Бизнисмен Ненад Поповић се залаже за субвенционисање аграра

[Млађони]

Pa naravno, tako i treba da bude .

Sta mislis zasto je litar nemackog mleka jeftiniji od srpskog?

Zato sto nemac ima farmu od 1000 krava i 200 ha zemlje za prehranu tih krava.

 

To je jedana jako mali deo cene i jako usko razmisljanje.

Nemac ima farmu. NEmac ima poreske olaksie. NEmaac ima olaksice na benzin. NEmac ima mehanizaciju. Nemca ne 'ebe 300 inspekcija, Nemac im vece trziste, nemaac ima bolju prodaju, nemci imaju vecu kupovnu moc.

To su ti vise-manje svi razlozi. A ti se fokusiras na jedan..... a on mozda pravi jedan dinar razlike po litru...

[Млађони]

Добро, мало претерујеш, ту ти иде 1 хектар по глави, значи 1000 хектара за прехрану. Једино ако се узима под закуп или се купује готова храна, онда може 200 хектара на 1000 крава.

 

Ali to ne utice na cenu znacajno. Imao ti jednu ili sto krava, proizvodnja litra mleka te vise manje - isto kosta. On moze od svoje dobiti da oduzme malo vise nego ti, sa malo manje cimanja... posto prodaje recimo 10000 litra ne smeta mu da spusti cenu koji cent... dok tebi svakai ecnt znaci na recimo 100 litra....

Ono sto je mnogo veci faktor - kupovna moc nemaca.

Postoji nesto sto se u ekonomiji zove optimalni obim proizvodnje, i sve preko toga stvara gubitak. Nije vise uvek i bolje...

[Млађони]

На овом нивоу сад морају јер ако се не договарају никад се неће отрести хладњачара и створити систем где ће заиста један другом бити конкуренција. Овако само изгледа да су један другом конк. а фактички нису.

 

Kako nisu?

Ajde ovako.. zamisli ja i ti smo malinari. I sad ja recimo prodam kompaniji IKS moje maline. A ti vidis sleper te kompanije IKS dosao u nasu hladnjaacu.. i krenes da vrbujes vozaca da te spoji sa direktorom da mi ti ponudis te maline jeftinje.

To je prvi legalna problem.

Drugi legalan problem, ti na osnovu moje kolicine malina u hladnjaci, mozes da imas podatke koji ti pomazu u trzisnoj igri protiv mene. Znas koliko sam prodao, koliko sam nabrao, u kom su stanju, koji je kvalitet, koju sam stetu imao. Svasta nesto za sta se u industrijskoj spijunazi spijunima placaju milioni, ti nudis na "izvolte"

 

I trei ILEGALAN PROBLEM.. .moze da ti unisti tvoju malinu - namerno. Pa se ti jebavaj po sudovima i dokazuj.. .tebi je propala sezona, propala ti je godin, u velikim si gubicima...

 

Eto ti tri problema zbog kojih i ja da sam na njihovom mestu NE BIH UZEO HLADNJACU.

[Crveni Baron]

Добро, мало претерујеш, ту ти иде 1 хектар по глави, значи 1000 хектара за прехрану. Једино ако се узима под закуп или се купује готова храна, онда може 200 хектара на 1000 крава.

 

 

Ne preterujem verujmi, ti nemas u nemackoj seljaka koji obradjuje manje od 50-70 ha a vecina ih oradjuje 100-150 ha .

To 4-5 ha kao poljoprivredno dobro ne postoji u nemackoj, moze biti eventualno neki bogatun koji ima dvoriste oko kuce od hektar-dva ...

 

A da ti ne pricam o mehanizaciji i silosima koje imaju u dvoristu ...

 

I naravno sela imaju po desetak - petrnaest kuca koja se bave poljoprivredom, ostali zeve u selu a rade u gradu ...

[Млађони]

Ne preterujem verujmi, ti nemas u nemackoj seljaka koji obradjuje manje od 50-70 ha a vecina ih oradjuje 100-150 ha .

To 4-5 ha kao poljoprivredno dobro ne postoji u nemackoj, moze biti eventualno neki bogatun koji ima dvoriste oko kuce od hektar-dva ...

 

A da ti ne pricam o mehanizaciji i silosima koje imaju u dvoristu ...

 

I naravno sela imaju po desetak - petrnaest kuca koja se bave poljoprivredom, ostali zeve u selu a rade u gradu ...

 

To nisu seljaci, to su monopolisti, raznorazni nemacki Miskovici, Kostici ili ko vec.. ko je pokupovao silnu zemlju i sad placa druge da obradjuju za njega...

Poenta je valjda stvoriti zdraavu poljoprviredu a ne bolesnu monopolisticku poljoprivredu..... kao sto je u nemackoj... koju i dan danas subvencionisu....

[Juanito]

То ми је јасно. Него онај однос 1000 крава на 200 хектара, то му дође 20 ари за храну по крави, у нашим условима иде 1 крава један хектар, па сам зато поменуо.

Можда су јапанске краве?

[Ђорђе Р]

Да ли уопште вреди да се улаже новац у нашу пољопривреду? 

 

Не вреди, у смислу да пољопривреда доноси само губитке. Али држава мора да има пољопривреду. То зна свака породица која живи у кући, и при том има башту. Како се улагање у башту економски не исплати, јер све имаш много јефтиније у продавници, тако је и у држави. И то у свакој држави. У развијеним, богатим, државама проблеми губитака у пољопривреди се решавају субвенцијама. Субвенција је класична прерасподела, отимачина. Узмеш од оних који остварују приходе (нпр. индустрија, ИТ сектор,...) и даш онима који раде са губитцима. То је код нас неисплативо, јер нико не остварује приходе. Тј. наша држава свима даје субвенције. Тако барем причају, а у ствари, те субвенције углавном заврше у рукама тајкуна и политичара. Народ се пуно не буни, јер не узимају од њега директно, већ се задужују у његово име. А народ је навикао да дугове не плаћа, а ако их буде неко натерао да плаћа, има да крену у хајдуке, да дижу устанке и револуције.

 

Друга опција су царине, али то тек народ неће, јер ће цене порасти. Царине су иста ствар као и субвенције, само праведније, јер сви грађани плаћају више цене производа који нису конкурентни на страним тржиштима. Тиме се омогућава производња тих производа који су битни да их ми производимо, а могли би их јефтиније купити у "продавници".

 

Трећа опција је укидање производње, а то је барем за пољопривреду, катастрофално решење. Укидање производње је лоше решење, јер ти онда потпуно зависиш од "продавнице". Наш народ врло добро зна да се може десити нестанак робе на рафовима, или нереално поскупљење, у смислу да може доћи тренутак да си можда јефтиније могао произвести него што похлепни трговац сада теби наплаћује, јер зна да немаш избора и мораш да платиш када не можеш да произведеш.

 

Укидање производње је била опција за коју су се залагала власт после 2000.е године. Ту је проблем и како упослити народ. Није здраво живети од социалне помоћи (тј. кредита), кад си здрав, и можеш да радиш. А нерад води у болест, прво психичку, а после психичка болест прелази и у физичку.

[Биберче]

 

[Биберче]

Не вреди, у смислу да пољопривреда доноси само губитке. Али држава мора да има пољопривреду. То зна свака породица која живи у кући, и при том има башту. Како се улагање у башту економски не исплати, јер све имаш много јефтиније у продавници, тако је и у држави. И то у свакој држави. У развијеним, богатим, државама проблеми губитака у пољопривреди се решавају субвенцијама. Субвенција је класична прерасподела, отимачина. Узмеш од оних који остварују приходе (нпр. индустрија, ИТ сектор,...) и даш онима који раде са губитцима. То је код нас неисплативо, јер нико не остварује приходе. Тј. наша држава свима даје субвенције. Тако барем причају, а у ствари, те субвенције углавном заврше у рукама тајкуна и политичара. Народ се пуно не буни, јер не узимају од њега директно, већ се задужују у његово име. А народ је навикао да дугове не плаћа, а ако их буде неко натерао да плаћа, има да крену у хајдуке, да дижу устанке и револуције.

 

Друга опција су царине, али то тек народ неће, јер ће цене порасти. Царине су иста ствар као и субвенције, само праведније, јер сви грађани плаћају више цене производа који нису конкурентни на страним тржиштима. Тиме се омогућава производња тих производа који су битни да их ми производимо, а могли би их јефтиније купити у "продавници".

 

Трећа опција је укидање производње, а то је барем за пољопривреду, катастрофално решење. Укидање производње је лоше решење, јер ти онда потпуно зависиш од "продавнице". Наш народ врло добро зна да се може десити нестанак робе на рафовима, или нереално поскупљење, у смислу да може доћи тренутак да си можда јефтиније могао произвести него што похлепни трговац сада теби наплаћује, јер зна да немаш избора и мораш да платиш када не можеш да произведеш.

 

Укидање производње је била опција за коју су се залагала власт после 2000.е године. Ту је проблем и како упослити народ. Није здраво живети од социалне помоћи (тј. кредита), кад си здрав, и можеш да радиш. А нерад води у болест, прво психичку, а после психичка болест прелази и у физичку.

Па шта је онда најбоље да се уради од ових опција?

[Млађони]

Не вреди, у смислу да пољопривреда доноси само губитке. Али држава мора да има пољопривреду. То зна свака породица која живи у кући, и при том има башту. Како се улагање у башту економски не исплати, јер све имаш много јефтиније у продавници, тако је и у држави. И то у свакој држави. У развијеним, богатим, државама проблеми губитака у пољопривреди се решавају субвенцијама. Субвенција је класична прерасподела, отимачина. Узмеш од оних који остварују приходе (нпр. индустрија, ИТ сектор,...) и даш онима који раде са губитцима. То је код нас неисплативо, јер нико не остварује приходе. Тј. наша држава свима даје субвенције. Тако барем причају, а у ствари, те субвенције углавном заврше у рукама тајкуна и политичара. Народ се пуно не буни, јер не узимају од њега директно, већ се задужују у његово име. А народ је навикао да дугове не плаћа, а ако их буде неко натерао да плаћа, има да крену у хајдуке, да дижу устанке и револуције.

 

Друга опција су царине, али то тек народ неће, јер ће цене порасти. Царине су иста ствар као и субвенције, само праведније, јер сви грађани плаћају више цене производа који нису конкурентни на страним тржиштима. Тиме се омогућава производња тих производа који су битни да их ми производимо, а могли би их јефтиније купити у "продавници".

 

Трећа опција је укидање производње, а то је барем за пољопривреду, катастрофално решење. Укидање производње је лоше решење, јер ти онда потпуно зависиш од "продавнице". Наш народ врло добро зна да се може десити нестанак робе на рафовима, или нереално поскупљење, у смислу да може доћи тренутак да си можда јефтиније могао произвести него што похлепни трговац сада теби наплаћује, јер зна да немаш избора и мораш да платиш када не можеш да произведеш.

 

Укидање производње је била опција за коју су се залагала власт после 2000.е године. Ту је проблем и како упослити народ. Није здраво живети од социалне помоћи (тј. кредита), кад си здрав, и можеш да радиш. А нерад води у болест, прво психичку, а после психичка болест прелази и у физичку.

 

 

Problem je sto kzes "Drzava treba da ima poljopriredu" i onda ocekujes od drzave da mora nesto da uradi.

Ono sto ne razumes - u prodavnici je jeftinije jer prodavnica kupuje od onih koji proizvode jeftinije.

 

DAkle, ono sto treba meni kao poljoprviredniku ( a ja jesam omanji poljoprivrednik) najvise treba da mi se smanje porezi. Porezi na faktore proizvodnje.

To je najbolje resenje. Kada bi mi davali dizel za oranje bez akciza, kada bi mi davali djubrvo sa nizim pdv i seme, kada bi mi manje oporezivali sve sto ucestuvje u mojoj proizvodnji, to bi mi kao poljoprivredniku, meni i svim drugim poljoprivrednicima - pomoglo.

 

A stocarima bi trebalo da smanje porez na cene mesa, i da im smanje veterinarske zahteve, uslove drzava zivotinja i ostale gluposti.

 

I da popnu kazne za onog ko "otruje" nekog svojim mesom.

[Ђорђе Р]

Problem je sto kzes "Drzava treba da ima poljopriredu" i onda ocekujes od drzave da mora nesto da uradi.

Ono sto ne razumes - u prodavnici je jeftinije jer prodavnica kupuje od onih koji proizvode jeftinije.

 

DAkle, ono sto treba meni kao poljoprviredniku ( a ja jesam omanji poljoprivrednik) najvise treba da mi se smanje porezi. Porezi na faktore proizvodnje.

To je najbolje resenje. Kada bi mi davali dizel za oranje bez akciza, kada bi mi davali djubrvo sa nizim pdv i seme, kada bi mi manje oporezivali sve sto ucestuvje u mojoj proizvodnji, to bi mi kao poljoprivredniku, meni i svim drugim poljoprivrednicima - pomoglo.

 

A stocarima bi trebalo da smanje porez na cene mesa, i da im smanje veterinarske zahteve, uslove drzava zivotinja i ostale gluposti.

 

I da popnu kazne za onog ko "otruje" nekog svojim mesom.

 

И да држава све то уради, не можеш да произведеш јефтиније од оног у Немачкој. Немате исте услове, зато што он има високе субвенције. Тако да твоја рачуница пада у воду, јер ће увек у продавници бити јефтиније.

 

Који порез ти плаћаш држави? Порез на приход од пољопривредне делатности, порез на зараду?

 

То што ти причаш отвара велике могућности за злоупотребе, и своди се на субвенције, тј. узимање робе по субвенционисаним ценама. Злоупотребе су типа, ко може да гарантује да ћеш купљено гориво употребити за орање, а не за вожњу трактором по селу, или можда чак и препродају? Ко ће све то да контролише?

[Млађони]

И да држава све то уради, не можеш да произведеш јефтиније од оног у Немачкој. Немате исте услове, зато што он има високе субвенције. Тако да твоја рачуница пада у воду, јер ће увек у продавници бити јефтиније.

 

Mogu da napravim konkretnsku cenu bez problema. Ne znam odakle ti ta ideja da ovo nece da pruzi konkuretnsko cenovni proizvod.

[Млађони]

То што ти причаш отвара велике могућности за злоупотребе, и своди се на субвенције, тј. узимање робе по субвенционисаним ценама. Злоупотребе су типа, ко може да гарантује да ћеш купљено гориво употребити за орање, а не за вожњу трактором по селу, или можда чак и препродају? Ко ће све то да контролише?

 

To samom sebi pravis stetu. Nikom drugom.

A novac bi se dobijao po kolicini zemlje koju tvoje gazdinstvo obradjuje. Ne poseduje vec - obradjuje. Ko izdaje zemlju, ta zemlja se nece voditi pod njegovim gazdinstvom vec pod gazdinstvom onog ko obradjuje.

[Млађони]

Који порез ти плаћаш држави? Порез на приход од пољопривредне делатности, порез на зараду?

Ja se vodim kao polj gazdinstvo, mozes pogledati sve poreze koje imam.

 

Ince, zamolio bih moderatore da mi spoje tri posta ova.

 

I ovde da dadam jos.. jedna od glavnih problema sto ti je mrtva poljioprivreda ti je slaba kupovna moc ljudi. Nije problem samo proizvesti vec i da ima ko to da plati, da ljudi imaju para da kupe.

 

prosecno srpsko domacinstvo godisnje daje 15000 eura drzavi, pa ti vidi.... sta je tu veca "zloupotreba"

Skinuti porez za benzin ljudima ili da drzava uzima 15 000 eura od prosecnog domacinstva.. i time ubija njihovu kupovnu moc i razvijanje privrede.

[Ђорђе Р]

Па шта је онда најбоље да се уради од ових опција?

 

Ја мислим, одржавање производње на минимуму. Мало субвенције, мало царине. Али пре свега, ја бих се заложио за брендирање. Рецимо да пише на производима: "Произведено у Србији". Такав производ мислим да може да се продаје по вишој цени од увезених производа. Томе би наравно морало да се приступи одговорно, а не да се увози роба, и само лепе етикете.

 

Али тренутно, не може ништа да се уради, док је овакав однос народа према држави, а и владајуће елите према грађанима.