Ulje Kanabisa kao lek?!

[Endokanabinoid]

Postovanje sagovornicima. Zovem se Ivan, imam 27 godina, iz Vojvodine sam.
Pridruzio sam se forumu na predlog prijateljice koja je okacila na svom Fejsbuk profilu link ka ovoj temi. Za pocetak, lepo je videti da se, makar i na forumu baziranom na religiji, raspravlja o necemu sto je u svetu vec odavno opsteprihvaceno u vise ogranaka nauke, ne samo medicini. 
Cenim da deo ljudi ovde ima kakva-takva saznanja o biljci kanabisa, bar sa Wikipedije, ako nista vise. Takodje zapazam, da deo ljudi nema ama bas nikakva relevantna saznanja o ovoj temi osim nagadjanja, TV propandnih materijala i rekla-kazala "informacija". Naglasio bih da je u Srbiji u toku pregovaranje i planiranje izmena zakonskih regulativa o kanabisu, kao i donosenje novog zakona o lecenju kanabisom, njegovim derivatima i proizvodima na bazi kanabisa. S tim u vidu, imamo kao gradjani moralnu obavezu da obolelima od terminalnih bolesti omogucimo da svoje ustavno pravo praktikuju bez ometanja, i dobiju priliku da se lece na nacin koji smatraju najadekvatnijim. Imajte na umu da se u preko 30 zemalja sveta kanabis i njegovi derivati koriste u terapijama lecenja bolesti vec godinama, negde decenijama, a istrazivanja negde nisu ni prestajala tokom svih ovih godina prohibicije za koju je odgovorna direktno tadasnja administracija SAD-a, koja je odluku o prohibiciji i donela.

E sad, u duhu informisanja i edukacije, smatram da je pozeljno svima razjasniti neke cinjenice.

Kanabis nije droga, suprotno ustaljenim misljenjima. Kanabis je biljka. U sebi (tacnije, u najvecim kolicinama u svojim cvetovima) sadrzi bar 85 razlicitih supstanci, izmedju ostalih THC i CBD. Ove supstance nazivaju se kanabinoidi. THC je najpoznatiji kanabinoid, jer je glavni i odgovorni za izazivanje "high" efekta, iliti sto bi nas narod rekao, "naduvanost". Razlog tome je taj sto je THC (tetrahidrokanabinol) kanabinoid sa psihoaktivnim svojstvima. U prevodu, supstanca koja ima uticaja na psihu. To znaci da ovakve supstance mogu menjati stanje svesti, shvatanja, uticati na raspolozenje, koncentraciju, reflekse, prosudjivanje, itd., ali nikako na motoriku, kako se to inace veruje medju laicima. CBD, iako manje poznatiji od THC-a, u skorije vreme sve vise dobija na popularnosti. CBD (kanabidiol) je nepsihoaktivni kanabinoid, dakle ne moze imati uticaja na psihu i stanje svesti osobe, vec ima drugaciju ulogu. Za sada nas nece interesovati ostali kanabinoidi prisutni u biljci kanabisa prosto iz razloga jer se koncentrisem na bolesti koje su najzastupljenije u Srbiji; karcinom, epilepsija, multiple skleroza, leukemija, izmedju ostalih.

Hajde sada da definisemo termin "droga".
"Droga" je, po definiciji nauke, bilo koja supstanca koja ima bioloske efekte na ljude i druge zivotinje, sa izuzecem hrane, koja ima fizioloskih efekata na zivotinjske vrste.
U farmakologiji, "droga" je hemijska supstanca koja se upotrebljava u terapiji, lecenju, prevenciji, ili dijagnozi bolesti, ili se upotrebljava na koji drugi nacin za unapredjivanje fizickog ili mentalnog zdravlja.

Ono sto nazivamo "rekreativnim drogama" su zapravo iste supstance koje se u medicini koriste, s tom razlikom da su nekima dodavane druge supstance koje sluze za pojacavanje efekta droge ili prosto za povecavanje mase. Naravno, postoje i droge bez ikakvih medicinskih vrednosti, sto ne sprecava covecanstvo da ih svakodnevno upotrebljava iako to vecina ljudi i ne zna (?).
Neke od tih (legalnih) droga su: alkohol, nikotin, i kofein. Ove psihotropske supstance su najcesce upotrebljavane i najlaske zloupotrebljavane na svetu. Takodje, sve tri izazivaju teske razarajuce bolesti, kao i bolest zavisnosti. Ipak, potpuno su legalne i dostupne svima u obicnim prodavnicama, pa i deci. Roditelji cak ohrabruju svoju decu da "ponekad cugnu malo", iako ih ovamo grde i toboze "brane" da se opijaju.
Onda imamo droge koje se mogu kupiti u apotekama ili dobiti na recept. Neke od njih su: andol, paracetamol, kafetin, brufen, aspirin.
Ima i onih koje se mogu samo na recept dobiti, i malko su za'ebanije od onih prethodnih, "obicnih": dijazepam, bromazepam, lorazepam, bensedin, trodon, itd.
Zasto sam ih nazvao drogom? Pa to su lekovi, svasta. Svi ih pijemo, cak i nasa deca (ne ove iz poslednje grupe, ali shvatate poentu).

Dosli smo do termina "lek".
Sta je to u stvari lek? Lekovi su, zapravo, iste one droge koje proizvodi farmaceutska industrija. To su i dalje droge, bez obzira na to cime ih mi krstimo na srpskom. Na engleskom, na primer, i dalje su "drugs". Postoji u engleskom jeziku i termin "cure", sto u bukvalnom prevodu znaci "lek" i to iskljucivo za odredjenu bolest ili stanje. U srpskom bi to bila "kura", mada je ovaj termin zestoko zloupotrebljavan sa preparatima kao sto su kreme i maske za lice. Mozda bolje "medikament"? Elem, nije toliko ni bitna terminologija, koliko pravo znacenje. A pravo znacenje droge smo sad utvrdili.

O gorepomenutim drogama bi se moglo govoriti satima i satima bez prekida, kao i o stepenu zloupotrebe istih na globalnom nivou. Nego da se mi vratimo kanabisu.
Iz svega smo utvrdili da, iako kanabis nije droga, kanabinoidi jesu. I farmaceutska industrija bi se rado dokopala patenta na kanabis u celini, da je uopste moguce patentirati jednu biljku, koja usput receno, raste na celoj planeti, jer je biljka iz porodice korova, kao i ambrozija i sirak. Postoje vec u nekim zemljama preparati na bazi kanabisa, kao i preparati koji se uglavnom sastoje od ekstraktovanih kanabinoida, kao sto je Sativex. Pokazuju se manje uspesnim nego sto se mislilo da ce biti, tako da se dolazi do zakljucka da od sintetizovanja i industrijalizacije "nema hajra". Za uspesno lecenje, potreban je celokupni sastav biljke, dakle svi kanabinoidi, u odredjenim odnosima, sto se postize selektivnim uzgojem vise vrsti kanabisa. Stigli smo do vrsti.

Postoje tri vrste kanabisa; cannabis indica, cannabis sativa, cannabis ruderalis. Za sada nam poslednja vrsta, ruderalis, nece trebati.
Cannabis indica se od cannabis sativa vrste razlikuje po vise stavki, ali najbitnije po proizvodnji kanabinoida. Naime, indika vrste proizvode veci procenat THC-a a manji procenat CBD-a, dok sativa proizvodi vise CBD-a a manje THC-a. Shvatili ste do sada, da je indika "ona", kojom se mladez sirom sveta drogira. Medjutim, sativa nije iskljucena iz ovoga. Iako sa niskim procentom THC-a, sativa ipak ima svoj "high" efekat, naravno ni slican efektu indike. Indika pruza sedativni, opustajuci, smirujuci efekat koji se uglavnom oseca duzinom celog tela, dok sativa daje energetski efekat koji se oseti u cerebralnom predelu. Selektivnim uzgajanjem i kombinovanjem dveju vrsti dobijaju se hibridi sa razlicitim odnosima THC-a i CBD-a. 

Derivati i ekstrakti.
Ulje od cvetova kanabisa koje se u poslednje vreme sve cesce spominje i koje polako vec dobija i potrebnu medijsku paznju, je u sustini celokupni sastav cvetova, ekstraktovan uz pomoc alkohola. Proces je vrlo jednostavan i samo zahteva pravilan rad. Materijal (cvece, hedovi, budovi, pa i lisce) se fino smesti u posudu, polije visokoprocentnim medicinskim alkoholom, i dobro ugnjeci. Ovo se ponovi par puta, zavisno od toga koliko materijala koristite. Alkohol se vezuje za kanabinoide, izvlaci ih iz cvetova i lisca, i rastvara. Rastvor se zatim procedi kroz filter (moze se koristiti obican filter za aparat za kafu), sipa u posudu i zagreva na odredjenoj temperaturi, dovoljno visokoj da alkohol isparava, ali ne previsokoj. Tokom isparavanja rastvor ne sme uzavreti. THC se aktivira toplotom (zato se cvetovi kanabisa puse), i zbog toga temperatura ne sme biti previsoka, jer bi u suprotnom THC bio "potrosen" pre zavrsetka isparavanja alkohola. Po isparenju alkohola, na dnu posude ostane gusta smesa koja podseca na ulje ili topljeni vosak. Svega nekoliko kapi se dobije od par stotina grama materijala, dakle za celokupnu dvomesecnu terapiju jedne osobe obolele od karcinoma, potrebno je uzgojiti i po nekoliko biljaka.

Za sam kraj, objasnicu ukratko na koji nacin THC "leci" karcinom. Ne zelim da ulazim detaljnije u procese kojima se bavi molekularna biologija, ostavicu video koji to objasnjava na dnu teksta.
Celije karcinoma su zdrave celije s kojima se svi radjamo, koje tokom zivota, zavisno od vise faktora medju kojima moze biti losa ishrana, izlaganje oblicima radijacije, ili kombinacija vise faktora, itd., pocinju da mutiraju, i to je ono sto mi zovemo karcinom; skup zdravih celija koje mutacijom postaju kancerogene. THC deluje veoma prosto, vezujuci se za endokanabinoidne receptore u organizmu (video objasnjava), salje komandu ovim celijama koje bukvalno izvrsavaju samounistenje, proces koji se u medicini naziva "apoptoza".

Za kraj teksta, video u kojem Dr Kristina Sancez objasnjava sve sto je potrebno znati, kao i precizniji nacin na koji kanabinoidi ubijaju karcinome.

S postovanjem, Ivan.

[туриста]

Постоји још један разлог зашто је индика заступљенија од сативе. Индика растом је погоднија за скривени узгој, за разлику од сативе која може нарасти и преко 7 метара!

 

Једна од заблуда је да канабис ствара овисност. Ја сам је почео користити још од тинејџерских дана, и имао сам периоде када сам по мјесец дана био нон-стоп "надуван" али и периоде када је нисам користио по годину дана. Преферирам сативу из разлога које је Ендоканабиноид навео, јер сам по природи опуштенија особа па ми неодговара такав појачан ефекат којег индика изазива. То би успоредио са ефектом једења бијелог лука код особа с ниским крвним притиском. Тренутно апстинирам.

 

Друга од заблуда је како је то тзв gateway drug односно да се с ње прелази на хероин и сл. Имао сам прилику да злоупотребљавам различите нелегалне супстанце, али се нисам никад упуштао у тако нешто. Познајем и многе људе који исто тако годинама конзумирају марихуану али нису никад прелазили на нешто друго. На крају крајеви сви хероински зависници су почели од алкохола или кофеина који стварају зависност скоро па у рангу с њим. Постоји једна супстанца с којом се може лијечити хероинска, морфијумска и амфетаминска зависност, а то је ибогаин. Прилично моћна супстанца. За алкохолизам и ПТСП се показао као дјелотворан псилоцибин из психоделичних печурки... Доступност хероина и тежих дрога је управо у нелегалности марихуане, гдје ће се особа на црном тржишту прије сусрести са хероином него у уређеном. Нелегална тришта по правилу појачавају и насиље, довољно је погледати Мексико и њихову неуспјелу битку против дрога.

[Endokanabinoid]

Zanimljivo je, takodje, pominjanje i upotreba kanabisa u nekim drevnim istorijskim zapisima, kako u medicini, tako i u religijskim obicajima i obredima.

Sasvim sam siguran da je poznat, onima koji su citali Stari Zavet, zapis o svetom ulju pomazanja koje je izmedju ostalog sadrzavalo "kaneh-bosm", iliti kanabis. Isus je ovim uljem lecio brojne tadasnje zarazne kozne i druge bolesti, mozda ne u potpunosti, ali bi ucinak svakako ostavljao zapanjujuc utisak na tadasnje ljude sklone bozanskim verovanjima. Svakako je smatran cudotvorcem, u doba kada covecanstvo nije imalo saznanja o bolestima kao sto je epilepsija, vec bi kratko presudili da je osoba zaposednuta od strane djavola, ili vestica, sluga tamnih sila zla, itd. Kozne bolesti koje su naveliko bile rasprostranjene, prosto bi bile okarakterisane kao kuga. Neko ko bi, u teoriji, naveliko sirio ucenje o izlecenju cudotvornim uljem i to znanje prenosio svojim sledbenicima, koji bi to znanje prenosili dalje, svakako bi vrlo lako postao cuven i postovan. Sama rec "hriscanin" nastala je od reci "hrizma", (grcki: χρισμα - ulje, mast, mazanje, pomazanje). 

Za sledbenike Islama, sveti duh u bhang-u (napitak spravljen od zenskih cvetova kanabisa) je duh velikog proroka Khizra - zelenog proroka. Dervisi (sufiji) su kanabis smatrali sredstvom za, drugim putem nedohvatljivo, samopromatranje, ukljucujuci dublje razumevanje, sagledavanje razlicitih znacenja, produbljivanje estetskih dozivljaja i smanjivanje osecaja teskobe. Sam prorok Muhamed, za razliku od alkohola, nije govorio protiv upotrebe konoplje.

Rastafarijanstvo, iako nije religija, jeste kultura nalik religiji. Raste se smatraju direktnim naslednicima stare hebrejske religije i jednim od izgubljenih plemena Izrailja, potomcima ljudi koje je Mojsije izveo iz Egipta. Oni su obicaje, prenosene s kolena na koleno, ocuvali preko 2000 godina, a njihova istorija i predanja ukazuju na hebrejsku istoriju i predanja. Ime kojim nazivaju boga, Jah (Dza), potice od hebrejskog יָהּ = Yah, koje je cesto korisceno kao skraceni oblik od Jehova ili Jahve. Tako su i obicaje obrednog i meditativnog pusenja konoplje, potekle iz njihove prapostojbine, sacuvali do dan danas. Rastafarijanci imaju obrede zajednickog pusenja konoplje (poznate kao gandza, biljka, kali ili hleb jagnjeta), tokom kojih razgovaraju o istini i zivotu. Prema rasta filozofiji, konoplja je kljuc za razumevanje sebe, kosmosa i Boga. Oni u njoj vide silu koja omogucava ljudima da spoznaju istinu mnogo jasnije, kao kada drvo biva izvadjeno iz oka. Rastama je pusenje konoplje duhovni cin, cesto pracen izucavanjem Biblije; smatraju je pricescem koje cisti telo i duh, uzdize svest, donosi mir i priblizava ih prirodi i Bogu. Sagorevanje biljke je cesto presudno „za budjenje grize savesti u srcima onih koji podsticu i cine zlo i nepravde.“ Ona sagoreva iskvarenost ljudskog srca. Rasta propovednik, Bob Marli je, izmedju mnogih drugih, rekao: „Biljka gandze je lek za narod.“ Oni se ne cude sto je zabranjena, jer je vide kao mocnu supstancu koja otvara umove ljudi za istinu - sto vavilonski sistem ocigledno ne zeli. Rastafarijanci vide konoplju i kao Drvo Zivota, pomenuto u Bibliji i postuju je kao svetu i istinski blagodarnu biljku.

U Hinduizmu, Shiva je najstariji bozanski entitet, a Shivaizam najrasprostranjenija grana Hinduizma. Sledbenici Shivaizma tokom meditiranja ispijaju bhang, a kanabis se nasiroko konzumira tokom festivala i u Indiji i Nepalu, iako je zvanicno ilegalna biljka, drzavne uprave tolerisu upotrebu kao pravo vernika na upraznjavanje religije po licnom izboru. Takodje se veruje da je sam Shiva stvorio kanabis od svog tela.

U nekim drevnim paganskim kulturama, verovalo se da nordijska boginja ljubavi i plodnosti, Freja, zivi u zenskim cvetovima biljke konoplje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Иване имаш и нешто о штетности марихуане на коју се позива савремена медицина?

[Adelaida]

Може и тако, пре свега тако сам написала због оног твог тужног смајла, драго ми је што је изазвало осмех на твом лицу. У том правцу је била моја мисао, поправи своје расположење себи колико можеш, брига Србију ако ћеш ти данас плакати и тужна бити . Ја ово сигурно не мислим и не кажем тако  само зато што ми се ћефнуло.

Hvala ti sto brines o mom raspolozenju. 

 

A sto se tice Kanabisa, apsolutno sam protiv legalizacije u smislu u kojem je upotreba dozvoljena u Holandiji, ali pozdravljam upotrebu u medicinske svrhe, pogotovo ako zaista dovodi do smanjenja tegoba i izlecenja, sto bi, verujem, brojna zdravstvena istrazivanja i ispitivanja trebalo da potvrde ili pak opovrgnu.

 

A sad, sagledajmo stvari i iz drugog ugla:

 

Istine i zablude o marihuani

Mladi se ljudi svakodnevno susreću s brojnim izazovima i situacijama u kojima imaju mnogo različitih izbora i trebaju donijeti odluku o tome što učiniti. Koje društvo odabrati, gdje izaći, kako provoditi slobodno vrijeme itd. Marihuana je vrlo dostupna droga i može se dobiti bilo gdje, tako mi kažu mladi s kojima razgovaram. Nudi se na ulici, u disku, oko škole, kažu ponekad iako rijetko čak i u školi. Velik dio mladih ljudi će se naći u situaciji da donese odluku: odbiti ili ne odbiti ponuđeni joint. Kada ljudi općenito donose odluke u životu, koriste neke informacije, znanja i stavove koje već imaju o situaciji. Odakle mladima informacije o tome kako droge djeluju? Mnogi mladi vjeruju da marihuana nije štetna. Poruke koje se nude su različite i zbunjujuće. S jedne strane roditelji brane jer kažu da je opasno i pri tom su često toliko prestrašeni da im ne možeš vjerovati da je to baš tako strašno, a s druge strane postoje nagovori da se uzme jer «svi uzimaju» i jer je «cool». U školi se o tome govori tu i tamo. Dileri je nude kao «dobru robu», a mediji češće veličaju, u pravilu pišući senzacionalistički. Na internetu pak možete naći stvarno svašta, tu su različite adrese, neke zagovaraju uzimanje, neke ti nude (biznis je biznis), a brojni znanstvenici natječući se međusobno umjesto da daju odgovore na pitanja, dodatno zbunjuju. O različitim lobijima da i ne govorim. I tako kad sve to zbrojimo, na žalost; količina, vrsta informacija i način na koji se informacije prenose, pridonose pozitivnom ili neutralnom stavu značajnog dijela mladih prema marihuani. Time raste vjerojatnost da ponuđena droga ne bude odbijena.

U ovom tekstu pokušat ću odgovoriti na 7 najčešćih zabluda ili mitova o marihuani, koji vladaju među mladima, a koje šire mnogi iz neznanja, a oni drugi zato jer im je u interesu što veća zarada. 

Roditeljima želim pomoći da saznaju više o štetnom djelovanju marihuane kako bi lakše razgovarali sa svojom djecom, a mlade pozivam da pročitaju, razmisle, i formiraju stav koji će im pomoći donijeti najbolju moguću odluku za njih osobno, njihove prijatelje, obitelj i njihovu budućnost. 

 

1. Mit: Legalizacija marihuane neće povećati njezinu upotrebu 

Prvi mit ili zabluda o marihuani je «Legalizacija marihuane neće povećati njezinu upotrebu». Istina je upravo suprotna. Legalizacija u svim slučajevima dovodi do povećane upotrebe droga, zato jer većina ljudi ipak nastoji raditi ono što je dozvoljeno. Primjer je i zabrana alkohola iz povijesti. Istina je da je kriminal vezan uz alkohol u to doba bio velik, ali je broj alkoholičara, pa tako i društveni problemi vezani uz alkohol, bio neuporedivo manji nego danas, a ciroze jetre su bile prava rijetkost. Isto tako broj pušača o cigaretama je značajno pao tek kada se zabranilo pušiti na javnim mjestima, iako kazne nisu bile tako drastične.

Zagovarači legalizacije marihuane najčešće kao primjer navode primjer Nizozemske. Pogledajmo što se tamo stvarno dogodilo nakon otvaranja «coffee shopova» u kojima se marihuana slobodno konzumirala. U razdoblju od 1984. do 1996. godine upotreba marihuane među osobama u dobi od 18-25 godina je porasla preko 200%, a broj osoba (registriranih kao ovisnika o kanabisu) koje su zbog posljedica konzumiranja marihuane potražile pomoć je porastao za 25%. U isto to vrijeme broj ovisnika o alkoholu je porastao samo za 3%. Ono što je ovdje atipično u odnosu na uzimanje droga u zemljama gdje nije bilo legalizacije, je porast broja korisnika u starijoj dobi. Lake droge uobičajeno se počinju uzimati u mlađoj dobi, iz radoznalosti i želje za eksperimentiranjem. Češće ih uzimaju nezrelije osobe, osobe s psihičkim problemima ili sklone rizičnim ponašanjima. Uzimanje drugih sredstava ovisnosti u toj populaciji (npr. alkohola) je također visoko. Ovdje moramo naglasiti da je i u Nizozemskoj konzumiranje marihuane bilo dozvoljeno samo u «coffee shopovima», dok je konzumiranje na drugim mjestima sankcionirano. Slično iskustvo kao Nizozemska imaju i zemlje Sjedinjenih američkih država s dekriminalizacijom marihuane. Sedamdesetih godina prošlog stoljeća pola zemalja SAD-a je uvelo dekriminalizaciju lakih droga, nakon čega je uslijedio značajan porast broja korisnika marihuane. Kasnih osamdesetih kada su povukli taj zakon, broj korisnika je pao gotovo za trećinu. Trend dekriminalizacije početkom XXI stoljeća ponovo je praćen porastom konzumiranja marihuane.

 

2. Mit: Pušenje marihuane nije opasno

Drugi mit ili zabluda je «Pušenje marihuane nije opasno». Pušenje bilo čega je potencijalno opasno jer nosi rizik za dišne organe. Marihuana u usporedbi s cigaretama ima do 70% više kancerogena. Pušači marihuane konzumiraju manji broj cigareta, ali zato udišu dublje i dulje, a udahnuti dim zadržavaju dulje u plućima. To je razlog zašto je u eksperimentima dokazana četiri do pet puta veća  količina katrana i apsorpcija ugljičnog monoksida kod pušenja marihuane nego kod pušenja cigareta i zašto su brojna istraživanja pokazala kako pušači marihuane oboljevaju od respiratornih bolesti.

THC, glavni aktivni sastojak marihuane (delta 9-tetrahidrokanabinol), nakuplja se prvenstveno u masnim stanicama tijela, a vezuje se za specifične receptore u mozgu poznate kao kanabinoidne receptore. Velik broj ovih receptora se nalazi u dijelu mozga koji je odgovoran za pamćenje, mišljenje, koncentraciju, i koordinaciju pokreta i opažanje vremena i prostora, pa konzumiranje marihuane negativno utječe na navedene funkcije. Kad THC uđe u mozak, kao i druge droge stimulira ga na oslobađanje dopamina koji aktivira dio mozga odgovoran za osjećaj zadovoljstva. Nakon euforije nastupa osjećaj pospanosti ili depresije. Ostali simptomi koje izaziva su smijeh, promijenjeno opažanje vremena i povećani apetit. Kod nekih, marihuana može izazvati anksioznost, osjećaj straha, nepovjerenja ili panike, a kod većih doza i akutnu psihotičnu reakciju. Oštećuje ravnotežu i koordinaciju, kratkotrajno pamćenje i pažnju i druge kognitivne funkcije, pa smanjeno kritičko rasuđivanje povećava vjerojatnost rizičnog ponašanja i rizik od nesreće.

Posljedice traju i nakon što je marihuana razgrađena u tijelu i manifestiraju se kao teškoće pamćenja i smanjena sposobnost učenja te poremećaj sna. Dugotrajne posljedice (usljed kumulativnog djelovanja ili kronične zlouporabe) su ovisnost, kronični kašalj i bronhitis, povećan rizik od razvoja psihoze kod osjetljivih osoba, povećan rizik od razvoja anksioznosti, depresije i amotivacijskog sindroma. Često i redovito uzimanje marihuane dovodi do zanemarivanja obaveza u školi i kod kuće, slabljenja uspjeha u školi, zanemarivanja izgleda. Kod takvih korisnika mogu se javiti i tzv. "rupe u pamćenju". Osoba se ne može sjetiti što se jučer dogodilo, što je upravo htjela reći i sl. Marihuana utječe i na druge organe; srce, reproduktivne organe, krvni tlak, a vezuje se uz povećan rizik razvoja karcinoma glasnica i usta. Rizik srčanog infarkta kod odraslih uvećava se za 4 puta unutar prvog sata nakon konzumiranja marihuane. Marihuana kod žena povećava a kod muškaraca smanjuje količinu testosterona (muškog spolnog hormona), što može imati negativni utjecaj na spolno sazrijevanje i plodnost. U trudnoći marihuana može značajno oštetiti rast i razvoj (posebno neurološki razvoj i razvoj mozga) još nerođenog dijeteta. Statistike i dalje pokazuju kako je većina liječenih ovisnika prvo počela s marihuanom.

Iako nas nerijetko zbunjuju kontraverzni zaključci različitih istraživanja, reći da pušenje marihuane ne nosi rizik znači ignorirati stvarnost. Konzumiranje marihuane utječe na razvoj mozga i kada se od rane dobi konzumira u značajnoj količini, oštećenje pamćenja i mišljenja može biti dugotrajno pa čak i trajno. Zanimljivo je spomenuti da se čak i organizacije - zagovarači marihuane u SAD-u, također slažu s tvrdnjom da mladi ljudi ne bi smjeli imati pristup ovoj drogi, koja kao i ostale droge utječe na moždane funkcije. Mladi ljudi su još u fazi rasta, učenja, tjelesnog, psihičkog, emocionalnog i duhovnog razvoja, a svaka droga utječe na ovaj razvoj na negativan način. S ovom tvrdnjom slaže se čak i Organizacija za opoziv zakona o marihuani, jedna od najjačih organizacija zagovarača konzumiranja marihuane u SAD-u, koja također kaže: «Marihuana nije za mlade ljude».

 

3. Mit: Nitko nije umro od marihuane

Treći mit ili zabluda je «Nitko nije umro od marihuane». Marihuana ima snažno štetno djelovanje na sposobnosti i vještine potrebne za sigurnu vožnju (npr. budnost, sposobnost koncentracije, koordinacija pokreta, brzina reakcije, procjena udaljenosti itd.), a štetno djelovanje traje i do 24 sata nakon konzumiranja. Dok se marihuana spominje kao uzrok raka vrata i pluća i srčanih napada i predmet je brojnih istraživanja, poznato je kako je velik broj prometnih nesreća uključujući i one sa smrtnim ishodom, posljedica konzumiranja marihuane. Broj umrlih raste ili pada proporcionalno s udjelom konzumenata u populaciji. Što je veći udio konzumenata, veći će biti broj stradalih. Kao primjer navodim Istraživanje s Columbia University's Mailman School of Public Health, u kom su obrađeni podatci za 23500 smrtno stradalih vozača u periodu od 1999.g. do 2010.g.. Rezultati su pokazali da je alkohol kao pridonoseći čimbenik u nesrećama, cijelo to vrijeme bio 40% slučajeva, dok je udio nesreća pod djelovanjem marihuane porastao od 4% 1999.g. na 12% 2010.g. Treba li spomenuti da je to vrijeme ponovnog trenda dekriminalizacije marihuane i vrijeme uvođenja marihuane u medicinsku uporabu.

 

4. Mit: Marihuana je manje štetna od cigareta ili alkohola 

Četvrti mit ili zabluda je «Marihuana je manje štetna od cigareta ili alkohola». Da je to netočno, možemo zaključiti već iz prethodno opisanih posljedica konzumiranja marihuane. Pitanje koje bi u ovom slučaju također mogli postaviti je: Koliko štete bi marihuana napravila kad bi se konzumirala učestalošću ili količinama u kojima se konzumiraju cigarete i alkohol? Svi pamtimo vrijeme kad mladi nisu konzumirali alkohol kao danas. U to vrijeme je i šteta od konzumiranja alkohola bila neuporedivo manja, ali to nije značilo da alkohol nije štetan. Danas kad se tolerancija prema konzumiranju alkohola promijenila, a konzumiranje postalo posve prihvaćeno, očekivano i poželjno ponašanje, možemo mjeriti i procijeniti dio štete koji je nastao zbog promjene obrasca konzumiranja u populaciji. Na žalost dio posljedica moći ćemo procijeniti tek u budućnosti. Zagovarači marihuane često tvrde i kako je marihuana manje štetna od alkohola jer te čini opuštenim, pa ljudi nisu nasilni. Istina je da marihuana izaziva stanje koje zovemo amotivacijski sindrom, pa osoba nema volje ni za čim, ali kod jednog dijela konzumenata (osoba koje konzumiraju marihuanu u većim količinama), osobito u stanjima apstinencijske krize javljaju se jake emocije ljutnje (tzv. napadi bijesa) sa svim posljedicama do kojih takva stanja mogu dovesti. Činjenica da su cigarete i alkohol štetni nikako ne umanjuje štetnost marihuane.

 

5. Mit: Marihuana je lijek

Peti mit ili zabluda je «Marihuana je lijek». Da bi neko sredstvo bilo proglašeno lijekom, mora se sastojati od dobro definirane tvari čija je količina mjerljiva i jednaka u svim jediničnim oblicima lijeka (npr. tableta i injekcija). Kako je marihuana biljka koja se uzima pušenjem, a njen sastav varira, tako je i njenu medicinsku uporabu teško vrednovati. Zabluda leži i u ideji da je nešto dobro samim tim što se može koristiti kao lijek. To što se pojedini dijelovi ili marihuana sama koriste kod određenih bolesti, ne umanjuje njenu štetnost i ne znači da bi je svi smjeli konzumirati, neprotiv. Svaki lijek se uzima u strogo određenim bolestima i uzimanje bilo kog lijeka kad to nije medicinski opravdano može imati štetne a u nekim slučajevima i smrtonosne posljedice. Na žalost, sve veće prihvaćanje marihuane u medicinske svrhe utjecalo je na smanjenje svijesti o štetnosti marihuane među mladima. Istraživanja pokazuju obrnutu povezanost između svijesti o riziku konzumiranja marihuane i samog konzumiranja. Kako opada udio mladih koji konzumiranje marihuane smatraju rizičnim, tako raste udio konzumenata i uporaba marihuane među mladima.

Za samu marihuanu postoje brojna istraživanja i dokazi o njenom djelovanju ili djelovanju njenih komponenti. Osim već opisanog djelovanja, marihuana potiče rast tumora i smanjuje obrambene sposobnosti organizma, što ubrzava razvoj raznih bolesti, među njima i AIDS-a, ako je osoba zaražena tim virusom. S druge strane marihuana pomaže kod nekih stanja poput bolova i mučnine u završnoj fazi raka ili kod oboljelih od AIDS-a. Marihuana sadrži više spojeva koji su se pokazali korisnima za liječenje različitih bolesti i stanja. Dva kanabinoida trenutno privlače posebnu pozornost u terapijskom smislu (THC i CBD-cannabidiol). U marihuani se nalaze u različitim količinama. THC povećava apetit i smanjuje mučninu, ali može smanjiti bolove, upalu i spastičnost. CBD nije psihoaktivan, a koristan je u smanjenju bolova, upale, kontroli epileptičkih napada. Istražuju se i druga potencijalna djelovanja za druga medicinska stanja i bolesti.Znanstvena istraživanja aktivnih kemijskih spojeva u marihuani, dovode do razvoja novih lijekova čija je djelotvornost dokazana, a znanstvenici nastoje stvoriti takve lijekove u kojima će pojačati terapijsko djelovanje kanabinoida a maksimalno smanjiti štetne nuspojave. Znanstvenici ali i proizvođači droga sintetizirali su također brojne sintetske kanabinoide, od kojih se neki vrlo snažnog djelovanja i kod zlouporabe mogu izazvati teške zdravstvene posljedice.

Lijekovi kanabinoidi koji su do sada odobreni ili su u fazi ispitivanja; Dronabinol(Marinol®) sadrži THC i koristi se za liječenje mučnine uzrokovane kemoterapijom i kod teških gubitaka tjelesne težine uzrokovanih AIDS-om, Nabilone (Cesamet®) sadrži sintetski kanabinoid sličan THC i koristi se za slična stanja. Sativex^®, sadrži jednake dijelove THC i CBD, trenutno odobren u nekoliko europskih zemalja, koristi se za liječenje spastičnosti u multiploj sklerozi, a u SAD-u je u III fazi ispitivanja kao lijek protiv bolova kod raka. U fazi je ispitivanja i Epidiolex™ (lijek na bazi CBD-a) namijenjen kontroli epileptičkih napada u jednoj vrsti epilepsije (Dravet syndrom). Dakle radi se o različitim pripravcima, najčešće u obliku tableta s izoliranim spojevima (kanabinoidima) koji se koriste u terapiji određenih stanja, ali se nikad ne radi o "pušenju kod kuće uzgojene trave", već o kontroliranim supstancama za koje proizvođač garantira sastav, koncentraciju i sl.

Pod pritiskom različitih grupa sve veći je broj država, posebno SAD-a, koje su legalizirale marihuanu za uporabu kod određenih bolesti. U zadnje vrijeme i u Hrvatskoj je sve glasnija rasprava u javnosti o medicinskoj uporabi marihuane. Korištenje marihuane u medicinske svrhe se razmatra za u pravilu teške, neizlječive bolesti poput multiple skleroze, završnog stadija raka i AIDS-a, a ne za uporabu u osobne svrhe s ciljem postizanja osihoaktivnog djelovanja. Radi se o marihuani u obliku trave ili ekstrakta i kao takva nije registrirana kao lijek.

 

6. Mit: Marihuana ne stvara ovisnost

«Marihuana ne stvara ovisnost» još je jedan od mitova ili zabluda u koje mnogi mladi vjeruju. U jednom istraživanju, među 200 korisnika marihuane, 76% je zadovoljilo kriterije dijagnoze ovisnosti uključujući i apstinencijsku krizu. Simptomi apstinencijske krize su bili slijedeći:gubitak apetita, neodređen strah-anksioznost, depresija, nemir, iritabilnost, drhtanje, ozbiljna nesanica, znojenje, pojačani duboki tetivni refleksi, poremećaj raspoloženja. Kako simptomi nisu tako izraženi kao kod opijata i kako su mnogi konzumenti koji učestalo konzumiraju, već od prije imali nekih psihičkih simptoma, u nemogućnosti razlikovanja simptoma krize od simptoma psihičkih poteškoća zbog kojih su i počeli s konzumiranjem, nastavljaju konzumirati marihuanu vjerujući da će se osjećati bolje. 97% ovisnika je izjavilo da su nastavili uzimati marihuanu i nakon što su shvatili da je to problem, jer više nisu mogli prestati s uzimanjem. Trebala im je da bi «normalno» funkcionirali. S druge strane potrebno je naglasiti i činjenicu da marihuana često vodi uzimanju drugih droga.

 

7. Mit: Svi uzimaju marihuanu 

Sedmi mit ili zabluda je «Marihuanu i tako svi uzimaju». Ovo vjerovanje možete često čuti, no srećom ono ni izdaleka ne odgovara istini. Točno je da kada želimo ukazati na problem da onda naglašavamo njegovu veličinu, jer i da samo 1% mladih uzima drogu je ne samo problem, nego velik problem. Većina mladih ne uzima marihuanu niti će je ikad uzeti. Mladi se kreću u krugovima sličnim sebi. Tako se netko tko uzima drogu kreće u krugu drugih osoba koje uzimaju drogu. Za njih drogu uzimaju svi. Ako pitate nekoga tko se kreće u društvu zdrave populacije mladih ljudi, oni će vam reći da ne uzima nitko ili mali broj. Ako promatrate koliko je mladih eksperimentiralo s marihuanom, broj jest velik i kreće se oko 30-40 %, ovisno o sredini u kojoj istražujete. Ali ako istražujete redovito korištenje, onda je taj broj srećom najmanje tri do četiri puta manji. Prema istraživanju provedenom 2011.g. u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, udio mladih koji su probali marihuanu barem jednom u životu iznosio je 18,3% (11,2% učenika I i 34,5% učenika IV razreda srednjih škola). Zadnjih mjesec dana konzumiralo je 5,2% učenika (2,4% učenika I razreda i 8,3% učenika IV razreda). Iako postoje naznake mogućeg trenda rasta konzumiranja marihuane, činjenica je da marihuanu ipak uzima samo manjina mladih.

 

I na kraju

Mladi posegnu za ponuđenom cigaretom, alkoholom, jointom da bi se napravili važni, na nagovor vršnjaka, iz znatiželje. Vrijeme odrastanja vrijeme je frustracija. To je i vrijeme kada moraju naučiti kako savladati te frustracije, kako se ponašati u društvu, kako u sebi razviti osjećaj samopoštovanja, kako stvarati i održavati prijateljstva, razmišljati kritički, donositi odluke, braniti svoje stavove i još mnoge druge vještine. Mladi ljudi, nažalost krivnjom nas odraslih, danas imaju značajno veću slobodu nego su njihove sposobnosti za savladavanje različitih novih situacija. Stoga im nije uvijek lako odbiti ponuđenu drogu počev od društveno prihvaćenih droga poput alkohola, danas zabrinjavajuće raširenog među mladima. Način je to da sakriju svoju nesigurnost i nezrelost u vanjskom svijetu u koji su došli nepripremljeni. Uzimanjem droge (i legalne i ilegalne) i pokušavajući smanjiti frustraciju odrastanja, oni istovremeno zaustavljaju svoj normalni razvoj i sazrijevanje. Tako npr. ako osoba počne uzimati neku psihoaktivno sredstvo s 15 godina, čak i kad shvati u 19-oj godini da ima problem i počne s odvikavanjem, ona je psihički, emocionalno i socijalno još uvijek na razini petnaestogodišnjaka i pred njom stoje svi oni isti zadaci i sve, sada još i narasle frustracije i problemi, zbog kojih je uglavnom i počela s uzimanjem droge. 

Matija Čale Mratović, dr.med., specijalist školske medicine

 

Revidirano 26.6.2014.g.

 

Pročitajte i naš članak Što mladi ne znaju o marihuani, a trebali bi znati!!!

Literatura:

• The impact of early-onset cannabis use on functional brain correlates of working memory.Becker B¹, Wagner D, Gouzoulis-Mayfrank E, Spuentrup E,Daumann J. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. 2010 Aug 16;34(6):837-45.
• The short-term consequences of early onset cannabis use Fergusson DM¹,Lynskey MT, Horwood LJ. J Abnorm Child Psychol. 1996 Aug;24(4):499-512.
• Spatial working memory in heavy cannabis users: a functional magnetic resonance imaging study Kanayama G¹, Rogowska J, Pope HG, Gruber SA,Yurgelun-Todd DA. Psychopharmacology (Berl). 2004 Nov;176(3-4):239-47. Epub 2004 Jun 16
• Early-onset cannabis use and cognitive deficits: what is the nature of the association? Pope HG Jr¹, Gruber AJ, Hudson JI, Cohane G, Huestis MA,Yurgelun-Todd D. Drug Alcohol Depend. 2003 Apr 1;69(3):303-10.
• More Colorado drivers in fatal car crashes testing positive for marijuanahttp://www.drugabuse.gov/news-events/news-releases/2014/05/more-colorado-drivers-in-fatal-car-crashes-testing-positive-marijuana
• Trends in fatal motor vehicle crashes before and after marijuana commercialization in Colorado, Salomonsen SS, Min SJ, Sakai JT, Thurstone C, Hopfer C, Drug and Alcohol Dependence Volume 140, Complete , Pages 137-144, 1 July 2014
• Results from the 2010 National Survey on Drug Use and Health: Summary of National Findings Substance Abuse and Mental Health Services Administration, Office of Applied Studies.. HHS Pub. No. (SMA) 11–4658, Rockville, MD: SAMHSA, 2011.
• Drug Abuse Warning Network, 2009: National Estimates of Drug-Related Emergency Department Visits. Substance Abuse and Mental Health Services Administration. Office of Applied Studies. DHHS Publication No. (SMA) 11-4659, DAWN Series D-35. Rockville, MD, 2011.
• Health care use by frequent marijuana smokers who do not smoke tobacco.Polen, M.R.; Sidney, S.; Tekawa, I.S.; Sadler, M.; and Friedman, G.D. West J Med 158(6):596–601, 1993.
• Marijuana use and the risk of lung and upper aerodigestive tract cancers: Results of a population-based case-control study.Hashibe, M.; Morgenstern, H.; Cui, Y.; Tashkin, D.P.; Zhang, Z.F.; Cozen, W.; Mack, T.M.; and Greenland, S. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 15(10):1829–1834, 2006.
• Comparative epidemiology of dependence on tobacco, alcohol, controlled substances, and inhalants: Basic findings from the National Comorbidity Survey. Anthony, J.; Warner, L.A.; and Kessler, R.C. Exp Clin Psychopharmacol 2:244–268, 1994.
• Adverse health effects of non-medical cannabis use. Hall, W.; and Degenhardt, L. Lancet 374:1383–1391, 2009.
• The adverse health effects of cannabis use: What are they, and what are their implications for policy? Hall, W. Int J of Drug Policy 20:458–466, 2009
• Escalation of drug use in early-onset cannabis users vs. co-twin controls.Lynskey, M.T.; Heath, A.C.; Bucholz, K.K.; Slutske, W.S.; Madden, P.A.; Nelson, E.C.; Statham, D.J.; and Martin, N.G. JAMA 289(4):427–433, 2003.
• The influence of marijuana use on neurocognitive functioning in adolescents Schweinsburg, A.D.; Brown, S.A.; and Tapert, S.F.. Curr Drug Abuse Rev 1(1):99–111, 2008.
• Cannabis use and later life outcomes. Fergusson, D.M., and Boden, J.M. Addiction 103(6):969–976; discussion 977–968, 2008.
• Psychological and social sequelae of cannabis and other illicit drug use by young people: A systematic review of longitudinal, general population studies. LMacleod, J.; Oakes, R.; Copello, A.; Crome, I.; Egger, M.; Hickman, M.; Oppenkowski, T.; Stokes-Lampard, H.; and Davey Smith, G. ancet 363(9421):1579–1588, 2004.
• Drugs and driving by American high school seniors, 2001–2006. O’Malley, P.M., and Johnston, L.D. J Stud Alcohol Drugs 68(6):834–842, 2007.
• Driving under the influence of cannabis: Links with dangerous driving, psychological predictors, and accident involvement Richer, I., and Bergeron, J.. Accid Anal Prev 41(2):299–307, 2009.
• Effects of perinatal exposure to delta-9-tetrahydrocannabinol on the emotional reactivity of the offspring: A longitudinal behavioral study in Wistar rats. Trezza, V.; Campolongo, P.; Cassano, T.; Macheda, T.; Dipasquale, P.; Carratu, M.R.;Gaetani, S.; Cuomo, V. Psychopharmacology (Berl) 198(4):529–537, 2008.
• Persistent cannabis users show neuropsychological decline from childhood to midlife. Meier MH, et al.(2012) Proc Natl Acad Sci USA109(40):E2657–E2664.
• Correlations between cannabis use and IQ change in the Dunedin cohort are consistent with confounding from socioeconomic status. Rogeberg O(2013) Proc Natl Acad Sci USA doi:10.1073/pnas.1215678110 
• Reply to Rogeberg and Daly: No evidence that socioeconomic status or personality differences confound the association between cannabis use and IQ decline, Moffitt TE, Meier MH, Casp A, Poulton R. National Academy of Sciences of the USA, Mar 12, 2013; 110(11): E 980_E982, Published online Mar 4, 2013
• The natural history of change in intellectual performance: Who changes? How much? Is it meaningful? Moffitt TE, Caspi A, Harkness AR, Silva PA(1993) J Child Psychol Psychiatry 34(4):455–506. 
• MedlineWeb of Sciencehttps://www.drugabuse.gov/publications/drugfacts/marijuana
• http://www.drugabuse.gov/publications/drugfacts/marijuana-medicine
• http://www.drugabuse.gov/marijuana-research-nida
• http://www.drugabuse.gov/nida-research-therapeutic-benefits-cannabis-cannabinoids
• Independently Funded Studies Receiving Research Grade Marijuana - 1999 to present
• http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8886945
• http://www.drugabuse.gov/related-topics/drugged-driving.
• Marihuana u medicinske svrhe-Javno zdravstveni aspekti. Gazdek D. Liječnički vijesnik 2014;136:192-19«

Email

Tweet

 

[Дуња]

Ја сам изнео став, да србија има проблем са дилерима а не са уживаоцима марихуане. Овде је реч о томе да ако држава не може да заштити децу нема онда права ништа да забрањује и да препусти то "тржиште" псима.

 

Србија може да заштити кога хоће, ствар је у томе да неће јер та иста "држава" ваља наркотике и лудачки профитира.

У Србији имамо 800 000 регистрованих наркомана (и колико још нерегистрованих!), што значи да свако ко хоће може да набави шта год хоће и кад год хоће.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Србија може да заштити кога хоће, ствар је у томе да неће јер та иста "држава" ваља наркотике и лудачки профитира.

У Србији имамо 800 000 регистрованих наркомана (и колико још нерегистрованих!), што значи да свако ко хоће може да набави шта год хоће и кад год хоће.

Дакле легализацијом не губимо ништа.....

[Adelaida]

Дакле легализацијом не губимо ништа.....

Tacno. Samo dobijamo jos veci broj uzivoca iste.

[Дуња]

Дакле легализацијом не губимо ништа.....

 

Мислим да добијамо виши степен криминала јер би у том контексту цена наркотика била виша, а самим тим би порастао и број убистава, оружаних пљачки, насиља и осталих видова криминала међу уживаоцима.

 

Када је уље канабиса у питању - треба га легализовати у медицинске сврхе - али опет имамо проблем - цене тог уља су веома високе за наше финансијске могућности.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tacno. Samo dobijamo jos veci broj uzivoca iste.

А сав тај нелегални новац који није мали, би могао пропратити, добру рекламу и кампању против уживања марихуане, као што је то случај са цигаретама.(показала се врло успешном.

 

Но као што рекох, лакше се контролише цео тај ток производње и продаје ако буде држава легални учесник у томе, тако нећемо доћи у ситуацију да дете од 12 година, набавља марихуану од дилера који има и хероин,,например...

 

Не разумем, да не видите опасност од дилера и онога шта су све способни да учине.

[kordun]

nema potrebe uzgajati kanabis zbog ljekovitog ulja, kad obicna industrijska konoplja takodjer dava sjemenke sa ljekovitim uljem i imate to za kupiti u apotekama nije zabranjeno, sa time su se nasi djedovi lijecili dok nije bilo zabranjeno prije stotinjak godina kao sto je zabranjeno mnogo sta drugog, recimo ne mozete da sadite duvan po bastama jerbo onda drzava nema od toga vajde, u prvom slucaju farmaceuti a opet i drzava preko njih nemaju vajde koliko sam shvatio konoplja je jedna od najljekovitijih biljaka na planeti, ako ne lazu ja nisam probavao, samo pisem sto sam sam saznao preko neta, a mama mi je isto pricala kako se konoplja koristila za lijecenje , ova industrijska koju su nasi seljaci uzgajali za tekstil jer kod nas pamuk ne uspijeva sem u makedoniji

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мислим да добијамо виши степен криминала јер би у том контексту цена наркотика била виша, а самим тим би порастао и број убистава, оружаних пљачки, насиља и осталих видова криминала међу уживаоцима.

 

Међу уживаоцима марихуане? 

 

Не верујем у то.

[Endokanabinoid]

Иване имаш и нешто о штетности марихуане на коју се позива савремена медицина?

Naravno, istrazivanja radjena na ovu temu pokazuju da postoje rizici unosenja dima kanabisa u pluca, jer je u dimu naravno prisutan ugljen-dioksid. 

U dovoljno visokim dozama, THC moze izazvati audiovizuelna prividjanja slicna halucinacijama, sto licno ni jednom nisam imao prilike da iskusim za svojih skoro 11 godina aktivnog konzumiranja kanabisa, mada se par grama u rasponu od 24 sata tesko moze smatrati i visokom, kamoli previsokom dozom. Najveca kolicina koju sam za jedno vece u rasponu od mozda 6 sati ispusio, sa jos 4-5 prijatelja, je negde oko 10 grama. Inace za vece prosek je nekih pola grama do 2 grama, cesce u drustvu od dvoje-troje nego samostalno.

Akutni efekti pod uticajem THC-a mogu biti euforija i nervoza. O ovome sam duze vreme istrazivao i zakljucio da ljudi koji nemaju ili imaju malo iskustva sa konzumiranjem kanabisa, cesto mogu iskusiti neke oblike blaze nervoze, prosto iz razloga sto nisu navikli na efekat THC-a, tj. ono sto zovemo "high" efekat. Ista iskustva medjutim, imaju ljudi koji po prvi put konzumiraju koju drugu psihotropsku supstancu, npr. alkohol.

Druga istrazivanja radjena su iz zabrinutosti o "potencijalnim stetnim efektima kao posledice dugorocnog konzumiranja kanabisa, koja mozda povisuju rizike od oboljevanja od sizofrenije, poremecaja licnosti, bipolarnog poremecaja, i jake depresije", medjutim studije su neubedljive, nedovoljno argumentovane i nisu priznate od strane relevantnih institucija. U SAD-u su istrazivanja duze vreme nailazila na barijere federalnog zakona, koji pravi izuzetke jedino sa dozvolama za finansiranje istrazivanja koja se iskljucivo bave pokusajima da dokazu stetna dejstva marihuane. Do sada, nije bilo dokazanih stetnih efekata kao posledice dugorocnog konzumiranja povezanih sa samim jedinjenjima kanabisa, vec direktno povezanih sa unosenjem dima. Postoje neke indicije o efektima na dugorocno pamcenje, ali su rezultati preliminarni i zavisni od vise stranih faktora, takodje nije poznato jos uvek da li su uopste negativni ili pozitivni efekti.

Sto se tice gorepomenutih rizika od oboljenja tipa sizofrenija, bipolar i depresija, novije studije pokazuju upravo suprotno, kao i to da pojedini kanabinoidi imaju veliku ulogu u terapijama lecenja ovih bolesti.

Postoji jos jedno glediste na koje se manje obraca paznja, ali ni slucajno ne treba biti zanemareno, a to je uticaj pojedinih podvrsti kanabisa na osobe sa pojedinim psihickim stanjima. Naime, iako je danas poznato da kanabis uspesno tretira odredjene psihicke bolesti, to je veoma generalan i sirok pogled. Postoje slucajevi u kojima ljudi sa pojedinim psihickim oboljenjima ili poremecajima mogu doziveti pojacane negativne efekte u slucaju uzimanja supstanci nepoznatog porekla i sastava, sto ne iskljucuje neke podvrste kanabisa uzgojene sa visokim procentom THC-a, za specijalne potrebe obolelih od tezih oblika karcinoma, za cije lecenje je neophodno ulje sa visokim procentom THC-a.

Napravicu primer, recimo osobe koja ima istoriju psihickih poremecaja, ili poremecaja licnosti, specifican oblik depresije ili manije. Takva osoba bi, pre nego joj se prepise terapeutsko sredstvo, bilo to neki poznatiji farmaceutski proizvod za smirenje ili medicinski kanabis, morala proci odgovarajuce preglede lekara strucnih u toj oblasti medicine. Ovo je opste poznato, ne moze i ne sme bilo ko da koristi bilo koji lek, zbog toga postoji vise razlicitih lekova koji se prepisuju za lecenje iste bolesti ili poremecaja. Najbanalniji primer - moj mladji brat je imao teske alergijske reakcije na Andol, sto zbog greske lekara niko nije znao. Na srecu, na vreme je konstatovano i lekar mu je umesto Andola prepisao Brufen, valjda, ili neki drugi lek. Dedi je medicinska sestra u bolnici, iako je lekar na temperaturnoj listi jasno ispisao crvenim markerom "ne administrirati Paracetamol", dala injekciju Paracetamola, izazvala tesku alergijsku reakciju, i veoma bolnu smrt u spazmovima. Presudjeno u njenu korist, i dalje radi, niti sankcionisana, kaznjena, kamoli oduzeta dozvola za rad. Eli, kako ono kazu, "ovo je Srbija".

Poenta price je, iako nauka dokazuje da kanabis nema potencijalnih negativnih efekata na organizam, postoje mogucnosti da osobe sa odredjenim mentalnim i psihickim poremecajima iskuse eventualne neprijatne efekte u vidu vrtoglavice, nervoze, anksioznosti, depresije, dezorijentacije, sto svedoci o potrebi za daljim i detaljnijim istrazivanjima o efektu nekih podvrsta kanabisa u tretmanu osoba sa odredjenim psihickim poremecajima.

[Дуња]

Међу уживаоцима марихуане? 

 

Не верујем у то.

 

Уживаоци марихуане су неретко и продавци марихуане, а како нам је стандард срозан на ниво очајног, постоји вероватноћа да такав посао постане још уноснији и конкуренција јача што опет доводи до озбиљнијих проблема у друштву од самог конзумирања.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Па мислим ако штети само психичким болесницима, онда Србија и није добро место за легализацију