Jump to content

EMOTIVNE PESME! ALI MUSKE! :)))

Оцени ову тему


Млађони

Препоручена порука

  • Одговори 282
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

rea josephine. blue cafe...

 

 

pa gde te.. najskuplje... 

 

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde bi valjda trebalo muškarčine da postuju a ne curice....

 

Dakle, ne znam da li je iko postavio, ali nije na odmet da se podsetimo:

 

"Sad je tren velikih odluka! Bolje živjeti 100 godina kao milijunaš, nego 7 dana u bijedi!"
soliver_mouseover.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Момчило срећан ти рођендан  :)

 

http://youtu.be/aNtWaSXO7Ug

 

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A jel može i ovo?

 

Владислав Петковић Дис: МОЖДА СПАВА

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан,
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, старе звезде, неки стари дан.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам;
Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам, што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад.

Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

пре 31 минута, HOA+ рече

(dodeljivanje ordenja): Тиме свака Црква сваком верном народу указује на систем хришћанских вредности и врлина које хришћанин треба да има.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чуј "јел може"! Чиста есенција! :)

 

Ne stidim se da kažem Oči su mi prepune suza kad čitam.

пре 31 минута, HOA+ рече

(dodeljivanje ordenja): Тиме свака Црква сваком верном народу указује на систем хришћанских вредности и врлина које хришћанин треба да има.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A jel može i ovo?

 

Владислав Петковић Дис: МОЖДА СПАВА

Заборавио сам јутрос песму једну ја,

Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:

Да је чујем узалуд сам данас кушао,

Као да је песма била срећа моја сва.

Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,

И да земљи треба сунца, јутра и зоре;

Да у дану губе звезде беле одоре;

Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.

У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан,

И у њему очи неке, небо нечије,

Неко лице, не знам какво, можда дечије,

Стару песму, старе звезде, неки стари дан.

Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:

Као да је сан ми цео био од пене,

Ил' те очи да су моја душа ван мене,

Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;

Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам;

Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,

Што ме чудно по животу воде и гоне:

У сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.

Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде дођу очи, и ја видим тад

И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;

Њене очи, њено лице, њено пролеће

У сну видим, али не знам, што не видим сад.

Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад.

Њену главу с круном косе и у коси цвет,

И њен поглед што ме гледа као из цвећа,

Што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,

Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,

Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;

Не знам место на ком живи или почива;

Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;

Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,

Изван ствари, илузија, изван живота,

И с њом спава, невиђена, њена лепота;

Можда живи и доћи ће после овог сна.

Можда спава са очима изван сваког зла.

 

Sto ne bi moglo! :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jedne emotivne muške pjesme i sa flašom moravske šljivovice kao bonusom za gledaoce.

 

A kad ja podjem na dolinu orat - (ja se moram šljivovicom ožrat,

moj prevod, ožrat znači napit se sve do iznemoglosti, olešit se)

A dyž já pojedu

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...