Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[suza]

Ne, kao sto je nemoguce recima slepom opisati zoru, koliko god umeli da se lepo izrazavamo. Imace predstavu, ali ne vidi je. Kako opisati kako se mrtva slova zamenjuju zivim recima, kako objasniti da je nemoguce ostvariti se sam od sebe, kako bez drugog, kako bez zajednice??? Prema kome posten, kome posten? A odgovoran? A so svetu? A kruna stvaranja?  1405_love

da isovremeno iskljucujes iz zajednice i odredjujes ko zivu rijec da ima ko nema  ,dali si sigorna da slipi sto vidis nezna bolje od tebe staje zora Bog  akobi tako mislio  onda  kobi bio i koje sa njim jos

[Tanja]

Ne, kao sto je nemoguce recima slepom opisati zoru, koliko god umeli da se lepo izrazavamo. Imace predstavu, ali ne vidi je. Kako opisati kako se mrtva slova zamenjuju zivim recima, kako objasniti da je nemoguce ostvariti se sam od sebe, kako bez drugog, kako bez zajednice??? Prema kome posten, kome posten? A odgovoran? A so svetu? A kruna stvaranja?  1405_love

da isovremeno iskljucujes iz zajednice i odredjujes ko zivu rijec da ima ko nema  ,dali si sigorna da slipi sto vidis nezna bolje od tebe staje zora Bog  akobi tako mislio  onda  kobi bio i koje sa njim jos

Malo mi je nejasno sta si htela da mi kazes, izvini. Nije moje da procenjujem, ali kako je moguce svedociti bez ostvarenja u zajednici? I da, sigurna sam da slepi vidi zoru, kao sto i ja vidim svoju. Samo pozivam da u radjanju budemo zajedno.

[Guest O.Ugrin]

Stvar je jasna, rekao je - Ja sam Hleb zivota, ko ne jede Telo moje i ne pije Krv moju u meni ne prebiva ni ja u njemu - nema zivot vecni! A moze biti dobar koliko zeli ako nije u Telu Hristovom Otac ga nece prepoznati posto Otac sagledava svet kroz Sina. Eto jos jedne slike kojom vidimo da je Liturgijski zivot egzistencijalno bitan i zbog cega je bitan. Mislite o tome.

Mir Vam - Ugrin

[ивањушка]

Наравно да нам без Цркве нема спасења.Али колико сам се пута застидела себе, видећи људе који нису у Цркви, како  су пуни љубави и жртве и радости итд. И живе хришћански, само им фали тај један корак још да учине. И ко зна,можда ће једном тај корак и направити.

А исто тако сам видела људе који су 60 година у Цркви и мисле да су  извадили улазницу за рај.Потпуно су сигурни  да све знају и да немају шта да мењају.

Једино Господ зна срца људска и једино ће Његов суд бити праведан.

[ивањушка]

Многи данас налазе оправдање у својој вери,када образлажу зашто не учествују у животу Цркве.Сасвим је погрешно мислити да је наша вера једном за свагда готова ствар.Мислећи да је вера у Бога и моралан живот довољно да би се човек назвао верником многи заборављају да статус кво у човековом бићу не постоји.Или напредујемо или назадујемо.Исто као када човек нешто учи.Што више учи више зна,али када престане са учењем оно што је научио заборавља.Или спортиста,док тренира његова форма је у успону али када не тренира резултати су све слабији.Тако и наш Хришћански живот  и наша вера није нека готова ствар. Ако се наша вера и љубав не увећава, и вера и љубав полако нестају.Али ако се  мало потрудимо онда вером све више спознајемо Бога а тиме и саме себе и људе око нас, и онда напредујемо у савршенству које је бескрајно. Тако да није довољно да човек буде само моралан него мора да живи и у истини  и тек тада ће његова вера и поштење донети праве плодове.

[Guest O.Ugrin]

Kao da sam mislio o ovoj temi kada sam pisao tekst Sluzba intelekta; tako da, ne bi bilo lose kada bi ga procitali jer u njemu pokusavam da izlozim potrebu Bogopoznanja upravo kroz perspektivu odnosenja sa Njim. To iskustvo zajednicarenja moguce je, opet, samo kroz Liturgijsku praksu posto i ljubav prema Bogu izrazavamo kroz ljubav prema coveku, koju, dalje, mozemo imati samo kroz ljubav prema sebi sto nas opet vraca Hristovoj zapovesti da ljubimo bliznjeg svog kao sami sebe sto opet nije moguce ako je sam covek ambivalentan prema svom duhovnom razvoju. Duhovne anorekticare vodi, kao i kod telesnih, motiv suicida a to nije drugo do tihi ocaj uzaludnosti kao nus efekat usamljenosti. Treba znati da je Liturgija egzistencijalno bitna kao i da je Istina tvorbeni pojam a nas zivot - nase svedocenje. Upravo potreba da "nacinimo sve narode (Hriscanima), krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", dakle, ljubav kao osnova, bratoljublje kao Put i Bogoljublje kao Istina jeste Zivot koji je zajednica; Koji je Hristos. A, ako ova vera nije i vasa Vera onda vi znate samo neke cinjenice o Bogu ali ne i Boga. Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[ивањушка]

[

quote author=O.Ugrin link=topic=2299.msg51733#msg51733 date=1256074148]

Kao da sam mislio o ovoj temi kada sam pisao tekst Sluzba intelekta; tako da, ne bi bilo lose kada bi ga procitali jer u njemu pokusavam da izlozim potrebu Bogopoznanja upravo kroz perspektivu odnosenja sa Njim. To iskustvo zajednicarenja moguce je, opet, samo kroz Liturgijsku praksu posto i ljubav prema Bogu izrazavamo kroz ljubav prema coveku, koju, dalje, mozemo imati samo kroz ljubav prema sebi sto nas opet vraca Hristovoj zapovesti da ljubimo bliznjeg svog kao sami sebe sto opet nije moguce ako je sam covek ambivalentan prema svom duhovnom razvoju. Duhovne anorekticare vodi, kao i kod telesnih, motiv suicida a to nije drugo do tihi ocaj uzaludnosti kao nus efekat usamljenosti. Treba znati da je Liturgija egzistencijalno bitna kao i da je Istina tvorbeni pojam a nas zivot - nase svedocenje. Upravo potreba da "nacinimo sve narode (Hriscanima), krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", dakle, ljubav kao osnova, bratoljublje kao Put i Bogoljublje kao Istina jeste Zivot koji je zajednica; Koji je Hristos. A, ako ova vera nije i vasa Vera onda vi znate samo neke cinjenice o Bogu ali ne i Boga. Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Ја сам неколико пута прочитала ово што сте написали и уопште ништа не разумем шта сте хтели да кажете.Не знам да ли би могли ово да поједноставите?

[Guest O.Ugrin]

Da li ste procitali tekst koji sam predlozio da procitate? Nalazi se u Licnostima, pod jerej Ugrin V. Popovic (duza verzija) ili u Razgovorima, pod Razgovarajte sa o. Ugrinom...(kraca verzija). A, ako vam ni tada ne bude bilo jasno a vi mi onda napisite sta vam to tacno nije jasno ili gde je "zapelo", te cemo tada razjasniti. U sustini, sve je veoma jednostavno ali coveku ume da se samo ucini kao nesto apstraktno posto je u stvari sopstveni zivot on sam, ali i okruzenje, apstrahovao od Istine sopstvenim predrasudama i raznoraznim "vidjenjima" sto opet ide u prilog tezi kako se covek otudjio od sebe i Boga upravo nemanjem medjusobnih odnosa a surogatom zatvaranja - svako u svoje zabrane i pravila. No, procitajte tekst pa cemo razgovarati. Do tada...

Mir Vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

A, da... Naziv teksta je - Sluzba intelekta i Sluzba intelekta II

[o aca]

Да, коме црква није мати томе Христос није Бог. И онда нема сумње да ван цркве нема ни спасења.Сама физичка поставка ствари ,да у архитектури светог храма имамо НАОС тј. брод или лађу која је симболика Нојеве Лађе.Где се патријарх Ноје и породица његова спасила. Тако се и ми спашавамо у истој тој лађи на бури и ветрометини искушења и ђаволских понуда. Не двосмислено видимо да ван цркве нема спасења. Мишљења сам да је то свима јасно. Па,чак и оним а који не иду у цркву. И по мени ,опростите, није проблем у томе него је проблем зашто народ не иде у цркву!!!! Таксативно ћу навести искуство које имам са терена: не радост,терање на испуњење закона у форми без суштине , мрзовоља и дрека свештеника и појединих верника на придошлице, недостатак љубави, не пожртвованост, безосјећајност према патњи личности ( знане или незнане ),итд.... Наведене моменте могу да набрајам и даље али је непотребно довољно нам је да поразмислимо о свему што се дешава за шта ћемо сви бити одговорни. ЕПИСКОПИ;СВЕШТЕНИЦИ;ВЕРНИЦИ.Јер сви смо ми војници Христови али се не понашамо као војска спремна на делање него дезертери спремни, или у бежању!

      ..... Ако нама наше окружење не поставља питања, како си тако радостан у овом смутном и тешком времену , где си се тако накупио позитивне енргије, човече шта те држи да победиш свој бол??? И многа друга слична питања онда ми нисмо ЦРКВА онда ми нисмо НАРОД БОЖИЈИ онда ми нисмо ВОЈСКА ХРИСТОВА. Зашто би неко пожелео да буде у Литургијском јединству и братској саборности ако не живмо литургијску поруку ми који смо тамо већ годинама, а поготово ми који смо тамо вером а изнад свега ми који смо тамо БЛАГОДАЋУ и БЛАГОСЛОВОМ призвани и позвани да то сведочимо.А свака литургија завршава молитвом: '' ГОСПОДЕ ТИ САМ ЈЕСИ ПУНОЋА ЗАКОНА И ПРОРОКА И ИСПУНИО СИ САВ ОЧЕВ ДОМОСТРОЈ СПАСЕЊА ИСПУНИ СРЦА НАША РАДОШЋУ И ВЕСЕЉЕМ.СВАГДА САДА И УВЕК И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА .АМИН. Шта ми то нудимо у начину живота свима онима који су ван литургијске заједнице да би уопште пожелели доћи и бити део тога? Част изузетцима! Али зато је Господ и рекао жетве много али је посленика мало. Причешћујте се! Причешћујте се! То је једино што нудимо а сам живот у јединству ,љубави и радости Христовој то немора да буде. Сваке недеље се причестите кажу неки, а на питање које тражи одговора немамо времена, на исповест да ослободимо напаћену душу нисмо спремни,ЛАЖ - НЕИСКРЕНОСТ И ЧИСТА ФОРМА БЕЗ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ КОЈА У СУШТИНИ БИТИШЕ -СУШТИНА ЈЕ ЉУБАВ.Чиме је ми сведочимо? Чиме? Џаба и на не спасење је таква саборност и такво литургијско собрање и на осуду таква причест.ФАРИСЕЈИ и лицемери окречени гробови смо сви ми јер Христа не живмо Христа ми само мудрујемо.ХВАЛА ТИ ОЧЕ ШТО СИ ОВО САКРИО ОД МУДРИХ И ДАО ПРОСТИМА. Немојте се никада причестити ако нема радости у вашем храму, ако ваш свештеник није део вас и ви део њега, по оној из светог писма: ЈА ЗНАМ СВОЈЕ А И МОЈЕ ЗНАЈУ МЕНЕ. Само љубављу ,пожртвовањем и не себичним давањем себе, младог човека ћемо загрејати за ту литургијску заједницу и одвући га од пошасти овога света.

СА ЉУБАВЉУ И МОЛБОМ ЗА ОПРОСТ МНОГОГРЕШНИ РАБ БОЖИЈИ СВЕШТЕНИК АЛЕКСАНДАР НИШЕВИЋ ПР.ПАРОХ ПЕРЛЕШКИ.

[Жика]

Добро је ако је неко поштен,иако не иде у Цркву.Боље је то,него ићи у Цркву а не бити поштен.

[Guest O.Ugrin]

Post sam procitao u dahu, otvorenih ustiju od zaprepascenja. Sada, kada sam ih zatvorio i dosao k sebi, mogu samo napisati... - ovako jasno, nedvosmisleno, vatreno i ... ma, nemam reci, pisanije nisam do sada procitao. U ovih nekoliko redova sve je receno, recima koje nisu samo mrtva slova, recima koje i mrtve mogu podignuti... ne znam sta da napisem... sem - radosni su hriscani perleski kad im Gospod takvog pastira dade.

Mir Vam - Ugrin

P.S. Ivanjuska, mislim da ce vam se, kada procitate ovaj post, razmisljanje iskristalisati a vi sami u Veri utvrditi izlozenim parametrima.

[Guest O.Ugrin]

Ziko, to su takozvana - neuporediva poredjenja. To nema veze jedno sa drugim sa obzirom da jedno ne pretpostavlja ili uzrokuje ono drugo. Ne postoji dobar izbor u odabiru dva zla, pa ma koliko jedno bilo manje od onog drugog, ipak je zlo a zlo je neuporedivo sa dobrim i ne mesa se sa njim. Ne postoji bolji i gori gresnik. To je cista sholasticka racionalizacija kojom covek tetosi sebi i, umesto da se trudi da bude jos bolji, on se tesi jer nije najgori. Takav nacin razmisljanja stran je pravoslavnom duhu i hriscanskom nacinu zovota u kojem je maksima - "Budite savrseni kao sto je savrsen Otac vas na nebesima". Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[after_silence]

Oce Aco, hvala vam na ovom postu!

Retko se srecu Ljudi u pravom smislu te reci, Zivi ljudi koji imaju Duha Svetoga u sebi i koji zive Hristom.

Meni bi bili mnogo i prsti jedne ruke da ih sve nabrojim, koliko sam ih malo srela.

Svako od nas u crkvi ima mnoga iskusenja, bar je moje zivotno iskustvo bilo takvo, da na vecinu "vernika" koje sam nailazila, kada bih ih videla,popricala, bilo bi "oh Boze, pa jel su ovo ljudi?", o vernicima da i ne govorim.

Toliko licemerja, toliko lazi, toliko proracunatosti, sujeverja, hladnoce i ravnodusnosti, zaista nisam nigde srela i poznavala sam mnoge ljude mnogo "cestitije" i "bolje" nego sto su "vernici". Da, sve je meni jos tad bilo "jasno", da je Crkva bolnica i da smo mi svi gresni, to nije bio problem uma, sve je to bilo potpuno ok, licemerje mi je paralo usi i ta "pravednost" pojedinih koja mi je cepala utrobu. Godinama sam se borila sa time, dok nisam shvatila da tako mora da bude i da Bogu hvala sto je tako. Mozda je to moja greska, ali ja sam se sa tim pomirila i ne ocekujem vise od "crkvenih" ljudi da budu ljudi, najprostiji i najobicniji ljudi. O necem vise da ne govorim.

Imala sam svog oca i imam ga Bogu hvala i danas i to mi je bilo "dovoljno", on i jos jedan monah "prosti" sa Kosova koji su mi godinama "vracali veru" i krepili me duhovno.

I dalje vidjam razne ljude u Crkvi i sada vec mi je potpuno jasno, sad je ostao samo bol zbog njih i zbog toga sto nemaju oci da vide ni usi da cuju, ali ne ocekujem od "vernika" da bude covek. Pokusavam ga razumeti samo i boli me sto je takav, ali Bog svakom daje ono sto trazi, na silu ne daje nikome nista...

Moj otac i moja majka kako u sali zovem ovog andjela monaha mi daju snagu da prebrodim sve zivotne bure i oni su mi oslonac i putokaz kojim putem ja treba da hodim.

Sto se tice dobrih ljudi van Crkve, uvek se setim onoga zasto mi cinimo dobro, i da li to dobro cinimo nas radi, ljudi radi ili Boga radi. Ti ljudi koji mi jesu jako bliski i koje poznajem godinama, oni nekako nadju svoj put do Crkve i to bude sve kako treba, ali bez Istine nema ljubavi kako vec neko rece. To iskusenje da je potrebno biti samo posten dobar i moralan me je proslo.

Bas je jedan divan otac sad u nedelju drzao besedu o tome, na jevandjelje i sta zapravo znaci voleti neprijatelje svoje. To ljudima van crkve nije moguce jer nemaju Boga da od Njega crpe snagu i ljubav, nemaju punocu. Imaju samo ogromnog potencijala koji ce se dace Bog ispuniti.

[o aca]

BOGU HVALA! NJEGOVO JE TO .JA SAM SAMO ZVUČNIK KOJI REPRODUKUJE ODASLANO PREKO MIKROFONA.MADA MOGU REĆI DA SAM EMOTIVNI ZVUČNIK KOJI OSEĆA PATNJU.КАКО ЈЕ НЕКО РЕКАО: '' МЕНЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ...'' . БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ИМА СВОГА АНЂЕЛА ЧУВАРА(МАЈКУ И ОЦА ) КАКО ТО ЛЕПО РЕКОСТЕ И У ЉУБАВИ СА РАДОШЋУ СВЕДОЧИТЕ, ДА БИТИ ХРИСТОВ ЈЕ СЛОБОДА; ЖИВЕТИ СА ХРИСТОМ ЈЕ РАДОСТ; ИСПУЊАВАТИ СЕ ХРИСТОМ ЈЕ РАЈ. ВОЛЕТИ ЧОВЕКА А МРЗЕТИ ГРЕХ. ИСКРЕНОСТ, ИСТИНИТОСТ, РАДОСТ, ЉУБАВ, ОСЕЋАЈНОСТ , МИЛОСРЂЕ ТО СУ ПУТОКАЗИ И ПУТАЊЕ КА НЕБЕСКОМ ЦАРСТВУ ХРИСТОВОМЕ.ПРОЧИТАЈМО ЈОШ ЈЕДНОМ СВЕТОГ ВЛАДИКУ НИКОЛАЈА '' НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА '' ПРОНАЂИМО СЕ И ИСПРАВЉАЈМО. ДА ЛИ СЕ МЕЊАМО ИЛИ ИСТИ ОСТАЈЕМО? ЗАШТО СИ ТИ НА СВАДБУ ДОШАО БЕЗ СВАДБЕНОГ РУХА...ОДЗВАЊА МИ У ГЛАВИ СВАКИ ДАН!!! СВЕ ЈЕ ТАКО ЈЕДНОСТА-ВНО ОД ГОСПОДА А КОМПЛИКОВАНО ТО ИСТО ОД ЉУДИ.ЗНАО ЈЕ ГОСПОД НАШЕ НЕМОЋИ НАРАВНО ЈЕР МОЋИ БЕЗ ЊЕГА И НЕМАМО ПА НАМ ЈЕ И ЗАДАТКЕ  ПО НЕМОЋИ НАШОЈ ДАО.

    УЧИМО ЛИ НАРОД  ДА РЕЧИ ЈАСНЕ ЈАСНОЋУ И ДАЈУ. ЧЕДОМОРСТВО!!! УЖАСНЕ ЛИ РЕЧИ А ЈОШ УЖАСНИЈЕ НЕДЕЛО; АБОРТУС ПРАЗНЕ ЛИ РЕЧИ КОЈА СКРИВА ГНУСНОСТ ДЕЛА А ПОЧИНИОЦА САКРИВА.

РАЗОТКРИЈМО СВЕ НЕЈАСНО И ДАЈМО МУ ПРАВО ИМЕ. КУРВА-СРАМНО ДЕЛО; ПРОСТИТУТКА-ИНСТИТУЦИЈА.... И МНОГЕ ДРУГЕ РЕЧИ КОЈЕ ОТКРИВАЈУ ИЛИ САКРИВАЈУ ЈАСНО. ЂАВО НЕСАКРИВА БОГА САКРИВА СЕБЕ И НЕДЕЛА СВОЈА ПОД ВЕЛОМ РАЗНИХ ПОКРИВАЛА.

РАЗОТКРИЈМО ДА БИСМО СЕ СПАСИЛИ И РАДОВАЛИ СВАДБИ НА КОЈУ НАС ХРИСТОС БОГ НАШ ПОЗИВА.РАЗОТКРИВШИ ОБУЋИЋЕМО СЕ У НАЈКЛЕПШЕ СВАДБЕНО РУХО!

НЕ РАЗВОДЊАВАЈМО ПРИЧЕШЋЕ КОЈЕ НАМ ЈЕ ДАНО НА СПАСЕЊЕ АКО НИСМО РАЗОТКРИЛИ СВЕ САКРИВЕНО У СЕБИ;АКО НЕМАМО ЉУБАВИ ПРЕМА ВАСЦЕЛОЈ ТВОРЕВИНИ БОЖИЈОЈ А НАДАСВЕ ПРЕМА КРУНИ ТВОРЕВИНЕ ЧОВЕКУ.АКО НЕМАМО РАДОСТИ ЛИТУРГИЈСКОГ САБОРОВАЊА АКО НИСМО БРАЋА И СЕСТРЕ МЕЂУ СОБОМ У ИСКРЕНОЈ ЉУБАВИ, У ИСКРЕНОЈ РЕЧИ И У ИСТИНИ ( СА ВЕЛИКИМ И ) .

КАКО БИ РЕКАО О.УГРИН МИСЛИТЕ О ТОМЕ!

мали свештеник Аца са великом породицом!