Rehabilitovan Draža Mihailović

[Плутон]

Ovi iz Njuza su amateri, ovo se zove vest!

NEOBJAŠNJIVA MISTERIJA: Crna ptica s crvenim znakom na čelu pala s neba baš kad je Draža pomilovan!

 

A пази овај наслов: ПОГИНУО ПЕРА ДЕТЛИЋ: Потресан призор у центру Београда (ФОТО)

[GeniusAtWork]

A пази овај наслов: ПОГИНУО ПЕРА ДЕТЛИЋ: Потресан призор у центру Београда (ФОТО)

 

Ček bre, pa ovo ista vest i slika ko u onom mom tekstu, samo tamo ubacili Dražu u celu priču?! 

 

Kakvo ludilooo.. ) )

[florenntina]

Entropija

 

Iz prošlosti učimo, a nju predstavljaju naši izbori koji su nam oblikovali sadašnjost. Budućnost je ono ka čemu stremimo, na osnovu naših iskustava i na osnovu naših očekivanja. Istorija ličnih odluka nas oblikuje i svaka odluka znači nepovratno izgubljene alternativne sadašnjosti i budućnosti, kao i otvaranje potpuno novih životnih puteva. Čovek  levom rukom grli svoju prošlost, a desnom rukom budućnost (može i obrnuto), znajući da je prošlost data, a da je budućnost ono što se može oblikovati i da ona nikada ne ispadne baš onakva kakva je planirana. Alternativno, prošlost nam je iza leđa, a budućnost ispred nas. Nas ne oblikuju samo lični izbori, jer smo socijalna bića. Oblikuju nas izbori nama bliskih jedinki sa kojima stupamo u interakcije, ali nas oblikuju i izbori šire zajednice. Iz tih izbora koji su za nas većim delom dati, učimo kako da se prilagodimo ili još bolje kako da predvidimo šta će relevatne grupe uraditi ili kada je reč o izuzetnima da oblikuju kolektivne izbore. Stabilnost postoji samo kao stabilno kretanje, uz prilagođavanja i oblikovanja. Ljudske jedinke su različitih sposobnosti da se nose sa stabilnosti koja ne postoji kao apsolutna i traže referentne tačke na koje se mogu osloniti. Kao socijalna bića traže te tačke u prošlosti zajednice, nastojeći da u sistem koji se kreće unesu neke statičke vrednosti koje su ustvari esencija najbitnijih i široko prihvaćenih (obično ne najboljih) odluka. Te tačke su potka za lični identitet, identitet porodice, lokalne zajednice, nacije, civilizacije.

Ako je nešto problem u Srbiji danas, to je što oslonca nema. To je vidljivo na mnogo načina - kroz nizak indeks sreće, velik broj korisnika lekova za smirenje, frustriranost mizernim linijama karijere i sadašnjostima koje nikako ne odgovaraju očekivanjima kreiranim u prošlosti, porodično nasilje, nekulturu življenja u urbanim celinama, odsustvo kulture dijaloga, primitivizam kao mejnstrim, zakletvu na siromaštvo kao poziv na vrlinu, srpski san gde svako može biti bilo šta... Ako oslonca nema ili ako on nije sazdan od solidnog materijala, sistem ide ka entropiji.

Entropiju u društvu koje se raspada najbolje vidite kada boravite u sistemima koji imaju solidne tačke oslonca. Američka domaćinstva vrlo često imaju barjak koji je tačka oslonca i tačno znaju esenciju sadržaja oslonca. Britanci su za svakog postradalog u Prvom svetskom ratu napravili jedan plastični mak i uslovno ga zasadili u dvorištu Tower of London. Poljaci svake godine nose papirne žute narcise koji ih sećaju na Drugi svetski rat i tužne dane u Varšavskom getu. Nemci imaju oslonac u tome da je Nemačka iznad svega na svetu. Srbija ima slična iskustva, ali nema oslonac i u takvoj zemlji Miloš Obilić pokreće Drugi srpski ustanak, Aričibald Rajs govori gluvima, a barjak nosimo protiv nečeg, sada već duboko fiktivnog, jer nemamo jasan sadržaj koji bi bio iza njega. Osnovni razlog je što smo kroz istoriju izvršili sistematsko silovanje istine i stvorili falsifikovane oslonce koje je jači vetar razvejao i ogolio. Stoga iz godine u godinu imamo sve manje želje da vidimo šta su naše pogrešne odluke, zlatnu prošlost tražimo u fiktivnoj prošlosti koja je tada bila deo puta u fiktivnu budućnost, sadašnjost nam je oblikovana sve inflatornijim i grotesknijim lažima, kako o tome gde smo stigli, tako i o tome gde smo se uputili i gde ćemo stići. Sistematski izbor laži  lepše od realnosti doveo je to toga da postoji ozbiljan problem izbora naroda koji nema oslonac i koji po pravilu bira loše jer ne bira realnost nego projekcije lažne budućnosti bazirane na miš-mašu lažne prošlosti i lažne sadašnjosti.  

Entropija će se nastaviti sve dok sistem ne bude bio sazdan na osloncima koji su bazirani na istini, ma kakva ona bila. Samo istina može dovesti do toga da levom rukom grlimo stvarna iskustva koja nam omogućavaju da razumemo uzroke ružne sadašnjosti i načine kako da desnom rukom zagrlimo budućnost koja ne izgleda sumorna ili u gorem slučaju loše izmaštana. Nas neće spasiti nijedan pisac bajki, bio on napredan, žut, koštuničav jer su spasitelji upravo bića iz bajki... Nas neće spasiti ni SAD, ni EU, ni Kina, ni Arapi, ni Rusi jer niko sa strane neće nas ubediti da  prihvatimo istinu, ako mi sami to nismo u stanju. Danas smo učinili mali korak, ispravili istorijsku nepravdu, trebaće još mnogo koraka da se napravi da bi umesto lepe laži počeli da biramo da živimo svoje živote, a ne da budemo statisti u farsi. Ne treba živeti u prošlosti, posebno ne lažiranoj, ali je moramo razumeti i prigrliti onakvu kakva jeste da bi shvatili zašto nam je sadašnjost loša i kako da delajući danas stvorimo lepšu budućnosti, koja će biti stvarna, a ne samo jadna projekcija lažnih iskustava. Pametan narod bi današnji dan proglasio danom pomirenja, jer smo prigrlili barem malo istine.

 

Aleksandar Stevanović at Thursday, May 14, 2015

 

Izvor: http://trzisnoresenje.blogspot.ca/2015/05/entropija.html?m=1

[florenntina]

BESEDA O DRAŽI

(Sveti vladika Nikolaj u crkvi Hristova Vaskrsenja u Čikagu, 18. jula 1954.)

Reče Gospod: „Od ove ljubavi niko nema veće nego kad ko život svoj položi za prijatelje svoje.” (Jovan, XV, 13)

 

Poštovana Gospodo srpska, braćo i sestre,

U svim vremenima i narodima slavljeni su kao veliki ljudi, iznad svih drugih, oni koji su položili život svoj za prijatelje svoje ili bližnje svoje. Takvu ljubav, pokazanu žrtvovanjem sebe za prijatelje i bližnje, nazvao je Spasitelj naš najvećom ljubavlju.

U širem obimu, takva se ljubav može odnositi na one velike ljude koji polažu život svoj za ceo jedan narod. U najširem obimu ona se odnosi isključivo na Sina Božijeg Isusa Hrista, koji je položio život svoj na krstu za vasceli rod ljudski.

Prema tome, Božije je, a ne čovečije, položiti život svoj za sve čovečanstvo; dok je za obične velike ljude: položiti život svoj za prijatelje i bližnje, a za najveće sinove čovečije: položiti život svoj za ceo jedan narod. Pokojni Draža Mihailović pokazao je najveću ljubav dostupnu sinovima čovečijim time, što je položio život svoj za narod svoj. Ljubav koja premaša i tu ljubav, nije za čoveka nego za Boga…

Pokošen je Draža kosom smrti posle petogodišnje mučne odbrane života svoga naroda, osuđenog na smrt i napotpuno istrebljenje. Pokošen je kosom nepravde u borbi za pravdu svoga srpskog naroda, ili rečeno vidovdanskim jezikom: za krst časni i slobodu zlatnu. Uvek i za uvek dva uzvišena i nepromenljiva načela u svim velikim srpskim borbama od sv. Save do naših dana. U borbi koju je usud dosudio njemu i njegovoj generaciji, on nije mogao dati ništa veće nego što je dao, tj. život svoj.

Zato će pravična istorija staviti njega na ravno sa kosovskim vitezima, kako njega, tako i svu njegovu izginulu vojsku, sve njegove hrabre vojvode, barjaktare, kapetane i ratnike. Jer, svi oni sa svojim vođom ostvariše onu ljubav koju Hristos naziva najvećom, položivši život za narod svoj, isto kao i veliki Knez na Kosovu sa svojom krstonosnom vojskom i Karađorđe sa svojim ustanicima. Uvek i za uvek ista vojska, isti narod, ista načela.

No zastanimo u današnji dan, i učinimo jedno sravnjenje sebe sa narodnim junakom kome činimo ovaj pomen.

Po svim opisima, Draža je bio narodni čovek u bukvalnom smislu. Da li su svi oni koji njega sada slave, narodni ljudi, ili pak tuđinci srpskom narodu u svemu osim srpskog imena?

Draža je bio duboko pobožan čovek, molio se Bogu dan i noć, postio, pričešćivao se i držao krsnu slavu. Da li tako čine svi oni koji se krepko drže za njegov šinjel i diče negdašnjim poznanstvom s njim?

Draža je bio u zakonitom braku s venčanom ženom. Kako se mogu onda hvaliti Dražom neki koji se žene (ili polužene) tuđinkama, dok njihove zakonite supruge u Otadžbini, verne i čiste kao vestalke, čuvaju ognjište, pale krsne sveće, vaspitavaju decu i očekuju sastanak sa njima?

Draža je činio sva usilja da ujedini i složi srpski narod. Šta, dakle, imaju zajedničkoga sa Dražom oni koji razdiru organizam srpskog naroda, cepaju Srpstvo i razbijaju ga u sitno iverje, koje nije ni za kakvu zidariju, nego samo za oganj, a sve viču: „Draža, Draža!“, „Ja i Draža!“, „Mi i Draža!“.

Draža, da je izbegao u inostranstvo (hvala Bogu te nije!), svakako bi se srcem pribio uz sve srpske nacionalne organizacije u slobodnom svetu. Kako, onda, da shvatimo one koji odriču svoj dug Srpskoj narodnoj odbrani i nisu učlanjeni ni u Srpsku pravoslavnu crkvu, niti u jednu srpsku rodoljubivu organizaciju?

Teško mi je, zaista teško, što moram da uputim sa oltara ovu oštru opomenu (ne samo radi Srpstva, nego i radi tih samih) onima koji moralno pokleknuše u stranom svetu, koji nadvladaše u ratu veća zla, dok sada u miru podlegoše manjim. Njima dovikujem: „Na pravi put, braćo! Vaš Komandant je živ, i on vas iz onog sveta vidi na stranputici i žalosti se! No, koliko mi je teško učiniti ovu opomenu nekolikim, toliko mi čini radost što sa ovoga mesta mogu da pohvalim svu onu ogromnu većinu srpskih ratnika koji do danas ne pokleknuše, nego ostaše na visini Dražine pobožnosti, rodoljublja i poštenja. To su Dražini junaci, koji sa svojim slavnim Komandantom pođoše kroz krv i oganj; kojima su rane jedino odlikovanje, a Dražin primer zvezda svetilja na putu života. Njima pripada prvenstvo, ali ne isključivo, u proslavljanju velikog srpskog sina mučenika.

Jer, Draža Mihailović pripada celom srpskom narodu, nikako jednoj partiji, i ne samo jednoj našoj generaciji, nego i budućim.

Narod koji u strahovitom mraku robovanja i stradanja, izdiže iz svoje sredine velike ljude, velike po ljubavi, pravednosti i hrabrosti, koji mu svetli u noći, dalek je od propasti a blizak vaskrsenju, većoj slavi i punijem životu takve ljude, mnoge i mnoge, na čelu sa Dražom Mihailovićem, darovao je Bog Srbima u ovoj mučeničkoj generaciji.

Da se radujemo i veselimo s blagodarnošću Svevišnjem. Jer, dok su kod nekih drugih naroda u prošlom svetskom ratu vođi bili krvoloci i strvinari, nemoralni zločinci kakve sunce nije videlo od postanka sveta, dotle su vođi srpskog naroda, na čelu sa Dražom, bili ljudi bogoljubivi, pravdoljubivi i narodoljubivi. Imena onih prvih na Nebu se neće spomenuti, a u istoriji sveta spominjaće se s odvratnošću i prokletstvom: dok će imena onih drugih na Nebu biti pesma besmrtnih duhova, a na zemlji slava i pohvala pokolenja i pokolenja.

Draža Mihailović bio je legendarna ličnost i za vreme svoga života, no njegova mučenička smrt stvorila je oko njegovog imena oreol svetog ratnika. S vremenom taj će oreol bivati sve svetliji, a ime Dražino sve slavnije. A koji se zovu Dražini, neka podražavaju Dražu.

 

Da se radujemo i veselimo s blagodarnošću Svevišnjem. Jer, dok su kod nekih drugih naroda u prošlom svetskom ratu vođi bili krvoloci i strvinari, nemoralni zločinci kakve sunce nije videlo od postanka sveta, dotle su vođi srpskog naroda, na čelu sa Dražom, bili ljudi bogoljubivi, pravdoljubivi i narodoljubivi. Imena onih prvih na Nebu se neće spomenuti, a u istoriji sveta spominjaće se s odvratnošću i prokletstvom: dok će imena onih drugih na Nebu biti pesma besmrtnih duhova, a na zemlji slava i pohvala pokolenja i pokolenja.

Bog da mu daruje večni život u sjaju Nebeske Srbije! Amin, Bože, daj! Slava mu!

 

Izvor: http://www.pravda.rs/2015/05/15/a-evo-sta-je-govorio-sveti-vladika-nikolaj-o-generalu-drazi/?lng=lat

[МилошБГ]

Ajde ok, da kažemo da su slike bile falsifikat, obukli se partizani, stavili šubare, kokarde i kamu i tako se slikali. OK. Odakle ti sada ovo majke ti?! Iz priča tvog dede? Fašisti nisu mogli da mirišu komunjare, jedva su čekali da napadnu SSSR i sad zajedno napadaju tvog dedu. Pobili toliko komunista tokom 30-ih da nijedan Nemac nije smeo više da pomisli da bude komunista u Nemačkoj. To mi je skroz neshvatljivo i čini mi se preterano. 

 

Ne nisi shvatio...neke slike jesu falsifikat koje kruze internetom,ali te koje si ti okacio vecina su na njima cetnici Koste Pecanca koji nisu bili pod komandom ravnogorskog pokreta i djenerala Draze.

 

Sto se tice Uzica to mi je licno deda pricao koji je posle 1943 pristupio partizanima,dakle nije neko ko je mrzeo partizane bio je i u cetnicima a posle ranjavanja i u partizanima,dakle realno je mogao da isprica istinu i objektivno. Opste poznata je stvar da su partizani nekoliko puta zajedno sa nacistima pa i ustasama jednom ili dvaput napadali cetnike. Uzice i uzicku republiku su gle cuda cetnici oslobodili a ne partizani kako glasi zvanicna istorija

 

I kakve veze ima sta je bilo u Nemackoj 1930 sa komunistima,niko ne kaze da su nacisti,fasisti,ustase voleli partizane i komuniste,jednostavno u nekim datim momentima su imali zajednicki interes koji su na terenu ostvarivali.

 

Uostalom Velebit je isao na noge nacistickim generalima 1943 i nudio im otvorenu saradnju za napad na cetnike.

[МилошБГ]

Лоше сам се ја изразио, нисам мислио да су и четници чинили злочине после рата, нису наравно, јер нису ни постојали.

 

Што се тиче сарадње са окупатором, тачно је, четници јесу сарађивали, али чак и партизани су били у једном тренутку спремни да се удруже са Немцима против четника, као што су били спремни да- према речима покојног Ђиласа- ако треба ратују и против Енглеза, ако се ови искрцају на Јадрану и пруже подршку ЈВуО.

 

Мени је логично што су и једни и други сарађивали, јер је било јасно да ће Немци пре или касније да оду, то је било јасно вероватно већ 1942, после слома против СССР- а, тако да је главни непријатељ и једним и другима постао супарнички покрет. То је била борба за опстанак. И једни и други су знали да у случају победе противника, после рата њих неће бити, што се показало као тачно. И то не само њих самих, него и друштвено уређење неће бити онако како су прижељкивали и за шта су се борили... То је била борба на све или ништа. Али то не потире да су оба покрета била у основи потпуно антифашистичка. Србија данас треба да се одреди према оба покрета преко појединаца који су учествовали у њима, да призна да су многи, на обе стране, гинули за слободу и свој народ. То треба оштро разграничити од идеологија оба покрета, јер данашња Србија следи неки трећи пут, нити је комунистичка нити је монархистичка.  

 

 

Ne slazem se sa ovim sto sam boldovao "cak su i partizani bili spremni" nisu oni bili spremni oni jesu saradjivali sa okupatorom,postoji par gradova gde su partizani zajedno sa nacistima napadali cetnike,postoji nekoliko precutnih dogovora da se ne diraju,kao sto postoji to martovsko kukumakanje partizana na celu sa Velebitom i Kocom da stanu na istu stranu sa nacistima u borbi protiv cetnika i obecanje da ce napasti cak i saveznike ako se iskrcaju u Jugoslaviju.

 

Taj dogovor je iskljucivo propao jer Nacisti nisu zeleli da se sa njima dogovaraju,odnosno Hitlerova naredba je bila da nema dogovora i sporazuma,za razliku od nacista i njihovih vojskovodja koji su bili tada u Jugoslaviji koji su bili za taj sporazum,medjusobnog ne diranja,zajednickog napada na cetnike,a onda i na saveznike.

 

Dakle jos jednom partizani su ne bili spremni za saradnju,nego uveliko saradjivali sa okupatorom. Sto ne iskljucuje da su u nekim segmentima i ostale strane nase saradjivale na ovaj ili onaj nacin sa okupatorom.

[МилошБГ]

Inače, na zahtev Svetogoraca Adolf Hitler je postao zaštitnik Svetet Gore, jel su svetogorci sada fašisti, saradnici il nešto treće?

 

pa da su bili nadomak ruke komunistima,svi odreda bi bili ubijeni sa naznakom da jesu nacisti i saradnici sa okupatorom.Uz verovatno neki film Bulajica kako zatupeli ofucani monasi na nekom saboru drze velicanstven govor o Hitleru spasiocu sveta.

 

Uostalom ko sto rekoh Drazi je spocitavano sto je imao svoje ljude medju nacistima i Nedicevcima,nebitno sto su njegovi ljudi tu bili u svojstvu spijuna,tako da me ne bi ni ovo cudilo.

[Караконџула]

Занимљив поглед на тренутну ситуацију дао је и Добросав "Боб" Живковић коју пронађох на његовој званичној фејсбук страници. 

 

[feeble]

Kontekst, emisija Al Jazeera o rehabilitaciji Draze

 

 

Ovaj pravnik iz Bosne postavlja zanimljivo pitanje, mogu li se postaviti pitanja o nefer sudjenju npr. na Nirnberskom procesu, ili neka druga sudjenja u proslosti gledano iz konteksta sadasnjeg vremena. A zanima me je li tacno ovo sto govori Vesna Rakic Vodinelic (koja se inace stidi ove presude o rehabilitaciji) o naredbi Draze za istrebljenje muslimana u Sandzaku i muslimana i Hrvata u Bosni u cilju stvaranje Velike Srbije, oko 15:30 minuta. Cini mi se da se to pominjalo ranije na forumu i da to ne moze da se pripise Drazi nego Dragisi Vasicu?

[Караконџула]

Нисам се мислио поново јављати у овој теми /поготово не са новом карикатуром/, али у "Политици" пронађох још једну карикатуру везану за овај догађај који је подигао много прашине, како у региону, тако и у самој Србији. Да се разумијемо, не сматрам се довољно упућеним да коментаришем ову тему /и износим разлоге "за и против" Дражине рехабилитације, јер је сувише закулисних радњи утицало на формирање става у народу и оних који га љубе и оних који га пљују/, али упоређивање Драгољуба Михаиловића са самим Хитлером сам могао очекивати од нпр. "Слободне Далмације" и иних острашћених посматрача тренутних догађаја у Србији, али од "Политике" и Душана Петричића баш и нисам. Сигурно да Дража није невин, али га не сматрам ни Хитлеровим (са)борцем, како се овдје представља. 

 

[Marjanovic]

Историјска је чињеница да су и партизани и четници били покрети отпора. Наравно, ову тезу многи одбацују мсатрајући да "може бити само један". Једни сматрају да је теза о два покрета отпора ревизионизам, а други комунизам. Наравно да ни једно ни друго није тачно јер су таква полазишта обично усидрена у политици и идеологији, а не у историјским чињеницама. То што су ова два покрета били супротстављени  и изразито сукобљени не значи да нису били покрети отпора. Сваки на свој начин. И у другим земљама је била слична ситуација (Француска, Италија, Грчка, Пољска...)

Врло често се заборављају и велике сличности између партизана и четника, односно између НОВЈ и ЈВуО:

 

И једни и други су се залагали за обнову Југославије са федералним уређењем. А то није био случај са окупаторима и разним колаборационистичким јединицама и политикама.

И једни и други су били герилци, што такође није био случај са окупаторима и колаборационистима, који нису били герилци.

И једни и други су се борили за наклоност Савезника и током рата имали подршку од њих.

За вођама оба покрета биле су расписане потернице окупационих власти. Што је и логично јер су оба покрета заправо били антиокупаторски опредељени.

Често су припаднике и једног и другог покрета отпора окупатори стрељани заједно.

Не треба заборавти да су почетком рата и једни и други деловали заједно против окупације.

[Avocado]

@@Зосима, ако ти мислиш да ја гајим неку мржњу или томе слично ту се грдно вараш. Ја сам од оних што кад погледају у прошлост жале због великих трагедија нашег народа. Знаш, ја сељаке познајем одлично, одрастао сам међу њима, знам им менталитет скоро па савршено. Мислио сам да је то један сиров свет, препун страсти, крајње грешан, и јесте, ал' кад сам видео како се живи по урбаним срединама а у Београду нарочито, ја сам реко маните ме, сељак је господин, елита над елитама. А тај обичан сељак је нахебо ко жути од тих истих комуниста. Обичан сељак. Као што сада нахебава од ових. И од аграрне земље постали смо на силу индустријска, геџа је од независног домаћина постао зависни пролетер. Видиш, у трагедији тог обичног сељака који је држао а и данас држи ову земљу, са свим својим манама које има, ја видим и трагедију овог народа. И кад ми неко каже комунисти су били супер, хероји антифашизма, ја му кажем да не прди. 

 

Да-да, последњег кога су дирали је обичан народ. Немаш ти Зоске благе везе са животом по том питању. Ето, већ сам писао, мој је деда са револверов упереним у главу отишао у пратизане. Мош мислити шта би било да је реко нећу. Прадеду Љубу (деда од стрица, ево му је кућа уз моју) су убили због 300кг кукуруза. Хеј, 300кг кукуруза. Од сиротиње. Остала жена са 4 детета иза њега.

 

 

E ali ti seljaci su osuđeni u fer i pravičnom postupku, po propisima koji su bili sasvim u redu i oni nemaju kao Draža pravo na rehabilitaciju... naročito ako su neki Mađari ili Nemci (ovi odoše i za manje od 300kg)... ako ne veruješ meni, pitaj Apelacioni sud u Novom Sadu:

 

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, podnosilac zahteva M. G. je ćerka pokojnih S. Đ. i S. A., lica čija se rehabilitacija traži. S. Đ. i S. A. su bili suvlasnici mlina u po 1/3 dela (ukupno 2/3 dela), dok je suvlasnik u preostalih 1/3 dela bio V. A. Sreski narodni sud u Senti je 5. 1. 1946. godine doneo presudu posl. br. K. 11/1946, kojom je optužene S. Đ. i S. A. oglasio krivim što višak svojih žitarica od 281 mc i 81 kg pšenice, kao i 11 mc i 55 kg ječma, na opšti poziv Predsedništva Narodne skupštine Autonomne Pokrajine u Novom Sadu nisu prijavili i predali na otkup ovlašćenoj firmi "Poljopromet", čime su učinili delo iz člana 7. Uredbe o otkupu hlebnih žita, te je sud imenovane optužene oglasio krivim zbog krivičnog dela iz člana 1. tačka 1. i člana 2, u vezi člana 4. tačka 3, Zakona o suzbijanju nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, S. Đ. osudio na kaznu konfiskacije 1/3 dela mlina, kao i na kaznu konfiskacije spornih žitarica u korist države, a S. A. na kaznu konfiskacije 1/3 dela mlina i spornih žitarica u korist države.

 

U obrazloženju presude je navedeno da je tokom postupka utvrđeno da su optuženi izvršili krivično delo na način opisan u optužnici i da ne postoje razlozi koji bi isključili njihovu uračunljivost. Postupajući po žalbi optuženih, Okružni narodni sud u Subotici je dana 7. 1. 1947. godine doneo presudu posl. br. Kž. 13/1947 kojom nije uvažio žalbu optuženih, ali je po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu na način da je S. Đ. osudio i na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od osam meseci, a optuženu S. A. na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od šest meseci i petnaest dana, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. U obrazloženju presude je navedeno da je prvostepeni sud izrečenu kaznu preblago odmerio u odnosu na težinu krivičnog dela i da je shodno tome drugostepeni sud po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu. U pogledu optužene S. A. je navedeno da je kao suvlasnik bila dužna da o nepravilnostima u radu preduzeća (mlina) obaveštava narodne vlasti, što ista nije učinila.

 

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešan je pravni zaključak i stav prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na rehabilitaciju propisani Zakonom o rehabilitaciji.

 

Naime, prema odredbi člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o rehabilitaciji, rehabilitovati se mogu lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona, sudskom ili administrativnom odlukom organa Republike Srbije. Prema stavu 2. istog člana pravo na rehabilitaciju ima lice iz stava 1. tač. 3. i 4. ovog člana ako je sudska ili administrativna odluka doneta protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda. Prema odredbama člana 5. stav 2. tač. 3. i 4. Zakona, po sili zakona rehabilituju se lica iz člana 1. stav 1. tač. 3. i 4. ovog zakona čija su prava i slobode povređena do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koja su sudskom ili administrativnom odlukom kažnjena za krivično delo iz člana 1. stav 3. i člana 5. stav 2, u vezi sa stavom 1. tač. 1, 3, 4, 5, 6, 11. i 12. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže ("Sl. list DFJ", br. 26/45 i "Sl. list FNRJ", br. 56/46) i za krivično delo iz Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, kada je protiv vlasnika preduzeća (radnje) povređena pretpostavka nevinosti primenom člana 11. tog zakona.

 

U konkretnom slučaju uslovi za zakonsku rehabilitaciju po članu 5 Zakona o rehabilitaciji nisu ispunjeni, jer se ne radi o krivičnim delima i uslovima za koja bi se osuđena lica rehabilitovala po sili zakona. S druge strane, postupak sudske rehabilitacije se odnosi na ona akta represije i nasilja koja su učinjena isključivo i samo iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, a koji su za posledicu imali lišenje života, slobode ili nekog drugog građanskog prava i to se u postupku rehabilitacije mora dokazati i nesumnjivo utvrditi. Da bi povodom podnetog zahteva za rehabilitaciju neko lice bilo rehabilitovano moralo je prethodno to lice ili njegov pravni prethodnik čija se rehabilitacija traži biti pravnosnažno osuđeno ili na drugi faktički način iz političkih, verskih, nacionalnih i ideoloških razloga lišeno života, slobode ili nekih drugih prava.

 

U konkretnom slučaju, kako je to utvrđeno u postupku pred prvostepeni sudom, roditelji podnosioca zahteva su presudom Sreskog narodnog suda u Senti od 5. 1. 1946. godine. godine osuđeni zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 1. tačka 1. i člana 2. u vezi člana 4. tačke 3. Zakona o suzbijanju nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže i izrečena im je kazna konfiskacije imovine (1/3 dela mlina i spornih žitarica) u korist države, dok je presudom Okružnog narodnog suda u Subotici od 7. 1. 1947. godine navedena presuda preinačena po službenoj dužnosti tako što je S. Đ. osuđen i na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od osam meseci, a S. A. na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od šest meseci i petnaest dana. Predmetno ponašanje pravnih prethodnika podnosioca zahteva je bilo protivno obavezama propisanim tada važećom Uredbom o prometu hlebnih žita po kojima isti nisu postupili i u vreme vođenja krivičnog postupka je bilo inkriminisano, odnosno određeno zakonom kao krivično delo i kažnjivo, a važećim Zakonom o rehabilitaciji za ta krivična dela nije predviđena rehabilitacija po sili zakona, što donekle ukazuje da se ne radi o neopravdanoj inkriminaciji u to vreme.

 

Naime, u periodu donošenja navedene krivične presude, nakon Drugog svetskog rata, povod inkriminacije radnji preduzetih od strane lica čija se rehabilitacija traži bila je realna potreba prehrane stanovništva u ratom opustošenoj državi, pa su u skladu sa značajem te potrebe za izvršioce krivičnih dela bile predviđene krivične sankcije, dajući time prevagu opštem interesu nad pojedinačnim. Pravni prethodnici podnosioca zahteva su osuđeni presudom koju je doneo nadležni državni organ - nezavisan i zakonom ustanovljen sud, koji je bio ovlašćen da samostalno i nezavisno ceni izvedene dokaze u prethodno sprovedenom krivičnom postupku prema odredbama tada važećih zakonskih propisa i da utvrđuje činjenice značajne za presuđenje u konkretnoj krivičnoj stvari. U postupku rehabilitacije sud se upustio u pitanje pravilnosti činjeničnog utvrđenja i ocene dokaza izvedenih u vođenom krivičnom postupku, za šta nije ovlašćen Zakonom o rehabilitaciji. Na osnovu sprovedenog dokaznog postupka i utvrđenih činjenica, utvrđeni su radnja izvršenja krivičnog dela i krivična odgovornost pravnih prethodnika podnosioca zahteva, a sve u skladu sa tada važećim materijalnim i procesnim krivičnim zakonodavstvom.

 

Tokom sprovođenja krivičnog postupka koji je pokrenut aktom ovlašćenog organa - na osnovu optužnice javnog tužioca, pravnim prethodnicima podnosioca zahteva kao optuženima je omogućeno pravo na odbranu prisustvom na javnom glavnom pretresu, obezbeđena je dvostepenost postupka, presuđeno je u razumnom roku, odnosno optuženima je omogućeno pravično suđenje, na koji način su poštovana načela pravne države i opšteprihvaćeni standardi ljudskih prava i sloboda. Činjenica da je prvostepena osuđujuća krivična presuda preinačena izricanjem strožih kazni optuženima po službenoj dužnosti bio je razlog za adekvatnu reakciju optuženih u krivičnom postupku putem vanrednih pravnih lekova, a ne osnov za rehabilitaciju u smislu Zakona o rehabilitaciji.

 

Sa druge strane, rehabilitovana mogu biti samo lica prema kojima su akti represije učinjeni isključivo iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, a podnosilac zahteva nije pružila dokaze da su njeni roditelji osuđeni i lišeni slobode i imovine isključivo iz nekog od tih razloga, odnosno nije pružila dokaze da je isključivo njihova nacionalna pripadnost bila razlog osuđujuće krivične presude i da se radilo o političkom i ideološkom progonu, kako to neosnovano zaključuje prvostepeni sud.

(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, poslovni broj Rehž 42/12 od 15. 11. 2012)

 

[Милан Ракић]

Е, ал ја причам о сељацима којима није ни било суђено ал им је пресуђено. У нечијој комунистичкој, идеологијом и мржњом отрованој тинтари.

Јесте! Али исто тако, након ослобођења или "ослобођења", "нашао" се један број људи, који су, као што Зоске помиње свог ђеда, добили пшарче земље и прочаја... И због тога и таквих ствари-сматрам, нема потребе сада да се пребрајамао... Тако било, ал` пре 70 лет!

 

Идемо даље!

[Avocado]

Е, ал ја причам о сељацима којима није ни било суђено ал им је пресуђено. У нечијој комунистичкој, идеологијом и мржњом отрованој тинтари.

 

Isto je, Zakon daje pravo na rehabilitaciju i onima koji su lišeni života, slobode i prava bez sudske ili administrativne odluke. Presudu sam dao da ukažem na to kako su naši sudovi uspeli da ovaj zakon drugačije tumače u različitim slučajevima (nije ni teško bilo pošto je zakon pravno katastrofalan i naravno politički motivisan)... a sasvim slučajno baš onda kada podnosioci zahteva nisu Srbi... evo za ove vlasnike mlina je sve bilo super, pravično i u redu... to što im je preinačena kazna na gore, za to su mogli da podnesu vandredni pravni lek (kao da se neko zajebava sa ovim ljudima)... za Ćatović Midhada (vidi presudu) nije bitno što mu je suđeno kao maloletniku bez advokata, što mu nije dostavljena presuda pa mu je uskraćeno pravo žalbe, što je doživeo torturu... za njega sud nije kao kod Draže rekao da neće da se bavi utvrđivanjem da li jeste ili nije bio kriv, već samo da li je bilo fer i pravičnog suđenja... naprotiv, u njegovom slučaju se Viši sud u Beogradu uopšte nije bavio pitanjima fer i pravičnog suđenja koje je podnosilac istakao, tj. razmatranje toga se svelo na to da je "okrivljeni Čatović Mithad nesmetano izneo svoju odbranu" (tu je i nebuloza o uslovnom otpustu), već se sud upustio u ponovno utvrđivanje njegove krivice i praktično je utvrdio iz veoma pouzdanih dokaza - zapisnika OZNE o njegovom saslušanju... koje saslušanje je sigurno izvršeno "u skladu sa načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda" jer je OZNA po tome bila poznata...

[Милан Ракић]

Па јесте, ал некоме је отето оно што је његово да би некоме било дато. Но, није ни битно, као што кажеш било пре 70 година. Из мог писања мислим да је мој став јасан. То је време наших дедова и прадедова у којима су се десиле кобне поделе које би требало превазићи и имати довољно памети (као што је нема) да се сличне ствари не догоде. Зато је сматрам важно да се каже и јавност схвати да четнички покрет нјие био ништа мање зло од оног победничког, те да ако је за време рата било злочина неки су наставили по истој матрици и после рата.

 

Ја никоме не замерам што му је деда или прадеда био овај или онај, јер их није бирао, нити може да промени прошлост. Ал може будућност ако прихвати да му та прошлост и није била баш тако лепа, праведна и часна па макар била и красна (што реко Баћушка).

Виш!

 

Мој тада старији син, играо се са његовим сином!

 

И каже тетка, која се сећала свега, па и његовог деде...

 

Каже тетка да је Његов деда, дош`о и рек`о, а када је "покупио" скривени "каииш" сланине...

 

Кажу да је рек`о: "Црна Вукосвава-сучим ћеш децу `ранити?""

 

Слава Богу, одрасли и сви нахрањени...

 

А ето-деца нам се данас играју! Хвала Ти Боже!