Ко је био Гаврило Принцип?

[Raymond Red Reddington]

Gavrilo se pobrinuo za to da odgovor na tvoje pitanje ne saznamo nikad...

 

I da se razumemo... povodom lakrdije koja se odigrava i koju nažalost potenciraju obe strane mešajući ove stvari: Principov atentat NIJE UZROK Prvog svetskog rata, ali Principov atentat sasvim nesporno JESTE INICIJALNA KAPISLA koja je pokrenula rat.

 

Do sukoba velikih sila u Evropi bi najverovatnije došlo (i Srbija ako bi ušla u rat, ušla bi na strani Rusije i Francuske) ali ne znam zašto bi slavili čoveka koji se baš potrudio da se glavni bes Nemačke i Austrougarske u tom sukobu prelomi preko naših leđa...

 

Naši imbecili na vlasti, umesto da Srbiju od Principovog atentata udaljavaju na isti način na koji je to činila i ondašnja vlada Srbije, jer zvanična Srbija zaista sa tim atentatom nema ništa, sada dižu spomenik Principu i uvlače nas u tu priču potpuno nepotrebno.

 

Да.

Никада до доласка комуниста на власт...Србија није одала почаст Принципу...

А прво што су комунисти урадили је била рехабилитација младе босне и Принципа са екипом.

[Avocado]

Босна је била вазална српска држава. У смислу да је имала одређену самосталност, али њени владари су увек учествовали у ратовима које је Србија водила, и њени племићи су увек истицали своје српско порекло и њиме се поносили. Заправо, постоје карте из тог периода које Душанову Србију протежу до данашње Словеније, само што је тај део историје Србије, из неког разлога, остао неистражен. У сваком случају, иако се може расправљати о томе да ли је била званични и интегрални део Србије, не може се рећи да није била српска држава до доласка Турака на Балкан.

 

"Srpska država" (koliko god to u srednjem veku besmisleno zvučalo) i "deo Srbije" nisu baš iste stvari...

 

 

Ни ово није баш скроз тачно. АГЗ се није примењивао у Босни, и сачуван је у великој мери турски феудални систем, да би се раја држала покорном и да би се спречили нови устанци Турака који су имали одређену силу, попут оног који су повели турски племићи када је Аустроугарска ушла у Босну (пре анексије). По градовима јесте постојао већи степен гарантованих права, иако су се гаранције врло често газиле, али се Босна у то време била у великој мери рурално подручје, где је и даље задржаван стари систем.

 

 

AGZ se koristio kao pomoćni izvor prava... i nadam se da ne smatraš da bi dugo vremena prošlo pre nego što bi AU u potpunosti implementirala svoj sistem u Bosni, ali bez obzira na to, (a i da zanemarimo tretman Srba u drugim delovima AU), zaista je daleko od istine tvrditi da su prema kriterijumima tog vremena Srbi bili naročito obespravljeni u Bosni.

 

 

Босна технички никада није била део Аустроугарске. Босна је предата на управу и старање Аустроугарској, односно дозвољена је окупација Босне од стране Аустроугарске, али анексију Босне нису признале друге земље, и анексија Босне је била један од већих показатеља стварних намера аустроугарске политике. Многи је сматрају уводом у Први светски рат. Дакле, према међународном праву, Босна није била део Аустроугарске.

 

 

Srbija je zvanično priznala aneksiju i velike sile su zvanično priznale aneksiju i potpisale izmene Berlinskog sporazuma. Bosna je od 1909. godine i de facto i de jure bila deo Austrougarske.

 

 

Није ни Принцип. И без Принципа, Аустроугарска се увелико припремала за рат, као и Србија, као и све остале европске државе, са можда изузетком Русије, која је радила све да осигура "10 година мира", како би ојачала и средила се изнутра. Да рат није избио тада, избио би сигурно неким другим, небитним поводом.

 

 

Verovatno bi veliki rat između evropskih sila izbio usled nekog drugog povoda ali verovatno u tom slučaju Srbija ne bi tako brutalno stradala...

[RYLAH]

"Srpska država" (koliko god to u srednjem veku besmisleno zvučalo) i "deo Srbije" nisu baš iste stvari...

 

Јесу, у перцепцији средњег века јесу. Види како Италијани или Французи гледају разне државице из којих су касније настали Италија, Немачка или Француска. Управо их гледају по идентитету, ал да идемо баш толико у офтопик. Један од разлога што је, у периодима када је средњевековна државност служила територијалним аспирацијама, Аустроугарска активно вршила притисак на Србију у погледу њене историографије и што ми и даље немамо своју историјску школу, па имамо ситуацију да на немачким и холандским мапама из тог периода имамо једну слику, а у нашој сопственој историји другу.

 

GZ se koristio kao pomoćni izvor prava... i nadam se da ne smatraš da bi dugo vremena prošlo pre nego što bi AU u potpunosti implementirala svoj sistem u Bosni, ali bez obzira na to, (a i da zanemarimo tretman Srba u drugim delovima AU), zaista je daleko od istine tvrditi da su prema kriterijumima tog vremena Srbi bili naročito obespravljeni u Bosni.

 

Срби нису имали претерано велика права ни у другим деловима АУ, радило се на њиховој асимилацији, посебно на покатоличењу. Откако су постали војно небитни јер је Турска престала да буде претња, постали су сувишни. У Босни су углавном имали права која су имали и раније, дакле задржао се стари систем. Супсидијарно се АГЗ примењивао на оне који су дошли из других делова АУ као насељеници, којима је АУ активно мењала етничку и верску структуру Босне. 

 

И да цитирамо и Микића "Од анексије до почетка Првог светског рата на територији БиХ је вођено 148 политичких процеса. Прогоњени су и хапшени многи угледни Срби, а међу њима и чувени писац и народни трибун Петар Кочић. Почетком рата, пред аустроугарским судовима је вођено 17 такозваних велеиздајничких процеса, на којима је изречено 449 осуђујућих пресуда." Тако да положај Срба у целој Монархији, рачунајући и Босну, није ни изблиза био толико добар колико би неки данас да га представе.

 

Srbija je zvanično priznala aneksiju i velike sile su zvanično priznale aneksiju i potpisale izmene Berlinskog sporazuma. Bosna je od 1909. godine i de facto i de jure bila deo Austrougarske.

 

Споразум који се постигне под присилом може да се прогласи неважећим када присила престане, један од основних постулата међународног права (и свих осталих грана права). Србија је анексију признала под присилом, почетком рата се тога одрекла, Турска је признала под претњом ратом, тако да не може бити говора о ваљаном признању у смислу међународног права.

Даље, и велике силе, у првом реду Француска, Русија и Британија, које нису биле спремне за рат, су биле под присилом да пристану на оно што је Србија потписала, јер је Аустроугарска почела да прети свеопштим ратом, чак и да врши мобилизацију војске, и поред српског пристанка. Тек на крају, после милијарду перипетија, ВБ, Француска и Русија су пристале на ово, али су почеле са припремама за рат. Може се сматрати да су каснијим држањем тих земаља према питању територалних претензија које је Србија одмах на почетку рата поставила, када је рат већ почео, де факто повучене изјаве дате под присилом.

[Raymond Red Reddington]

Ево и РС се придружује неразумном слављењу Гаврила..а толико Срба изгинуло у том рату...који заслужују по три споменика..

 

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=104998

РЕПУБЛИКА СРПСКА | 24/01/2014 | 13:55  

Обиљежавање стогодишњице у Српској и Србији

Извор: СРНА  

 

 

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата трајати током цијеле године у Српској и Србији, а централна манифестација биће одржана на Видовдан у Андрићграду.

Одбор за припрему обиљежавања стотину година Првог свјетског ратаФото: СРНА

"Сасвим је јасно да Република Српска неће учествовати у манифестацијама које се поводом обиљежава 100 година од почетка Првог свјетског рата припремају у Сарајеву, јер смо увидјели много спекулација у вези са тим и наше учешће тамо схватили би само као прикривање и оправдавање тих спекулација", рекао је Додик.

Он је нагласио да је спекулативан начин организовања тих манифестација у Сарајеву, од научног скупа па на даље, и то је видљиво из медијских наступа разних људи који одговорност за отпочињање Првог свјетског рата желе да пребаце на Србе и Србију, иако историјска грађа говори сасвим другачије.

"Кључно је било уклањање споменика Гаврилу Принципу у Сарајеву, што нама говори да у том граду не постоји намјера објективног представљања догађаја", истакао је Додик.

Предсједник Српске рекао је да је Организациони одбора за припрему обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, који је данас одржао прву сједницу у Бањалуци, конституисан са задатком да припреми и проведе програм обиљежавања ове значајне годишњице.

Он је нагласио да је Одбор, који има 25 чланова, одредио области у оквиру којих ће бити реализовано обиљежавање стогодишњице, а превиђено је низ манифестација, које ће бити одржане у Андрићевом институт, академским институцијама, школама, као и градња споменика Гаврилу Принципу у Источном Сарајеву и Београду.

Према његовим ријечима, на данашњој сједници изабрани су и чланови Извршног секретаријата Организационог одбора на чијем је челу Синиша Каран, а комплетан програм обиљежавања биће припремљен у наредних мјесец дана.

[Crveni Baron]

Па мислим да једно са другим немају везе.

Какве везе имају тадашња Аустроугарска и Шведска. Какве везе има Принцип и Мијаиловић?

 

 

Srbi su pa ne valjaju ... To im je veza ...

[Crveni Baron]

Pa imaju razne sličnosti a naravno i razlike... na primer:

 

Sličnosti:

- obojica su Srbi, koji su se rodili i živeli van Srbije, na teritoriji koja nikada nije bila deo Srbije, (mada su jedan deo života živeli u Srbiji);

 

 

 

                 

 

Znaci znao sam unapred, i pre nego sto sam procitao Avokadov post ....

[florenntina]

Uzas.

[Милан Ракић]

Документарни филм „Херој 1914“ у завршној фази снимања

 

Документарни филм „Херој 1914“ ушао је у завршну фазу снимања на локацијама у Београду и унутрашњости Србије. Аутор филма, чију продукцију потписује „Време филм“, је Филип Шварм, редитељ Никола Лукић а директор фотографије Игор Шунтер.

 

Тема документарног филма „Херој 1914“, чију реализацији су помогли Министарство одбране и Војска Србије стручним консултацијама и наоружањем и другом опремом везаном за период 1914. године, је живот обичног српског војника у првој години Првог светског рата. Ко је он и како се бори у биткама на Церу, Дрини и Колубари? Чиме је наоружан, шта једе и где спава? Какав је социјални статус тог војника, а какав однос има према држави? Чиме располаже и шта му све недостаје? Какве су коморе и артиљерија Српске војске, а какви завијалишта и ратне болнице? Како је обични српски војник, сељак – најслабије опремљени борац у Првом светском рату – успео да однесе највеће победе 1914. године.

 

Документарни филм „Херој 1914“ биће приказан у оквиру Програма обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата.

 

МОРС

[Милан Ракић]

[Manolis]

Добро изгледа.

[Данче*]

 

Ove stihove je Gavrilo Princip u zatvoru noktima urezao

Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Princip tamnovao zbog atentata na Franca Ferdinanda. Tamo je Gavrilo napisao svoj jedini sačuvani literarni rad, koji je nosio političku poruku.

 

Shvativši da mu nema izlaska iz tamnice, Gavrilo Princip je ove stihove, kako se prepričava, urezao sopstvenim noktima na limenoj činiji (manjerki).

 

Neki kažu da je jedine sačuvane stihove ispisao kašikom, i to šifrovanim robijaškim slovima, kao poruku ostalim zatočenicima.

 

Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914".

 

                                      Sarajevo, 1914

                                 Tromo se vreme vuče

                                 I ničeg novog nema,

                                 Danas sve ko juče

                                 Sutra se isto sprema.

                                 I mesto da smo u ratu

                                 Dok bojne trube ječe,

                                 Evo nas u kazamatu,

                                 Na nama lanci zveče.

                                 Svaki dan isti život

                                 Pogažen, zgnječen i strt.

                                 Ja nijesam idiot –

                                 Pa to je za mene smrt.

                                Al' pravo je rekao pre

                                Žerajić soko sivi:

                                "Ko hoće da živi nek mre,

                                Ko hoće da mre nek živi!"

 

 

[Grizzly Adams]

Што рече Христос - ко се мача лати, од мача и страда.

[Милан Ракић]

Све у своје време...

[Наташа81]

Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Princip tamnovao zbog atentata na Franca Ferdinanda. Tamo je Gavrilo napisao svoj jedini sačuvani literarni rad, koji je nosio političku poruku.

 

Shvativši da mu nema izlaska iz tamnice, Gavrilo Princip je ove stihove, kako se prepričava, urezao sopstvenim noktima na limenoj činiji (manjerki).

 

Neki kažu da je jedine sačuvane stihove ispisao kašikom, i to šifrovanim robijaškim slovima, kao poruku ostalim zatočenicima.

 

Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914".

 

                                      Sarajevo, 1914

                                 Tromo se vreme vuče

                                 I ničeg novog nema,

                                 Danas sve ko juče

                                 Sutra se isto sprema.

                                 I mesto da smo u ratu

                                 Dok bojne trube ječe,

                                 Evo nas u kazamatu,

                                 Na nama lanci zveče.

                                 Svaki dan isti život

                                 Pogažen, zgnječen i strt.

                                 Ja nijesam idiot –

                                 Pa to je za mene smrt.

                                Al' pravo je rekao pre

                                Žerajić soko sivi:

                                "Ko hoće da živi nek mre,

                                Ko hoće da mre nek živi!"

 

 

Mене ово подсећа на део из Еванђеља "Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати."

[Grizzly Adams]

 Mене ово подсећа на део из Еванђеља "Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати."

 

!? :.mislise.

 

Мене не подсећа ни на један део из Јеванђеља, осим можда на оног Вараву што је био затворен због убиства.