Jump to content

Идеје за лако доступна душекорисна дела?


Препоручена порука

8. Не нервирај себе и друге у ситне сате по форумима (нарочито не у време поста), макар они били и православни :D

11: Ако видиш да се твој брат-сестра нервирају,понуди им услуге твог духовника (па макар био и православан)  :bleh:

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

11: Ако видиш да се твој брат-сестра нервирају,понуди им услуге твог духовника (па макар био и православан) 

 

Тачку 8 сам наменила себи, а православни се односи на форум, не на брата-сестру. :bleh:

 

П.С. Доброг духовника је лепо препоручивати браћи и сестрама :)

Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На теми имаш две поруке од којих ни једна није идеја за душекорисно дело, лако доступно. Напиши и трећу, али нека буде са идејама које ће бити боље од наших, и самим тим, учини добро дело :4869:

 

Jelena nije moja opaska vezana za tebe,nema potrebe da se pronalazis uvredjenom. Mislim da i najgori covek ce neke stvari koje su date kao ideja ovde uraditi bez ikakvog pogovora i smisla da je to dobro delo,jednostavno to je normalno. I iskreno u drugoj poruci u kojoj si opisala nenormalna desavanja ja to nisam primecivao u svom zivotu,normalno je ko sto rekoh kad udje trudnica u bus da ustanes,cak u vecini slucajeva ustane nekoliko njih pa odjednom 10 praznih mesta da trudnica sedne,pomaganje siromasnima itd. Takodje i sms poruke kao pomoc drugima,ugrozenima,obolelima,jednostavno kategoricki odbijam da pomislim da je to dusekorisno,nije jednostavno je normalno i to pride nije nikakav napor,jednostavno kao uzdisaj i izdisaj i ja kao tako nesto ne mogu to posmatrati na taj nacin,kao eto posaljem 3 sms-a i ucinio sam puno za dusu svoju,pa nisam,jednostavno nisam. To nije to po mom nekom shvatanju.

 

Po meni eto prvo treba biti dobar prema svojima,izbegavati neke razmirice,prepirke jer one su najcesce,kad tad cemo se kasnije kajati i secati se kakve su to gluposti bile oko kojih smo se glodali. 

 

Razmisljati o "neprijateljima" ili ljudima koji su te necim uvredili,povredili,kroz prizmu njihovih vrlina,oprostaj,pomirenje.

 

Poslusati starije,postoje mnogi koji su dosli u te godine,smiraj zivota da im je zivot postao i otezan,provesti malo vremena sa njima,propricati,okrenuti na salu,pomoci da svoje brige oteraju koliko bilo.

 

Spustiti loptu kad god si u mogucnosti da planes zbog necega,pomagati ljudima kako god bilo da li novcano,da li tako sto ces nekom detetu napraviti neki paketic,da li sto ces popricati,oraspoloziti,da li sto ces provesti neko vreme,opcije su mnoge.

 

Decu obradovati necim,siromasniju pocastiti necim,pomoci, nekome je dovoljno da odigras sa njim i fudbal kao stariji i tako.

 

Medjutim,sve to u trenutku kad cinis a ni pre ni kasnije ne treba da posmatras dusekorisno iliti nesto gde ce tamo Bog u tvojoj rubrici u dnevniku da ti zapise plus ili minus,jednostavno mislim da treba to da osecas,da osetis i da je to najbitnije.

 

Recimo imam prosjaka u blizini kome god kad prodjem kolima dam nesto novca i iskreno niti osecam nesto niti bilo sta kao rutina da je postala,a sa druge strane imam u kraju neku decicu koji su siromasni i koje uvek pocastim necim i tu se osetim u tom trenutku mnogo lepo i mnogo mi drago bude.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E, ovo me tako zbunjuje, nije mi jasno zasto je tako. Cesto se osetim kao licemer i mislim se: volim li ja ikog ako mi je najteze da volim najblize. :(

 

Проблем сваке друге везе и чувена реченица "ти си према свима добар само према мени ниси" и "само ја знам какав си". :) Можда зато што када са неким проводимо мање времена, не долазимо у прилику да се сукобимо. А ако се случајно и не слажемо са нечим, лакше ћемо то прећутати, јер знамо да не проводимо и нећемо ни проводити превише времена заједно па нам није проблем да искулирамо. Такође кад ти неко није близак ситуације у којима се налазиш заједно са њим су много мање разноврсне, углавном је то кафа, или излазак или нека слична активност, која је предвидива и у којој тешко нешто крене наопако. Има и тога што нам је по правилу мање стало да исправљамо људе који нам нису блиски када сматрамо да лупетају глупости, али нам је јако стало да наш дечко- девојка, брат- сестра и сл. промене неки став који сматрамо погрешним. Увек постоји и оно размишљање "ако сада ово попустим, прећи ће му- јој у навику, па шта ћу онда сваки дан", а то нам није проблем са људима које више не морамо никад ни видети уколико не желимо, или које виђамо пар сати недељно или и ређе. Има и оно "ако не могу са најближим да се опустим и не размишљам о свакој речи, гесту па с ким онда могу" итд итд. Много сам размишљао о овоме :D Све у свему мислим да је уобичајено бити "лошији" према најближима, а колико је оправдано не знам.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта је са људима који добра дела, која могу бити и велика, чине из уверења да је то исправно, из неког осећаја дужности, а не из љубави и саосећања, па тако притом не осећају никакву емоцију, никакво састрадавање са оним коме помажу, сем саме помоћи коју му пружају? Неко може нпр. уплатити и хиљаде евра, ако је у могућности, када га неко обавести о некоме које је рецимо потребно лечење, а да после више ниједном ни не помисли на тог човека, нити покуша да се удуби у то како му је...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта је са људима који добра дела, која могу бити и велика, чине из уверења да је то исправно, из неког осећаја дужности, а не из љубави и саосећања, па тако притом не осећају никакву емоцију, никакво састрадавање са оним коме помажу, сем саме помоћи коју му пружају?

 

 

Па ништа...

 

Бог не прима мито, ја мислим.   :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па ништа...

 

Бог не прима мито.   :)

 

Слажем се и спасење и врлина су ми што више размишљам све веће тајне. Много ми је компликовано понекад, као у оном филму Тарковског, Сталкер, где постоји соба у којој се испуњавају најдубље жеље, оне на које не можемо да утичемо, за које можда и не знамо... Тако и ово, шта ако желим да волим и саосећам, али не волим и не саосећам, а притом се понашам као да волим и саосећам...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

осећај по коме знамо да је добро дело учињено преко нас од Бога је кад се неко захвали, а ти осетиш срамоту.

 

 

Sad mi je sve jasnije... :)

http://www.021.rs/Info/Srbija/Vucic-Toliko-nam-dobro-ide-da-mi-je-neprijatno.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uvek ima neka starica ili starac u komšiluku kojima možemo pomoći odlaskom u prodavnicu. Možemo da posetimo nekog u bolnici ili zatvoru. Možemo da počistimo ispred ulaza. Za to ne treba ništa novca. I kao što već neko reče: IZVINI, MOLIM, HVALA...

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5: Ако имаш цуру,а она се свиђа твом другару,подај му је,и не ропћи због тога,него се радуј...
:aplauz:

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...