Потреба превођења богослужбених песама?

[Fila]

@ Zayron

 

S velikom mukom sam pročitao što se napisali. To je gomila poluistina, ocjena i neosnovanih stavova, a sve napisano veoma nerazumljivim, čudovišnim hibridom raznih jezika i narječja. Predlažem da ova pitanja ostavimo stručnijima od nas.

 

Jedino me tješi što gotovo nitko ne čita vaše postove, pa tako i mnogi nemaju štetu od ovoga što pišete.

[Zayron]

@ Zayron

 

S velikom mukom sam pročitao što se napisali. To je gomila poluistina, ocjena i neosnovanih stavova, a sve napisano veoma nerazumljivim, čudovišnim hibridom raznih jezika i narječja. Predlažem da ova pitanja ostavimo stručnijima od nas.

 

Jedino me tješi što gotovo nitko ne čita vaše postove, pa tako i mnogi nemaju štetu od ovoga što pišete.

 

U svakom slučaju, pošto vidim da si najvećim stručnjakom ovdje ti, prepuštam ti da onda objasniš svima kako je to tačno bilo, sv. Ćiril i Metodije stvorili jezik na kojem bi se samo vršila liturgija i koji bi svako tada ponovo morao učit posebno jer bi ga malo ko razumio a od sv. Rostislava su bili pozvani kako bi Slovenima glasali Radosnu Vijest, Evangelium, Jevandjelje i napisali bogoslužbene i liturgijske u njihovom maternjem kolokvijalnom i njima razumljivom jeziku. Kakv bi to onda bio razumljiv jezik kad bi bio stvoren samo u liturgijske svrhe a morali bi ga oni ponovo učit. Ja bih mogao da uradim nešto bolje, da dam link na ovu raspravu pravoslavnom lingvisti koji je takodjer sa Morave ali to bi onda bila bruka do nebesa, a to ne moja jer ja sam s njim u svakodnevnom kontaktu koji se tiče slovenske filologije. Inače vidim da ovdje osim gospodina Radakovića, Zirojevića i još par ljudi većina uopšte nije upućena u temu a ne raspolažu ni najosonovnijim i naučno korektnim, ispravnim (ne bilo kakvim i bilo odakle) informacijama o predmetu teme.

[Zayron]

@ Zayron

 

S velikom mukom sam pročitao što se napisali. To je gomila poluistina, ocjena i neosnovanih stavova, a sve napisano veoma nerazumljivim, čudovišnim hibridom raznih jezika i narječja. Predlažem da ova pitanja ostavimo stručnijima od nas.

 

Jedino me tješi što gotovo nitko ne čita vaše postove, pa tako i mnogi nemaju štetu od ovoga što pišete.

 

Inače kad ono što sam ja napisao nazivaš poluistinama, ocjenama i neosnovanim stavovima, onda si tim takvim nazvao sve ono što su naučni stavovi lingvistike po tom pitanju, čestitam. Osim toga primjetio sam da mnogi ovdje trpe disleksijom, znam dosta drugih koji su pročitali kilometre sličnih mojih tekstova i razumjeli sve što tamo piše a ja tu ne mogu nikom pomoći. A završavam sa učešćem na ovoj temi, vidim da nemam šansi uz vaše tako naučne stavove.

[Zayron]

Vaz zbunjuje ovdje jedna druga stvar, koja je naravno poznata filolozima a ne laicima koji ništa o tom nikad nisu čulií a ni čitali. Većinom su sve paleo, old, stare verzije jezika daleko komplikovanije i za izgovor i gramatički nego današnje njihove sukcesorske, proizašle moderne verzije. A crkvenoslovenski je ustvari nekadašnji slovenski, danas paleoslovenski, oldslavic ili ancientslavic ali sa vrlo pojednostavljenim izgovorom. Paleoslovenski originalan a tačan izgovor je vrlo komplikovan i u crkvenoslovenskom se uopšte ne primjenjuje, nedaj Bože kad bi se na liturgiji morao primjenjivati tačno onakav kakav je bio i kakav se uči na katedrama slavistike, u svakoj državi bi se moglo nabrojati ljudi na prsta jedne ili dviju ruku maksimalno koji bi ga u crkvi tako tačno znali akcentovat i govorit ili pjevat sa tim nazalima i svim ostalim fonetičkim posebnostima. Inače danas nam liči, podsjeća najviše na nekakvu zanimljivu mješavinu današnjeg poljskog (zbog nazala kojim obiluje a koji danas postoje još samo u poljskom) i današnjeg bugarskog zbog tvrdoće izgovora. Pravi staroslovenski kad se izgovara u originalu je razovit, ima jak "udaran" akcent, u stvarnosti uopšte nije bio ni mek ni melodičan toliko koliko se danas pogrešno to misli i pretpostavlja. Mek i melodičan je postao tek mnogobrojnim kasnijim prilagodbama kroz crkvenoslovenštinu i napuštanjem tj. ignorovanjem pravila originalnog izgovora. Poslušajte i uvjerite se sami. Ako nije tvrd, razovit kao bugarski i ne čuje se na momente kao poljski (nazali) nije to onda taj staroslovenski koji su slušali i čut jedino mogli sv. Ćiril i Metodije tada kad su na Velikoj Moravi bili. A to je baš bio jezik Proglasa i svega ostalog što su oni prevodili i preveli. Crkvene redakcije su u prvo vrijeme bile praktično identične kolokvijalnim, poslije su se vremenom crkvene redakcije počele razlikovat od kolokvijalnog jezika čim dalje tim više.

 

PROGLAS, The First Old Church Slavic Poem

 

Proglasъ

    Proglasъ jesmь svętu jevanьgelьju:
    Jako proroci prorekli sǫtъ prěžde,
    Christъ grędetъ sъbьratъ językъ,
    Světъ bo jestъ vьsemu miru semu.
    Se sъbystъ sę vъ sedmyi věkъ sь.

    Rěšę bo oni: slěpii prozьrętъ,
    glusi slyšętъ slovo bukъvьnoje.
    Boga že ubo poznati dostoitъ.
    Togo že radi slyšite, Slověne, si:
    Darъ bo jestъ otъ Boga sь danъ,

    darъ božii jestъ desnyję čęsti,
    darъ dušamъ, nikoliže tьlěję,

[Zayron]

Dopuna (post 78):

 

A mnogi od njih (vlastele, kneževskih i plemićkih porodica a ne prostog naroda, naravno) su govorili normalno njemački, madjarski i latinski uz slovenski, dakle bili bilingvalni i multilingvalni, mnogi već od rodjenja.

 

To se valjda podrazumijeva ali neko bi mogao mislit da su svi Sloveni tada znali i govorili sve te jezike osim maternjeg.