Pomagati u društvu porodice

[JESSY]

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

 

Danas kada je otuđenje među ljudima sve veće, kada vam se lako može učiniti da svako gleda samo svoje interese, više nego ikada potrebniji su načini da do otuđenja ne dođe, makar kada se o članovima vaše sopstvene porodice radi. Jedan od dobrih načina koje je povremeno moguće upotrebiti jeste zajedno s porodicom pomagati onima kojima je to potrebno.
Pomaganje zajedno s porodicom posebno može da pomogne u građenju bliskosti s decom, naročito ako se s tim rano počne – naravno, ne toliko rano da dete i ne shvata šta je to što radite. Na kakvu konkretno pomoć mislimo? Na bilo koju kad vam se učini da je nekome koga znate potrebna pomoć, i to neka vrsta pomoći koju možete da pružite. Recimo, porodica u komšiluku je dobila bebu, teško im je da nađu vreme da skuvaju neki “pošten obrok”, vi imate vremena (naravno, ovo je dobra ideja samo ako to vreme stvarno imate), pa im povremeno skuvate i, u društvu porodice, odnesete nešto. Ili nekoj starijoj osobi iz okoline bi dobro došlo da neko umesto nje ode u nabavku najnužnijih namirnica, a nema nikog svog – i to je pomoć. Ili, novi đak u odeljenju vašeg deteta je usamljen, možete predložiti detetu da ga pozove kući da se igraju. Ili… Mogućnosti je mnogo, uvek ima ljudi kojima je pomoć potrebna, a svaka sitnica znači.
Šta postižete ovim? Mnogo toga. Time što nešto zajednički radite s članovima svoje porodice međusobno se zbližavate. Plus, ovakav način zbližavanja je posebno dragocen za decu, jer pored toga što će uživati u osećaju da su korisna i da su nešto dobro uradila, takođe će i naučiti kako je lepo pomagati drugima, kao i da nisu ona uvek u centru sveta, da je i drugima potrebna pomoć. I ne samo to: mnogo je dece koja vole zbližavanje i kontakt s drugim ljudima, pa će ih ovakav kontakt obradovati više nego što bi to nova igračka učinila.

Ovakav postupak zbližava porodicu i oplemenjuje je, naročito njene najmlađe članove. Ne kažemo da je to nešto što morate raditi svaki čas, svakako da imate i sopstvenih obaveza i problema i da bi pomoć dobro došla i vama, ali onda kada možete da odvojite malo vremena i energije, pomoći nekome u društvu cele porodice je nešto što bi moglo da bude vredno truda.

 

http://www.krstarica.com/zivot/zene/pomagati-u-drustvu-porodice/

 

[Иван Ивковић]

Лепо речено. Тај модел вреди пресликавати и ван породице, на сваку могућу заједницу - рођаци, пријатељи, разред, колектив... Тако се и они по природи троми могу пре покренути и научити нешто ново имајући пред собом пример вредних.

Може се десити да ти вредни (назовимо их тако) и не успеју сваки пут да покрену заједнички подвиг али то не сме бити повод за малодушност, него опет и опет у миру...

[Adelaida]

To je sjajan i ,rekla bih, jedini ispravni nacin. Nekome uvek treba pomoc. Samo ljudi su malo cudni...jedni nece da traze pomoc vec cekaju da ih neko pita treba li im pomoc, a drugi cute i ne pitaju treba li Vam pomoc...kao da ce i jednima i drugima usta da se osuse ako progovore. 

[Ненад Р.]

Све је то лепо и треба радити тако , али сваки човек , свака породица је прича за себе и неће реаговати сви на такав гест на исти начин и неће такав гест сви да доживе на исти начин који очекујеш.

На пример : Ако хоћеш да помогнеш другој породици , која има много посла око детета , да скуваш ручак , неке породице ће то са захвалношћу прихватити , а друге породице са презиром одбити .