Jump to content

Osnovi ekonomije

Оцени ову тему


Млађони

Препоручена порука

-I da, iz ono sto si ranije rekao mogu da zakljucim da je Fridmanov neoliberalni koncept primenjen delimicno, dakle bez monetarne politike?

 

Фридманов концепт је примењен можда 20%. Без монетарне политике и много чега другог. Људи имају сасвим погрешан утисак да ми данас живимо у свету који почива на идејама Милтона Фридмана. Ми живимо у свету Џона Мејнарда Кејнса још увек. И нажалост.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Prosecan Evropljanin je 16 puta zaduzeniji od prosecnog Srbina. Ok da li je i pored toga taj Evropljanin "u plusu" ? Da li uspe da zaradi toliko da prevazidje dug?

 

Pitanje za Grizlija- kakvo je stanje u SAD-u? Da su ljudi vlasnici svojih stanova, automobila, pokretnih stvari ili su korisnici kredita?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Куће и станови се већином купују на кредит, ретко ко може то да плати из џепа. Аутомобиле углавном, јер људи воле да возе нова кола, мада скромнији ауто може да се купи веома повољно. Генерално, људи се пуно задужују и онда се муче да врате... Мој принцип ког се строго држим је да не купујем ништа што не могу да искеширам, али то је изузетак.

 

Генерално, људи се превише задужују. То је такође последица онога о чему смо већ разговарали - монетарних интервенција централних банка, јер оне тиме обарају каматне стопе. Када "упумпавају" новац у финансијске институције онда то значи да је већа понуда кредита и народ нормално то види као могућност да купује ствари које у суштини не може да приушти. И то су "балони" (bubbles) који се завршавају како смо већ видели, јер је немогуће да се одржава такво блесаво стање где се троши више него што се има. Када тога не би било, каматне стопе би биле веће и људи би се много мање задуживали.

 

Ако се добро сећам, немам извор при руци, просечан кредит за кућу пре 50 година враћао се за пар година. Данас је уобичајено да се враћа на 30 година... Што је практично цео живот. И платиш троструку цену.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Куће и станови се већином купују на кредит, ретко ко може то да плати из џепа. Аутомобиле углавном, јер људи воле да возе нова кола, мада скромнији ауто може да се купи веома повољно. Генерално, људи се пуно задужују и онда се муче да врате... Мој принцип ког се строго држим је да не купујем ништа што не могу да искеширам, али то је изузетак.

 

А зашто не би узео кредит за кућу ако је рата кредита једнака месечној кирији? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто не би узео кредит за кућу ако је рата кредита једнака месечној кирији? 

 

Uglavnom je rata kredita skuplja. Tako je bilo kad smo mi trazili stan u Beogradu. Mnogo skuplja. Kapiram da je ista logika i u Americi posto nema razloga da neko rentira ako je jednaka cena xD

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто не би узео кредит за кућу ако је рата кредита једнака месечној кирији? 

 

Све зависи шта ти је важније. На пример, могу да откажем стан, спакујем све у складиште и путујем по свету. Немам обавезу.

 

Мени је кирија већа од рате за сличну кућу, ал` сам једноставно алергичан на дуг... Не могу мирно да спавам ако сам некоме дужан, а да не спавам 30 година је мало превише. :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све зависи шта ти је важније. На пример, могу да откажем стан, спакујем све у складиште и путујем по свету. Немам обавезу.

 

Шта ће нама шоферима кућа... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pa zbog monetarnog suvereniteta  :))  :))  :))  :))  :))  :))

Шути туј! Ја сам сконтао да је овакво стање за мене супер. Све паре ми лијежу на рачун у банку у КМ ( за Гризлија, босанска валута ) које никако не мијењају своју вриједност, а динар само пада. Што више динар пада, више их добијам када дижем паре са картице. За мене је супер, јер не трошим те динаре на девизе и куповину страних валута, тако да профитирам као странац. Паразитирам  :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Економисти, шта је чинити поводом ових промена односа евра, долара, франка. У којој валути је паметно чувати, хоће ли евро да прсне итд. Док Млађони не дође са одмора, може и неко ко мисли да зна одговор (али да води рачуна да сноси одговорност :) ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Млађо, Звоне, коментари? :)

 

http://youtu.be/YOaJe68C-bU

 

Povrsno, cherry picking, mesanje neoliberalizm i kejnesianism.. standardne greske..

U principu klip je pravljen da kritikuje americki model kapitalizm.... jaasno se vidi bias... sve poredi sa US i ukzuje na ono sto mu se ne svidja u USA sistemu kako ga promovise...

 

svaka od tih zemalja je 0 za usa sto se tice proizvodnje i korea, i nemacka i finska.... makar bila do sada...

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislim covek im 5 klipova u kojima tesko kritikuje kapitalizam..

Zanimljiva mi je jedna tvrdnja "kapitalizam postje zao kda iskoristi nasu NESPOSOBNOST da razlikujemo nase potrebe od nasih zelja" Meni je ovaj filozof koji ovo prica jako znaimljiv lik.. ali on covek zivi u ubedjenju da su ljudi nesposobni..... i retardirani.... sto je sustina svake kapitalisticke kritike - ljudi su glupi/nesposobni/neracionlni/ne znaju sta im treba/zli/pohlepni .... pa treba da ukinemo socijalizam i da damo paametnim, sposobnim, racionalnim, dobrim, milosrdnim politicaarima pare i moc u ruke.

 

 

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па ако може неко конкретно питање било би лакше прокоментарисати.

Па, више ме генерално занима шта имате рећи на читав видео. Не могу донијети неки суд о овоме, јер чим чујем:"Ово је чињеница.", мало сам опрезнији. Али највише ме занима да ли је тачан податак да су у 20-ом вијеку привреде са већим и боље организованим учешћем државе брже повећавале свој БДП? А опет, и ако је то тачно, разлика између раста од 2% и 2.6% није драстична. Тако да се чини да можда није све само до система, већ и до неких других фактора.

 

И нараво, занима ме дио о акцијама које данас дионичари држе у просјеку 6-7 мјесеци, а раније су и по 5 година. У видеу каже да је то узрок што предузећа више свог профита истискују како би што прије исплатили дионичаре, па не могу да инвестирају толико у напредак, амортизацију и сл. ( тј. модерна бурна берза је превише брза, па су и дионичари нестрпљивији него што су били прије. Пошто су нестрпљивји, чешће продају акције. Мада не видим какве то везе има на профит предузећа. Овај ток би ваљда требао ићи у супротном смејру, да профит утиче на продају и промет акција, зар не? ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...