Jump to content

Ко је био Гаврило Принцип?


Препоручена порука

Кад сам ја рекао да то није грех ?

 

Ми кроз грех постојимо, ко мисли другачије тај је у прелести.

 

Убити је увек грех, чак и у самоодбрани.

Немам више питања. Овим можемо затворити форум. :) Свака дискусија о хришћанству се може овим рецептом решити.

- Оче, да ли да __________(навести име омиљене страсти)?

- Ми кроз грех постојимо. (другим речима: само напред)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Штета је то, брукамо се. Имамо свако право да Швабама набијамо на нос све зло што су нам учинили, али кад бранимо и величамо убицу онда све то пада у воду.

 

 

ОБИЉЕЖЕНО СТРАДАЊЕ СРБА У АУСТРОУГАРСКОМ ЛОГОРУ

doboj5spomenik-597f592f.jpg

ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василије служио је данас у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоју молитвени помен за 45 791 настрадалог Србина, убијеног у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата.

"У овом логору страдало је неколико генерација бројних српских породица и тиме је једна западноевропска држава, у дотадашњој историји цивилизоване Европе, починила први геноцид над Србима у 20. вијеку", рекао је члан Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске Милан Торбица.

Он је подсјетио да су добојски логор основале аустроугарске власти 27. децембра 1915. године с намјером да се српско становништво са простора пограничне зоне са Србијом и Црном Гором, горњег Подриња и источне Херцеговине, уклони са вјековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља.

Владика зворничко-тузлански у бесједи је истакао да је таква пракса према српском човјеку настављена и у Другом свјетском рату, па и у овом посљедњем отаџбинско-одбрамбеном рату српског народа на просторима БиХ и подсјетио на три највећа страдања српског народа од безбожничке и душманске руке.

Владика Василије је као прва страдања Срба навео она у Албанији, која су добила облике епопеје, затим страдања у Араду у Румунији и Сопрањку у Мађарској, која су заједничка стратишта за све Србе, те треће, као најмасовније и најсвирепије, страдање у аустроугарском логору у Добоју.

На крају бесједе владика Василије ја позвао добојску локалну власт и Владу Републике Српске да на локацији бившег аустроугарског логора подигне спомен-обиљежје са одговарајућим симболом и текстом, као стално подсјећање на мјесто извршења злочина над Србима.

Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје логорашима положиле делегације Владе Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ - Другог пјешадијског пука из Бањалуке, као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске.

Након полагања вијенаца у великој сали Центра за културу у Добоју одржана је Духовна академија на којој су наступили хор Српске православне цркве у Добоју "Богољубље", а ученици добојских средњих школа извели пригодан колаж-програм посвећен сјећану на страдање Срба и на жртве аустроугарског логора у Добоју.

Централно Спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла и заједно чине Меморијални комплекс.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је у септембру 1938. године објавила књигу "Споменица 1915-1917" и освештала изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12 000 жртава добојског аустроугарског логора.

Према подацима из књиге "Добојски логор" покојног Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, у логор је од 27. децембра 1915. године, када је основан, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, био интерниран 45 791 Србин.

Међу интернираним Србима било је 16 673 мушкараца и 16 996 жена и дјеце из БиХ, те 12 122 српских војника и један број старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе.

Аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести "сакагије".

Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске утврдио је интернацију Срба у добојски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године, као догађаја од републичког значаја масовних страдања српског народа на овим просторима.

 

http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze/articles/obiljezeno-stradanje-srba-u-austrougarskom-logoru.html

 

И шта кажеш - бранећи Гаврила оправдавамо геноцид ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли данас иједан државник у свету, било који, кога не би био грех тако убити?

 

И немој ту да ми причаш у загонеткама ко Раша Попов. Лепо кажи име, па да питамо неког свештеника за благослов.

Имам питање: деси се рат (страна држава нападне твоју државу), идеш ли у рат и уништаваш "непријатељску живу силу" или из религијских разлога одбијаш да убијеш другу особу тј непријатељског војника који јуриша на твоју отаджбину?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имам питање: деси се рат (страна држава нападне твоју државу), идеш ли у рат и уништаваш "непријатељску живу силу" или из религијских разлога одбијаш да убијеш другу особу тј непријатељског војника који јуриша на твоју отаджбину?

У овом контексту причамо или о превентивном рату или о казненој експедицији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немам више питања. Овим можемо затворити форум. :) Свака дискусија о хришћанству се може овим рецептом решити.

- Оче, да ли да __________(навести име омиљене страсти)?

- Ми кроз грех постојимо. (другим речима: само напред)

 

Опрости да ли ти сматраш да је хришћански не бранити се од нападача иако је грех истога убити ? 

 

Ајд одговори ми на ово питање па да затворимо форум.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У овом контексту причамо или о превентивном рату или о казненој експедицији.

Не разумијем, мислим да је контекст прилично јасан.Још увијек чекам одговор (уколико желиш одговорити, наравно).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sarajevski atentat (izvorne stenografske biljeske sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova

 

http://www.scribd.com/doc/169500270/Vojislav-Bogicevic-Sarajevski-Atentat-Izvorne-Stenografske-Biljeske-Sa-Glavne-Rasprave-Protiv-Gavrila-Principa-i-Drugova

  • Волим 1

"Ембрион је од самог зачећа личност и целовито људско биће" - Свети Григорије Ниски

"Ембрион до четрдесетог дана не поседује потпун људски облик, али зато од тренутка зачећа поседује умну и разумну душу" - Свети Максим Исповедник

http://www.serbian-iconography.com/                       www.youtube.com/watch?v=sJRslkLQRyU

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не узимај Звонка за озбиљно - када год хоће да облати он се позове на - хришћанство. 

 

И туберкулоза није - самоубиство.

 

Ispijanje cijanida  - jeste.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опрости да ли ти сматраш да је хришћански не бранити се од нападача иако је грех истога убити ? 

 

Ајд одговори ми на ово питање па да затворимо форум.

До сада нисам сматрао да је грех убити у самоодбрани или при одбрани породице.

Али хајде да предпоставимо да је тачно то што кажеш. Мој став је да то треба урадити и да бих то вероватно урадио.

Мислим да знаш и сам да не приличи славити такво убиство, али нећеш то себи да признаш.

Ако ниси сигуран, можеш питати оца Саву шта он мисли о томе. Још једно мишљење не би шкодило.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Убио је и Фердинандову жену. Херој...

 

Poznato je da svi heroiju ubijaju zene. Posebno ti crnorukasi. 

 

 

 

Та прича о самоубиству Гаврила је јако слична као и прича о самоубиству Недића Милана... ко је сведок њеиховог самоубиства?

 

 

Koliko su mene ucili gavrilo princip se ubio na licu mesta tako sto je popio bocu sa cijanidom.

Osim ako to nije komunisticka izmisljotina ko i sve drugo sto se nekima ne svidja u nasoj istoriji.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

Koliko su mene ucili gavrilo princip se ubio na licu mesta tako sto je popio bocu sa cijanidom.

 

Мислим да си то помешао са Клеопатром,она се отровала... :)))

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poznato je da svi heroiju ubijaju zene. Posebno ti crnorukasi. 

 

 

 

Koliko su mene ucili gavrilo princip se ubio na licu mesta tako sto je popio bocu sa cijanidom.

Osim ako to nije komunisticka izmisljotina ko i sve drugo sto se nekima ne svidja u nasoj istoriji.

Колико сам до сада приметио ти са историјом не стојиш баш најбоље...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poznato je da svi heroiju ubijaju zene. Posebno ti crnorukasi. 

 

 

 

Koliko su mene ucili gavrilo princip se ubio na licu mesta tako sto je popio bocu sa cijanidom.

Osim ako to nije komunisticka izmisljotina ko i sve drugo sto se nekima ne svidja u nasoj istoriji.

Брате, лоше су те учили..тај профа је зрео за затвор...Гаврило је умро у затвору Терезин (данас Чешка република), имао је 40 кила, тијело сво у ранама и само једну руку...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

До сада нисам сматрао да је грех убити у самоодбрани или при одбрани породице.

Али хајде да предпоставимо да је тачно то што кажеш. Мој став је да то треба урадити и да бих то вероватно урадио.

Мислим да знаш и сам да не приличи славити такво убиство, али нећеш то себи да признаш.

Ако ниси сигуран, можеш питати оца Саву шта он мисли о томе. Још једно мишљење не би шкодило.

 

Свако убиство је грех, па и оно које је Мојсије извршио.

 

Никакво убиство не треба славити, па ни убиство тирјанина.

 

У све што говорим сам апсолутно сигуран.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико сам до сада приметио ти са историјом не стојиш баш најбоље...

 

I ne stojim, istorija je puna spekulacija, a ja spekulacije ne volim, Vise volim fiziku, hemiju - nesto praktichno. 

Jedinu istoriju koju volim je istorija grada Krusevca a volim i antropologiju, stara plemena, stare civilizacije. 

Volim i istoriju prava.

Ali... 

To gde je umor i kada gavrilo princip... ni ne zanima me puno. Njegov zivot njegova stvar izmedju njega i gospoda. 

 

Брате, лоше су те учили..тај профа је зрео за затвор...Гаврило је умро у затвору Терезин (данас Чешка република), имао је 40 кила, тијело сво у ранама и само једну руку...

 

 

 

Ja se tako secam a ne vidim zasto je neko zreo za zatvor zato sto je (mozda) predavao netacnu istoriju. I to je pitanja, rekoh, ja se tako secam, sto sam mozda cuo-procitao-video negde drugde.

 

Kao sto rekoh - mene istorija ne zanima preterano. Sva je puna spekulacija.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...