Zasto se religija povezuje sa psihickim oboljenjima?

[Deja Vu]

O to nisam znao, deluje zabavno

 

 

То ти је нешто као Кале Господар Времена. Само ја не знам јел Кале стварно луд или се прави луд. 

 

Vid bogougodnog trolovanja.

 

Рецимо, ако ћемо да узмемо интернет. 

Баш ме занима како би изгледала јуродивост на форуму. 

[Odahviing]

То ти је нешто као Кале Господар Времена. Само ја не знам јел Кале стварно луд или се прави луд. 

 

 

Рецимо, ако ћемо да узмемо интернет. 

Баш ме занима како би изгледала јуродивост на форуму. 

Imali smo jednog ovde koji je imao nick Jurodiv, na ćirilici napisan može da ga potražiš. Pobio je ban jer je Artemit.

[Deja Vu]

Imali smo jednog ovde koji je imao nick Jurodiv, na ćirilici napisan može da ga potražiš. Pobio je ban jer je Artemit.

 

Виђао сам док сам читао неке теме на форуму, није ми деловао јуродиво. 

[Odahviing]

Виђао сам док сам читао неке теме на форуму, није ми деловао јуродиво. 

Mene ako pitaš delovao je dibiduz lud.

[YOKA]

Heeh, stara komunisticko ateisticka fora... Svoju destrukciju i nazalost cesto sretanu neobrazovanost su pravdali time da ako si vernik ti si sve ono negativno ili pogrdno itd. Na zalost u narodu najdublje i najjace se uvrezi negativno misljenje. Lakse je gresiti i po toj inerciji se pravdaju pred Bogom.

[ПиП]

Pozdrav ljudi.

Duze me nije bilo,imala sam ranije neke nedoumice u vezi religije,tj.nejsnoce kada sam htela da znam sve sad i odmah sto je nemoguce,hvala Bogu to me je nekako proslo.

Samo mi je jos ovo ostalo nejsano,i slucajno sam sinoc naetela na neki clanak kako neki psihijatri,filozofi itd povezuju religiju sa psihickim bolestima,posebno sa psihozama i sizofrenijom,i ja budala kucam u google da istrazim jelte,i onda vidim kako oni koji su dobili sizofreniju ili imali psihoticni naopad pricaju kako im je to doslo od preteranim bavljenjem religijom. U smislu da su se previse udubljivali u ljudsko postojanje,pa kako je Bog nastao,pa dobili strahove itd.

 

To mene kopka sada, religija,tj vera u Boga coveku pomaze, ako je vera isparavna stvar i Bog ljubav kako je onda moguce da covek psihicki oboli od toga ako razmislja o tome? Po tome ispada da su onda monasi i ljudi koji se mnogo vise udubljuju u religiju po tim istrazivanjima "psihoticni" ili imaju sansu da obole od istih bolesti,sto mi je neshvatljivo,jer ja sve sto vidim u monasima ,vidim smirenje i ljude koji su psihicki stabilniji od ostalih.

 

Jos jedan sto je oboleo od sizofrenije kaze jednom drugom decku na nekom forumu,da ni slucajno ne govori kada ide kod psihijatra da veruje u Boga ili da razmislja o tome,jer psihijatri su mahom ateisti i smtraju da oni koji imaju psihicki problem a veruju ,da je to simptom oboljenja.

 

Cak sam i na engleskom kuckala 'religion and mental health problems', i izadje na stotine linkova gde razni ljudi i "strucnjaci" govore kako je to povezano,jer imaju taj argument da svi koji su psihicki oboleli su uglavnom verujuci i razgovaraju sa Bogom,vide demone i slicno.

 

Sad me strah da se molim,da razmisljam o Bogu ili da idem u crkvu jer po tim istrazivanjima ja cu onda poludeti.Eto,ako moze neko objasnjene, sta da se radi,nama pocetnicima, svremena na vreme naidju ta kopkanja i sumnje.

Sta mislite o svemu tome?

Ако желиш да нађеш одговоре на твоје недоумице препоручио бих ти да послушаш предавања монаха Арсенија Јовановића. Мислим да има и тема на форуму посвећена њему, а и на Ју Тјубу могу да се нађу његове беседе. Он на врло питак начин за данашњег човека објашњава питања психичког здравља и религије.

Само бих ти напоменуо једну ствар. Када читаш такве чланке и "стручњаке" мораш водити рачуна и о томе да религије и православна вера нису једна иста ствар.

[Ненад Р.]

Ako se vera pogresno shvati, u nekom moralističkom smislu, odnosno kao odnos nas grešnih i besnog Boga koji će nas kuvati u ognjenom jezeru, svakakve patologije tu mogu da se stvore.

Bogopoznanje podrazuemva da se nama Bog otkriva u scu, i naša znanja o Bogu su tada prava, zato naši starci i duhovnici i jesu izdvor psihičkog i svakog drugog zdravlja. Problem je što kad nema bogopoznanja, čovek neke svoje osobine prepisuje Bogu i tada nastaju problemi.

Појединци из тих разлога стварно застране . Чуо сам за сличај да је човек лепио крстове свуда по стану , укључујући и прозоре , да се из његовог стана стално чују духовне песме . Проблем је у томе што када људи виде такве људе , сматрају да сви који верују имају неку психичку болест.

[александар живаљев]

Pozdrav ljudi.

Duze me nije bilo,imala sam ranije neke nedoumice u vezi religije,tj.nejsnoce kada sam htela da znam sve sad i odmah sto je nemoguce,hvala Bogu to me je nekako proslo.

Samo mi je jos ovo ostalo nejsano,i slucajno sam sinoc naetela na neki clanak kako neki psihijatri,filozofi itd povezuju religiju sa psihickim bolestima,posebno sa psihozama i sizofrenijom,i ja budala kucam u google da istrazim jelte,i onda vidim kako oni koji su dobili sizofreniju ili imali psihoticni naopad pricaju kako im je to doslo od preteranim bavljenjem religijom. U smislu da su se previse udubljivali u ljudsko postojanje,pa kako je Bog nastao,pa dobili strahove itd.

 

To mene kopka sada, religija,tj vera u Boga coveku pomaze, ako je vera isparavna stvar i Bog ljubav kako je onda moguce da covek psihicki oboli od toga ako razmislja o tome? Po tome ispada da su onda monasi i ljudi koji se mnogo vise udubljuju u religiju po tim istrazivanjima "psihoticni" ili imaju sansu da obole od istih bolesti,sto mi je neshvatljivo,jer ja sve sto vidim u monasima ,vidim smirenje i ljude koji su psihicki stabilniji od ostalih.

 

Jos jedan sto je oboleo od sizofrenije kaze jednom drugom decku na nekom forumu,da ni slucajno ne govori kada ide kod psihijatra da veruje u Boga ili da razmislja o tome,jer psihijatri su mahom ateisti i smtraju da oni koji imaju psihicki problem a veruju ,da je to simptom oboljenja.

 

Cak sam i na engleskom kuckala 'religion and mental health problems', i izadje na stotine linkova gde razni ljudi i "strucnjaci" govore kako je to povezano,jer imaju taj argument da svi koji su psihicki oboleli su uglavnom verujuci i razgovaraju sa Bogom,vide demone i slicno.

 

Sad me strah da se molim,da razmisljam o Bogu ili da idem u crkvu jer po tim istrazivanjima ja cu onda poludeti.Eto,ako moze neko objasnjene, sta da se radi,nama pocetnicima, svremena na vreme naidju ta kopkanja i sumnje.

Sta mislite o svemu tome?

Савјетујем књигу професора Јеротића, није ми тренутно при руци, мислим да је наслов "Мистичне визије и религија". То модерна атеистичка психијатрија негира, постојање мистичних стања, која се јављају код свих људи дубље религиозностии. Није проблем у мистичним стањима већ у атеистичким психијатрима искључиво биолошке оријентације (трансмитер који недостаје, супституција). У многим психозама, заиста се јавља "религијска симптоматологија", која их наводи, чак и на дубље изучавање религије. Имао сам једног пацијента с којим је "све било у реду", али је повремено имао звучне халуцинације, неки глас му се јављао, када је на лијево уво он је мислио да је од Непоменика, када је на десно уво од анђела. Дубљим архетипским истраживањем, индивидуално, колективно и фамилијарно несвјесног, може се направити помак код такавих пацијената у смислу да буду социјално адаптиранији. Али, неуробиолошки оријентисани психијатри одбијају тај пут. Срећом, код нас, мислим да је већина психијатара на комплексинијем становишту. У сваком случају не брини, због вјере сигурно нећеш упасти у психозу.  

[Deja Vu]

Савјетујем књигу професора Јеротића, није ми тренутно при руци, мислим да је наслов "Мистичне визије и религија". То модерна атеистичка психијатрија негира, постојање мистичних стања, која се јављају код свих људи дубље религиозностии. Није проблем у мистичним стањима већ у атеистичким психијатрима искључиво биолошке оријентације (трансмитер који недостаје, супституција). У многим психозама, заиста се јавља "религијска симптоматологија", која их наводи, чак и на дубље изучавање религије. Имао сам једног пацијента с којим је "све било у реду", али је повремено имао звучне халуцинације, неки глас му се јављао, када је на лијево уво он је мислио да је од Непоменика, када је на десно уво од анђела. Дубљим архетипским истраживањем, индивидуално, колективно и фамилијарно несвјесног, може се направити помак код такавих пацијената у смислу да буду социјално адаптиранији. Али, неуробиолошки оријентисани психијатри одбијају тај пут. Срећом, код нас, мислим да је већина психијатара на комплексинијем становишту. У сваком случају не брини, због вјере сигурно нећеш упасти у психозу.  

 

Мистична стања којима се бавио Јунг, није имао човек паметнија посла па мало мистицизам, алхемија, гностицизам. 

 

Ценим ја доста Јунга, али не треба одбацивати остатак психијатријских праваца и посветити пажњу само Јунгу и Јеротићу као да су они једини у праву. Па кад је Јунг радио, има 100 година, од тад се психологија много више развила са бројним правцима са савременим истраживањима. Но, и даље је људска душа мистерија. 

 

Ја ево баш некако доста идем на ту страну да се велики део људског понашања може објаснити неуробиологијом, а не тамо неким мистикама, гностицизмима и шта ти знам. 

[Nela555]

Hvala puno svima na odgovorima.Jako dobrih objasnjenja ima,da ne citram sada sve. 

E,a neko pomenu jurodivost. Nisam ni sama znala sta je to,dok nisam odgledala po meni najbolji film ikada snimljen ,Ruski pravoslavni film "Ostrvo" pa glavni glumac glumi jurodivost,pa sam nesto u vezi toga citala,i kazu ima samo par njih koji su postali sveci u ruskoj pravoslavnoj crkvi, dok u srpskoj nijedan. Uglavnom nebitno,sam film je o sagresenju i pokajanju. A ono sto me jako iznenadilo da je glumac zapravo igrao sam sebe na neki nacin jer je i sam vernik. A u privatnom zivotu je bio rok muzicar ,zatim se krstio u Pravoslavlje i napustio Moskvu i otisao na neko selo.Neverovatna prica.

[Ленка*]

Ја сам до сада безброј пута чула (од неверујућих људи) како кажу за неког верујућег: "Ма пусти, он је мало... Стално иде у цркву..."

 

Или када чују да је неко отишао у манастир да буде искушеник кажу да "му је нешто кврцнуло у глави". Ако се неко замонаши: "Аман, шта му се десило, шта му је то требало?!"

 

У средњој школи су једног дечка звали "Мики Секта" и свашта причали о њему. У ствари, дечко је редовно одлазио на Богослужења, постио, Причешћивао се... Веееелика већина нас сматра мало "ћакнутима".

 

Сад, има нас разних али...

[Ламех]

Зато што и јесмо! :-)

[Nela555]

U pravu si Jelena,pa sami ljudi se cude onima koji se vise posvete religiji,posebno ovde kod nas.

 

Inace u vezi teme,evo bas sam se setila izjava nekih osoba sa sizofrenijom i psihozama,kako im je postalo psihicki bolje (plus lekovi) kada su prestali da misle o religiji,Bogu,demonima,i povukli se iz svega toga. 

 

Ali postoji i druga strana price,gde je verovanje u Boga spasilo mnoge od suicida,depresije itd.

[Фидер]

Ја сам до сада безброј пута чула (од неверујућих људи) како кажу за неког верујућег: "Ма пусти, он је мало... Стално иде у цркву..."

 

Или када чују да је неко отишао у манастир да буде искушеник кажу да "му је нешто кврцнуло у глави". Ако се неко замонаши: "Аман, шта му се десило, шта му је то требало?!"

 

У средњој школи су једног дечка звали "Мики Секта" и свашта причали о њему. У ствари, дечко је редовно одлазио на Богослужења, постио, Причешћивао се... Веееелика већина нас сматра мало "ћакнутима".

 

Сад, има нас разних али...

 

Пуно времена ће требати да 50 година убризгаваног отрова, пардон комунизма, испари из глава људи. Скоро сам добио један ''добронамеран'' савет од старијег колеге да се манем ''слушања попова'', нарочито старијих, због тога што су њих слали ''за попове'' јер су толико ''ћакнути'' да не могу ни једну другу школу да упишу.  

Да је комунизам овде био присутан колко Турци, не би ни камен на камену од храмова остао, а камоли нешто више. 

[Nela555]

Inace, i sama se uplasila ako budem vise razmisljala o religiji da me moze takvo nesto snaci. Mada mislim da svako treba uci u sve to po svojim mogucnostima. Ne zaletati se. Secam se na fejsu na jednoj nasoj pravoslavnoj stranici,komentar jedne zene koja je rekla da otkako se krstila i pocela da ide u crkvu i da se redovno moli, zivot joj je postao tezi,nekako je postala uznemirenija ,rekla je kako ni sama nije sigurna da li joj je to uopste i trebalo,i pitala je ljude za misljenje ali joj niko barem tad nije odgovorio.To me je bas bilo zacudilo.

 

Inace sam citala negde,da bilo sta coveka da snadje u zivotu to je po Bozijem dopustenju,pa bile to i psihicke teske bolesti,i da sve to treba prihvatiti sa smirenjem,koliko je moguce. Tipa, ma koliko god da je tesko,treba izdrzati svoj krst. I ako je neko predodredjen da dobije kancer ili sizofreniju ne moze to zaustaviti,to ce se jednostavno desiti i zato ne vredi da se covek zamara sta bi bilo kad bilo. Sta god da se desi,treba reci "Slava Bogu za sve" jer on najbolje zna zasto se sve to desava ,pa makar to bilo i ruzno. Sto naravno ne znaci da se ne treba brinuti o sebi i svom zdravlju.

 

Eto,toliko od mene. Nesto me uhvatilo da 'filozofiram' u ove sate