Моје лично сведочанство вере, призив и пут ка Цркви

[Драгана Милошевић]

Чудна ствар код мене! Док обавим мол. правило уморим се и заборавим да за себе нешто искам. :.mislise.

[Натан]

Nisam mislio konkretno na Bozije zapovesti.

Kada kazem "crkva", mislim na neke stavove svetih otaca, zatim opste na neke delove crkvene filozofije, da tako kazem. Pa i same one crkvene zapovesti su simpaticne za promisljanje.

Da ne govorimo o sistemu epitimije koje danas npr niko vise i ne postuje, a koji sam ja shvatio kao klasicnu "ucenu Bogom".

Mozemo otvoriti temu i pisati o tome, da ne spamujemo ovde. Sve u svemu za mene dosta kontradiktornosti, koje su sasvim ok dok na njih ne obracamo paznju.

Kao sto rece Juan, pravo je pitanje kakav bi odnos ljudi prema crkvi i Bogu bio kada bi masovno bili upuceni u svoju veru, i kada bi i ljudi iz crkve postovali njene postulate, bez selektivnog probiranja onoga sto nam se svidja.

Па да, то су стандардне недоумице. Мислим да су, како је време пролазило, настајале разне интерпретације и свакакви обичаји, па кад смо ''нови'' и кренемо да све то проучавамо, тачно се погубимо и дође нам да од свега дигнемо руке и одемо у прву кафану. Х-)))  Зато сам те и питао да ли имаш проблем са Заповестима и да ли су ти оне одбојне и тешке за примену или само са оним што су разни људи говорили, а многи од њих су били под утицајем разних околности, учења, философија исл. То што тебе мучи је вероватно форма и кад је се отресеш, схватиш да је наша вера - вера радости, а не муке, и да свака борба коју водиш са самим собом има смисла. Зато мислим да треба да се посветимо суштини, прво да читамо Свето Писмо, јер морамо да знамо шта Бог хоће да нам каже, а паралелно са тим и Предање да би боље разумели. На тај начин се умудрујемо и бивамо способни да одвојимо суштину од форме, доброг духовника од лошег, црвено вино од белог ( ) и тако даље. Једноставно, мислим да мора редом. 

[Deki992]

Па да, то су стандардне недоумице. Мислим да су, како је време пролазило, настајале разне интерпретације и свакакви обичаји, па кад смо ''нови'' и кренемо да све то проучавамо, тачно се погубимо и дође нам да од свега дигнемо руке и одемо у прву кафану. Х-)))  Зато сам те и питао да ли имаш проблем са Заповестима и да ли су ти оне одбојне и тешке за примену или само са оним што су разни људи говорили, а многи од њих су били под утицајем разних околности, учења, философија исл. То што тебе мучи је вероватно форма и кад је се отресеш, схватиш да је наша вера - вера радости, а не муке, и да свака борба коју водиш са самим собом има смисла. Зато мислим да треба да се посветимо суштини, прво да читамо Свето Писмо, јер прво морамо да знамо шта Бог хоће да нам каже, а паралелно са тим и Предање да би боље разумели. На тај начин се умудрујемо и бивамо способни да одвојимо суштину од форме, доброг духовника од лошег, црвено вино од белог ( ) и тако даље. Једноставно, мислим да мора редом. 

 

Da, kapiram te ja.

U sustini, meni sasvim odgovara light pravoslavlje, ali eto, pojave mi se sumnje razne prilikom citanja raznih tekstova i slicno, jednostavno krenem sebe da preispitujem o ispravnosti toga, hvatam se za neke citate i slicno, i onda nastaju problemi.

Meni se doslovno desavalo da npr, citam neki listic koji se deli u nekoj crkvi, ili na sajtu neke crkve citam nesto, odem kod tog svestenika ciji je sajt-listic, i on mi na sve to kaze skoro pa "pa to su nebuloze sve", naravno, na finiji nacin.

Sta znam, meni je sve to nekako cudno, licemerno, selektivno. BUkvalista sam za te stvari i dosta se mucim oko toga, tesko mi je da se pomirim sa takvim stvarima.

Da ne govorim o tome sto je neretko ta filozofija za mene izrazito nasilna, u smislu da je protiv moje licnosti, savesti i slicno.

Ne osecam se lepo od te price jednostavno. 

[Дуња]

U sustini, meni sasvim odgovara light pravoslavlje, ali eto, pojave mi se sumnje razne prilikom citanja raznih tekstova i slicno, jednostavno krenem sebe da preispitujem o  

 

 

Шта је "лајт православље"? Многи кажу да им одговара, а не знам о чему је реч. 

[Натан]

Da, kapiram te ja.

U sustini, meni sasvim odgovara light pravoslavlje, ali eto, pojave mi se sumnje razne prilikom citanja raznih tekstova i slicno, jednostavno krenem sebe da preispitujem o ispravnosti toga, hvatam se za neke citate i slicno, i onda nastaju problemi.

Meni se doslovno desavalo da npr, citam neki listic koji se deli u nekoj crkvi, ili na sajtu neke crkve citam nesto, odem kod tog svestenika ciji je sajt-listic, i on mi na sve to kaze skoro pa "pa to su nebuloze sve", naravno, na finiji nacin.

Sta znam, meni je sve to nekako cudno, licemerno, selektivno. BUkvalista sam za te stvari i dosta se mucim oko toga, tesko mi je da se pomirim sa takvim stvarima.

Da ne govorim o tome sto je neretko ta filozofija za mene izrazito nasilna, u smislu da je protiv moje licnosti, savesti i slicno.

Ne osecam se lepo od te price jednostavno. 

Зато ти и кажем да морамо да будемо сами способни да раздвојимо право од кривог, шта год да је у питању.

На то нас и Бог позива, да будемо ''мудри, а безазлени''. Не знам шта друго да кажем, можда свако треба да прилагоди тежину по својој мери, па полако да је повећава. Мени та ''лајт'' варијанта никако не одговара, више сам за неки ''световни аскетизам'', да не кажем ''фанатизам''. :Д 

[Deki992]

Зато ти и кажем да морамо да будемо сами способни да раздвојимо право од кривог, шта год да је у питању.

На то нас и Бог позива, да будемо ''мудри, а безазлени''. Не знам шта друго да кажем, можда свако треба да прилагоди тежину по својој мери, па полако да је повећава. Мени та ''лајт'' варијанта никако не одговара, више сам за неки ''световни аскетизам'', да не кажем ''фанатизам''. :Д 

 

Ovde se otvara jos mnostvo pitanja.

Da se tema ne bi pretvorila u moje jadikovanje necemo je siriti i spamovati.

Videcu, ako budem dovoljno inspirisan, otvoricu nesto u vezi sa ovom pricom....

[Ђорђе Р]

Da, kapiram te ja.

U sustini, meni sasvim odgovara light pravoslavlje, ali eto, pojave mi se sumnje razne prilikom citanja raznih tekstova i slicno, jednostavno krenem sebe da preispitujem o ispravnosti toga, hvatam se za neke citate i slicno, i onda nastaju problemi.

Meni se doslovno desavalo da npr, citam neki listic koji se deli u nekoj crkvi, ili na sajtu neke crkve citam nesto, odem kod tog svestenika ciji je sajt-listic, i on mi na sve to kaze skoro pa "pa to su nebuloze sve", naravno, na finiji nacin.

Sta znam, meni je sve to nekako cudno, licemerno, selektivno. BUkvalista sam za te stvari i dosta se mucim oko toga, tesko mi je da se pomirim sa takvim stvarima.

Da ne govorim o tome sto je neretko ta filozofija za mene izrazito nasilna, u smislu da je protiv moje licnosti, savesti i slicno.

Ne osecam se lepo od te price jednostavno. 

 

Мислим да проблем може бити у незнању. У смислу да често сами свештеници не знају да користе Предање, тј. не успевају да га адекватно примене, или протумаче, објасне, разјасне. Па нам то личи на разводњавање.

 

Предање јесте свевремено, али мора се издвојити суштина, од духа времена. Појмови мењају своје значење, током времена, а и у зависности од контекста. На пример, каже се да је грех ићи у позориште. Али то се каже за оно позориште. Зашто? У то време је позориште било повезано са религијом, па су приносили на жртву јарца приликом сваке представе.

 

Друга ствар је у тврдоћи хране. Није све за свакога, тј. није све за сваки узраст. Нека је литература намењена само одређеној популацији, рецимо аскетама. Ако ми узмемо да то примењујемо, чак и штете ће нам нанети. Као када би упуство за вожњу формуле кренули да примењујемо у градској вожњи. Рекли би, какво је ово упуство, ово је упуство како погинути у саобраћају.

[Deki992]

Мислим да проблем може бити у незнању. У смислу да често сами свештеници не знају да користе Предање, тј. не успевају да га адекватно примене, или протумаче, објасне, разјасне. Па нам то личи на разводњавање.

 

Предање јесте свевремено, али мора се издвојити суштина, од духа времена. Појмови мењају своје значење, током времена, а и у зависности од контекста. На пример, каже се да је грех ићи у позориште. Али то се каже за оно позориште. Зашто? У то време је позориште било повезано са религијом, па су приносили на жртву јарца приликом сваке представе.

 

Друга ствар је у тврдоћи хране. Није све за свакога, тј. није све за сваки узраст. Нека је литература намењена само одређеној популацији, рецимо аскетама. Ако ми узмемо да то примењујемо, чак и штете ће нам нанети. Као када би упуство за вожњу формуле кренули да примењујемо у градској вожњи. Рекли би, какво је ово упуство, ово је упуство како погинути у саобраћају.

Da, standardna prica, ima smisla donekle.

Evo prakticnog primera.

Ode moj drug kod svestenika da se ispoveda prvi put i da se pricesti, imao je tad oko 20 godina. Imao je i devojku mozda 2 godine su bili zajedno.

I kaze njemu svestenik, nema pricesta posto imas devojku.

Eto, standardan primer. Gle sad, ima 3 opcije: Da se ozeni (sto ne zeli), da raskine (sto ne zeli) i da ostane sa devojkom (sto zeli).

Ako uradi ono sto zeli, nema pricesta. A npr, kako ce se spasti oni koji se ne pricescuju? Po mnogim ocima, nikako.

Znaci, rezime je sledeci:

Imamo coveka koji ne cini nikakvo objektivno zlo, nema nikakav problem sa savescu zbog toga, to mu na svakom polju koristi (isrkreno gledano). Sa druge strane imamo crkvu koja ga uslovljava da ako hoce vecni zivot, mora da osakati sebe da kazemo (zaista je u jednoj lepoj vezi sa tom devojkom) a razlog zbog cega to treba da uradi je "tako je neko rekao". Znaci, imamo Boga u svom vlasnistvu i ne dajemo ga onima koji ne sleduju nasa upustva. A ko "ne dobije Boga" zna se sta mu sleduje, ako zeli da nam veruje naravno. 

On je nakon toga meni ispricao tu muku, i posle nekog vremena je otisao kod drugog svestenika, pricestio se. I dan danas je sa tom devojkom u vezi.

Gle, prvi svestenik je postupio po pravilima, cak nije ni to, ima kanona gde ne bi smeo godinama da se pricesti....

To je jedan lagan primer ovoga sto ja pricam, u praksi gledano. Znaci, realan slucaj iz naseg zivota.

[Натан]

Шта је "лајт православље"? Многи кажу да им одговара, а не знам о чему је реч. 

Како сам ја схватио, то је нека врста снисхођења верницима, прилагођавање вере људским навикама и потребама. Зову га још и ''либерално православље''.

Онај који неће у ''прву лигу'', може у другу, трећу... Блиско је католицизму, уз декларативно признавање православне догматике.

[Дуња]

Како сам ја схватио, то је нека врста снисхођења верницима, прилагођавање вере људским навикама и потребама. Зову га још и ''либерално православље''.

Онај који неће у ''прву лигу'', може у другу, трећу... Блиско је католицизму, уз декларативно признавање православне догматике.

 

Хвала на одговору, Толе.

Принцип "све може"?

 

Чекај, јесу ли то тзв. "новотарци"? Ако нису, која је разлика?

 

Скоро разговарам са парохијским свештеником, шта год да га питам, он одговара: "Бог је љубав". Опет нешто питам, он опет: "Бог је љубав" - у смислу све може. Рекох: "Оче, вас као да је хипи-комуна одгајила и школовала", а он ми каже: "Ако хоћеш да ти ја будем духовник, мораш да ме слушаш, а ја сам новотарац".  

 

Нисам га даље ништа питала, рекох да видим прво шта је "новотарац". Било ме блам да питам њега, вероватно претпоставља да знам. 

[Deki992]

шта год да га питам, он одговара: "Бог је љубав"

 

A nije li?  

[Deja Vu]

Код мене све једноставно

 

Meni nikako niste jasni vi sto vam je sve jasno, sto nemate ni trunku sumnju. Da mi je znati kako, da primenim na sebi. Kod mene toga nema, ja ne mogu da ne sumnjam barem malcice i imao sam periode tokom godine da dodjem do momenta kada razmisljam da postanem ateista, pa mozda sam cak i bio neko vreme kada su postojale misle: Ma sve je to glupost, bices mirniji, slobodniji i srecniji, sta ce ti to. 

A desavalo mi se i da sam imao veru, ali po meni opet nedovoljnu. 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

A nije li?

Jeste,narocito u Starome Zavetu i Otkrivenju 

[Deki992]

Jeste,narocito u Starome Zavetu i Otkrivenju 

 

Heh, treba znati manipulisati

[Deja Vu]

У Христа из јеванђеља свакако не. Али у цркву и Цркву да. Једноставно више не видим никакву везу између та два. Јеванђеље је тако једноставно и Христос је тако једноставан, а онда одједном, већ од самих апостола, ниоткуда креће гомила небулозних правила у упутстава за живот. И ја сад треба да поверујем да је Христос делегирао неке тамо ликове да уведу правила, која сам није поменуо ни у назнакама, и да онда следим те ликове и та правила. А при томе је сваки атом моје личности потпуно супротан тим правилима и том начину живота. Да наставим да живим тај живот би било исто као када би ме неко натерао да проведем живот са женом која ми је потпуни странац...

 

P. S.

 

Ово горе можда делује као неки протестантизам, али нема везе са истим. Они су тек пуни небулозних правила...

 

E to je i meni pocelo da smeta, to institucionalizovanje i organizovanje. Svi veliki naucnici i intelektualci danasnjice bas to kritikuju kod religije, to sto su organizovane, zato ce neki od njih kritikovati to, ali nece veru i religioznost koju smatraju znacajnom. 

 

A najveci problem kod toga sto to uopste ne pomaze ljudima, nego im skodi, pretvarajuci ih u neke sujeverne plasljive miseve ili u neke fundamentaliste, bukvaliste i njima slicne manijake. I plus sto nema veze sa onim pravim, egzistencijalnim a vrlo bitnim.