Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Manolis]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1351173192' post='734697] видиш, ово је доказ колико погрешно и аутоматски негативно закључујеш, као и уску црно-белу перспективу коју гајиш и гураш све живо у њу али не, стоји баш управо због оног што сам ти написао - да не буде погрешног закључивања при писању, да ником не намећемо своје гледиште већ да (можда) постоји очигледан разлог одакле долази разноврсност у мишљењима и ставовима око неких ствари.

Ја сам све ово говорио као хришћанин а не као римокатолик. То што би ти хтео мене да обележиш и да "одбраниш" праволавље од мене и мојих ставова то није лепо јер се ниједном речију раније нисам позивао на моју конфесију.

Ја сам овде осуђен због инсистирања да се одлази у цркву, о Боже! Па да ли смо спали толико ниско? Шта би се десило да сам викао: "људи немојте ићи у Цркву"? вероватно ништа.

[Милан Меденица :)]

Ја сам све ово говорио као хришћанин а не као римокатолик. То што би ти хтео мене да обележиш и да "одбраниш" праволавље од мене и мојих ставова то није лепо јер се ниједном речију раније нисам позивао на моју конфесију.

Ја сам овде осуђен због инсистирања да се одлази у цркву, о Боже! Па да ли смо спали толико ниско? Шта би се десило да сам викао: "људи немојте ићи у Цркву"? вероватно ништа.

и даље крајње негативно наступаш, бранећи се а нико те не напада ... баш свашта умишљаш и себи дајеш превише на значају.

ти и даље не разумеш, или не желиш, да се ја нити браним, нити своју веру браним од тебе или твоје вере

ништа, то би било и даље твоје мишљење, мада би се сигурно опет не бисмо слагали

с друге стране, твој проблем је што си искључив због цено-белог погледа на свет и веру и што све сужаваш на онолико колико ти знаш, осећаш и за колико си тренутно способан а самим тим негираш Богу и Цркви слободу, као и историју.

још је горе што се осећаш угрожен од другачијег става, што је бесмислено.

[Manolis]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1351176201' post='734724]

и даље крајње негативно наступаш, бранећи се а нико те не напада ... баш свашта умишљаш и себи дајеш превише на значају.

ти и даље не разумеш, или не желиш, да се ја нити браним, нити своју веру браним од тебе или твоје вере

ништа, то би било и даље твоје мишљење, мада би се сигурно опет не бисмо слагали

с друге стране, твој проблем је што си искључив због цено-белог погледа на свет и веру и што све сужаваш на онолико колико ти знаш, осећаш и за колико си тренутно способан а самим тим негираш Богу и Цркви слободу, као и историју.

још је горе што се осећаш угрожен од другачијег става, што је бесмислено.

Сами си рекао да сам ја незналица и да сам ускоуман. Добро, нема проблема, али да ме ту оптужујете што сам позвао на одлазак у цркву?! е то стварно нема смисла или сам се ја закуцао у 13-ом веку и не мрдам.

[Милан Б]

Имам потребу да напишем овде нешто, надам се да неће бити схваћено као списак оправдања - хоћу да наведем хронолошки како је то код мене ишло.

 

Кад сам био мало дијете родитељи ме нису водили у цркву јер и сами нису ишли, крштен сам са 13. г. јер сам им упорно досађивао. Слава се увек славила, углавном на неком обичајном нивоу, без много удубљивања у суштину.

 

Кад сам био у средњој школи био ме блам да идем у цркву. Нисам желео да због тога будем одбачен у друштву, било ми је битно да се уклопим у окружење. Интересовала ме православна духовност, али нисам имао потребу да идем у цркву толико јаку да надвлада жељу за уподобљавањем друштву, нажалост.

 

Кад сам кренуо на факултет, почео сам се интересовати мало више за духовни живот, прочитао пар књига и кренуо у цркву сам. Било је прилично тешко и мучно искуство у почетку, видим да и други имају сличне проблеме - они што су редовно у цркви те гледају чудно, не знаш ни где да станеш у цркви ни како треба да се понашаш ни шта да радиш. По мало разумеш од онога што се пева на литургији, већину ствари сазнајеш ако имаш среће да набавиш неку књигу која описује одговарање верних током литургије (било би добро да се овакве књижице деле бесплатно у свим црквама свима који почињу да долазе на литургију). Друштво које у огромној већини не иде у цркву те гледа са чуђењем, сматрају да вероватно имаш неке тешке проблеме чим си кренуо да идеш у цркву. Однос са свештеником скоро да и не постоји, нисам ни знао шта заправо значи исповест и причешће и на који начин човек треба томе да приступи (питање је да ли и сада исправно разумем). Нисам се дружио са парохијанима после службе јер сам мислио да са њима немам о чему да причам и било ми је непријатно да се задржавам.

 

Тренутно не идем редовно у цркву јер сам прилично лењ за своје спасење. Врло често сам преморен и неиспаван (имамо бебца повременог ноћобдију и редовног ранораниоца . Верујем да ће тако бити све док одлазак у цркву не постане потреба а не обавеза. Трудим се да се причестим у току постова и надам се да ћу успети свом детету да пружим могућност природног уласка у црквени живот, па кад одрасте - ако пожели да настави са таквим животом - да му то буде нешто природно. 

 

Недостаје ми разговор са људима који долазе у цркву, разговор са свештеником ван исповести, а пошто сам и сам увек у некој јурњави и обавезама - не осуђујем их. Зато сам се и регистровао на ЖРУ да барем на овај начин приуштим себи комуникацију са верујућим људима.

[Душко Дугоушко]

10 разлога зашто се не перем

 

У једној парохији у Америци жупник је, сит оправдања које му парохијани дају о свом недоласку на мису, уметнуо у жупни листић текст: ,,Десет разлога зашто се никада не перем'':

1. Терали су ме да се перем док сам био мали

2. Особе које су перу су лицемери: мисле да су чистије од других

3. Има толико врста сапуна да не могу да се одлучим који је најбољи

4. Имао сам навику да се перем али сам с временом престао јер ми је досадило

5. Перем се у свечаним приликама као што су Божић и Ускрс

6. Нико од мојих пријатеља се никада не пере

7. Почећу да се перем када будем старији и прљавији

8. Немам времена за прање

9. Вода никада није довољно топла зими нити хладна лети

10. Произвођаче сапуна интересује само профит

 

http://saptajibesmrtnika.blogspot.com/2012/01/10.html

[gavrosaurus]

Ех, зашто људи не иду у цркву...

Зато што их мори онај који је и самог Господа кушао а неће нас који смо прости као цепанице.

Даје помисао на спавање, јело, жене или мушкарце, низ неких препрека се постави.

Наш свештеник је рекао: Кад осетите такву помисао, само реците: Не пристајем!

Има то смисла, заиста јер како нас никад не мрзи да идемо у радњу или дискотеку или биоскоп али је одлазак у цркву вечити проблем верујућим? Зато што по дискотекама и радњама нема ничега за сушто спасење.

Но, чим се човек бори, има и наде за њега, верујем да и Господ то види и да помаже колико му ко дозволи.

[Adam]

Da li je važnije biti dobar čovek ili ići u crkvu? Šta mislite 

Veoma jednostavno pitanje, i veoma jednostavan odgovor.

Jedna od osobina dobrog coveka, jeste da on ima svest o Bogu, ima poniznost prema bogu. obozava samo njega, moliti se samo njemu. Postoje i druge osobine, koje imaju samo dobri ljudi. Humanost, ljubav, strpljenje, itd itd.

Tako da, biti dobar covek znaci ici u crkvu, ali crkva ne mora da bude uvek mesto koje je obelezeno. Mozes da imas svoju crkvu, tvoja kuca moze da bude crkva. Cisto mesto, tvoj mali hram, gde mozes da se molis Bogu.

Tako da, biti dobar covek, i ici u crkvu, je jedno te isto. Jer iskreno dobri ljudi, uglavnom postaju dobri, prateci bozije zapovesti.

[Дејан]

Tako da, biti dobar covek, i ici u crkvu, je jedno te isto. Jer iskreno dobri ljudi, uglavnom postaju dobri, prateci bozije zapovesti.

nije jedno te isto,tek kad sam krenu u Crkvu shvatio sma koliko nisam dobar...

Opet,u Crkvi ima raznih ljudi,kao i svuda,i dobrih i loših ,vakih nakih...

Svoju crkvu ne možemo da imamo,jer su ljudi koji imaju zajednicu sa Hristom Crkva,tako da gde god su oni tamo je i crkva...

"Уторак 4 септ. 1979. Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што "прихвата" људе какви они јесу, "покрива" их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и "добро", и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра." цитат из дела оца Александра Шмемана: "Наш живот у Христу, Христов живот у нама", стр 629.

Hate your own sins and leave everyone else alone.

Vladika Lazar Puhalo

Mislim da svako ima svoja shvatanja dobrote.

Hrišćansko shvatanje dobrote podrazume unutrašnuj transformaciju srca,dok drugi misle da je to samo puko praćenje nekih kodeksa ponašanja.

[Geneta]

Vrlo diskutabilno pitanje. Zaista, poznajem dosta dobrih ljudi, a koji ne idu u crkvu i obrnuto .

[Срђан Шијакињић]

Jedna od osobina dobrog coveka, jeste da on ima svest o Bogu, ima poniznost prema bogu

 

Да ли може човек бити добар ако нема свест о Богу?

[Aristotel]

"Šta je važnije-ići u crkvu ili biti dobar čovek?"

 

Što je važnije: jesti ili piti?

[Биљана]

Бити добар! 

[Zawisza]

Da li se spašavamo samo dobrotom?

 

Mislim da je biti dobar "ugao posmatranja".

 

Recimo, skoro sam bio u Smederevskoj palanci i tamo mi pokazali neki Nemac vojnik, odbio da strelja narod i streljali i njega.

 

E sad ugao gledanja, za Srbe on je dobar za Nemce on je loš.

 

Hrist nije doneo neki novi moral niti je dirao u načela vremena u kojem se utelotvorio, osnovno načelo je  ne čini drugome ono što ti ne želiš da tebi drugi čine, u suštini je to ta dobrota.

 

Dobar čovek i ne zna da je dobar, pa ide u Crkvu.

[Deja Vu]

Da otvorim ovu temu pa odoh u krpe

 

Da li se nekad brinete za bliznjeg u vezi njegovog spasenja? Da li brinete za to da ce neko od porodice, prijatelja zavrsiti u paklu, patiti a vi mozda odete u raj i kako ce te sve to gledati? 

 

Naravno pod paklom ne mislim na kazan i rostilj, nego na stanje duse, kako smo vec na forumu utvrdili sta je. No sta je da je, da li nekad pomislite da bi trebalo da pomognete bliznjima da se spasu, da se potrudite da odu u raj? Uosalom kakav je stav hriscanstva u vezi toga? Jel treba da brine svako za svoju dusu ili i za duse drugih? 

 

Neki krajnji slucaj je npr. otac koji je alkos ode u pakao, no cerka ili sin ili zena odu u raj i sta sad sa tim, ovi srecni, a on nesrecan? 

Kako uopste vidite taj raj u kome zivite ako u njemu nema onih koje ste voleli ili su oni tu, no ali pate u paklu vavjek vjekova? Ne pogadja li patnja coveka kakva god da je?

 

 

Sto se tice pitanja, ne morate po redu, odgovorite kako hocete, ovo ja ovako samo da objasnim sta je tema i zasto sam otvorio, pa onda objasnjavam kroz pitanja, a sva su jedno veliko pitanje koje glasi kao naslov teme. 

[Gordana .]

И мене занима, а одговор немам. Молимо се за ближње, парастоси и тако то би било наша брига за другог зар не