Живот у искрености

[Данче*]

Искреност и честитост значе јако много. Свето Писмо нас учи да смо у рату са силама које нису од крви и меса, већ са мрачним силама овога света. Немогуће је борити се против мрачних и нечистих сила уколико не живимо у искрености и честитости.

Сваки хришћанин је у обавези да узме Истину из Божије Речи и употреби је у свим областима свог живота – у моралном смислу, у финансијском смислу, у односима са другим људима, у сексуалном животу. Зато нам Господ, преко апостола Павла, поручује да се опашемо истином и обучемо се у оклоп правде, пре него што се упустимо у духовни рат са мрачним силама.

 

Појас истине држи и одржава све у нашем животу. Без истине ваш би се живот распао и преузела би вас духовна помрчина. Ми ”опасујемо бедра своја истином” онда када живимо у честитости, тј у искреном складу са Божијом Речју и Заповестима. Живети у честитости не значи само познавати истину, већ живети истинито и искрено. Честитост вам даје стабилност живота, баш као што чврсто стегнут појас даје стабилност телу.

Живот у честитости и искрености није живот савршенства. То не значи да увек чините само оно што је исправно. Ако је савршени живот мера за честитост и искреност, онда то ни један људски створ не би могао достићи. Сви ми пуно грешимо. Честит и искрен живот је кад је споља оно што је изнутра и када свако у вашој околини може видети да живите у складу са својим унутрашњим хришћанским принципима.

Лицемерство (фарисејство, дволичност) је велики непријатељ честитог и искреног живљења. Дволични смо и лицемерни када знамо шта је исправно, али то не чинимо. Дволични смо када се наше речи и наша дела не подударају, већ су наше речи далеко бомбастичније од наших дела. А то је опасно, чак веома опасно!

Недостатак искрене честитости у било којој области вашег живота, оставиће вас без одбране од сатанских напада. Наиме, чим почнете парчати живот на независне делове – на ваш црквени живот, породични живот, професионални живот, сексуални живот итд. почињете да губите честитост живљења у Богу. Сви делови нашег живота би требало да потпадају под исте Божије заповести, а не да извесне делове остављамо непромењеним, живећи и даље као незнабошци или пагани. Тада не живите исто у свим областима свог живота.

 

Да ли се осећате преоптерећени свакодневним обавезама? Да ли осећате како мрачне силе односе победу у вашој свакодневици?  Тако увек бива када се живи двоструки живот. Проверите колика је ваша искреност и честитост у преданости Богу и заповестима у свим областима вашег живота. Чините у свим областима вашег живота оно што вас Божија Реч подучава, а не само тамо где вам је згодно и када вам је пријатно. Будите Божије дете и у областима где вам то не прија, где вам је нелогично пратити Божије заповести. Без таквог начина живљења немате шансе да пребродите тешкоће, јер ћете бити врло лак плен непријатеља људског рода. Размислите у којим деловима вашег живота је лако, а у којима јако тешко да живите у складу са Божијом речју и Христовим Заповестима. Уведите промену у своје дволично живљење у односу према Божијим Заповестима.

Извор: svetatrojicaroterdam.com

 

http://www.prijateljboziji.com/_Zivot-u-iskrenosti-/29712.html

[АлександраВ]

On 11/21/2014 at 12:27, Данче* рече

Дволични смо и лицемерни када знамо шта је исправно, али то не чинимо. Дволични смо када се наше речи и наша дела не подударају

[Trifke]

пре 39 минута, АлександраВ рече

A da li si  ti to nekome rekla u lice? 

[АлександраВ]

пре 7 минута, Trifke рече

A da li si  ti to nekome rekla u lice? 

Јесам. Више пута, разним људима, чак веома блиским.

[Trifke]

Управо сада, АлександраВ рече

Јесам. Више пута, разним људима, чак веома блиским.

Svaka cast. Mnogo je bitnije da mi budemo otvoreniji i iskreniji prema drugima nego oni prema nama! 

[АлександраВ]

Управо сада, Trifke рече

Svaka cast. Mnogo je bitnije da mi budemo otvoreniji i iskreniji prema drugima nego oni prema nama! 

Не осећам се превише добро због тога, али бих се осећала много горе да нисам.

Не волим те, мрзим те, склони ми се, не желим са тобом да разговарам, седим, пијем кафу, не, нисам твој пријатељ, итд... свашта сам говорила и много горе. Једино што нисам никада никоме рекла - учинићу све да не будеш срећан. Нека буде срећан, само нека се мане моје главе.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Divna tema, odličan naslov.

Naslovom teme se živi u Hristu Isusu i ne odstupajte čak ni da sačuvate svoje živote, jer ako od Istine odstupiš izgubio si svoj život a nisi nasledio drugi.

Aleksandra po običaju opet briljira na ovakavim temama, pozdravljam vas drugari

["Tamo daleko"]

пре 2 часа, АлександраВ рече

пре 2 часа, Trifke рече

A da li si  ti to nekome rekla u lice? 

Јесам. Више пута, разним људима, чак веома блиским.

Isti slucaj.... bliznji me poznaju po toj neposrednosti I iskrenosti. Vremenom sam naucila da samo budem malo takticnija kada sunem vatru...

Dakle bez obzira sto racunam da onaj ispred mene moze prepoznati moju otvorenost I iskrenost (a time postoji mogucnost povredjivanja), ja ga u stvari pozivam na upravo takav odnos zato sto je to svakom moguce. Verujem u ljude, a sto je ponekad veoma tesko I bolno! Secam se jednom je vl.Atanasije na predavanju pomenuo taj momenat, rekavsi... verovati u Boga Tvorca I nije tako tesko, ali verovati u coveka, ljude je nekad jos veci podvig...

[АлександраВ]

пре 12 минута, "Tamo daleko" рече

Vremenom sam naucila da samo budem malo takticnija kada sunem vatru...

  Моји знају, када се дерем по кући, онда или причам сама са собом или пуштам вентил, нико ме ни не слуша... како ми расте бес ја се утишавам, што тише причам ситуација је све опаснија А док сам била млада, то је било драње, вулкан, помор, страхота једна, то је одјекивало на све стране... временом сам се утишавала у бесу... сада шапућем и заводим ред

Сећам се, у продавници ме је нервирао неки деда који је сваку паприку која му се не допада буквално бацао назад на гомилу, али је бацао тако као да хоће да је убије... мене нервирао, нервирао жене около, оне мало мало па викну на њега - Ама не бацај паприку, а он их све више баца и притом псује те жене, лудак, и ја на крају побесним и скоро шапатом му кажем да не баца паприку. Он се заблејао у мене, отворио уста, стао минут-два, па каже и он тихо - па та не ваља. Ја му кажем - па ни ти не ваљаш па те нико не баца. Он обеси нос и оде са кесом и својом паприком, без речи.

Пробај, када си бесна и грдиш нпр. децу, да се утишаш да те једва чују, застаће и сконцентрисаће се да те чују... када вичеш, то им је шум, само чују буку која им уноси нервозу и на драње узвраћају драњем... тихо причање, скоро шапат им пробуди пажњу и повећава шансу да те заиста чују шта им причаш

одох ја са дедом у оф

[Tavita]

пре 4 минута, АлександраВ рече

ја на крају побесним и скоро шапатом му кажем да не баца паприку. Он се заблејао у мене, отворио уста, стао минут-два, па каже и он тихо - па та не ваља. Ја му кажем - па ни ти не ваљаш па те нико не баца.

ХИТ! ХИТ! Могу да замислим сцену! ахахахха предобро...!

[Рапсоди]

Ја замало због искрености  у односу на послодавца, да добијем отказ. Неке ствари једноставно не иду по дифолту ствари.

Ћутање је из раја изашло...али је битно да унутар побеђујемо себе, да ћутимо, а не беснимо изнутра. А док се научимо овоме, царство прође .   

[Рапсоди]

@Данче* одличан текст.