Osnovi ekonomije

[Млађони]

Вероватно неће да вам отвори. Зна ли неко како да аплоудујем? 

 

nece...evo ja sam probao i save link as....

 

hmm.... googledrive... onedrive?

[Deja Vu]

Види јел може овако: https://www.facebook.com/download/1410945239187869/Osnovne%20igre.pdf

[Млађони]

broken page...

[Grizzly Adams]

Verovatno je ova: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Teorija_Igara-osnovne_igre_i_njihova_primena.pdf

[Млађони]

Verovatno je ova: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Teorija_Igara-osnovne_igre_i_njihova_primena.pdf

 

 

jbt ta teorija igara se uci.. a u praksi je dala uzasne rezultate.... koliko znam osmisljena je za spijune u ww2 i propala je totalno..

[Deja Vu]

Verovatno je ova: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Teorija_Igara-osnovne_igre_i_njihova_primena.pdf

 

Е јесте   Нисам ни знао да има ту, пошто је ово Павловић на фејсу поставио па сам одатле и скидао. 

[Млађони]

Е јесте   Нисам ни знао да има ту, пошто је ово Павловић на фејсу поставио па сам одатле и скидао. 

 

 

Ma to je radulovicev covek, strani placenik, poslat da unisti privredu srbije.. :P

[Deja Vu]

jbt ta teorija igara se uci.. a u praksi je dala uzasne rezultate.... koliko znam osmisljena je za spijune u ww2 i propala je totalno..

 

Павловић се посебно интересује за ово, па тако да овде све лепо објашњава. Има још доста тога занимљивог код њега, мени је на неки начин био ментор за схватање многих ствари. Од њега сам више схватио о политици, улози државе, о институцијама него од свих осталих. 

[Grizzly Adams]

ОК, вероватно си мислио на пример са браном. Он ту полази од претпоставке да је брана врхунска вредност коју треба одбранити по сваку цену. Која је сасвим у реду са становишта теорије игара, али није реална у друштвено-економским односима где је она само једна конкретна грађевина од које користи имају конкретни људи, а многи други имају немају од ње користи и имају своје приоритете.

 

То се онда све одражава на цену земљишта, осигурања итд. Земљиште ће бити скупље тамо где је "безбедније", а јефтиније тамо где је већа опасност од поплаве. То онда даје власницима могућност да разлику уложе у осигурање и/или изградњу бране - коју није баш толико тешко координисати као што изгледа, пуно комплексније ствари се праве на тржишту.

[Grizzly Adams]

Његов пример ту динамику уопште не узима у обзир, већ претпоставља да су сви учесници равноправни, имају исти ризик, трошак итд.

 

Што је, опет, сасвим ОК у теорији игара, али нема пуно смисла у економији.

[Deja Vu]

Наставићемо сутра, ово што сам поставио је само један од кључева за решавање проблема о ком дискустујемо. Има тога још, ово је једна од теорија које објашњавају државу кроз три споменути игре односно 2, јер игра кукавице је више однос политичких актера. 

 

Елем, у вези оних поплављених кућа које сте постављали, Гризли посебно, а Младен је спомињао у постовима. 

Користити балкански синдром. То не ваља, то често користе разни националисти и антизападњаци који кажу како демократија не ваља јер у Србији не ваља. Не користити балкански синдром лоше државе, демократије, тржишта како би оцрнили државу, демократију и тржиште генерално.  Овде расправљамо теоријски, поплављена слика није аргумент против државе него против српске државе. 

 

Иначе, ја нисам никакав етатиста и љубитељ државе. Ово све што сам изнео је мање-више објективно. 

[Grizzly Adams]

Елем, у вези оних поплављених кућа које сте постављали, Гризли посебно, а Младен је спомињао у постовима.

Користити балкански синдром. То не ваља ...

 

Потпуно исто се дешава у САД, ако ти је тако лакше:

 

[Juanito]

ОК, вероватно си мислио на пример са браном. Он ту полази од претпоставке да је брана врхунска вредност коју треба одбранити по сваку цену. Која је сасвим у реду са становишта теорије игара, али није реална у друштвено-економским односима где је она само једна конкретна грађевина од које користи имају конкретни људи, а многи други имају немају од ње користи и имају своје приоритете.

 

То се онда све одражава на цену земљишта, осигурања итд. Земљиште ће бити скупље тамо где је "безбедније", а јефтиније тамо где је већа опасност од поплаве. То онда даје власницима могућност да разлику уложе у осигурање и/или изградњу бране - коју није баш толико тешко координисати као што изгледа, пуно комплексније ствари се праве на тржишту.

 

Има ту једно ”али” код тих анархо-капиталистичких идеја о приватним бранама, путевима и сличним ”јавним добрима”. Они полазе од тога да је планета Земља празна кугла на којој сад треба да почнемо да градимо цивилизацију и говоре како би то могло да се одради без државе. Проблем је у томе што су насеља и градови поред река настајали вековима и људи су се ту просто родили. Ретко ко је куповао земљиште и процењивао ризике. Вероватно због тога што је отприлике 100% анархокапиталиста из САД, које јесу настале ни из чега, а и данас су поприлично празан простор. Осим тога, Амери често дотерају булдожере, сравне са земљом читаве површине чега год и за пар месеци или година изграде потпуно нове ствари. Тешко да ће неко тако моћи да сруши неку тврђаву из 13. века на (лупам) Дунаву да би саградио насип. Европски градови су ”еволуирали”, док су амерички ”интелигентно дизајнирани”. Та еволутивна природа европских градова им даје шарм, али такође знатно отежава све што би ”приватници могли да ураде”. Ту мораш да ограничаваш број аутомобила, правиш метро и слично, иначе заиста настаје хаос. Замисли када би неко у нпр. Верони имао и возио онолико аутомобила колико Амери возе на неколико пута већој површини.

 

Занимљиво је и оно о приватној својини, кад се сматрало да је твој ваздушни простор изнад земљишта ког си власник. То је некако и функционисало док се нису појавили авиони, а онда је постало потпуно непрактично. За такве ствари мораш да имаш посебан пропис. Не може све што постоји у пракси да се редукује на идеју својине, природног права и сличног. Свемир је компликован, људско друштво је компликовано. 

[Juanito]

А ево шта су ”приватници” направили:

 

 

 

 

 

[Grizzly Adams]

То су добра питања. Можда постоје неки појединачни случајеви (овде европски градови) где би морали да посегнемо за посебним решењима.

 

Овде ми је само био циљ, у складу са називом теме, да покажем неке опште принципе који важе у економији и које не можемо да одбацимо због неког "специјалног случаја". Економски закони и даље важе, само треба видети који су све фактори укључени. Исто као што се закони геометрије не мењају зато што у реалности ни једна површина није потпуно равна. Ми их и даље користимо за прорачун и укалкулишемо неку "толеранцију". Када се разговара о економији, проблем је што људи често користе потпуно погрешне принципе.