Живети слободно

[Grizzly Adams]

Ова тема биће о ономе што сам за ове четири деценије успео да укапирам о принципима битним за живот на овом свету, дакле тема је лични "успех", економски итд. Наравно, то је само моје скромно искуство, далеко од тога да знам све, нити је можда све паметно и добро за свакога. Нити је упутство "како се обогатити за 24 сата"... Циљ ми је да пренесем нешто паметно младим (а и осталим) људима, пре свега у Србији где се колико видим изгубила свака нада и многи падају у очајање и безвољност.

 

Мој принцип био је "ради све супротно од онога што ти кажу", јер ми смучило све што сам видео око себе и одлучио сам да радије цркнем него да прихватим то што ми се нуди. Тај приступ не препоручујем особама са слабијим срцем, наравно. Касније сам размишљао о томе шта сам погодио, шта промашио и извукао неке поуке које можда нешто значе...

 

ОК. Принцип број један - живот је ментална игра. Најважније у животу није окружење, политика, снага, већ садржај твоје главе, твог ума. Можда ти изгледа да твоју будућност одређује окружење, али то није тачно. Битно је шта ти радиш, а шта радиш зависи од онога што мислиш. Најважнији посао у животу је чувати свој ум и свакодневно преиспитивати своје мисли, жеље, циљеве, планове, одлуке, поступке и резултате.
 

Без обзира где си тренутно. Можда си - узимам само један пример - студент који нема ни динара, ни посла, само гомилу испита. Најважније је да знаш шта хоћеш. Шта је твој циљ? Хоћеш да будеш доктор или инжињер? Или нећеш? Мораш да донесеш одлуку, али никако - апсолутно никако - не смеш да останеш "збуњен". Јесте, немаш пребијене паре. Родитељи те смарају свакодневно. Уморан си. Окружен свакаквим људима. Све то није битно. Они нису битни. Битан си ти. То је твој живот, није њихов.

 

Из окружења долази гомила информација, од којих су већина бесмислице, ако не потпуне глупости. Једноставно престани да слушаш било шта што долази са стране. Одвоји неко време да будеш "сам са собом", опусти се и чекај да се мало сталожиш и смириш. Онда размисли о себи - шта ти је у животу битно? Које су твоје вредности? Шта цениш, шта желиш? Нема везе да ли је могуће или немогуће, то уопште није битно - битно је само да знаш шта `оћеш. Није битно колико ти циљ тренутно изгледа реалан, важно је да ти даје "компас". Знаш смер и можеш да видиш да ли идеш ка тамо или не.

 

Јер нема ништа горе него човек који не зна шта хоће. Он иде лево десно, напред назад и не стигне нигде. Ти мораш да знаш где идеш и да кренеш у том смеру. То је прво и основно. И то није посао за један дан, него свакодневно, прва ствар изјутра треба да буде преиспитивање. Као што се сваког јутра умиваш и чешљаш. Не дозволи ничему негативном да дође до твог ума - песимизам, кукање итд. То ништа не помаже, само смета. Бути потпуно концентрисан на оно што си одлучио и све остало игнориши.

 

Наставак у следећем броју.

[drvce]

Као што се сваког јутра чешљаш.

Ne.

[Juanito]

Јер нема ништа горе него човек који не зна шта хоће. Он иде лево десно, напред назад и не стигне нигде. Ти мораш да знаш где идеш и да кренеш у том смеру. То је прво и основно.

 

А колико тај задати циљ по теби треба да буде специфичан (оквирно или детаљно испланиран), да би могао да служи као довољно добар компас?

[Grizzly Adams]

Овде сам мислио на циљеве у смислу "покретачке снаге", неке "визије", вредности које те мотивишу да идеш напред. Оно што кажу некад "follow your dream", мора прво да имаш тај "сан". Ти рецимо оћеш да имаш своје карипско оствце, that's good enough!

 

Мој циљ је био само што сам хтео нешто другачије, нисам имао појма ни шта ни како. Само ту жељу да нешто променим.

[florenntina]

Evo malo i mog iskustva. Skapirala sam da covek ne zivi samo za velike uspehe i trenutke ostvarenja velikih ciljeva (zavrsetak fax-a, dobijanje posla, udaja, dobijanje dece, preseljenje, novi stan, kola...) vec se treba truditi i ziveti svakodnevno. Ovde ne mislim na nesto u smislu, vazno je da mi je dobro danas, nije me briga za sutra vec da ne treba gubiti iz vida da i period cekanja nekoga/necega da se desi/zavrsi/pocne je isto tako zivot i da toga treba biti svestan pre nego vreme ode bespovratno. To zaista nije filozofija vec prakticno potvrdjeno iskustvo i funkcionise, samo je potrebno da se covek malo smiri i vrlo brzo ce se uveriti u to.

 

Naucila sam takodje i da je vrlo korisno ne gledati na stvari fatalisticki u smislu "to mi je propalo i nema popravke". Mogucnost za popravku uvek postoji i cesto nam ispunjenja nekih velikih zelja dolaze sa strane odakle najmanje ocekujemo ali da bi se to desilo covek treba da bude aktivan i da se trudi iako to ponekad izgledalo potpuno beskorisno. Nekako po mom iskustvu rad i trud uvek urode plodom, mozda ne na polju na kom smo se trudili ali donese neke kontakte/mogucnosti/uspehe na nekim drugim poljima tj. nagrada ove ili one vrste nikada ne izostane, bar je to moje iskustvo.

 

Potrebno je i emocionalno osluskivati "znakove pored puta" a ne samo racionalno donositi odluke i ocekivati od sebe da kao robot ispunjavas zadatke koje si sebi zacrtao. Ja npr. kad osetim unutrasnju nervozu, kad me obuzme neki neobjasnjiv nemir, obicno mi je to znak da sam preuzela neko breme malo preveliko za moja ledja koliko god racionalna analiza situacije i matematika govorili da je sve OK. Tu se najcesce radi o misaonom/emocionalnom bremenu, ali nebitno, poenta je da kada osetim taj, sto smo mi kao studenti zvali "neizdrz", to mi je znak da treba malo da zastanem i preispitam neke odluke jer ocigledno da idem u suprotnom pravcu od onoga sto iskreno osecam tj. protiv sebe iako mi je iz ko zna kog razloga tesko da to prihvatim. Npr. uvek kad sam se terala da ulazim/odrzavam neke kontakte na silu iako mi nisu prijali a nisam imala jasno vidljiv - racionalan razlog zasto mi ne prijaju, posle se ispostavljalo da sam trebala malo bolje oslusnuti emocije i ispostovati ih jer bih tako zaobisla neke kasnije konkretne neprijatne situacije i gubitke...

[Grizzly Adams]

Хвала Фло, супер коментар!

 

Мени нешто тешко иде да формулишем и објасним, иако осећам тачно шта хоћу да кажем...

 

Наставићу сутра.

[florenntina]

Nema na cemu, nadam se da ce nekome biti od koristi... Btw, slusam sada jedan bas interesantan razgovor. Samo da nadjem odgovarajucu temu pa cu da okacim

[Grizzly Adams]

ОК, друга ствар - покушаћу да буде краће - поглед из будућности.

 

Узми данашњи датум и увећај годину за један. Сад је 14. март 2015, посматрамо 14. март 2016. Па размисли о томе - тај дан ће неминовно доћи. Без обзира шта ти радиш у међувремену. Размисли доборо о томе још једном - година ће проћи неминовно, без обзира шта ти радио у међувремену. То је само твоја одлука. Време тече, то је најјача сила у Космосу којој ништа не може да се супротстави. Сад замисли да можеш некако да сретнеш себе на тај дан и разговараш са собом као да је у питању друга особа. Шта би ти та особа рекла? Шта би од тебе очекивала? Јер њен живот у потпуности зависи од тебе. Колико ће та особа имати килограма? Зависи од тога шта ти једеш и колико си физички активан сваки дан од данас до тада - 14. марта, 15. марта, 16, 17, .... Да ли ће та особа знати страни језик, рецимо енглески? Зависи од тога да ли си сваки дан од данас до тада посветио 30-40 минута дневно учењу енглеског. Што није ништа велико, обична ситница. Вероватно си данас посветио бар 30 минута гледању телевизије, читању новина, интернету итд.

 

Време има изузетну снагу, кумулативни ефекат који је експоненцијалан (значи, расте убрзано). Док 30 минута данас није ништа, ситница, 30 минута сваки дан у року од годину дана је огромна разлика. Разлика између особе која има вишак килограма и особе која је у доброј форми, која говори страни језик или не, која зна програмирање или не, која свира гитару или не. Значи, ту особу која ћеш бити ти за годину дана ти обликујеш и имаш огромну моћ над њеном судбином. Она у потпуности зависи од тога шта си ти  одлучио да урадиш данас и сваки наредни дан у току године. А то је само оно што можеш да предвидиш, има пуно ствари које ће се десити које сада не видиш. Јер што више радиш на нечему, све више могућности се отвара - упознајеш нове људе, увидиш нове могућности, прилике итд.

 

То јесте веома једноставно и лако је разумети, али није поента разумети - него "доживети". Заиста осетити ту везу, онај осећај кад нешто схватиш и прође те језа низ кичму. Ти си господар нечије судбине. Немој да изневериш ту особу.

[Драшко]

Нема везе да ли је могуће или немогуће, то уопште није битно - битно је само да знаш шта `оћеш.

[Драшко]

А колико тај задати циљ по теби треба да буде специфичан (оквирно или детаљно испланиран), да би могао да служи као довољно добар компас?

Mора да буде препознат...срцем

Кад га препознаш .......знаћеш

Believe me

 

[ИгорМ]

Овај наслов ме подсети

 

https://youtu.be/mjHJ5gl4QCE

[Grizzly Adams]

Овај наслов ме подсети

 

https://youtu.be/mjHJ5gl4QCE

 

Па наравно...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Овај наслов ме подсети

 

https://youtu.be/mjHJ5gl4QCE

Mene na apostolsko... \\sve nam je slobodno..........

[Deki992]

Super Grizi, prija mi da citam ovu tvoju unutrasnju motivaciju, samo nastavi

[Ненад Р.]

Гризли лепу си тему отворио , свака част.