Rehabilitovan Draža Mihailović

[Ћириличар]

@@Avocado,

 

1. Те правничке формулације ме стварно оптерећују, ја ти с тим лоше стојим. Генерално све те правничке формулације и тумачења, судско-процесне керефеке мени не значе ништа. Зашто? Да су људу-Људи та правила и закони им не би ни били потребни, овако пошто нисмо ми и та правила изврдамо те нам ти закони ништа не значе. Сатисфакција у виду било које санкције не доноси никакву правду. 

 

2. Не знам зашто учитаваш те "националистичке" мотиве, негде у ранијим постовима на почетку сам се осврнуо на злоупотребу у те сврхе. Свакако је да и такви људи постоје. Као што уосталом и све друго злоупотребљавамо тако ћемо и ово, како се коме ћефне, најчешће једнократно и ради политичког ћара.

 

Како рече Милан

Ај више... морам се убацити. У реду је, схватамо, не дијелимо се ( поготово овдје се не дијелимо, сви смо истога става - да је ово минорног значаја или макар не од неког пресудног ). То треба говорити онима што су били испред суднице.

 

Суштина се своди на питање - шта ова рехабилитација значи? Сам судија је одговорио на ово заправо...

[Милан Ракић]

Значи да је комплетна комунистичка историја један големи фалсификат. Као што је и наречена пресуда која је сада укинута, а као само мала коцкица у том мозаику фалсификата. Као доказ за тај фалсификат имали смо 90те. Имали смо прилику за отрежњење. Џаба. 15 година је прошло од каобајаги "шансе", ал не вреди. Ми просто нисмо кадри да изађемо из сопствених лажи. Зато смо и имали онај маскембал испред палате правде, што рече неко. Надам се, а из свог окружења видим да је тако па нада није узалудна, да је онај број маскираних мали и да ће њихове феште проћи без већих последица.

А како то мислиш-фалсификат? Твоји отац и мати-фалсификат!? Све што су створили у том систему фалсификат!? Мсм, ако желиш, а да не набрајам даље, дакле, 'ел ти "излетело" па си подвео под "фалсификат" или заиста тако мслиш, те у логичком процесу, д' извинеш, онда "испада" да смо сви "фалсификати"...

[Милан Ракић]

Јесу, потпуни су фалсификат. Цео народ, цела земља, кроз цео 20. век од Версаја па до данас, све је једна велика, огромна лаж и фалсификат. Све што смо радили, све што смо стварали, сви животи који су положени, све што се живело све нам нам је било узалуд. Да је све то било право, истинско, не бисмо ни рушили, ни делили се, ни убијали се међусобно, не бисмо бежали главом без обзира из ове земље. Генерације су "сахрањиване" мислећи да нешто раде и стварају. И нормално да је тешко да признамо да је све била лаж. И ја то разумем. Ја не могу тим људима ништа лоше да кажем, јер чим поменем ја ето налетим на отпор. Они и јесу нешто стварали, али неће да признају да су се зајебали, то је суштина свега. Нећемо да признамо да смо се као народ зајебали и због тог зајеба изгубили смо цео један век.

Ух! Не би' се баш мог'о "заклети" да је баш како ти написа... Ал добро, свак има свој поглед на свет...

[Avocado]

Значи да је комплетна комунистичка историја један големи фалсификат. Као што је и наречена пресуда која је сада укинута, а као само мала коцкица у том мозаику фалсификата. Као доказ за тај фалсификат имали смо 90те. Имали смо прилику за отрежњење. Џаба. 15 година је прошло од каобајаги "шансе", ал не вреди. Ми просто нисмо кадри да изађемо из сопствених лажи. Зато смо и имали онај маскембал испред палате правде, што рече неко. Надам се, а из свог окружења видим да је тако па нада није узалудна, да је онај број маскираних мали и да ће њихове феште проћи без већих последица.

 

Pa ne znači... ni najmanje... zato je i zakon besmislen i ova presuda besmislena... ova presuda samo znači da krivični postupak prema Draži nije sproveden "u skladu sa načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda"... ništa više ni manje od toga... a to smo svi i onako znali... niko nije u tom posleratnom periodu imao fer i pravično suđenje i po tom kriterijumu bi mogao da rehabilituješ i Aleksandra Lera... samo što su naši turili u zakon da nemecki vojnici koje smo osudili ne mogu da se rehabilituju... da se vlasi ne dosete... isto to važi i za suđenja nacistima u Nirnbergu i za suđenja japanskim zločincima u Tokiju, isto važi i za suđenje Petenu u Francuskoj, grčkim kvislinzima, pa i samom Vidkunu Kvislingu, mada su tu izgleda Norvežani odradili sve kako treba sa strane prava okrivljenog u postupku ali i on je osuđen po "zakonima" "izbegličke vlade" donetim 1941. i 1942. godine, naravno sa ciljem da se on i njegovi posle rata osude. Ideja da se presude iz tog perioda poništavaju posle ovoliko godina zbog neusklađenosti postupka sa "načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda" je sumanuta i upravo zanemaruje istorijski kontekst...

 

Ne može presuda kojom ništa meritorno nije rešeno ni utvrđeno o istorijskim događajima da bude nekakvo svedočanstvo o istoriji, niti da inicira nekakvo pomirenje... jednostavno, svim tim stvarima se sud nije ni bavio...

[Avocado]

 

За обичног човека гомила тих правничких формулација не значи ништа. Шта више, обичан човек би ти на ово рекао е, ај... (да не кажем шта). То је форма. Тупава и глупава форма. Реко ја теби да мене те правничке форме не интересују, то је обично мрсому*ење.

 

Onda da skratim i "prevedem": presuda kojom je Draža rehabilitovan je puka forma i mrsomuđenje i sa suštinom (onim što je u vezi njegovog lika i dela sporno) nema ama baš nikakve veze.

 

[Tumaralo.]

Pa samo je utvrdjeno ono sto su svi znali a to je da sudjenje nije bilo pravicno. Jaka stvar. Pa nijedno sudjenje porazenima u ratu ne moze biti pravicno.

I Nirberg je bio teska smejurija sa tog aspekta.

 

A Ravnogorci su ionako "narodno rehabilitovani" odavno cim imaju pravo na boracke penzije itd.

[Avocado]

Па што онда "победницима" то толико смета? Зашто им та форма смета ако нема никакве везе са суштином? Што прде по медијима, нарочито овим шатро либерално-грађанских светоназора, од чега се бране? Да није можда од савести...

 

Zato što su podjednako ostrašćeni kao poraženi...

[Благовесник]

Canak se zajapurio, bljuje zbog odluke o rehabilitaciji  D.M. ali  ustasomisleci  nije protestovao i bunio se kada su u Hrvatskoj potpisana odobrenja za penzije istinskim fasistima u ustaskim formacijama i to u onim najkrvolocnijim (doduse i ove nase dezurne alapace su manje vise ocutale, niti je bilo ko drugi iz Srbije vidjenije  protestovao ili preduzeo nesto znacajnije).

 

Bice zaista za jedno 100 godina, a vrlo verovatno i krace, da su partizani, ustase i domobrani bili branitelji, a srpski cetnici  agresori. 

 

Kako stoje stvari, da li je skupstina RS donela zakon o priznavanju antifasistickog ravnogorskog pokreta kao ucesnika u NOB-u tj. NOR-u?

Mislim da je to uradjeno 2011.godine, i da ucesnici ravnogorskog pokreta uzivaju zasluzene penzije, ne? 

[RYLAH]

Никад не гледам овог лика, али много интересантна емисија, има много тога да се сазна. Између осталог, и да Дража није осуђен за ратне злочине. Само још да нема лика из СУБНОР, могла би много боља емисија да буде.

 

https://www.youtube.com/watch?v=YVlbql6THgE

[Баба]

Ненад Поповић: Помирење услов за напредак

КАДА сам недавно у Субјелу положио венце на споменик генералу Дражи Михаиловићу, а потом исто то учинио и на спомен-плочи погинулим партизанима, педесетак метара даље, сетио сам се историје своје породице. Сви су са бакине стране били четници. Сви дедини, били су партизани. А живели су у два суседна села. И сви су једнако моји. И били, и остали!

Тако су кокарда и петокрака обележили историју и Србије и моје породице. Заправо су ретке оне породице које нису биле идеолошки подељене и које нису носиле тај ожиљак дубоко у себи.

Ја сам их у себи одавно помирио. И кокарду и петокраку, и четнике и партизане, и Дражу и Тита. Зато што мржња и поделе трују наше душе и не дозвољавају нам да се отргнемо из прошлости. То није само емотивна провалија у којој сте заробљени. То заточеништво не дозвољава да кренете напред. Мржња и поделе су скупе. Оне су огроман емотивни трошак. Онај који мрзи губи време, губи нове шансе, пропушта прилике. Мрзети, значи пропадати. Мрзети, значи губити. Мрзети није профитабилно. Мрзети није интелигентно. То правило једнако важи за појединца и нацију.

Зато сам с радошћу дочекао вест о рехабилитацији генерала Драже Михаиловића. Зато што се коначно Србија опаметила, јер одлука да Дража није крив, служи српском националном интересу и води ка постизању националног помирења без којег, ни као људи, ни као држава, не можемо да кренемо напред.

То су показале године иза нас. Ако смо ми старији били затровани мржњом и поделама, бар ће наша деца бити лишена те бољке. И моћи ће с поносом да се сећају да су Срби једини народ у Европи који је за време Другог светског рата имао два антифашистичка и ослободилачка покрета - партизански и равногорски! Све земље у нашем окружењу, Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија, а посебно нова чланица Европске уније, Хрватска, која је слала своје јединице на Стаљинград и починила незапамћени геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу - биле су на страни нацистичке Немачке.

Историјске чињенице говоре да је Југословенска краљевска војска у отаџбини била први покрет отпора, не само у Србији, већ и у читавој у Европи, који се супротставио немачкој окупацији. Велики број часних и храбрих официра и војника бивше краљевске војске није признао капитулацију и одбио је предају немачком фашистичком окупатору. Равногорски покрет је био признат и од стране западних сила и савезника. Генерала Михаиловића одликовали су, највишим одликовањима, амерички председник Хари Труман и француски генерал Шарл де Гол.

Надам се да ће нас овога пута историја научити памети! Зато што многи примери сведоче да су народи, тек по одбацивању острашћености и унутарнационалних зађевица, кренули путем истинског националног помирења. Тек када престану мржња и поделе, почиње снажан економски и политички опоравак.

Русија је таква земља. Русија је успела да победи и помири поделе у себи. Владимир Путин је рекао да би Крим могао да игра уједињујућу улогу за Русију, да буде "историјски и духовни извор, још једна линија помирења црвених и белих", јер Русе то црноморско полуострво везује за сећања на победе, али и на трагедију братоубилачког грађанског рата почетком 20. века. Руси су рекли, готово је с поделама. И мире се, у Путиновој Русији, и цар и Совјетска Русија, и бели и црвени, и Црква и Стаљин.

И увек националним помирењем управља Божја рука. Као што је обнова Храма Христа Спаситеља у Москви вододелница комунистичке и посткомунистичке Русије и симбол помирења "црвених" и "белих" Руса, тако и завршетак изградње Храма Светог Саве у Београду, представља симбол унутрашњег помирења српске нације. Што пре завршимо Храм Светог Саве, пронаћи ћемо и толико жељени мир у себи!

Тек када из себе избацимо мржњу и поделе, победићемо! Време је за праштање. Време је да све размирице и "ратови" међу нама, заувек престану. Шта, заиста, желимо да поручимо нашој деци? Зар да буду вечно подељени на четнике и партизане и да пропуштају нове прилике за себе и своју земљу? Бирајмо: хоћемо ли остати на отпаду историје или ћемо се укрцати у будућност? Хоћемо ли пузати назад, или марширати напред? Морамо изабрати ово друго, са наученом лекцијом из прошлости: мрзети није само лоше. Мрзети је глупо.

 

Новости

[Ignjatije]

 

извор

[florenntina]

ДРАЖА ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Александар Чотрић: Злочини без казне

Александар Чотрић

Они који ових дана оспоравају одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића најчешће као противаргумент истичу злочин који је у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године почињен над 68 мештана села Вранић у околини Београда.

У Вранићу је неоспорно почињен страшан злочин над цивилима. Индикативно је, међутим, да се тај масакр помиње у свакој прилици када треба осрамотити генерала Драгољуба Дражу Михаиловића, који је убиства најоштрије осудио и с њима нема никакве везе. Тек када се отворе тајни досијеи Озне и Удбе и када се отвори и ратна архива генерала Михаиловића, заробљена 1945. године, откриће се ко је злочин починио и ко га је наредио.

Михаиловић је, на основу сведочења његових најближих сарадника, који су успели да емигрирају на Запад, попут предратног професора Правног факултета др Радоја Вукчевића, за ово недело сумњичио Косту Пећанца и његове људе. Због доказане сарадње Косте Пећанца с окупаторима, злочина у Вранићу и још неких злочина, генерал Михаиловић је овог четничког војводу осудио на смрт. Неколико месеци после злочина у Вранићу, Пећанац је убијен у близини Сокобање, по Михаиловићевом наређењу. Исту судбину доживео је и Божидар Ћосовић, односно Божа Јаворски, самозвани четнички војвода из ивањичког краја. А за издајника и злочинца Михаиловић је прогласио и Јована Шкавовића Шкаву, зато што је партизане заробљене на Равној гори продао и предао Немцима у Ваљеву.

Међутим, злочини које су починили Коста Пећанац, Божа Јаворски, Вучко Игњатовић и команданти из Фоче, на процесу 1946. године, приписани су генералу Михаиловићу, иако је командант Равногорског покрета сва ова недела осуђивао, као и њихове починиоце.

Стаљинистички процеси који су у режији НКВД-а вођени тридесетих година прошлог века у Москви против Тухачевског, Зиновјева, Камењева или Бухарина бледа су сенка комунистичке инквизиције примењене над Михаиловићем. И на процесу против генерала агенти НКВД-а били су инспиратори и режисери. Ни католичка инквизиција није посезала за таквим поступцима, да некога убије, па да му годину дана после смрти пише пресуду.

Када је већ реч о злочинима, питам све оне који осуђују тобожње Михаиловићеве злочине, зашто не говоре о „пасјем гробљу” код Колашина у Црној Гори? Уочи Божића 1942. године партизани су на обали Таре убили 240 цивила. Свима убијенима била су извађена срца и потом стављена у руке. Починиоци масакра су убили и једног пса, разапели га на крст и истакли натпис „пасје гробље”.

За овај монструозни злочин никада никоме није суђено, а недело се прећуткује. Зашто је тек недавно објављено да су партизани у Другом светском рату и непосредно по његовом окончању убили више свештеника Српске православне цркве, него усташе? Живот је од „црвене правде” изгубило око 300 свештеника, а хиљаде њих су били у затворима и логорима, осуђени на вишегодишње казне.

У сваком рату, посебно грађанском, чине се страшни злочини, а победа припада онима који су суровији и немилосрднији. Процењује се да је током рата од руке комунистичке гериле страдало десет пута више цивила, него од припадника Југословенске војске у Отаџбини. После рата почињен је идеолошки геноцид над свим стварним и измишљеним противницима бољшевичког поретка у Југославији. До сада је пописано више од 50.000 њихових жртава.

Генерал Михаиловић је био на челу антинацистичке гериле и није имао државу. Усташки поглавник Анте Павелић је имао државу која је постојала на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине и која је вршила геноцид над српским становништвом. Према подацима из Меморијалног центра „Јад Вашем” у Јерусалиму, на територији НДХ убијено је више од 600.000 Срба и Јевреја. За све време трајања социјалистичке Југославије тај велики злочин није назван геноцидом или холокаустом. Објављени су бројни радови, студије и монографије о наводним злочинима Михаиловићевих јединица над Хрватима и муслиманима на подручју НДХ. Тако је одбрана од геноцида проглашена за геноцид. Анте Павелић за почињени геноцид у Брозовој Југославији никада није ни оптужен, те му није ни суђено.

Не оспоравам да су партизани били антифашисти. Када бих изрекао оптужбу да су сарађивали с фашистима, тиме бих увредио део српског народа. Уосталом, Немци знају ко су им били главни непријатељи, а у њихових документима се наводи да је више од осамдесет одсто становника Србије подржавало покрет генерала Михаиловића и да им је његов покрета задавао највише проблема на целом Балкану.

Уосталом, другачије није ни могао да поступа генерал и министар војни владе чије је седиште било у Лондону, а не у Берлину и који је носилац 19 високих војних одликовања за храброст и командовање у балканским ратовима и Првом и Другом светском рату.

*Аутор је посланик и председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета

 

објављено: 18.05.2015

 

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Draza-po-drugi-put-medju-Srbima/327783.sr.html

[Благовесник]

[Благовесник]

више од осамдесет одсто становника Србије подржавало покрет генерала Михаиловића

 

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Draza-po-drugi-put-medju-Srbima/327783.sr.html

 

Zato se Broz prema Srbiji odnosio kao okupator.

[florenntina]

To me toliko i ne cudi, koliko me cudi kako su se Srbi-komunisti odnosili prema Srbima koji nisu bili komunisti. Jako tuzno...Toliko zlocina u okviru najuze porodice, deca su ubijala roditelje, braca i sestre medjusobno, strasno...Kada razmisljam o tome, cini mi se da zivimo odlicno kako smo zasluzili. Samo milostivi Bog moze da nas trpi ovakve...