Да ли сте за прелазак на нови календар?

[Zayron]

Prakticno bi bilo naravno da se predje na novi kalendar, i to ne bilo koji vec reformisan julijanski tj milankovicev uz zadrzavanje pashalnog pravila definisano na prvom vaseljenskom saboru. 

 

Julijanski kalendar nije nsita specijalno niti Bogom dano. Kalendar sam po sebi je stvar medjuljudskog dogovora. 

 

Dakle reforma bi bila dobra, ali samo ako se sve pravoslavne Crkve sloze da predju na milankovicev kalendar kako bi se litrugijsko jedinstvo ocuvalo na vaseljesnkom nivou. 

 

@Justin Waters

Samo se nadovezujem na tebe, kao inspiraciju. 

slažem se s tobom, ne kritikujem to što si napisao.

Vidim da imate strašne zmatke s tim kalendarima:

 

Za prvo:

 

Gregorijanski kalendar je isto samo reformovani, modifikovani julijanski kalendar, baš isto kao i novojulijanski, samo što je gregorijanski zapadna modifikacija julijanskog kalendara starija a potiče iz 16. vijeka a za liturgijske potrebe Katoličke Crkve načinjena a novojulijanski ili Milankovićev istočna i o 400 godina mlađa modifikacija julijanskog kalendara iz 20. vijeka a za lirurgijske potrebe Pravoslavne Crkve načinjena. Danas bi se to reklo da su to dva apgrejda istog tog julijanskog kalendara: west upgrade & east upgrade.

 

Za drugo:

 

Naravo da se nekako moraju zvat drugačije od tog izvornog kako bi se od njega odlišili i mogli odmah razlikovat prema naslovu. Taj zapadni upgrade ima naziv prema papi Gregoriju XIII koji ga je naručio od astronoma, naravno da nije sam sjedio za tim i to preračunavao. A tom upgrade se na zapadu prišlo 24.02.1582. kada je bio realizovan ukazom pape Gregorija XIII prema kojem je ono bilo i prozvano. Jednostavno se već rada osjetila praktična potreba za ispravljanjem greške od tadašnjih 10 a ne 13 dana kao danas prouzrokovane primitivnijim načinom obračuna. Na istoku se toj modifikaciji pristupilo 1923. godine kad je ta greška činila već 13 dana kao i danas što čini a u periodu od 1923. do 1963. su ga neke autokefalne pravoslavne Crkve zavele u praksu a neke nisu. Ta istočna modifikacija julijanskog kalendara se naziva Novojuliojanskim kalendarom ili po njenom autoru Milankovićevim kalendarom.

 

Za treće:

 

Kod oba ta upgrade ili modifikacije je najbitnija stvar bila riješiti se viška kalendarskih dana koji su nastali nepreciznim proračunom. kod gregorijanskog se moralo uklonit, deletovat 10 a kod novojulijanskog ili Milankovićevog 13 dana i onda početi s primjenom novog apgrejdovanog svršenijeg i preciznijeg kalendara s daleko manjom greškom. Postoje naravno razlike u izračunavanju kod gregorijanskog i novojulijanskog kalendara koje su u praktičnom životu neprimjetljive i laicima (prodavačicama pilića na pijaci i šoferima autobusa) sasvim nepotrebne da ih znaju, čovjek bi ih primjetiti mogao samo kad bi živio najmanje 3226 godina. Naravno da je Milankovićev kalendar koji načinjen u 20. vijeku iz sasvim razumljivih razloga savršeniji a bilo bi čidno da nije jer nivo razvoja svih nauka, naročito astronomije je sasvim negdje drugdje 1923. nego što je bio 1582. godine. Na kašnjenju kalendara kao i na kašnjenju ili nepreciznosti bilo koje druge analogne ili digitalne mjerne osnove, procedure, mašine ili stroja, na primjer vage ili sata nema apsolutno ničeg "svetootačkog". Sami ti sveti Oci koji su svi redom bili vrlo školovani ljudi a mnogi se razumjeli i u astronomiju, matematiku i slične discipline bi vam se danas iz sveg srca slatko nasmijali kad biste im počeli tvrdit da je u tom kašnjenju nešto "svetootačkog" i "predanjskog". Kao kad biste im poklonili sat koji za 24 sata napravi 3-4 sata kašnjenja i umjesto da sljedeći dan u 8 sati ujutro kad treba počet liturgija pokazuje da je 8 ujutro on tamo pokazuje da je skoro 12 ili tačno 12 u podne, pa oni bi se prvi takvom satu ismijali i bacili ga kao neupotrebljiv. Da su imali tada u 4.5 ili 6 vijeku savršenije metode sveti Oci bi usvojili tada najsavršeniji kalendar koji je moguće bilo napravit, pošto je tada bio najsavršeniji a i najrašireniji u upotrebi samo taj julijanski tako su onda ostavili i u crkvenoj primjeni julijanski. Boljeg jednostavno rada nije bilo. Tada nije bilo ni satnih mehanizama, satova, vrijeme se za doba svetih Otaca još pratilo klepsidrama, onim oješčanim satovima i na osnovu sunca, sunčanim satovima a odakle bi onda bila ta preciznost?

[Zayron]

Evo čime se sve mjerilo vrijeme:

http://www.cigarclubmagazine.cz/zajmy-a-konicky/hodinky/hodiny-hodinky-a-hodinari/?pass18=true

[Vasa L.]

Blagodatni Sveti Oganj se pali u Veliku Subotu ne zbog kalendara (julijanskog), nego zbog silaska Sv.Duha.

 

 

Pitaj ruskog djakona Andreja Kurajeva kako i zbog cega se pali Blagodatni Oganj,

 

samo pazi da se ne sablaznis od odgovora!

[Zayron]

Ustvari, u biti se i ne radi o kašnjenju julijanskog kalendara - laički se tome kaže "kašnjenje" jer Badnjak na primjer 24.12 imamo umjesto 24.12. u januaru - 06.01. Dakle julijanski kaledar je ispravno reći ŽURI u odnosu na astronomske cikluse, predbjegava ih, ide ispred njih, kao sat koji žuri i pokazuje 7 sati ujutro kad je ustvaru tek 5 u zoru a ne kasni, tamo se nagomilavaju nepostojeći fiktivni dani koji su viška, no mi zbog proste numeričke percepcije nazivamo to (neispravno) kašnjenjem posmatrano u odnosu na ispravno stanje stvari.

[cloudking]

Pitaj ruskog djakona Andreja Kurajeva kako i zbog cega se pali Blagodatni Oganj,

 

samo pazi da se ne sablaznis od odgovora!

 

Kako- Sibicama

Zbog cega- show must go on

[Zayron]

не, стари јулијански календар ипак касни, јер по том календару данас је 25. децембар- први дан након зимске краткодневице (за коју је тај датум фиксиран у време његовог увођења средином првог века пре Христа).

 

иначе, оно што си написао у претходном посту је савршено тачно.

 

мада, постоји нешто друго о чему бих с тобом да разговарам - о рачунању Пасхе.

 

treba znat u odnosu na šta, kasni u odnosu na solsticije, ekvinocije i početak računanja godine, na parcijalne godišnje cikluse ali žuri u odnosu na apsolutni broj godina, 2608. AD po julijanskom kalendaru biće ustvari tek 2606 AD po gregorijanskom - razlika cijele dvije godine. Sasvim isto kao sat koji pokazuje u 4 sata ujutro da je već 6, tj. 2 sata viška.

[Zayron]

немој да те буне бројеви. обрати пажњу на астрономске појаве - зимска краткодневица је средином првог века пре Христа била 24/25 децембра, а данас је 8/9 децембра (по старом јулијанском календару). према томе, рачунање касни за астрономским циклусом 16 дана.

 

da, kasni jer od tada je to 16 a ne 13 dana razlike, računanje ne kasni već je pogrešno, pogrešnim obračunom se tamo stvorilo 16 nepostojećih dana viška, a kad imamo dane viška to znači da se nešto brže kretalo. vrijeme ili kalendar, nešto od tog dvoje, pošto se vrijeme kretalo uvijek ravnomjernom, istom brzinom do tog viška dana dovelo je brže "vrtenje", "obrtanje" kalendara. Što znači da u krajnjem efektu kalendar žuri tj. ponaša se kao ubrzani, pokvaren sat. za minutu on odbroji 65, 70 itd. sekundi.

[Ignjatije]

Библијски календар је соларно-лунарни, а не само соларни.

[Zayron]

Evo ovdje je to sve lijepo objašnjeno, način obračuna prestupnih godina kod gregorijanskog kalendara računa sa 97 prestupnih godina a ne sa 100 kao kod julijanskog na svakih 400 godina. Znači julijanski ima za svakih 400 godina 3 prestupne godine tj. 3 dvadesetdeveta februara viška, razlika je znači samo u preciznijem načinu obračuna kojim je gregorijanski kalendear minimalizovao pojavu "bludnih" - nepostojećih dana viška, dakle "usporio se" u odnosu na julijanski, prebacio u nižu brzinu, kako bi bio što više u skladu s astronomskiim ciklusima ali ne sasvim ni on: za 3226g./1dan/24h naakumulovane vremenske razlike, 1 dan viška. na kalendaru se to ukaže kao kašnjenje od jednog dana:

 

http://www.skole.hr/veliki-odmor/zanimljivosti?news_id=4923

[Zayron]

Prosječna julijanska godina iznosi 365.25 dana a prosječna gregorijanska je nešto kraća 365, 2425 i prema tome bi logično trebala imati još više suvišnih dana jer protiče, "vrti" se brže ali nije tome tako. To zbog pravila o obračunu prestupnih godina, kod julijanskog je svaka 4 prestupna što daje 100 prestupnih godina u 400 goduna a kod gregorijanskog prestupna je svaka godina djeljiva sa 4, osim godina djeljivih sa 100 kod kojih su prestupne samo one djeljive sa 400 što daje samo 97 prestupnih godina za tih 400 godina. Dakle paradoxno je gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski ustvari ubrzan jer traje malo kraće ali je zato komplikovanijim načinom obračuna prestupnih godina opet značajno usporen kako bi se doseglo što veće tačnosti. Tom skraćivanju gregorijanske godine i njegovm na prvi pogled optičkom ubzavanju se pristupilo samo iz spekulantskih aritmetičkih da tako kažem razloga bolje operativnosti s matematičkom djeljivosti u cilju dobijanja što tačnijeg a nižeg broja prestupnih godina koje u razdoblju od 3225 godina odgovaraju realu ali već u 3226 se i tu opet pojavi tak "bludni" dan viška što do sada najbolje rješava Milankovićev kalendar još komplikovanijim načinom obračuna prestupnih godina gdje se taj "bludni" dan viška teoretski i obračunski pojavi tek poslije 31.000 godina. Međutim i tu je jedno dosta veliko "ali": trajanje tropske godine se skraćuje usled plimskih efekata oko 5 sekundi svakog milenijuma, tako da će se nepreciznost ovog kalendara vremenom povećavati i "već" za 4 do 5 hiljada godina biti jednaka onoj današnjeg gregorijanskog (koji će tada biti još neprecizniji).

[Zayron]

Edit:

Kao kad biste im poklonili sat koji za 24 sata napravi 3-4 sata kašnjenja brzanja i umjesto da sljedeći dan u 8 sati ujutro kad treba počet liturgija pokazuje da je 8 ujutro on tamo pokazuje da je skoro 12 ili tačno 12 u podne, pa oni bi se prvi takvom satu ismijali i bacili ga kao neupotrebljiv.

 

Htio sam napisat drugačiji primjer s kašnjenjem pa se predomislio i napisao s ubrzavanjem da bude slično kao s tim kalendarom pa mi ostalo to "kašnjenje" tamo a radi se o "brzanju". Inače čovjek se toliko scvokne s tim stvarima ko da je na težim drogama, taj Ajnšajn je bio odličan ako je znao kako se uopšte zove i koja je godina, datum ili dan u sedmici poslije one teorije relativiteta, svaka mu čast.  Ja mislim da bi mi se sve to pomiješalo u glavi da sam bio na njegovom mjestu i valjda bi me poslali do nekakvog ustava za umobolne gdje bi bio kraj moje naučne karijere. Tamo bi lijepo sjedio s Napoleonima i Mesijama i pričao im o svojoj teoriji relativiteta. Stvarno silna kafa za normalnog čovjeka, svačiji nervi to ne moraju izdržat, takav kvantum naučnih spoznaja i saznanja. Ajnštajn je valjda bio na to odolniji i istreniran psihički.

[Милан Б]

Имам 2 питања:

1. Ако је на свеправославном сабору 1923. године усвојен Миланковићев календар (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80), зашто се није започело са његовом применом у свим црквама које су учествовале на сабору?

 

2. Ако се на неком следећем свеправославном сабору усвоји Миланковићев календар као заједнички (поново, али овог пута не пуј пике не важи, већ заправо), када (које године) ћемо доћи у ситуацију да ће се овај календар разићи са "грегоријанским" календаром за више од 1 дана?

[Караконџула]

Цару царево, јулијанцима јулијанско. 

[kordun]

bez obzira na sve  današnje korekcije vremena, kalendar nije ispravan ni jedan ni drugi, zato što nam osnovna jedinica za računanje vremena (sekunda) nije baš najpreciznije određena, dan ne traje puna 24 sata ,nego malo manje i onda to radi problem sa našim računanjem vremena, prema tome ni jedan ni drugi kalendar nije precizan i bez veze je  uopšte tražiti dlaku u jajetu, treba li nama ljudima uopšte toliko precizan kalendar?

za šta nam treba,da precizno određivanje kad je Božić, pa taj datum je izmišljen naknadno, nema veze sa Hristovim rođenjem u tom smislu....

[PetarP]

јел оно беше да се на Тибету рађају деца са три главе и четири руке (сведочење у Трећем оку).

О овој изјави су сведочили свештеници РЗЦ који су те године били у Јерусалиму, а ти веруј њима или не, мени не мораш.