Jump to content

Biti gej u Srpskoj pravoslavnoj crkvi


Препоручена порука

 

Ipak, što kaže moja omiljena izreka: "Ima mnogih koje ima Crkva, ali ih nema Bog; ima mnogih koji ima Bog, ali ih nema Crkva".

Да,омиљена изрека нас острашћених...

Ја ипак мислим да се без мало труда,тешко може ући и Царство Небеско,а стављати све у оквире милости и неформалног дружења са Богом,може комотно искључити Цркву из нашег живота,са свим св тајнама и осталим "смарањима" типа поста,покајања и сличног...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 157
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ne razumeš, govorim o porivu čije zadovoljenje za sobom nužno povlači švaleraj. Probao i sa jednom ženom, molitva, al' džaba. Ili švrlja ili apstinencija.

Dakle, kontekst. Vidiš, ti i ja smo različiti, kontekst koji živimo nam je različit, pa su nam i izbori različiti. To isto važi i za homoseksualce. Znaš, možda ja moram da se izborim sa 10ak teških strasti, a taj homoseksualac samo sa jednom. Tako da je ta priča oko suženosti izbora još jedno od mnogih opravdavanja i samoopravdavanja.

Samo sto je seksualnost ne gledam kao strast vec kao jednu od glavnih karakteristika coveka, neodvojiv deo licnosti, koju, u ovom slucaju treba zrtvovati da se ne bi otislo na vecne muke... Da skratimo pricu.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znaš, možda ja moram da se izborim sa 10ak teških strasti, a taj homoseksualac samo sa jednom.

 

Није поента (само) у борби са страстима, по томе хомосекс. нису различити од било ког, сви имамо страсти, него што они немају никакву опцију да имају партнера, везу, нешто што се заснива на љубави а не на страсти а да притом буду у Цркви. Дакле или самоћа и Црква или љубав у партнерском смислу. Ми остали нисмо лишени могућности да имамо девојке/ жене и да будемо у Цркви. 

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I kod njih i kod nas je pitanje isto:
Kako ćeš proživeti ovih cca 77 godina da bi potom bio 'isto tako' u večnosti?

 

Oni, ako žele večnost sa Hristom, moraju da istrpe u samoći
(mada nikada neće biti sami) a mi da istrpimo svoje 'drugo ja'
(ili da trpimo bez nje iz ovog ili onog razloga, ili da trpimo u monaštvu) ,

isto - da bi bili sa Hristom Spasom u bezvremeniju.

Trpljen = spašen.

Приручник 'О Божанственој Литургији' светог Јована Златоустог - збирка одабраних светоотачких и савремених текстова, који објашњавају лепоту схватања и учествовања у Божанственој Литургији!
Цена 330,00 дин./ком. + ПТТ или +381 (0)63 839 6761

Link to comment
Подели на овим сајтовима

него што они немају никакву опцију да имају партнера, везу, нешто што се заснива на љубави а не на страсти а да притом буду у Цркви. Дакле или самоћа и Црква или љубав у партнерском смислу. Ми остали нисмо лишени могућности да имамо девојке/ жене и да будемо у Цркви. 

Па није баш тако,сви они имају везе па и ти црквени и чисто сумњам да их то нешто тангира,једино што их Црква неће благословити за век векова,бар не у православној, а какав ће Бог имати став о томе,не знам,али  верујем да њима врата раја нису затворена,само због тога,шта су...

 

Овде је основни проблем у схватањима те појаве као нешто природно,што нисмо могли да бирамо,што је мени апсурдно. 

 

Али оно што мене плаши јесте тенденција да се максимално толеришу све девијације,старсти,греси, да полако губимо и сам осећај за грех,тражимо оправдања,алибије, позивамо се на науку ,медицину,демократију,слободе, дакле цео опус спасења је у овоземаљској етици и моралу, Христос и еванђеље се морају прилагодити томе,уместо да буде обратно...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па није баш тако,сви они имају везе па и ти црквени и чисто сумњам да их то нешто тангира,једино што их Црква неће благословити за век векова,бар не у православној, а какав ће Бог имати став о томе,не знам,али верујем да њима врата раја нису затворена,само због тога,шта су...

Овде је основни проблем у схватањима те појаве као нешто природно,што нисмо могли да бирамо,што је мени апсурдно.

Али оно што мене плаши јесте тенденција да се максимално толеришу све девијације,старсти,греси, да полако губимо и сам осећај за грех,тражимо оправдања,алибије, позивамо се на науку ,медицину,демократију,слободе, дакле цео опус спасења је у овоземаљској етици и моралу, Христос и еванђеље се морају прилагодити томе,уместо да буде обратно...

Ako ovozemaljsku etiku prilagodimo Jevandjelju,kao sto kazes na kraju posta, i za ozbiljno uzmemo recu ap Pavla iz istog tog Sv. Pisma, onda tvoj prvi pasus a pogotovo njegov kraj gubi smisao. Covek je lepo rekao: "Ne varajte se...".
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немају гејеви никакав посебан проблем са СПЦ. Зашто би га имали?

Ко је верник зна шта му је чинити, и то онда и жели

Ко је атеиста баш га брига, што би му био проблем шта раде верници у СПЦ били геј, мушкарци или жене

Проблем са СПЦ имају издајничке власти и страни непријатељ, па стално развлаче наше јадне гејеве по медијима, да сам геј направила бих једну озбиљну параду против система.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чудно ми нешто... Тема покренута пре 144 минута,а још ни помена о неком "фајту"  :.mislise.

 

Saću, saću... nesto sam zauzet pa ne mogu da se posvetim forumu...

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да,омиљена изрека нас острашћених...

Ја ипак мислим да се без мало труда,тешко може ући и Царство Небеско,а стављати све у оквире милости и неформалног дружења са Богом,може комотно искључити Цркву из нашег живота,са свим св тајнама и осталим "смарањима" типа поста,покајања и сличног...

 

Šta je sad sasvim jasno je to da je crkva i katolička i pravoslavna i protestantska isključena iz javnog života, politike ili političkog života, procesa raspodjele državne vlasti i postala privatnom stvari svakog čovjeka i na svakom je ostalo da sam on odredi koliko i kakvog će utjecaja na njegov život imati Crkva, konkretno ta njegova crkva kojoj pripada, pravoslavna, katolička ili protestantska. Dakle desilo se na kraju da je Crkva figurativno i doslovno rečeno izgurana sa trona i učešća u vlasti, sa crkvenih propovijedaonica se vijekovima sluišalo da je tako nešto nemoguće i da ako se tako nešto desi biće maltene odmah Apokalipsa i smak svijeta. U medjuvremenu su bile francuska buržoaska revolucija, pariška komuna, I i II svjetski rat, Kominterna itd. itd. a jedina koja se morala pomirit sa položojem te "izgurane" iz javnog života je upravoi i jedino Crkva. Ta više ne učestvuje u ničem ozbiljnom u bilo kojoj državi a ako se slučajno nadje nekakva takva u kojoj učestvuje onda je ta država neozbiljno ustrojena i u protivnosti sa modernim liberalno-sekuzlarnim poretkom a crkvene ingerencije u javnosti su svedene na nivo ingerencija društva vlasnika malih okrasnih vrtova.

 

Mislim da Crkva (bilo koja pravoslavna, pa i naša SPC) neće nikada homoseksualnost izjednačiti sa heteroseksualnošću (crkveni brak) ili devičanstvom (monaštvo). To se jednostavno nikada neće desiti.

Ipak, što kaže moja omiljena izreka: "Ima mnogih koje ima Crkva, ali ih nema Bog; ima mnogih koji ima Bog, ali ih nema Crkva".

 

Hm, tako slično se govorilo i za žene, da ako im se da pravo na ovo ili na ono nastaće raspad sistema, društva, morala i nezamisliv moralni upadek, rastrojenstvi i razbroji po cijelom svijetu, neće se znati ko je glava porodice, ko pije i ko plaća ako će ženi biti dozvoljeno da radi, ima pravo glasa i nosi hlače - oblači se kao muško. Nastaće anarhija i raspad svijeta. A o ženama šeficama i direktoricama, ministarkama ili predsjednicama da i ne spoominjem. A najviše propovijedi u tom smislu bilo je izgovoreno gdje i otkuda? Upravo po crkvama i sa crkvenih propovjedaonica! A na kraju imamo šta? Imamo to da je jedina Crkva ta koja se sa takvim slijedom stvari pomiriti morala, htjela to ili nehtjela , imamo parohijanke koje hodaju u crkvu na liturgiju ili Misu u hlačama, nepokrivene glave i koje u Crkvi ne ćute već čak i služe kao čteci ili koje su čak predsjednicxama župnog/parohijskog vijeća i nositeljkama drugih važnih zatim još nekleričkih funkcija u Crkvi pravoslavnoj i katoličkoj, o težnji da ostanu jednake sa muškarcima i u pravu na rukopoložernje za sveštenika se dugo već zna i u pravoslavnoj i u katoličkoj Crkvi a u  većine od protestanata je to već i realizovana, ostvarena i dozvoljena praksa.

 

Podsjetimo se malo:

http://darhiv.ffzg.unizg.hr/2237/1/Zrinski,%20Igor%20.pdf

Neko to vidi i ovako:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/226946/Default.aspx

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...