Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота

[Дража]

Даће бог па ће и Шменан ускор у диптих поред Светог Николаја  Жичког и Светог Хермана Аљаског

Бог малим а Шмеман великим словом.  4lg1k751spamte-bilo

    To  što Aleksandar Šmeman otvara oči da u pravoslavnoj crkvi ima dosta istorijskog šljama koga treba počistiti, onima koji su u letargičnom snu ne odgovara da se probude i pogledaju istini u oči.

Појединци овде (и о.Шмеман са вама) дају себи много за право. Не чини ли вам се да претерујете мало. О каквом шмеман-просветљењу, историсјком шљаму у Цркви Божијој и летаргичности верних ви причате човече.  smej.gif-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='dobar decko' />

[Никола Ђоловић]

Čin kanonizacije je najobičnija administrativna povrda svetosti nekog hrišćanina... t.j. svetost nije uslovljena istom...

У реду. Ја сам рекао да за мене није светитељ и да га Црква званично неће канонизовати јер не постоји разлог за то. О.Шмеман је критиковао неке ствари у Цркви. Са каквом намером то зна само он. Али двосмислени и недоречени начин на који је то радио мени највише личи на писање зависника од неких опијата који се сваким даном налазе све даље од реалности. О.Шмеман је за своје недоумице и своје личносне недерочености кривио устројство Цркве Православне. То се није усудио нико пре њега јер једноставно нема разлога и основе за то. Устројство Цркве је установљено на Саборима и дејством Духа Светога и не може нико појединачно својим умом ма колико генијалан он био (не поричем високу интелигенцију о.Шмемана) да проникне дубље и даље од Сабора, Светих отаца или Тројичног Бога.

А био је помало и лицемер. Служио је у Цркви Православној "поштујући" њено историјско устројство које је у својим делима неутемељено критиковао. Али његова "филозофија" је обичан пуцањ у празно. Жалосно је што се овако промашени теолози данас величају на било који начин.

Zalosno je da ti nista ne razumes...

Niko ne stvara kult od njegove licnosti,  jos manje filosofsku idolatriju...

Covek je jednostavno a ne filosofski pisao o tekucim problemima Crkve i nije ih licemerno krio...

Takodje, kao i Florovski, umeo je da razgranici licno teolosko misljenje od dogmata a da ne zastrani...

[Дража]

Čin kanonizacije je najobičnija administrativna povrda svetosti nekog hrišćanina... t.j. svetost nije uslovljena istom... smej.gif

У реду. Ја сам рекао да за мене није светитељ и да га Црква званично неће канонизовати јер не постоји разлог за то. О.Шмеман је критиковао неке ствари у Цркви. Са каквом намером то зна само он. Али двосмислени и недоречени начин на који је то радио мени највише личи на писање зависника од неких опијата који се сваким даном налазе све даље од реалности. О.Шмеман је за своје недоумице и своје личносне недерочености кривио устројство Цркве Православне. То се није усудио нико пре њега јер једноставно нема разлога и основе за то. Устројство Цркве је установљено на Саборима и дејством Духа Светога и не може нико појединачно својим умом ма колико генијалан он био (не поричем високу интелигенцију о.Шмемана) да проникне дубље и даље од Сабора, Светих отаца или Тројичног Бога.

А био је помало и лицемер. Служио је у Цркви Православној "поштујући" њено историјско устројство које је у својим делима неутемељено критиковао. Али његова "филозофија" је обичан пуцањ у празно. Жалосно је што се овако промашени теолози данас величају на било који начин.

Zalosno je da ti nista ne razumes...

Аха. 

[Адмирал]

Даће бог па ће и Шменан ускор у диптих поред Светог Николаја  Жичког и Светог Хермана Аљаског

Бог малим а Шмеман великим словом.  4lg1k751spamte-bilo

    To  što Aleksandar Šmeman otvara oči da u pravoslavnoj crkvi ima dosta istorijskog šljama koga treba počistiti, onima koji su u letargičnom snu ne odgovara da se probude i pogledaju istini u oči.

Појединци овде (и о.Шмеман са вама) дају себи много за право. Не чини ли вам се да претерујете мало. О каквом шмеман-просветљењу, историсјком шљаму у Цркви Божијој и летаргичности верних ви причате човече.  smej.gif-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='dobar decko' />

      Руси и Грци учинили Православље државном религијом у својим империјама да би га одржали, и тако чували Православну веру хиљадама година.To je  istina koji Šmemam navodi a to se danas posebno vidi kod Srpske Crkve koja polako ali sigurno gubi silu da preporadja za novi život,traži potporu kod državnih vlasti.Srpska Crkva crkva polako gubi orjentir u svom javnom nastupu, i tako gubi  smisao svog poslanja,sve više liči na političku instituciju koja  traži pomoć od države za misiju  a ne od Boga čije Carstvo nije od ovoga sveta.Unutrašnja nedoslednost jevandjelju dovešće srpsku crkvu u  bezizlaz ,prestaće da bude so ovom naroduna na  radost raznih jeresi i zabluda.

[Sophrosyne]

''Нападајући стално Типик, на којем се, по мишљењу протествујућег (протестанстког) протојереја Шмемана, и своди сва ''духовност'' Православне Цркве, о. Александар пројављује у својим ''Дневницима'' вапијуће незнање богослужбеног Устава -поредка. У ''Дневницима'' читамо:

''Среда, 27. фебруар 1974. (Прва седмица Великог Поста – прим. Аутора) Вечерас смо у цркви на јутрењу певали цео други део канона Андреја Критског. И још једном ме је поразио контраст међу том божанско – грандиозном поезијом...препознатљиви византијски тропари са платонским усмерењем на речи ''душом моја'', са потпуним неосећањем за историју као Божанског ''позоришта''. (стр. 79)''

За о.Шмемана се може рећи да је имао врло смјеле констатације о богосужбеном поретку Цркве.То се види из горњег извода из његовог дневника,када је у питању однос према канону Андреја Критског.Међутим није у питању само канон.Један монах је прије неког времена,сабирао своје утиске после читања Дневника,и није баш био одушевљен ставом који је о.Шмеман имао према осталим свештеним књигама попут Минеја,Октоиха,Триода,за које је прота лично сматрао да су преобимни и сам његов однос према тим свештеним књигама није баш био испуњен смирењем.Може ли неко,ко има те дневнике да извади протина размишљања на ту тему?

[timjančica]

''Нападајући стално Типик, на којем се, по мишљењу протествујућег (протестанстког) протојереја Шмемана, и своди сва ''духовност'' Православне Цркве, о. Александар пројављује у својим ''Дневницима'' вапијуће незнање богослужбеног Устава -поредка. У ''Дневницима'' читамо:

''Среда, 27. фебруар 1974. (Прва седмица Великог Поста – прим. Аутора) Вечерас смо у цркви на јутрењу певали цео други део канона Андреја Критског. И још једном ме је поразио контраст међу том божанско – грандиозном поезијом...препознатљиви византијски тропари са платонским усмерењем на речи ''душом моја'', са потпуним неосећањем за историју као Божанског ''позоришта''. (стр. 79)''

За о.Шмемана се може рећи да је имао врло смјеле констатације о богосужбеном поретку Цркве.То се види из горњег извода из његовог дневника,када је у питању однос према канону Андреја Критског.Међутим није у питању само канон.Један монах је прије неког времена,сабирао своје утиске после читања Дневника,и није баш био одушевљен ставом који је о.Шмеман имао према осталим свештеним књигама попут Минеја,Октоиха,Триода,за које је прота лично сматрао да су преобимни и сам његов однос према тим свештеним књигама није баш био испуњен смирењем.Може ли неко,ко има те дневнике да извади протина размишљања на ту тему?

fragmenti iz dnevnika sa osvrtom:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/VasaLarin_Smeman_i_monastvo.htm

21. A. Schmemann, Дневники 1973-1983 (Moscow, 2005), 520.

22. Исто, 12.

23.Исто, 534.

24.Исто, 501-2.

25.Исто, 569. Уп. такође 28, 526, 569, 572 итд.

26. Исто, 572.

[shalom777]

''Женски манастир. Са нама је млада монахиња Евгенија. Све је у "класичном стилу." Поглед усмерен надоле, ход, тихи глас... Али сумња прожима душу. Не због ње, наравно. Она је евидентно беспрекорна у овој класичности. Већ због целог стила. Иконе - већином оне застрашујуће - у цркви. Непоколебљива верност форми, апсолутној истоветности типа. Одвајање не само од света, као овог света, у име другог, претходног света који је древан, непромочив, и избегавање ма какве "проблематике"... Не знам, једноставно не знам. Са једне стране осећам усхићење према овој све-силној - за ове монахиње и свима сличнима њима - супротности демонској ружноћи и сивилу српског социјализма. Али са друге стране - осећање да ова супротност - у овој форми - је немоћна и унапред осуђена на неуспех. Уништите спољашњу форму, и можда ништа неће остати.''

[Никола Ђоловић]

Čin kanonizacije je najobičnija administrativna povrda svetosti nekog hrišćanina... t.j. svetost nije uslovljena istom... bliss jeeee

У реду. Ја сам рекао да за мене није светитељ и да га Црква званично неће канонизовати јер не постоји разлог за то. О.Шмеман је критиковао неке ствари у Цркви. Са каквом намером то зна само он. Али двосмислени и недоречени начин на који је то радио мени највише личи на писање зависника од неких опијата који се сваким даном налазе све даље од реалности. О.Шмеман је за своје недоумице и своје личносне недерочености кривио устројство Цркве Православне. То се није усудио нико пре њега јер једноставно нема разлога и основе за то. Устројство Цркве је установљено на Саборима и дејством Духа Светога и не може нико појединачно својим умом ма колико генијалан он био (не поричем високу интелигенцију о.Шмемана) да проникне дубље и даље од Сабора, Светих отаца или Тројичног Бога.

А био је помало и лицемер. Служио је у Цркви Православној "поштујући" њено историјско устројство које је у својим делима неутемељено критиковао. Али његова "филозофија" је обичан пуцањ у празно. Жалосно је што се овако промашени теолози данас величају на било који начин.

Zalosno je da ti nista ne razumes...

Аха. 

Svako citira ono sto mu se svidja...

[timjančica]

kako šmeman vidi pitanje slobode?

http://www.4shared.com/get/sVFY35Iy/____.html

* Текст Ауторитет и слобода у Цркви је предавање, прочитано на скупу РСХД (Руског

студентског хришћанског покрета) у Бјевру 14. маја 1967. и преузет је са интернет адресе: http://www.kiev-orthodox.com/theology/schmemann_authority.htm Са руског језика превела Драгана Мандић.

pitanje slobode ono je o čemu je većina nas barem jednom razmišljala.

ovo pitnje je često tema filozofa i književnika, naročito filozofa egzistencije, kjerkegora, sartra, kamija, dostojevskog, itd. sloboda je i jedan od ključnih termina za shvatanje teologije.

u ovom eseju o.šmeman se dotiče pitanja slobode, odnosa autoriteta i slobode i pravoslavnog viđanja slobode.

navodi primjer san žista i fridriha ničea kao zastupnike apsolutne slobode koja je kako šmeman zaključuje u stvari apsolutna smrt. "Или је „ауторитет“ тога човјека божански и тада нема и не може бити

слободе; или је човјек слободан и тада божански ауторитет мора бити уништен."(str. 3) i nastavlja:

"Њена неизбјежност, њена објективност, то што не зависи од мене – све то и јесте тај посљедњи ауторитет, а када човјек њега побиједи и уништи, постаће слободан као Бог."

Dobro uvidjevši opasnost radikalne slobode i težnje za apsolutnom slobodom, šmeman se ipak pita:"

"Међутим, да ли је могуће сумњати у то да је неутољиву жеђ за апсолутном

слободом у свијет донијело хришћанство? Јер сав „ужас“ хришћанства, ако се

тако можемо изразити, састоји се у томе што у њему нема ничега „умјереног“,

ничега упућеног „просјечном човјеку“ са његовим „умјереним потребама“. Оно

опомиње свакога и говори: Бог или ђаво, небо или ад, али никако млака среди-

на. И зато је, у крајњем исходу, управо оно одговорно за ту страшну полариза-

цију ауторитета и слободе која све вријеме разара „мирни живот“ људи. Да, хри-

шћанство је разорило ону „мјеру“ којом се тако дичила античка Грчка: „човјек је

мјера свих ствари…“.(str. 3-4).

šmeman ovdje oslikava crno-bijeli svijet perom, vidi izričitu podjelu crkvenog učenja  na dobro i zlo,  ali ne i crkveno učenje  o umjerenosti:npr.(Св. Нил Синајски). Примај на себе онолико поста колико можеш да понесеш "Ко брзо суди, брзо се и каје ", savjete o uzdržanju i umjernosti u jelu, piću, svemu što radimo.. itd.

ipak, u predomišljanju,par stranica kasnije, šmeman kaže:

"Но, ствар је у томе да хришћанство није дошло у свијет као посљедња и зато

„најобјективнија“ истина_ као посљедњи и зато највиши „ауторитет“. На тај на-

чин, може се рећи да је хришћанство ушло у свијет као коначна, посљедња побје-

да сваке „објективације“, тј. робовања како мртвом „ауторитету“, тако и мртвој

„слободи“. Оно је у свијет ушло да успостави ту истинску слободу коју је човјек

изгубио, чији губитак и јесте гријехопад у посљедњем значењу те ријечи. Јер се

гријех не састоји у томе што су људи прекршили закон, тј. устали против „аутори-

тета“, него у томе што су они и Бога и свијет доживјели као „ауторитет“, „објекти- визирали“, што су сами себе затворили у ту тамницу.

Зато је Христос дошао да нас „измучене пусти на слободу“(str. 6)

[SveCovek]

Мени засад најбољи део одушевило ме потпуно, ово је суштина вере Православне:

Уторак 12 октобар 1976

"Извор лажне религије је неспособност са се радујемо или можда пре одбијање да се радујемо, док је радост апсолутна суштина јер је, ван сваке сумње, постоји, а да се при томе не радује. Страх Божији и смирење су једино здрави када су повезани са том радошћу, и само тада су истинити и плодоносни. Ван те радости добијау демонски карактер и постају најдубље изопачење било каквог религијског искуства, религија страха, религија лажног смирења, религија кривице, све су то искушења и замке- врло снажне и то не само у свету већ и у Цркви. Религиозни људи врло често гаје неку сумњичавост према радости.

Први и основни извор свега је "радује се душа моја у Господу..." Страх од греха не спасава од греха, Радост у Господу спасава. Осећај кривице и морализам не ослобађају од света и његових искушења. Радост је темељ слободе на који смо позвани да станемо. Где како и када је ово постало искривљено и монотоно у Хришћанству? Или заправо где када и зашто су Хришћани постали глуви за радост? Како, када и зашто је Црква уместо да ослобађа људе који пате, почела садистички да их застрашује"

greengrin

наставак следи...

[Guest о. Агапије]

Дивно, брате.

[SveCovek]

Довно, брате.

Pogresno ste napisali, e sad da li ste pomesali slova O i I ili D i G 

Knjiga je tako zivotna i tako iskrena... nastavica da citiram delove koji mi se dopadaju ako jos neko cita neka mi se pridruzi

[Guest о. Агапије]

Довно, брате.

Pogresno ste napisali, e sad da li ste pomesali slova O i I ili D i G  :group111:

Knjiga je tako zivotna i tako iskrena... nastavica da citiram delove koji mi se dopadaju ako jos neko cita neka mi se pridruzi

29dz8zk

sta da radim kada mi je "i" odmah pored "o"....pa ispade svasta...

[SveCovek]

3. децембар 1976

"Мислим да Бог све прашта осим недостатка радости, дакле када заборавимо да је Бог створио свет и да га је спасао. Радост није просто једна од "компоненти" Хришћанства, то је тон

Хришћанства који продире у све- то је вера и визија. Тамо где радости нема  Хришћанство постаје страх а самим ти и мучење. Знамо шта је пало стање света, само зато што знамо какво је

славно стварање његово и спсење које је дошло од Христа. Свест о палом свету не убија радост, која се пројављује у овом свету, увек и непрестано као свјетла туга.

Овај свет се забавља али нема радости јер радост( а радост се разликује од онога што зовемо забавом) долази само од Бога, само са висине- и то није само радост спасења, већ и спасење

као радост. Кад размишљам о томе пада ми на памет једна мисао: Сваке Недеље смо на гозби са Христом. За Његовим столом, у Његовом Царству потом урањамо у своје прблеме, у страхове и патње

Бог је свет спасао кроз радост"... и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост" Јован (16/21) "Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет."

[Љубичица]

Дивно! bighugbighug

Само, некако се "уплашим" кад

видим много текста. :cheesy:

Да ли да га још "распарчаш"?

"Страх од греха не спасава од греха, Радост у Господу спасава." crvenilo