта пије, ко шта вози и остало.

 

Просто и једноставно! Титулари твоје приче, само нек` се понашају нормално и нема "штофа" за "причу"... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...