Дијалог са антиекуменистима

[Светолик]

За православне, који тачно исповедају, искључивост по питању вере и догмата је неопходна. Код нас у цркви су "искључиви" прослављени као светитељи и Оци цркве, св. Максим исповедник, св. Марко ефески, да не набрајам све исповеднике. 

[Zayron]

Ух, најежим се кад видим да неки православац, а још уз то неко ко се поставља као познавалац догматских истина да пише "Свето Тројство". 

 

U nas katolika se isto kaže Svatá Trojice:

https://www.google.cz/search?q=svat%C3%A1+Trojice&ie=utf-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=pLNhVdi6McywsQH5hIGACQ#q=Svat%C3%A1+Trojice

https://goo.gl/u2ff0m

https://goo.gl/v4Wcv7

I kod evangelika isto:

https://goo.gl/jHcIXs

[Zayron]

Cрпски: Светa Тројицa

Ruski: Святая Троица

Ukrajinski: Свята Трійця

Bjeloruski: Тройца Cьвята

Poljski: Trójca Święta

Češki: Svatá Trojice

Slovački: Svätá Trojica

Slovenački: Sveta Trojica

Hrvatski: Sveto Trojstvo

Cрпски: Светa Тројицa

Македонски: Cвета Троица

Бугарски: Света Троица

 

Svi katolici u Rusiji, Bjelorusiji i Ukrajini imaju za Svetu Trojicu iste nazive kao i pravoslavci.

To takodjer važi i za katolike i pravoslavce u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj, ti nazivi su isti.

U Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji se koriste oba naziva i Sveto Trojstvo i Sveta Trojica.

 

Zanimljivi su ovi linkovi:

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

Света Тројица или Свето Тројство

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0

[Milan Nikolic]

Тројство се може спомињати у неком својству. Међутим, Тројство припада Тројици.

 

Као што бисмо рекли за родитељку и рођеног. То су својства породице.

 

Та својства припадају личностима. Зато за Бога првенствено кажемо Тројица.

[Zayron]

Тројство се може спомињати у неком својству. Међутим, Тројство припада Тројици.

 

Као што бисмо рекли за родитељку и рођеног. То су својства породице.

 

Та својства припадају личностима. Зато за Бога првенствено кажемо Тројица.

 

No, kako vidiš nigdje medju Slovenima pravoslavcima ili katolicima ili protestantima se ne upotrebljava naziv Sveto Trojstvo, uvijek Sveta Trojica. Dakle je to problem samo Hrvata katolika i još možda nekih naroda ili ljudi, pojedinaca tj. pripadnika raznih hrišćanskih konfesija na Balkanu katoličke, pravoslavne ili protestantske vjeroispovijesti koji upotrebljavaju takav naziv. Dakle je to apsolutna iznimka, otklon od toga  što važi kod svih ostalih Slovena svejedno koje vjeroispovijesti. To s aspekta komparativne slovenske lingvistike.

[Marjanovic]

За православне, који тачно исповедају, искључивост по питању вере и догмата је неопходна. Код нас у цркви су "искључиви" прослављени као светитељи и Оци цркве, св. Максим исповедник, св. Марко ефески, да не набрајам све исповеднике. 

Није реч о тој врсти искључивости, већ о строгости и искључивости према другом човеку.

Наравно, никад према себи. Увек су други људи ти који су "неправоверни", "пали" и који ће ићи у пакао, чак и они који су православни. Ретко ко себе види као проблем.

Не треба заборавити да су и фарисеји били врло "правоверни" и у тој "правоверности" и "праведности" су разапели Господа. 

Први хришћани су били обележени као јеретици, секташи, кваритељи старих обичаја, безаконици, безбожници...

[drakce]

 

Па како можете онда да кажете да постоји само екуменизам дефинисан на Другом ватиканском концилу? На основу чега? 

 

 

На основу резултата. РКЦ пропагирају да можеш да верујеш шта хоћеш, само ако признајеш Римског Папу. Под признавањем подразумевају метално, интелектуално и вољно самоподчињавање његовом ауторитету у верским стварима.

[drakce]

@@drakce,

 

Буди љубазан и прочитај пажљивије:

 

 

Твоји одговори се не дотичу мог основног приговора, већ одвлаче овај дијалог на споредни колосек.

 

Теза о Тројичности Црквене Саборности као својства Цркве је, све док не докажеш да тако верују "сви, увек и свуда" (како је дефинисао Св. Викентије Лерински), теологумен. Једини извор који си овде презентовао је Св. Јустин Ћелијски. У погледу дефиниције својства, види Филозофска Поглавља Св. Јована Дамаскина (саставни део Источника Знања са Тачним изложењем... у издању Јасен, 1997 у преводу С. Јакшића), стр. 82-83, 14. О својству.

 

Насупрот томе, "сви, увек и свуда" верују да је Бог несазнатан разумом. Ево га и Св. Јован Дамаскин 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere001.htm

и Св. Јустин Ћелијски

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve15.htm

са лепим позивањем на дела Св. Григорија Богослова, Св. Василија Великог итд.

 

Из твог писанија произлази да би ти, на основу "Тројичности Црквене Саборности" доносио закључке о Богу, иако се Св. Јустин Ћелијски, на кога се позиваш, баш томе изричито противио, заједно са Св. Оцима.

 

Даље ме позиваш да "прочитам боље".

 

Ја сам своје прочитао и рекао шта имам.

 

Остаје ми само да вас, све заједно, поздравим. Можда владика Артемије није у праву, то још увек не знам, али сам сигуран да сте ви у криву и да сам вама ништа заједничко немам.

[Milan Nikolic]

Углавном се полази од 34. апостолског канона. Треба погледати још тумачења тог канона.

 

Све указује на важност саборности и поретка. Један од ретких канона који се завршава са позивом на Свету Тројицу.

[Marjanovic]

На основу резултата. 

Каквих резултата? Јесу ли протестанти признали папу и постали део РКЦ? Нису.

Нису ни православни. 

 

 

 РКЦ пропагирају да можеш да верујеш шта хоћеш, само ако признајеш Римског Папу. Под признавањем подразумевају метално, интелектуално и вољно самоподчињавање његовом ауторитету у верским стварима.

Није баш да можеш да верујеш шта хоћеш, али чињеница је да инсистирају на папском примату, то није спорно.

 

Спорно је рећи да постоји само такав екуменизам, а то није тачно.