Дијалог са антиекуменистима

[Zayron]

Takvih koji su govorili kao drakce i Svetolik, šta mi imamo pričat s pravoslavcima kad je on to tamo sve teški jeretik do jeretika, istih takvih je bilo i kod nas i to čak medju biskupima i kardinalima. Jedan takav vam je sigurno poznat a exkomunikovan, isključen ili ako hoćete anatemisan je iz katoličke crkve zbog tih istih manira i objašnjenja kako bi se ustvari katolici "trebalo ponašat i odnosit" prema prema pravoslavcima (i protestantima), dakle "jereticima i raskolnicima". Šta se tu ima s njima kao nešto dijalogizirat ili raspravljat? To on takodjer nikako nije mogao (ili nije htio) shvatit. A s njim su exkomunikovani "latae sententiae" (samim tim činom) i svi njegovi sljedbenici i pristalice. danas im se kaže tridentinci, katolički tradicionalisti i sedevakantisti.

 

Exkomunikovan je zbog ovog:

 

Theological positions

Lefebvre was associated with the following positions:

• The rejection of ecumenism in favor of Catholic exclusivism;^[43]
• The espousal of pragmatic religious tolerance instead of the principle of religious liberty;^[44]
• The rejection of collegiality within the Church in favor of strict Papal supremacy;^{[Notes 14]}
• Opposition to the replacement of the Tridentine Mass with the Mass of Paul VI.^{[Notes 15]}

 

Ovo je vrlo zanimljiva stavka:

 

The rejection of ecumenism in favor of Catholic exclusivism;^[43]

 

odbijanje ekumenizma u korist katoličkog exkluzivizma, katoličke isključivosti (ili oholosti, samo katolici su u ptravu)

 

Marcel Lefebvre

http://en.wikipedia.org/wiki/Marcel_Lefebvre

 

A sad pravi društvo Josipu Brozu Titu i Fidelu Castru

na ovoj listi u Wikipediji, baš krasno društvo za biskupa:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_people_excommunicated_by_the_Roman_Catholic_Church#20th_century

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_people_excommunicated_by_the_Roman_Catholic_Church

 

Archbishop Marcel Lefebvre, Bishops Antonio de Castro Meyer, Bernard Fellay, Bernard Tissier de Mallerais, Richard Williamson and Alfonso de Galarreta for the Ecône Consecrations (Society of St. Pius X) without papal mandate. Formally declared to have incurred latae sententiae excommunication by Cardinal Bernardin Gantin on July 1, 1988.^[40][41] The excommunications of the latter four (the bishops consecrated in that 1988 ceremony) were lifted in 2009; the first two (the consecrator and the co-consecrator) had died in the meantime.^{[citation needed]}

[Milan Nikolic]

Антиекуменисти нам могу помоћи да поставимо боља и конкретна питања католицима.

[Zayron]

Антиекуменисти нам могу помоћи да поставимо боља и конкретна питања католицима.

 

Mogu vam pomoći isto toliko koliko i nama naši antiekumenisti mogu pomoći da bolje formulišemo pitanja za pravoslavce, tj. nikako. Srž ekumenskih dijaloga nije u uvjeravanju druge, suprotne strane u našu istinu već uvjeravanje sebe samih u to što pronadjemo istinitim ili ako hoćete pravovjernim ma odakle i svejedno od koga i sa čije strane to dolazilo. A tu nam ti vaši i naši antiekumenisti baš mnogo od pomoći ne budu jer da nije to tako onda biosmo razgovarali s njima tj. oni medjusobnoi bi te razgovore vodili ali kad bi ih već vodili onda ne bi tro bili antiekumenisti već ekumenisti. No, pošto oni odbijaju bilo kakav dijalog kao besmislen jer ako smo mi u Istini drugoj strani preostaje samo da to prizna, onda tu nije potrebno ni postavljati nikakva pitanja niti se mučiti tražiti nekakve zajedničke odgovore na njih. Prosto postanete pravoslavci/katolici kao i mi i čitava ta stvar i priča  i cijeli taj maratonski galimatijaš i natezanje oko svog tog ekumenizma je završeno i sasvim suvišno i nepotrebno. Jasno i jednostavno.

[Zayron]

Naši tridentinci i lefebvrevci neće naći ni za milion svjetlosnih godina ni najmanji tračak istine u pravoslavlju isto kao što ni vaši ziloti i starokalendarci neće naći ni za milion svjetlosnih godina ni jedno zrnce Istine u katoličanstvu, to je valjda jasno svima. Po tome smo sasvim simetrični, po tome šta dokažu i kolikog su dijaloga sposobni naši i vaši antiekumenisti i tradicionalisti. Njima niko ni danas ne brani da vode nekakve dijaloge  oni medju sobom, katolički i pravoslavni trradicionalisti. Pa što onda ne vode takve pregovore kakve ih oni zamišljaju i kako si ih oni predstavljaju ako neće ovakve kakvi se sad vode? A tako nam pokažu kako se to radi bolje. Ko im to brani? Papa im to brani ili neki od patrijarha? Najvjerovatnije zato što im do nikakvog dijaloga ni u Istini ni u ne znam čemu nikad nije ni stalo. Ono što njih zanima nije dijalog u ljubavi i Istini već monolog u povišenosti, aroganciji i neka ljudska satisfakcija u osjećaju nadmoći, samo ja sam u pravu, sveznanja i predominacije.

[Ненад Р.]

Увек , на свим странама има и за и против и они који су неодлучни . Тога је навек било и навек ће да буде.

[Zayron]

Увек , на свим странама има и за и против и они који су неодлучни . Тога је навек било и навек ће да буде.

 

Šta bi rekao ti za čovjeka, nekakvog katolika koji ne bi bio u stanju u cijelom pravoslavlju što postoji naći nijednu pohvalnu i dobru stvar prosto zato što su pravoslavci jeretici i raskolnici, tamo nema Istine ni svetosti ni ničega dobrog i to je ta njegova Istina o pravoslavlju. Šta bi rekao ti za čovjeka, nekakvog pravslavca koji ne bi bio u stanju u cijelom tom katoličanstvu što postoji naći nijednu pohvalnu i dobru stvar prosto zato što su katolici jeretici i raskolnici, tamo nema Istine ni svetosti ni ničega dobrog i to je ta njegova Istina o katoličanstvu. Što se mene tiče ja bih se vrlo zamislio nad tim da li su to uopšte kakvi hrišćani i jedan i drugi. A još više bih se zamislio kad bi jedinstvo Crkve tj. dijalozi koji se vode u tom smislu zavisili samo i isključivo na njima tj. na takvima. A najvjerovatnije je i do raskola koji traje već skoro punih 1000 godina i došlo jer su na vrhu i na istoku i na zapadu tada bili upravo baš ti takvi. I jedni i drugi. Tvrdoglavi, gordi, oholi. Puni sebe i svoje ljudske a ne Božije Istine i neustupni, nemajući blagodati, cjelomudrije, pokoru, lstrpljivost, jubav ni smirenoumlje.

[Ненад Р.]

Такви људи немају никакве везе са Хришћанством и то је за сваку осуду.

[Светолик]

 Не видим разлог да некога вређа православно вероисповедање. Ја га нисам измислио, још мање тумачио. Ми у Цркви имамо светитеље који су тумачили све што је неопходно за спасење, од Јеванђеља до догмата. Трубе Духа Светога је појам из нашег богослужења:

 

У светим Апостолима, у светим богоносним Оцима, и у васцелом светом Предању је једна иста Истина, једна иста Света Тројица, један исти Богочовек Господ Исус Христос, једно исто Еванђеље, једна иста Црква, једно исто охристовљење, једно исто обогочовечење, једно исто отројичење, једно исто обожење, једно исто спасење. Молитвена мисао Цркве громогласи: Богоносни Оци су трубе Духа Светога. Они су верни чувари Апостолских Предања — άπуότολικαν παραδόσεων.

 Нед. 7. по Пасцје, на велнцјеј вечерни, на Госп. воззв. стихири.

 

И још:

 

Пошто свети оци живе светим животом, поставши "оруђа" Духа Светог - "мистичке трубе" Свете Тројице, Љубави, Слова и Премудрости, онда су они од користи без обзира на начин којим говоре. Они имају пуноту "слова" (речи) јер су њихова дела преизобилна. А своја слова прословљавају када то од њих тражимо.

[Светолик]

Светог Јована Дамаскина сматрамо једним од "труба" Духа Светога, који је написао Тачно Изложење Православне Вере у којем стоји:

 

83. О вери

 

Вера је, свакако, двојака. Јер вера бива од проповеди[1] наиме, слушајући божанске Списе верујемо учењу Светога Духа. Међутим, вера се усавршава делатно верујући свему ономе што је законоположено од стране Христа, поштујући и испуњавајући заповести Онога који нас је обновио; јер онај који не верује по предању Васељенске Цркве, или који својим безаконим делима заједничари са ђаволом, тај је неверник.

А вера је, опет, основ свега чему се надамо, потврда ствари невидивих[2] или непоколебиво и одлучно надање у остварење онога што нам је од стране Бога обећано и онога што смо ми од Њега искали. Прва вера, дакле, припада нашој одлуци, а друга благодатним даровима Светога Духа.

[Zayron]

Трубе Светог Духа су нам објавили ове догмате и никаква савремена "толеранција" то не може изменити.

 

Sasvim to isto samo malo drugim riječima rečeno je tvrdio i ovaj gospodin, nekadašnji pariški biskup Marcel Lefebvre ali u suprotnom smislu, iz obrnute pozicije, opačnog garda. Dakle u smislu premoći istinitog  katoličanstva nad jeretičkim pravoslavljem a ono što se na kraju izmjenilo bio je ustvari jedino on sam, to se promjenilo. Zbog neposlušnosti Koncilu i koncilskim odlukama, naročito onbim tičući se ekumenizma i liturgije bio je raščinjen i iz Katoličke Crkve izbačen, exkomunikovan, anatemisan, tvrdio da se sa pravoslavnima a ni sa protestantima nema o čemu dijalogizirati niti bilo šta raspravljat, mogu se samo vratit u Crkvu od koje su otpali, Katoličku Crkvu, naravno, ništa drugo, nikakav ekumenizam:

https://www.pouke.org/forum/topic/39098-дијалог-са-антиекуменистима/?p=1291885

[Milan Nikolic]

Истина је првенствено Света Тројица. Од Ње треба поћи.

[Лазар Нешић]

Антиекуменистима је на памети - уосталом као и овим екуменистима - само једна ствар: што већа воља за моћ, положаји, каријеризам, лова, станови и рибе. То је све, не ваља у томе губити време.

[verum est in beer]

https://www.youtube.com/watch?v=6dhz8ROkPaw

[Лазар Нешић]

[Ненад Р.]

А ево нешто од традиционалисте ( адети су обичаји ) Сви ми без обзира да ли смо католици или православци , треба да чувамо своје обичаје . https://youtu.be/AX-DBOrWijE?list=FLvZjlOTuNDpZvv9pZzUHE8g