Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[JESSY]

Ко год размишља о својој греховности, ко се каје и ко - на крају - зна да "нико ко је везан телесним похотама" није достојан (а тајна нам се ипак даје, па се апостол  - иако су грешни и грди их због њихових грехова - обраћа члановима Цркве са "свети") уствари приступа исправно. Јер благодат је незаслужена, Бог нам ју је дарује. И шта год да чинимо, нећемо моћи да се оправдамо, да се очистимо. Напротив, ако смо тога свесни, ако верујемо и живимо хришћански, управо је Причешће то које нас чисти.

Амин! Амин! Амин!

[Evgenik]

Редом, сви свети Оци већ два миленијума говоре да кад би човјек имао добрих дјела колико зрна пијеска у пустињи или капи у мору, он опет остаје трајно недостојан Христа - спасавамо се дакле свијешћу о сопственој недостојности, тачније смирењем и покајањем.

   Mi se ne spasavamo SVEŠĆU o svojoj nedostojnosti već mi imamo svest o sopstvenoj nedostojnosti zato što smo spaseni u Hristu,zato što smo nanovo rodjeni.

Потпуно се слажем оче, међутим ту свијест на жалост данас има јако мали број вјерника.

[Mudrov]

Evgenik:

Ствари су код нас постављене на потпуно погрешно мјесто:

Neverovatan je ovaj pogled sa visine gospon Arsena.

Covek je u ovome tekstu zaista dotaknuo neke bolne cinjenice u nasoj SPC, ali je postavivsi sebe iznad svega, kao nekoga vrhovnog medijatora koji se pojavljuje u stilu ''ko je ovde drugovi koga tuko'' dao ton celom postu gde je narod opet najgori, koji je u teorijama zavere, koji eto nece da primi novoteolosku direktivu o ''sveopstoj ljubavi'' koja samo sto nas nije zapljusnula.

interesanta je ova recenica:

''Било каква благочестивост која у вама изазива осјећај да сте бољи од неке друге групе људи јесте чиста прелест, били ви "новотар" или "старотарац", а те двије групације су једнаке навијачком фанатизму љубитеља домаћих клубова у чијим међусобним окршајима падају и мртви, а они нису у стању никад да се пласирају у виша такмичења. Глупост и духовно сљепило без граница.''

Covece pa sta vi radite ovde godinama?

Da li ste citali vase postove od pre pola godine godinu? Da li nekada napravite retrospektivu vaseg misljenja?

[Evgenik]

У чему је проблем? Јесам ли ја то некад мијењао мишљење о литургичким праксама?

Изнио сам свој став да су ми једнако страни и ови пинк-православци са својом умишљеношћу и фенсерајем и са друге стране они "што све о свему знају" а то знање не иде даље од трачања свештеника и архијереја који им нису по вољи и чувања бабских "предања" тачније "барока у православљу".

Ти имаш неки проблем са учењима попут:

"...Љубљени, љубимо једни друге;

јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога.

Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав..." ?

Ако имаш објасни нам у чему се тај проблем састоји?

Јел'треба нешто друго да мислим и да пишем контра од тог учења да би ти био "задовољан" са мном?

[Зорица екс Милева]

Moram samo da kažem EVGENIČE SVAKA TI JE NJEGOŠEVA. 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[emilija]

Mene shtrecne svaki put izjava da se van posta moze pricescivati redovno onaj "ko posti sredom i petkom i ostale postove"....otpostim u postu jedva jednu nedelju, pokushavala sam krace pa na vodi i imala problema, ali bila sam jako ponosna

shto sam i to uspela....a onda, srecom, vidim, cujem procitam kako ljudi bez problema poste sve i redovno. Kazhem , srecom, jer sam kao takav "isposcenik" hrabrila neke da pochnu makar jedan dan, makar samo da pocnu a o sebi mislila da sam prekaljena  0442_feel

Valja josh jache, josh bolje, znam...ali kad nije vreme posta, ja se stvarno ali izistinski osecam nedostojna ali ne ovom smislu nedostojnosti o kome se govori,

nego osecam da mi nije mesto da se trpam s ljudima koji poste sve i redovno i podrazumevaju kad si stao pred chashu da i ti isto cinish.

Shto se tiche duhovnog posta, strozha sam daleko prema sebi i razlike nema bio post ili ne...mislim, trudim se  0442_feel

Tako da...eto...

pricestim se jednom u toku vecih postova a van...ponekad. Tako osecam i dzaba i onima koji govore da treba redovno i onima koji govore da ne treba.

[emilija]

e, sade..kad bih postila i isposhtovala i taj telesni post kako valja, josh kako bih se pricescivala svake nedelje...prva u redu, brale... 0442_feel

[emilija]

a mog dobrog sveshtenika kad pitam da li mogu, pa eto nisam bash sve otpostila, poshteno, odrzhi malo predavanje, ohrabri i uvek me pozove na prichest...pa necu da zloupotrebljavam josh plus  algabacaju

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/07/29/%d0%be-%d0%bd%d0%b5%d0%bf%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%b1%d0%bd%d0%be%d1%98-%d0%b5%d0%b2%d1%85%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%98%d1%81%d0%ba%d0%be%d1%98-%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b7%d0%b8%d1%98/

[Evgenik]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/07/29/%d0%be-%d0%bd%d0%b5%d0%bf%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%b1%d0%bd%d0%be%d1%98-%d0%b5%d0%b2%d1%85%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%98%d1%81%d0%ba%d0%be%d1%98-%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b7%d0%b8%d1%98/

algabacaju

[Милан Меденица :)]

јел се неко причешћује у мрсу?

[Guest - . . .-]

Ово питање ми често поставе парохијани, пријатељи који поштују оно што им говорим а и често чујем да се ово питање поставља свештеницима. Дакле, колико дана треба да постим (у смислу да једем посну храну) да бих се причестио?

Увек се нађем пред веома тешком дилемом шта да одговорим а да човека придобијем за Цркву, да му не пуним главу са пуно података о Литургији, личности, слободи, љубави... знам да ће ме многи тада гледати као да имам (бар) две главе или да сам пао с Марса. Оно што је најгоре, ништа неће разумети. Па, како онда рећи а уједно нагласити да је наша вера- вера слободе и љубави а најпре вера заједнице у Господу која се остварује са другим људима баш у Литургији?


Некако ми је најлакше да почнем разговор са питањем: Јеси ли некада постио у животу? Ако каже да јесте, онда настављам са питањем: Да ли ти је тешко било да постиш? Углавном добијем одговор да није, да се супер осећа али му мало смета храна на води (ох да је бар мало уља, па макар преко салате ), али да му не смета. Онда кажем да је Црква одредила 4 велика поста и среду и петак када постимо и тиме показујемо да волимо Бога. Онда питам: Волиш ли ти Бога? Наравно, одговор буде да воли. Е, ако волиш Бога потруди се да постиш што више можеш и дођи да се причестиш (ако свештеници инсистирају на исповести и да се исповедиш јер и то радиш из љубави).

Наравно, ово је један хипотетички али веома могућ разговор. Много пута питају да ли је довољно 3 (и словима три) дана да се пости. Кажем да то свакако није довољно јер Црква тако не гледа на пост али ако не може више онда је боље и три него никако али опет ставим акценат на Причешће. То је, што би рекли, мој терен . Када дође у Цркву, онда ћемо много лакше да разговарамо.


Нажалост, у много случајева ћете чути да свештеник (или свештеномонах) неће дати Причешће ако неко није испостио 6 дана на води, не улазећи у многе детаље које могу бити физичке, психичке или било које друге природе (на пример у породици нико не пости а онај који жели да се причести наилази на отпор у породици која је невољна да тај пости).


Ово је свакако значајно питање. Поставио сам неколико примера а о овоме бих могао да пишем барем три дана.


Како ви гледате на све ово?

[Александар Милојков]

Седам дана на дестилованој води и еденском ваздуху... 0202_238

[Милан Меденица :)]

да сам свештеник, проценио бих да ли та личност уопште треба да крене са телесним постом, а да занемарује молитву јер од нечистих помисли све гадости крећу ... што каже старац Тадеј, какве су ти мисли - такав ти је живот.

мишљења сам да је молитва неупоредиво важније него телесни пост а телесни пост се лако може надоместити појачаном молитвом.

за почетника би сасвим било довољно да се помоли двапут дневно једним кругом бројанице Исусовом молитвом, наравно са претходним објашњење шта је молитва и чему служи, да не би почетник упао у блебетање.

мислим да се у другим случајевима човек изгладњује и телом, а већ је душом гладан Бога ... такво испошћавање верника је најобичније безобразно малтретирање.

чак и Патријарх Павле, који је важио за строгог духовника у својим књигама помиње да постоје три величине поста пред свето причешће, за оне који нередовно посте - по црквенословенском типику седам дана (не субота и недеља, значи практично 5 посних + 2 мрсна + 2 посна ако креће пост од понедељка или се прилагођава интервал да се у Литургији заврши светим причешћем), три дана на води или један дан на води, а ако прилика не допушта телсни пост или је процена свештеника таква да није потребан - без телесног поста са напоменом да за све варијанте телесног поста малтене је неопходно да постоји пре свега молитва, да се човек навикава да се насићује Богом, а мање храном.

и никако да гладује, већ само да не једе одређене намирнице и да покуша да не угађа преко мере ситости.

свету тајну исповести не треба везивати за свето причешће, већ човека припремати на исповест јер нико не може по аутоматизму да се освешћује шта је грех и да се каје.

[Natasa.]

Ja 7 dana, sta cu, moram da slusam .