Живети слободно

[Grizzly Adams]

1 hour ago, Ayla рече

U međuvremenu sam otvorila svoj studio, i završila još jednu obuku, sada sam master-trener vezano za dvije djelatnosti koje obavljam.

Hvalim se, i prija mi. 

Сјајно!

Није то "хвалисање", баш је охрабрујуће да се прочитају овакве ствари.

[Juanito]

Ево текста на кога сам налетео и малкице се препознао у њему, а мислим да се фино уклапа у ову тему. 

Why young people don't buy cars and apartments anymore

Nowadays, the traditional measure of success — owning an apartment and/or a car — is out of date. An increasing number of young people around the world don’t want to buy them.

Research shows that the so-called millennial generation, who are now 30-35 years old, rarely buy houses and even more rarely — cars. In fact, they don’t buy super expensive things at all. In the USA, people under the age of 35 are called ’the generation of renters.’

Why does this happen?

Some sociologists say it’s because modern youngsters suffer from financial crises. That’s why people are afraid of ’serious’ loans.

But it’s not the most important reason. The thing is, the current generation of young people differs from their parents’ generation. They have other values.

The youth today has reconsidered the concept of success, which means:

• Successful people don’t buy property — they rent.
• If you want to be considered successful, invest in experiences: travel, do extreme sports, build startups.

The point is that people now don’t want prosperity and stability — all they want is flexible schedules and financial and geographical independence.

People have no interest in material things

Why own a car if you can take a cab? It’s almost a personal car with a driver. And it’s not more expensive than having your own car. Why buy a house in a beautiful place and go there for vacation, if you can find a place to stay through Airbnb in any corner of the planet? You don’t have to overpay for rent or buy a property in a country you love. The same thing with real estate in your hometown:

• You don’t know how long you’ll stay where you live.
• You can take on a mortgage for 40 years, or you can accept the fact that you’ll spend your whole life in a rented place.
• You’ll probably change your job in the next few years. If you rent, nothing prevents you from moving closer to the office.

According to Forbes, modern young people change jobs every three years on average.

The concept of ownership is no longer relevant

James Hamblin, The Atlantic’s columnist, explains the phenomenon as follows: ’Over the past decade, psychologists carried out a great amount of research proving that, in terms of happiness and a sense of well-being, spending money on new experiences is much more profitable than buying new things. It brings more joy.’

Experiences help us make friends

Social interaction between people is crucial to whether they feel happy or not. Talking to others and having a lot of friends makes you a happier person. But would people rather hear about how you spent a year in a wild country or about how many apartments you’ve already bought?

Here’s an extract from Hamblin’s article:

’Turns out people don’t like hearing about other people’s possessions very much, but they do like hearing about that time you saw Vampire Weekend.’

Remember that even a bad experience can become a good story. Material things cannot.

Buying things makes us worry

There’s one more thing. The things we own, especially if they’re very expensive, make us worry about their condition. If you buy a car, you’ll flinch every time someone’s alarm sounds outside. If you buy a house and fill it with expensive items, you’ll be afraid of being robbed. Not to mention the fact that a car can be scratched or break down, and a super expensive TV might break after a year of usage. But no one can ever take away the experiences you have.

Every purchase will go down in price over time

Our parents weren’t able to travel as often as we do. There wasn’t the possibility to have so much fun. They didn’t have so many opportunities to start a new business. Therefore, they invested in houses and cars, and we don’t want to do that. After all, every purchase, if it’s not a house or an apartment, will depreciate over time. And if we think about how quickly real estate depreciates during a crisis, then everything becomes even more obvious.

Experience is the only thing that matters: it won’t go down in price, and no one can steal it.

Izvor

[Grizzly Adams]

Добар чланак!

Има ту практичних и "филозофских" разлога. Практични су, на пример, да су (због чувене монетарне деформације) цене кућа данас веома "надувене". Пре 50 година, кредит за кућу био је одприлике 2 пута већи од просечне годишње зараде, данас иде до 10 и 20 пута. Узети кредит за кућу данас је једнако добровољном ропству. Кредит на 30 година није никакво "власништво"... Ко зна да ли ћеш уопште бити жив за 30 година, а у међувремену си заробљен, под стресом, плашиш се да промениш посао, тешко је преселити се, путовати итд. Осим тога, пошто порез на кућу може да буде позамашан (посебно ако је већа), то практично значи да никада заиста ниси "власник" већ заувек "подстанар" који плаћа "кирију" држави. Зашто би уопште себе стављао у такву позицију?

"Филозофски" разлози су ово што се у чланку наводи, а делимично је условљено и "глобализацијом", тј. напретком технологије. Данас многи људи нису зависни од радног места, већ могу да раде "на даљину". Зашто би се онда везивали за једно место? Можда се може рећи да је тај концепт и начин живота једноставно "застарео". У старо време "подстанар" је била понижавајућа реч јер су подстанари обично били сиромашни људи који се још нису "снашли у животу", данас је то сасвим другачије. "Снаћи се у животу" не значи "саградити кућу" као некада, већ "саградити" изворе прихода које ти омогућавају слободан живот.

[Juanito]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

Има ту практичних и "филозофских" разлога. Практични су, на пример, да су (због чувене монетарне деформације) цене кућа данас веома "надувене". Пре 50 година, кредит за кућу био је одприлике 2 пута већи од просечне годишње зараде, данас иде до 10 и 20 пута. Узети кредит за кућу данас је једнако добровољном ропству. Кредит на 30 година није никакво "власништво"... Ко зна да ли ћеш уопште бити жив за 30 година, а у међувремену си заробљен, под стресом, плашиш се да промениш посао, тешко је преселити се, путовати итд. Осим тога, пошто порез на кућу може да буде позамашан (посебно ако је већа), то практично значи да никада заиста ниси "власник" већ заувек "подстанар" који плаћа "кирију" држави. Зашто би уопште себе стављао у такву позицију?

Постоји једна варијанта која је честа овде у Холандији. Због разних регулација кирије су астроносмске. Али заиста астрономске, не баш ко Менхетн, али ту негде и то не говорим о центру Амстердама. Рата за кредит зна да буде дупло јефтинија од кирије и при том добијеш бољу кућу или стан. Многи људи једноставно узму кредит и плаћају га четири или пет година, а онда продају стан и врате шта је остало. Ту онда нема никаквог ропства, осим ако не пропуштам нешто.

[florenntina]

Da, da bas i ovi "moji" milenijalci to pisu, sto je i Ivica okacio. Njihov cilj (koji su dostigli) jeste da budu finansijski nezavisni kako bi mogli da RADE stvari koje vole. 

Tako su uspeli da se penzionisu sa 31.

Inace su po struci inzenjeri i sve sto su uradili bio je cist proizvod matisa, bez ikakvih emocija i sentmentalnosti, mislim na ekonomske odluke kao npr. na kupovinu kuce vs. investiranja za kupovinu slobodnog vremena. Sve se moze procitati na njihovom blogu koji sam okacila, ako nekoga interesuje.

 

[Juanito]

Управо сада, florenntina рече

Tako su uspeli da se penzionisu sa 31.

 

Е да, то је све чешће. Пензија у тридесетим.

[Grizzly Adams]

2 minutes ago, Juan рече

Постоји једна варијанта која је честа овде у Холандији. Због разних регулација кирије су астроносмске. Али заиста астрономске, не баш ко Менхетн, али ту негде и то не говорим о центру Амстердама. Рата за кредит зна да буде дупло јефтинија од кирије и при том добијеш бољу кућу или стан. Многи људи једноставно узму кредит и плаћају га четири или пет година, а онда продају стан и врате шта је остало. Ту онда нема никаквог ропства, осим ако не пропуштам нешто.

Под условом да можеш да продаш колико си платио, не упаднеш у проблеме и сл.

Ово што причамо нису нека крута правила, већ управо - размишљати изван устаљених образаца. Ако је најбоља варијанта то што си описао, супер.

[florenntina]

2 minutes ago, Juan рече

Постоји једна варијанта која је честа овде у Холандији. Због разних регулација кирије су астроносмске. Али заиста астрономске, не баш ко Менхетн, али ту негде и то не говорим о центру Амстердама. Рата за кредит зна да буде дупло јефтинија од кирије и при том добијеш бољу кућу или стан. Многи људи једноставно узму кредит и плаћају га четири или пет година, а онда продају стан и врате шта је остало. Ту онда нема никаквог ропства, осим ако не пропуштам нешто.

Pa to je super. Nisu ovi milenijalci protiv kupovine kuce, nego protiv kupovine kuce koja ce kupiti tebe... A ako stvari/cene dodju na neku prihvatljivu meru (npr. 3-4 godisnje plate), zasto da ne. Naravno da je lepo imati svoju kucu narocito ako ces vecinu vremena provoditi u njoj, ziveti, odgajati decu itd.

[Grizzly Adams]

1 minute ago, florenntina рече

Nisu ovi milenijalci protiv kupovine kuce, nego protiv kupovine kuce koja ce kupiti tebe...

Ствари служе човеку, а не човек стварима.

[Juanito]

Ма какви су вас бре миленијалци спопали, Тоза то објаснио још док миленијалци нису били у плану. Запад увек касни за нама.

 

”Шта ће нама шоферима кућа

ај кад је наша кућа путујућа”

 

P. S.

Шта ће нама шоферима жена

ај кад нас туђа вуче за рамена

[florenntina]

Ima jedan sjajan lik ciji blog isto pratim http://www.greaterfool.ca/ koji stalno podseca na formulu koja ti tacno kaze kada treba kupiti kucu/nekretninu i za koju vrednost (zavisno od br. godina, prihoda itd).

Sustina njegove filozofije je diversifikacija kapitala kojim raspolazes sa akcentom na likvidnost. 

[florenntina]

Kad me vec krenulo sa reklamiranjem blogova, evo i nesto specijalno za brata Grizlija. Nadam se da ce biti od koristi

http://rootofgood.com/roth-ira-conversion-ladder-early-retirement/

 

btw. ovaj tip Justin, sudeci po komentarima, je fenomenalan finansijski/poreski savetnik a to je uvek retko i tesko naci.

[Grizzly Adams]

Drive

Једна од најважнијих ствари је оно што Амери зову "drive", не могу да се сетим одговарајуће речи код нас, рецимо да би могло да се опише као "унутрашња покретачка снага/нагон/инстинкт". То је она "мотивација" која човека стално гура напред, али са одређеним циљем. Када не треба да се "тераш", већ те нешто "носи".

Мислим да то има свако у себи, може лако да се види код деце када се играју, само се кроз живот "убије" разним разочарањима, неуспесима итд. То треба пробудити у себи. Грешка коју људи ту праве је што покушавају да се "натерају" или "дисциплинују" - како се "дисциплина", нажалост често погрешно разуме. Човек може да се нешто натера да ради један дан, можда неколико дана, али ако мораш да се "присиљаваш" нећеш издржати дуже време. А за било шта битно у животу потребно је управо то - дуже време. Оно што, нажалост, многи родитељи и учитељи не разумеју јесте да "дисциплина" долази из сасвим другог извора - "drive". Када имаш ту покретачку снагу, онда то што радиш и није "дисциплина" како они то разумеју, јер није никаква "присила" у питању, не "тераш" се, већ ти то што радиш дође природно, наравно да то радиш. Јер то желиш. Не би радио ништа друго.

То се развија, тј. буди у човеку на сасвим други начин. Ево шта ради за мене - шта год да радиш тренутно стани. Већина активности које радимо у току дана не помажу пуно, задовољство "завршеним задатком" је можда само тренутно. Често га уопште нема. Зато стани. Остави све. Одвој слободно време које ће бити само твоје, потпуно изоловано од било кога/чега. Пола сата, сат, два, није битно. Престани све што радиш и седи. Ништа није хитно. Неће свет пропасти за сат времена без тебе. Ниси баш толико битан.

Онда размисли добро шта тренутно мораш да урадиш, на шта си присиљен стицајем животних околности - нпр. мораш на посао који ти се не свиђа да би платио рачуне итд. ОК, прихвати то. Нема проблема, урадићеш то. Онда пусти да прође тих пола сата, само седи и уживај у времену. Осети како пролази, осети како те више не "носи" та река, него да си "изнад воде". Више ниси у вртлогу и брзаку, већ плуташ на мирној води. Немој да се трудиш да било шта радиш, све мисли које наиђу само пусти да прођу. Сетио си се неког хитног посла? Нема проблема, урадићеш касније. Ако не гори кућа, може да сачека пола сата.

Док тако "плуташ" одвој још један период времена - опет пола сата, можда само 15 минута, није битно. Важно да је "одвојен" и "заграђен" од свега осталог. Ако немаш данас, онда за сутра. Сети се нечега што нису тренутне обавезе, а хтео би да урадиш. Нешто што волиш. Било шта, само не "обавезе". Можда да почнеш неку књигу. Онда то испуни себи, али обавезно испоштуј време. Немој да се "занесеш" и читаш четири сата, ако си планирао само један. Навиј сат да те прекине тачно када си решио да престанеш.

После неког времена, осетићеш све већу жељу да радиш то што си започео - можда ће се то променити више пута, нема проблема. То је поента - пронаћи поново тај "дечији жар". Често је човек толико заслепљен тренутним, свакодневним стварима да се више и не сећа шта заиста жели. Временом, ако те заиста тај "хоби" покрене, направићеш од њега нешто више, можда чак и бизнис који ће омогућити да живиш.

Тако се буди "drive". Бар ја тако радим, јер ово што је писано у другом лицу је у ствари неки мој унутрашњи дијалог са самим собом. Надам се да има смисла...

[Јелена011]

Ne znam ni ja rec na srpskom ali mi je poznat termin medj muzicarima a to je drajf. Ima sjajnih muzicara, koji su skroz "tacni", sve oni pogode, i note i tempo i ma sve sve, ali sviraju sterilno, ne verujes im dok ih slusas, njihovo izvodjenje nema "muda", nema tog drajfa, te energije koja se "oseca", koja se cuje, jednostavno oni su samo to, tacni ispravni i to je sve, njihov vrhunac. Nisu dali sebe, nisu se uziveli, jok, samo su odradili.

Tako i medju ljudima, masa njih odradjuje, jer se valja, jer moraju, jer od njih to neko ocekuje. Vremenom i obavezama, zaborave i koji su krompir posli tom stazom na kojoj su, ali racunaju da je sad kasno, pa tu su muz zena deca obaveze hipoteka ili ti kredit i sto drugih cuda, pojede ih kolotecina, a da ih pitas cemu to i gde je onaj zar sa kojim su poceli, smislili bi savrseno racionalno i logicno objasnjenje zasto je to deo mladosti jelte, a sada su oni ozbiljni ljudi sa svojim obavezama i nema tu sta da se prica o zaru.

Ljudi koji ne poznajju sebe, koji ne razmisljaju o svojim ciljevima, vrednostima, o svojim akcijama, o svim onim tananim pokretima duse koja iznutra vapi - hej probudi se, sta si se tu ukipio, zar si zaboravio da sanjas, da zelis, da mastas. I tako u stvari od malih nogu - ne mozes ti to, to ti je nedostizno, to tako mora, gledamo roditelje ispijene, apaticne, gledamo sve turobno...

Ima jedan sjajan klip na tedeksu o tome, doduse vezan za karijeru al isto mu dodje...

 

[florenntina]

5 hours ago, Grizzly Adams рече

Drive

Једна од најважнијих ствари је оно што Амери зову "drive", не могу да се сетим одговарајуће речи код нас, рецимо да би могло да се опише као "унутрашња покретачка снага/нагон/инстинкт". То је она "мотивација" која човека стално гура напред, али са одређеним циљем. Када не треба да се "тераш", већ те нешто "носи".

Мислим да то има свако у себи, може лако да се види код деце када се играју, само се кроз живот "убије" разним разочарањима, неуспесима итд. То треба пробудити у себи. Грешка коју људи ту праве је што покушавају да се "натерају" или "дисциплинују" - како се "дисциплина", нажалост често погрешно разуме. Човек може да се нешто натера да ради један дан, можда неколико дана, али ако мораш да се "присиљаваш" нећеш издржати дуже време. А за било шта битно у животу потребно је управо то - дуже време. Оно што, нажалост, многи родитељи и учитељи не разумеју јесте да "дисциплина" долази из сасвим другог извора - "drive". Када имаш ту покретачку снагу, онда то што радиш и није "дисциплина" како они то разумеју, јер није никаква "присила" у питању, не "тераш" се, већ ти то што радиш дође природно, наравно да то радиш. Јер то желиш. Не би радио ништа друго.

То се развија, тј. буди у човеку на сасвим други начин. Ево шта ради за мене - шта год да радиш тренутно стани. Већина активности које радимо у току дана не помажу пуно, задовољство "завршеним задатком" је можда само тренутно. Често га уопште нема. Зато стани. Остави све. Одвој слободно време које ће бити само твоје, потпуно изоловано од било кога/чега. Пола сата, сат, два, није битно. Престани све што радиш и седи. Ништа није хитно. Неће свет пропасти за сат времена без тебе. Ниси баш толико битан.

Онда размисли добро шта тренутно мораш да урадиш, на шта си присиљен стицајем животних околности - нпр. мораш на посао који ти се не свиђа да би платио рачуне итд. ОК, прихвати то. Нема проблема, урадићеш то. Онда пусти да прође тих пола сата, само седи и уживај у времену. Осети како пролази, осети како те више не "носи" та река, него да си "изнад воде". Више ниси у вртлогу и брзаку, већ плуташ на мирној води. Немој да се трудиш да било шта радиш, све мисли које наиђу само пусти да прођу. Сетио си се неког хитног посла? Нема проблема, урадићеш касније. Ако не гори кућа, може да сачека пола сата.

Док тако "плуташ" одвој још један период времена - опет пола сата, можда само 15 минута, није битно. Важно да је "одвојен" и "заграђен" од свега осталог. Ако немаш данас, онда за сутра. Сети се нечега што нису тренутне обавезе, а хтео би да урадиш. Нешто што волиш. Било шта, само не "обавезе". Можда да почнеш неку књигу. Онда то испуни себи, али обавезно испоштуј време. Немој да се "занесеш" и читаш четири сата, ако си планирао само један. Навиј сат да те прекине тачно када си решио да престанеш.

После неког времена, осетићеш све већу жељу да радиш то што си започео - можда ће се то променити више пута, нема проблема. То је поента - пронаћи поново тај "дечији жар". Често је човек толико заслепљен тренутним, свакодневним стварима да се више и не сећа шта заиста жели. Временом, ако те заиста тај "хоби" покрене, направићеш од њега нешто више, можда чак и бизнис који ће омогућити да живиш.

Тако се буди "drive". Бар ја тако радим, јер ово што је писано у другом лицу је у ствари неки мој унутрашњи дијалог са самим собом. Надам се да има смисла...

Jako lep post. Posto ja "kuburim" sa nedostatkom drive-a tj. trazenju istog vec neko vreme, samo bih dodala da raditi nesto na " misice" u medjuvremenu nije bas tako lose. Pomaze coveku da ostane aktivan a to mnogo povecava verovatnocu za susret sa nekom lepom idejom, zapazanjem, drugom osobom i sl. sto sve moze biti okidac za pronalazenje novog ili izgubljenog drive-a. To je bar neko moje iskustvo.