Отац Александар Ђаковац: "Да нам срце не остане камено"!

[Milan Nikolic]

  Цитат

Кажем - то је мој лични дојам, и сва прича о некој фамозној есхатолошкој љубави просто не дјелује увјерљива, јер ако у свједочење пред свијетом иду они који не знају имена својим причасницима у храму у којем служе Литургију, не знају ко је болестан, ко сиромашан, ко од каквих искушења страда - све се на крају своди на високопарну причу која је у својој суштини шупља, неувјерљива, и на крају крајева - чиста дипломатија, и без велике разлике у односу на прозелитизам одређених заједница.

Рећи ћу своје виђење главног проблема. Наиме, када свештенослужитељ приступа причешћу и притом затвори двери пред народом, то значи да у литургијској заједници прети велика опасност од растурања пастве, и то управо на начин на који упозораваш.

Морамо схватити да Царство Божије почива тамо где је Причешће, односно тамо где је заједница око Епископа и његових парохија. Од тренутка када се изгуби свест и доживљај заједничарења у Тајној Вечери, онда се све може само стрмоглавити.

Узмимо пример заједничарења у храни код породичних домова. Када се укућани почну одвајати и када почну одвојено јести, то је показатељ да такав дом не може опстати, односно да ће доћи до индивидуализма и у свакој другој ствари.

Исти је пример и у манастирским заједницама. Наиме, у манастиру је забрањено ручање одвојено од сабрања (осим у ванредним приликама, например доласком са напорног пута, исл.). У манастиру је обавезно заједничко обедовање као пројављивање живе заједнице.

Покушајмо да протумачимо шта може изображавати свештениково одвајање и узимање Хране бесмртности (без присуства и сведочења народа). Другим речима, шта представља преграда између свештеника и народа? Ако се до сада није могла објаснити лоша конотација ове појаве, то не значи да је покушај оправдања изолације помоћу двери приликом причешћа без опасности.

Сваки хришћанин који се занима за тај проблем требао би да проучи посланицу апостола Павла Јеврејима.

[Александар Милојков]

Најжешћи коментар артемијеваца на фејсу ("Истина је само једна...")

Vlada Bgd Аrtemije je krstonosac zivotonosac molitvenonosac zemljonosac srbonosac pravovernonosac istinonosac zivovronosac cuvaronosac svetosvnonosac blagodatnonosac podviznosac pravonosac istinoljubac borenoljubac svetosavac pravoslavac istiniti borac SMIRENOBORAC!!!

"подвизносац"..."земљоносац"... "живовроносац"...   0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Guest Evgenik]

  Цитат

Покушајмо да протумачимо шта може изображавати свештениково одвајање и узимање Хране бесмртности (без присуства и сведочења народа). Другим речима, шта представља преграда између свештеника и народа? Ако се до сада није могла објаснити лоша конотација ове појаве, то не значи да је покушај оправдања изолације помоћу двери приликом причешћа без опасности.

Сваки хришћанин који се занима за тај проблем требао би да проучи посланицу апостола Павла Јеврејима.

Бата Милане,

нађох Предање (чини се најстарије) које каже да је двери увео св.Василије Велики.

Данас "затворене двери" фанатизованом и православно необразованом свијету представљају дословно некакав "бастион православља" што наравно везе нема с мозгом, а њихови велики теолози то правдају управо средњовјековно-ватиканским да гледање Тајни "није за непосвећене".

Будући да мјесто које говори о увођењу двери недвосмислено објашњава да је то св.Василије учинио не због народа Божијег, него управо супротно - због непосвећених свештеника којима је пажњу са светиње одвлачило то што су бленули у женски дио народа на Литургији (ко не вјерује, ено му житије за Јануар св.Јустина Ћелијског).

Како год окренули приче, како оне о "специјалној благодати", проистекла из менталитета свештеника-сеоског врача, тако и оне о народу недостојном свјесног учешћа у совршавању Тајне (недостојни да слушају молитву, а достојни да се сједине с Богом???) нигдје се не помиње у Православљу у контексту у којем се појављује данас код Срба. Никакво подвајање свештенства од народа на двије касте не постоји ни у Јеванђељу, ни у дјелима Светих Отаца, ни у Канонима Васељенским нити помјесним, нити у Предању Цркве, напротви, свештеници по Канонима не да имају олакшице, него се од њих захтијева и двоструко строжији типици и правила живота, па би по тој логици (примјењеној на данашњи контекст) попа морао да пости двије недеље на води, еда би био "достојан" да служи Тајну над тајнама.

Опет и опет - све одатле што смо још далеко од нивоа Немањића, и што је још парадоксалније, управо они који јавно тврде да то што чине, чине ради "очувања вјере светосавске" управо продубљују вестернизацију и то онај средњовјековни јуридички и духовно закржљали менталитет. Народ парадокса, ето шта смо...

[Hana]

Ako je Artemije nebitan sektas, zasto se o njemu pisu stranice i stranice tekstova na svim medijima? Covek je rascinjen, vracen u red monaha, oko njega je samo sacica monaha i vernika koji ga prate-cemu tolika buka oko toga? O Mirasu Dedaicu se ne pise ovoliko puno. Ni o MPC, osim kad se pominju njihova bezakonja u odnosu na Arhiepiskopa Jovana Ohridskog, velikog mucenika.

[Guest Evgenik]

Зато сестро, што он то није био. Радило се о многоуваженом и љубљеном Епископу

који је пао под утицај одређеног круга људи око њега који су га довели у сукоб са читавим свијетом.

Да је у питању тек неки десети, нама небитан секташ

наравно да не би постојала толика туга и секирација због догађања око њега.

[Aragorn]

  Цитат

  Цитат

Покушајмо да протумачимо шта може изображавати свештениково одвајање и узимање Хране бесмртности (без присуства и сведочења народа). Другим речима, шта представља преграда између свештеника и народа? Ако се до сада није могла објаснити лоша конотација ове појаве, то не значи да је покушај оправдања изолације помоћу двери приликом причешћа без опасности.

Сваки хришћанин који се занима за тај проблем требао би да проучи посланицу апостола Павла Јеврејима.

Бата Милане,

нађох Предање (чини се најстарије) које каже да је двери увео св.Василије Велики.

Данас "затворене двери" фанатизованом и православно необразованом свијету представљају дословно некакав "бастион православља" што наравно везе нема с мозгом, а њихови велики теолози то правдају управо средњовјековно-ватиканским да гледање Тајни "није за непосвећене".

Будући да мјесто које говори о увођењу двери недвосмислено објашњава да је то св.Василије учинио не због народа Божијег, него управо супротно - због непосвећених свештеника којима је пажњу са светиње одвлачило то што су бленули у женски дио народа на Литургији (ко не вјерује, ено му житије за Јануар св.Јустина Ћелијског).

Како год окренули приче, како оне о "специјалној благодати", проистекла из менталитета свештеника-сеоског врача, тако и оне о народу недостојном свјесног учешћа у совршавању Тајне (недостојни да слушају молитву, а достојни да се сједине с Богом???) нигдје се не помиње у Православљу у контексту у којем се појављује данас код Срба. Никакво подвајање свештенства од народа на двије касте не постоји ни у Јеванђељу, ни у дјелима Светих Отаца, ни у Канонима Васељенским нити помјесним, нити у Предању Цркве, напротви, свештеници по Канонима не да имају олакшице, него се од њих захтијева и двоструко строжији типици и правила живота, па би по тој логици (примјењеној на данашњи контекст) попа морао да пости двије недеље на води, еда би био "достојан" да служи Тајну над тајнама.

Опет и опет - све одатле што смо још далеко од нивоа Немањића, и што је још парадоксалније, управо они који јавно тврде да то што чине, чине ради "очувања вјере светосавске" управо продубљују вестернизацију и то онај средњовјековни јуридички и духовно закржљали менталитет. Народ парадокса, ето шта смо...

I ne samo to,nego su kasniji Oci otkrili da je upravo taj svestenik bio sa tom zenom predhodne noci...

Toliko o podvizavanju...

[Hana]

  Цитат

Зато сестро, што он то није био. Радило се о многоуваженом и љубљеном Епископу

који је пао под утицај одређеног круга људи око њега који су га довели у сукоб са читавим свијетом.

Да је у питању тек неки десети, нама небитан секташ

наравно да не би постојала толика туга и секирација због догађања око њега.

Jasno je to sve meni, ali mi nije jasno zasto se toliko prebacuju loptice sa nase na njegovu stranu i obratno. Meni vec pocinje da bude muka od svih tih vredjanja i medjusobnih ponizavanja. Cemu sad ovo-sektas i razbojnik?! To ne umanjuje bol nego ga uvecava! Valjda u svom ovom nevremnu koje besni na moru oko broda nase svete Crkve,  treba da se pokaze smirenje i da se zavapi ka Gospodu, a ne da se sukob jos vise produbljuje medjusobnim prebacivanjem i podcenjivanjem i cime sve ne.

Nije to sacica ljudi oko njega proizvela, u pitanju je mnogo veci razlog, a to je on sam. On je kreirao godinama svest tih ljudi, a ne obratno i zaista cvrsto veruje u to da je u pravu. U pitanju je sukob razlicitih stavova o zivotu nase Pravoslavne Crkve, koji postoje i kod nekih drugih episokpa. I ta dilema, verovati jednima ili drugima, stvara rascep ili raskol u narodu tj. u Crkvi. Ja zaista ne znam nista o tim njegovim finansijskim malverzacijama, jer se o tome godinama cutalo, pa sad "S neba pa u rebra" svi progovorili. Treba vremena sada da se to svari. Ali sto se tice jednog stava nekih njegovih igumana i monaha, jos iz ranijih godina- zasto se na Bogoslovskom fakultetu u Bg ni na jednom predmetu, ne obradjuju dela Svetog vladike Nikolaja i Svetog oca Justina Popovica- e to se i ja pitam? Zasto? Po mom skromnom misljenju , to je njihov najaci argument u ovim raspravama. Zasto samo Zizijulasova dogmatika? Zasto se ne radi i dogmatika oca Justina, pa da povlacimo paralele, da uporedimo? Da sagledamo sve bogoslovske momente o odredjenoj temi koji postoje i sva dela koja su nam na raspolaganju? Na to pitanje mi jos niko nikad nije odgovorio, a ni njima. A ima tu jos dosta toga nerazjasnjenog. I umesto da se na sve te teme povede neki konstruktivni razgovor koji bi imao smisla, vodi se medijski rat "Ko ce na koga prvi da baci kamen". Nit je lepo, niti je Hriscanski, sa obe strane. Zato ne vidim svrhu da se o tome uopste dalje govori. Bolje da svi zacute, da se smire, pa da tako smireni resavaju problem koji nije ni malo naivan, a ne ovako-bum, tras, sljas i tako u nedogled do vaskrsenja mrtvih...

[Guest Evgenik]

Све што кажеш стоји. Проблем је конкретно у Епископима, јер је то њихов посао који (очигледно) нису одрадили. Жалосно стање у којем немамо друге но окренути се да вапимо Богу јер још само он данас слуша гласове вјерника.

Да су одговорни на вријеме одрадили мисију међу народом а и међу свештенством,

ове теме не би ни у три лудила дошле до дневних новина и раздирале ионако напаћен народ.

Апсолутно сматрам да ови из Патријаршије немају право да се жале

јер смо народ препуштали самом себи, умјесто мисије сводећи Цркву

на ниво услужне дјелатности за повремене духовне потребе.

Убило нас самозадовољство и гурање главе у пијесак.

[Hana]

  Цитат

Све што кажеш стоји. Проблем је конкретно у Епископима, јер је то њихов посао који (очигледно) нису одрадили. Жалосно стање у којем немамо друге но окренути се да вапимо Богу јер још само он данас слуша гласове вјерника.

Да су одговорни на вријеме одрадили мисију међу народом а и међу свештенством,

ове теме не би ни у три лудила дошле до дневних новина и раздирале ионако напаћен народ.

Апсолутно сматрам да ови из Патријаршије немају право да се жале

јер смо народ препуштали самом себи, умјесто мисије сводећи Цркву

на ниво услужне дјелатности за повремене духовне потребе.

Убило нас самозадовољство и гурање главе у пијесак.

Na zalost tek sad je narod prepusten samom sebi i tek sada nema sa kim na ovu temu da porazgovara i da se utesi i umiri. Ja zivim u eparhiji u kojoj se sluzi sa otvorenim dverima vec skoro 20 godina i proslog petka su neki vernici pitali namesnika da odredi jednu crkvu u namesnistvu u kojoj ce se sluziti sa zatvorenim dverima. Covek se zbunio, poceo da zamuckuje i na kraju im jedva nekako indirektno, uvijeno odgovorio da to ne moze. Iza mene u pevnici svake nedelje stoji starija zena. Kada dodjemo do onog dela liturgije kada se peva "Dostojno i pravedno" (mi tu zastanemo i slusamo molitve iz oltara), a ona tiho otpeva "poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu." I tako uporno, svake nedelje, vec 20 godina. I naravno da su svi zbunjeni i sludjeni i sablaznjeni u narodu. Kad niko ne radi sa njima i niko im nista ne govori i ne objasnjava. Dodje crkven covek na ispovest i pola sata moli svestenika da ga ispovedi, jer se onaj izgovara da negde zuri. Nije uvek, ali se desava cesto. Pa ako je neki mladji svestenik, posle jos komentarise kako ga je taj i taj vernik "smorio"!!! Stvarno strasno i zalosno. Tesko je danas biti vernik u nasoj Crkvi, ne moze covek ni da se pokaje kako valja.

[Guest Evgenik]

Проблем је настао јер су неки литургијску обнову (која нам је насушно била потребна) започели а нису довршили па остао хаос.

Један од највећих узрока опште летаргије у црквеним круговима јесте чињеница да нико не контролише духовни живот кандидата за свештенство. Испаде да је довољно да завршиш школицу и одмах си велики ава. Нико више не јури по св.Гори и Русији преклињајући Господа да пронађе правог духовника, све се своди на благочестиви туризам. О истинском послушању, смиривању, борби да се нађе мир са собом и Богом да не причамо...

Још прије пар деценија је велики свети ава Јосиф Исихаста предлагао да му СПЦ пошаље десеторицу искушеника које ће научити умно-срдачној молитви, па да они касије оснују манастире широм Србије - али наши га нису удостојили ни одговора. Ко ће се тиме бавити кад се не бавимо ни профилима људи који уписују богословију и теолошки факултет, па тако смо дошли у ситуацију да имамо и сатанисте који се за своју мисију усавршавају на нашем факултету не били боље саблажњавали неутврђене људе.

Богословију задњих 20 година уписују полазници од којих 90% још прије уписа размишља само о богатству парохије, заради и колима која ће купити након рукополагања, тако да се сво његово дјелање своди на некакву болесну "јавну коректност" и то искључиво у односима према колегама (који могу да те олају код владике) и на шлихтање Преосвећеном.

Поштене свештенике који исрено воле свој посао и мисионаре дословно прогоне, и то не некакви неокомунусти либерали, ни секташи, него рођене колеге.

Због тога смо дошли до свог овог хаоса.

А доћи пред неког Епископа са овом причом изазива исту реакцију као да покушаш да му продаш најновији број "куле стражаре".

[Hana]

  Цитат

Проблем је настао јер су неки литургијску обнову (која нам је насушно била потребна) започели а нису довршили па остао хаос.

Један од највећих узрока опште летаргије у црквеним круговима јесте чињеница да нико не контролише духовни живот кандидата за свештенство. Испаде да је довољно да завршиш школицу и одмах си велики ава. Нико више не јури по св.Гори и Русији преклињајући Господа да пронађе правог духовника, све се своди на благочестиви туризам. О истинском послушању, смиривању, борби да се нађе мир са собом и Богом да не причамо...

Још прије пар деценија је велики свети ава Јосиф Исихаста предлагао да му СПЦ пошаље десеторицу искушеника које ће научити умно-срдачној молитви, па да они касије оснују манастире широм Србије - али наши га нису удостојили ни одговора. Ко ће се тиме бавити кад се не бавимо ни профилима људи који уписују богословију и теолошки факултет, па тако смо дошли у ситуацију да имамо и сатанисте који се за своју мисију усавршавају на нашем факултету не били боље саблажњавали неутврђене људе.

Богословију задњих 20 година уписују полазници од којих 90% још прије уписа размишља само о богатству парохије, заради и колима која ће купити након рукополагања, тако да се сво његово дјелање своди на некакву болесну "јавну коректност" и то искључиво у односима према колегама (који могу да те олају код владике) и на шлихтање Преосвећеном.

Поштене свештенике који исрено воле свој посао и мисионаре дословно прогоне, и то не некакви неокомунусти либерали, ни секташи, него рођене колеге.

Због тога смо дошли до свог овог хаоса.

А доћи пред неког Епископа са овом причом изазива исту реакцију као да покушаш да му продаш најновији број "куле стражаре".

Jeste sve tako i ja se slazem. Ali imam da dodam da ljudi idu po manstirima i traze duhovnike, bas zbog svog ovog duhovnog haosa. Ne idu po Rusiji i Svetoj Gori, ali prelaze po 600 km u nasoj zemlji, ne bi li se ispovedali onome koga su od srca i po volji Bozijoj odabrali. A verovali ili ne najtrazeniji su duhovnici bas u onim eparhijama i kod onih episkopa koji imaju iste ili slicne stavove kao Artemije, jer oni ne beze od naroda i njih njihovo duhovno cedo ne"smara"! Oni jako ozbiljno pristupaju svetoj tajni ispovesti i pokajanja, imala sam prilike to da vidim. Jeromonah ili svestenik pobozno pristupa svom duhovnom cedu, ozbiljno shvata njegovu ispovest i daje mu ocinski savet najbolje sto ume, posle cuti o tome i ne komentarise. Eto jos jedan razlog zasto Artemije ima toliko sledbenika. Radi se o tome sto svi mi imamo razlicite darove od Boga. Vladika Atanasije, svaka mu cast, veliki je i uceni teolog i svoje znanje koristi kako bi preveo sto vise svetih spisa i ostavio nama u nasledje. I njemu ne smeta sto je umirovljen, cak mu i odgovara. Ali kod Artemija je bila drugacija situacija, njegov najveci priziv je bio da bude pastir stadu, a ne nekakav naucnik i zato je umirovljenje doziveo kao tragediju svog zivota. U tome je zapravo problem, to ga je ponelo i tu se zaneo.

[о.ЗлаткоN]

Да не коментаришем превише, свештеник сам двадесетак година, променуо више парохија.... Дакле свакодневне парохијске обавезе, служба ... дође поштар... писмо из Епархије.... "Премешта се ...." ( потреба службе..... ово непише јер се необразлаже премештај - за чим и нема потребе обзиром да је то Благослов Епископа који свакако промишља о Цркви и нама са љубављу и бригом а свакако за добробит свих ). 

              Ово је једна сличица из албума ЖИВОТ ЦРКВЕ, и ту нема шта да није јасно или шта да се дода, кажете Амин и напред. У животу Црквене општине је исто ( нека се јаве моји цквењаци да потврде  0409_feel ) - добије благослов шта да чини и ... довиђонс  stadaradim  .

            Е сад .... ко је паметан разумеће шта мислим о непослушности и неприхватању благослова Виших Црквених истанци.  Прво се лепо послуша па ако се има шта питати, зна се како се пита, коме се обраћа... а дизање халабуке, протествовање, исправљање криве Дрине....  ништа од тога доброг донело није.

  " ....Господе, кажи само реч и слуга ће мој оздравити ...." 

[mirjanap]

  Цитат

......jer oni ne beze od naroda i njih njihovo duhovno cedo ne"smara"! Oni jako ozbiljno pristupaju svetoj tajni ispovesti i pokajanja, imala sam prilike to da vidim. Jeromonah ili svestenik pobozno pristupa svom duhovnom cedu, ozbiljno shvata njegovu ispovest i daje mu ocinski savet najbolje sto ume, posle cuti o tome i ne komentarise. Eto jos jedan razlog zasto Artemije ima toliko sledbenika. ...

Једном речју, одговорност на многе саблазни сноси црквена јерархија итекако.

Поред послушања њој, што је неопходно, мора се и она пренути.

Некада ми се чини да ми као народ имамо проблема са ауторитетима било где па и у цркви.

[timjančica]

  Цитат

Onda idi na "Verujem" pa ga lepo pitaj.

petarm, ti nam još nisi obrazložio tvoju tvrdnju da je jeromonah spc, otac simeon savelijanac i ispovjeda

jeres, ili sam možda propustila to?

[Sherlock H.]

Obrazložio sam još pre jedno mesec dana,na nekoj drugoj temi.