Osnovi ekonomije

[Crveni Baron]

Кризе се понављају циклично - "Black Monday" 1987, "Dot-com Crash" 1999, "Housing bubble" 2008... Све то праве централне банке, поједностављено речено, штампањем новца. Та се појава у економији зове "business cycle", Хајек је добио Нобелову награду за објашњење зашто и како се то дешава.

 

 

I Marks ih pominje i to pre papirnog novca ... nije mu trebao niko da objasni ...

[Ћириличар]

Sto se bas desilo 2008. kada su podignute kamatne stope. Nego, kazes da nije tu drzava kriva nego akteri na trzistu. Zar nije tu problem losa monetarna politika cim se vestacki spustaju kamatne stope?

 

I kakav bi se onda poremecaj desio u privredi da bi se one morale dizati? 

Продавци тих "morgages" ( заборавих како се на српском каже... ) су појурили да зараде брзу пару па су уговоре потписивали и са несигурним клијентима. Привредна активност је скочила, проток новца се убрзао, сви су доста зарађивали. И онда дође тренутак да ти несигурни клијенти нису могли одједном плаћати редовно своје дугове, и пошто су тада чинили значајан проценат тих уговора, све је кренуло низбрдо ланчаном реакцијом. Јесте, сигурно је то урађено због вјештачки ниских каматних стопа, али и са друге, људске и овако приземније стране, ко би још нормалан масовно закључивао уговоре са несигурним клијентима? Само преваранти, похлепни и они који не мисле даље од садашњице. Можда гријешим, али у овом случају видим ту лошу страну америчког система који охрабрује повећу похлепу.

 

Е, сад да ме убијеш, не могу се досјетити xD

[Grizzly Adams]

Привредна активност стално осцилује, то је нормално. Проблем су кризе које извиру из финансијског система и онда се пренесу на све секторе привреде. То су омогућиле централне банке и њихова симбиоза са државама.

[Tumaralo.]

Кризе се понављају циклично - "Black Monday" 1987, "Dot-com Crash" 1999, "Housing bubble" 2008... Све то праве централне банке, поједностављено речено, штампањем новца. Та се појава у економији зове "business cycle", Хајек је добио Нобелову награду за објашњење зашто и како се то дешава.

 

Znam ali to su sitnice u poredjenju sa onom 1928 koja je trajala jos 11 godina posle. Dakle i po trajanju i po intezitetu je neprevazidjena.

Kolko sam ukapirao ova od 2008 je odmah iza te.

 

Dakle ova iz 2008 se okoncava? Jer slusao sam mnoge ekonomiste da govore da 2015 pocinje "drugo poluvreme" krize i da nema sistemskih resenja.

[Tumaralo.]

Привредна активност стално осцилује, то је нормално. Проблем су кризе које извиру из финансијског система и онда се пренесу на све секторе привреде. То су омогућиле централне банке и њихова симбиоза са државама.

 

Sazeto i istinito xD

 

Sa aspekta idealnog drustva (dakle u svetu maste)- Da li bi postojanje centralnih banaka i njihova simbioza sa drzavom bilo nesto pozitivno ako bi vladari brinuli za dobrobit naroda? Dakle recimo da vladaju najmudriji i najbolji - da li je pomenuta simbioza korisno orudje za ostvaranje njihovih (i nasih) ciljeva? Ili bi i ti idealni ljudi bolje ostvarili svoj cilj (opste dobro) ako ne bi bilo te simbioze?

Ili bi opet bilo bolje da ne postoji simbioza pa nek oni svoje dobrocinstvo izlivaju

[Grizzly Adams]

Znam ali to su sitnice u poredjenju sa onom 1928 koja je trajala jos 11 godina posle. Dakle i po trajanju i po intezitetu je neprevazidjena.

Kolko sam ukapirao ova od 2008 je odmah iza te.

 

Dakle ova iz 2008 se okoncava? Jer slusao sam mnoge ekonomiste da govore da 2015 pocinje "drugo poluvreme" krize i da nema sistemskih resenja.

 

То је перманентна криза, она се не окончава, већ само пребацује из једног сектора у други. 2008 је иста криза као и 1999, само се пребацила из IT сектора у некретнине. Сад је питање шта је следеће. Где ће се "јефтин новац" манифестовати... Ај` да поједноставим максимално, значи Фед одштампа паре и подели дебелим банкарима на Вол Стриту. Онда они гледају шта ће са тим парама које су добили за џабе. Тамо где они крену да их бацају прво добијеш "бум" ("раст" са којим се онда политичари хвале), а онда неминовно следи "баст" (тј. "пуцање", рецесија) јер је све у самом старту био нереално...

 

Једини начин да се криза оконча био би да се реформише банкарски систем.

[Grizzly Adams]

Sa aspekta idealnog drustva (dakle u svetu maste)- Da li bi postojanje centralnih banaka i njihova simbioza sa drzavom bilo nesto pozitivno ako bi vladari brinuli za dobrobit naroda? Dakle recimo da vladaju najmudriji i najbolji - da li je pomenuta simbioza korisno orudje za ostvaranje njihovih (i nasih) ciljeva? Ili bi i ti idealni ljudi bolje ostvarili svoj cilj (opste dobro) ako ne bi bilo te simbioze?

Ili bi opet bilo bolje da ne postoji simbioza pa nek oni svoje dobrocinstvo izlivaju

 

Зависи кога питаш...

 

На некој претходној страни сам објаснио шта су каматне стопе - то је "цена новца". Цене су изузетно важне за привреду јер преносе кључне информације на основу којих привредници доносе одлуке. А најважнија од свих цена су управо каматне стопе, јер оне говоре "колико пара имамо". Колика нам је уштеђевина и шта са њом можемо да радимо. То је као кад човек не би знао колико има новца на рачуну, па мисли да има пуно више и онда крене да прави кућу за коју у ствари нема пара...

 

Такву забуну на тржишту праве централне банке. Зато је боље да банкарски систем буде независан.

[Аурор]

Nema samo sto bi i mi trebali da gledamo svoje interese poput amera ili EU te da gledamo da se udruzimo sa onima koji nam mogu pomoci

 

 

Па наравно.

Да смо по томе бирали, са Русима бисмо раскрстили одавно и потпуно пришли Западу.  

Само што у кључно време није било разума и ето - одлучивало се личним емоцијама,идеологијом и "историјским приврженостима", у маниру правих...  

[Deja Vu]

Продавци тих "morgages" ( заборавих како се на српском каже... ) су појурили да зараде брзу пару па су уговоре потписивали и са несигурним клијентима. Привредна активност је скочила, проток новца се убрзао, сви су доста зарађивали. И онда дође тренутак да ти несигурни клијенти нису могли одједном плаћати редовно своје дугове, и пошто су тада чинили значајан проценат тих уговора, све је кренуло низбрдо ланчаном реакцијом. Јесте, сигурно је то урађено због вјештачки ниских каматних стопа, али и са друге, људске и овако приземније стране, ко би још нормалан масовно закључивао уговоре са несигурним клијентима? Само преваранти, похлепни и они који не мисле даље од садашњице. Можда гријешим, али у овом случају видим ту лошу страну америчког система који охрабрује повећу похлепу.

 

Е, сад да ме убијеш, не могу се досјетити xD

 

Citao sam o tom argumentu od strane nekih ekonomista kao jednog od dva za uzrok ekonomske krize (konkretno je to bilo za Veliku depresiju). Drugi je ovo sto Grizli navodi, a to je pogresna monetarna politika centralne banke. 

 

E sad, kad ovako razmislim rekao bih da su ta dva faktora povezana. Jer osnov americke kulture je ta pohlepa o kojoj pricas, na tome se zasniva citav kapitalizam. Sad mozemo reci da su oni glupi sto zakljucuju ugovore sa nesigurnim klijentima pa dovode do takvih posledica, a mozemo reci da je centralna banka kriva za vestacko spustanje kamatnih stopa. Tako da bi krivica mogla biti i na jednom i na drugom, podeljena. 

Mada opet zasto centralna banka spusta kamatne stope? 

 

Mozda je Grizli u pravu kada spominje nezavisni bankarski sistem. Jer ovako centralna banka dize i spusta kamatne stope iznad i ispod realne (tj. iznad ravnotezne tacke), a to bi trebalo prepustiti trzistu, jer trzistem se najbolje dolazi do ravnotezne tacke, sto se moze prikazati i onim grafikonom koji je isti kao grafikon ponude i potraznje. 

[Ћириличар]

Citao sam o tom argumentu od strane nekih ekonomista kao jednog od dva za uzrok ekonomske krize (konkretno je to bilo za Veliku depresiju). Drugi je ovo sto Grizli navodi, a to je pogresna monetarna politika centralne banke. 

 

E sad, kad ovako razmislim rekao bih da su ta dva faktora povezana. Jer osnov americke kulture je ta pohlepa o kojoj pricas, na tome se zasniva citav kapitalizam. Sad mozemo reci da su oni glupi sto zakljucuju ugovore sa nesigurnim klijentima pa dovode do takvih posledica, a mozemo reci da je centralna banka kriva za vestacko spustanje kamatnih stopa. Tako da bi krivica mogla biti i na jednom i na drugom, podeljena. 

Mada opet zasto centralna banka spusta kamatne stope? 

 

Mozda je Grizli u pravu kada spominje nezavisni bankarski sistem. Jer ovako centralna banka dize i spusta kamatne stope iznad i ispod realne (tj. iznad ravnotezne tacke), a to bi trebalo prepustiti trzistu, jer trzistem se najbolje dolazi do ravnotezne tacke, sto se moze prikazati i onim grafikonom koji je isti kao grafikon ponude i potraznje. 

 

Американци имају културу пословања, бизниса тачније. Али некада то одвуку предалеко. Зашто су ти продавци кућа тако олако склапали послове? Зашто нису мало размислили да ли је добро толико послова склопити са несигурним клијентима? Одговор је прекомејрна похлепа. Похлепа је добра, јер више је боље. Али у границама нормале само. Занимљив је зарпаво онај стереотип о типичном америчком бизнисмену који је "љигавац", намазан свим бојама, који иза себе има доста људи преко којих је прегазио не били само профитирао. Вук са Волстрита Тај стереотип је персонификација те лоше стране америчке бизнис културе која подсвјесно те тјера да што више зарадиш.

Да се разумијемо, не кажем зато да је читав тај систем лош или зао, него само да је оваква екстремна појава зла и опасна. Ми смо на својој кожи искусили један други екстрем - свемоћ државе. Са друге стране, није добра ни огромна слобода појединца, поготово ако се не инсистира на неким базичним људским и моралним вриједностима.

 

А сад, зашто би централна банка држала каматне стопе ниским? Само се запитај:"Qui bono?". Може бити да директор/гувернер централне банке је повезан са интересном групом којој су потребен ниже каматне стопе. Можда се то чини из идеолошких разлога, јер "привреда се мора развијати и подстицати". Може бити и да је из практичних разлога. На примјер, ако су каматне стопе ниже код "нас", а код "њих" су веће, то значи да је код нас јефтиније пласирати капитал ( јер је каматна стопа цијена пласмана капитала ). То значи да смо ми конкурентнији, па тиме привлачимо инвестиције ( познато звучи? ). А можда је једнсотавно сад преопасно подићи каматну стопу, јер се велики дио привреде "навукао" и сада ако би морао плаћати по већој каматној стопи, доста тога би пукло?

 

Паде ми на памет епизода из Crash course history са Џоном Грином када је причао о прогресивним предсједницима САД-а. На примјер, Теди Рузвелт - био је прави прогресивац у САД-у. Борио се против монополиста и крупног капитала, помагао је и јачао синдикате и залагао се за слободније и праведније тржиште. Али само у САД-у. Са друге стране, у Латинској Америци је радо помагао америчке компаније да постану монополисти.

[Grizzly Adams]

Американци имају културу пословања, бизниса тачније. Али некада то одвуку предалеко. Зашто су ти продавци кућа тако олако склапали послове? Зашто нису мало размислили да ли је добро толико послова склопити са несигурним клијентима?

 

Продавци немају везе са тим. Одговорне су банке које су давале такве кредите људима који нису могли да их врате.

[Crveni Baron]

Продавци немају везе са тим. Одговорне су банке које су давале такве кредите људима који нису могли да их врате.

 

 

Kao nemci u slucaju grcke?

[Grizzly Adams]

Да, то је слична ситуација. Само су други мотиви итд.

[Juanito]

Продавци немају везе са тим. Одговорне су банке које су давале такве кредите људима који нису могли да их врате.

 

Овде примећујем један проблем и једну недоследност.

 

Проблем је у томе што су, етички гледано, криви и једни и други. Вероватно су многи били заведени лажно ниским каматама, али су оне најкрупније рибе свакако знале шта раде. Да су толико глупи и необавештени, не би били најкрупније рибе. Осим тога, то што је неко заведен, не ослобађа га одговорности. Етичке дефинитивно не, а мислим ни правне (мада ово друго кажем уз огромну ограду). Може вероватно да буде олакшавајућа околност.

 

Недоследност се огледа у томе што овде тврдиш једно, а кад се говори о задуживању држава и међународним односима, онда тврдиш супротно. Наиме, овде су ти криви само они који су давали, а, кад је у питању Грчка и слични случајеви, онда су ти само криви они који су узимали (грчки политичари), а никако ММФ, европски политичари и остала братија. Или пре неки дан кад се говорило о СФРЈ, криви су ти били само наши комунисти, а не и западни кредитори.

[Grizzly Adams]

У претходном примеру продавац некретнина заиста нема никакву одговорност, он у спорној трансакцији и не учествује. Јер није спорна његова трансакција са купцем куће, она је потпуно регуларна. Спорна је трансакција купца са банком.

 

Свакако је одговорна и особа која узима кредит за који постоји могућност (а можда је и вероватно) да га не врати. То не негирам, али је главни проблем у систему. Она такву одлуку не би ни могла да донесе да јој систем не омогућава, јер банке не би давале ризичне кредите.