Mamini sinovi

[Драгана.]

Slučajevi emocionalne i psihološke nezrelosti kod odraslih muškaraca, njihove nespremnosti da stupe u brak, danas nisu retkost. Može se sa sigurnošću tvrditi da njihov broj raste. To je povezano sa složenim mehanizmima porodičnog života, na primer, sa odsustvom braće i sestara, preteranom brižnošću majki, beznačajnošću očeva i njihovim drugorazrednim položajem u porodici (ili njihovim psihološkim uklanjanjem iz aktivnog porodičnog života), jačanjem pojava matrijarhata u našoj kulturi, feminizacijom prosvete.

 

U svakodnevnom životu porodice ovakvi sinovi su oslobođeni bilo kakvih poslova i obaveza, osim učenja. Oni se navikavaju na to da majka, koja dominira u porodici, donosi umesto njih osnovne životne odluke, oslobađa ih bilo kakvih problema, bukvalno sklanja kamenčiće ispod njihovih nogu. Preterano brižna majka, često agresivna u ljubavi, istupa u svojstvu poverenika, učitelja, snabdevača, savetnika, imponujući svojom preduzimljivošću i raznostranošću.

 

 

U porodici je ona bezuslovna glava, a otac, koji predstavlja njenu senku, ima sporedne uloge, budući da nije u stanju da postane pozitivan primer za podražavanje. Emocionalna zavisnost sina od majke ponekad može da se na najneobičniji način odražava na psihoseksualnom razvoju i u znatnoj meri da doprinosi narušavanju tog procesa.

 

 

Savremeni duhovnik često ima prilike da se suočava s nekim tipičnim slučajevima psihičke nezrelosti muškaraca, vaspitanih u porodicama ovakve vrste. Razmotrimo neke od njih.

 

 

1. Nepresečena "psihološka pupčana vrpca" koja spaja muškarca s majkom, njena ljubav prema sinu, ljubav koja zahvata celo biće, dovodi do toga da su njegovi kontakti s vršnjacima retki i odvijaju se pod budnom kontrolom roditeljke. Ona pravi brižljivu selekciju i strogu probu sinovih vršnjaka, više puta sprečava uspostavljanje poznanstava sa ženama. Priča mu takozvane "istinite priče iz života" o tome kako "te podmukle žene" uvlače muškarce "u zamke" ili ih uz pomoć trudnoće prisiljavaju na brak. Majka razvija u sinu nepoverenje i strah prema ženama, samim tim postajući za njega "ekspert" u njihovoj proceni. Jer samo ona mu garantuje osećaj bezbednosti tokom kontakta sa "zagonetnim suprotnim polom". Zato nije čudo što sve dok majka ne prihvati devojku, kretanje u pravcu bližih odnosa traje prilično dugo vremena.

 

 

2. Strah od braka. Do ovoga može dovesti već opisani, ali još jači strah od žena. Muškarci koji pate od straha od braka, u svakoj poznanici vide ženu koja žudi da "uhvati muža", vidi u njoj skrivene egoističke potrebe, želju da svije porodično gnezdo na račun muškarca, ignorišući ga kao ličnost. Sve to dovodi do prilično česte varijante "starog momka", naročito ako majka nastavlja da štiti ovakvog muškarca da se ne bavi domaćinstvom, pružajući mu mogućnost da živi bez obaveza i ograničenja. O braku i potrebi da stekne vlastiti dom on počinje da razmišlja tek onda kada ostane bez majke ili kada njoj samoj počinje da biva neophodna nega.

 

 

3. Žena u ulozi majke. Muškarac, kojeg je vaspitala preterano brižna majka, sklon je da za suprugu bira ženu koja kao da predstavlja "nastavak" majke i koja ga podseća na nju svojom brižnošću. U takvom braku muškarci igraju ulogu deteta, očekujući starateljstvo i oslobađanje od obaveza. Oni često pokazuju želju da ne budu očevi, jer dete bi moglo da ugrozi njihov privilegovani položaj, da bude konkurencija osećanjima žene. U slučaju rođenja deteta često počinju sukobi. Očekujući od muža pomoć u staranju oko deteta, žena usredsređuje svoju pažnju na novorođenče, dok muž, osećajući da je gurnut u zadnji plan, zbačen sa pozicije koja mu je pripadala, počinje da ističe preterane zahteve, pokazuje ravnodušnost, pasivan otpor i razočaranje.

 

 

4. Suprotstavljanje žene majci. U nekim brakovima nezrelih muškaraca postojanje "psihološke pupčane vrpce" koja ih još uvek spaja s majkom dovodi do toga da se kod njih ne razvija pravilan odnos prema ženi. Majka kao i pre predstavlja poverenika, autoritet, proroka, izvor podrške i osećanja sigurnosti. Njoj se upućuju pitanja, molbe da pomogne savetom. Uklonjena od poslova, žena shvata da se u osećanjima muža njoj dodeljuje drugo mesto. Sreću se čak i takvi brakovi u kojima odmah posle svadbe muž više vremena provodi s majkom, negoli sa sopstvenom ženom. U slučaju sukoba s takvim ženama muž najčešće drži majčinu stranu, otvoreno dajući na znanje da je roditeljka za njega važnija i da je jedino ona u pravu. Majku stavlja kao primer, idealizuje je, a ženu primorava da joj podražava. To dovodi do nastanka prirodnih sukoba i gneva kod mlade žene.

 

 

Osim opisanih primera muške nezrelosti, takođe se sreću i njena jača ispoljavanja. Ponekad kod duhovnika dolaze majke odraslih muškaraca, koje im pričaju o intimnim problemima i teškoćama svojih sinova. Tako je jedna žena do najsitnijih podrobnosti ispričala duhovniku kako je njen tridesetdvogodišnji sin pokušavao da stupi u intimnu vezu čas s jednom, čas s drugom ženom: "Zamislite, baćuška... i šta on sada da radi?" Pri tome je toliko živopisno i slikovito opisivala sve što se dogodilo sinu da nije bilo nikakve sumnje: infantilni sin poverava mami sve podrobnosti svojih ljubavnih pustolovina... I eto, mama je došla kod sveštenika da pita kako treba da se odnosi prema problemima svog sina u oblasti njegovog neurednog polnog života.

 

 

Moj poznanik, lekar-psihoterapeut, pričao mi je kako je jedna mama došla na prijem zajedno s odraslim sinom, i u njegovom prisustvu, podrobno pričala o njegovom intimnom životu, periodu sazrevanja, ljubavnim vezama sa ženama, kao i o poremećajima koji su se pojavili kod njega u toj sferi. Dvadesetosmogodišnji rmpalija koji je sedeo pored nje samo je povlađivao i pokatkad dodavao nešto u svoje ime. Isti mi je pričao da su majke ponekad same "organizovale" pomoć sinu: nalazile mu prijateljicu, organizovale zajedničke izlaske subotom i nedeljom i za vreme godišnjeg odmora, a ponekad čak i obavljale razgovor s devojkom njenog "deteta", posvećujući je u njegove erotske tajne.

 

 

Poneke mame tokom razgovora sa snajom zahtevaju da im "čuva sina" da ne bi odveć intenzivni polni život iscrpeo "dečaka", jer "on ima vrlo osetljiv organizam i o njemu se treba brinuti".

 

 

Mamini sinovi su pravi košmar za mnoge žene: sa svim svojim problemima oni trče kod svojih majki, nalazeći kod njih podršku i saosećanje. Njihove majke pokušavaju da im se mešaju u bračni život, da nameću svoje mišljenje. Mnoge od njih su toliko zaslepljene ljubavlju prema sinovima da drže njihovu stranu u svim bračnim sukobima, podstičući mlade muževe da ne popuštaju svojim ženama, pa čak i dovodeći stvar do razvoda. Za vreme brakorazvodne parnice one zauzimaju toliko ratoborno raspoloženje da pokušavaju da svu krivicu pripišu snaji, dajući sudu činjenice koje karakterišu mladu ženu na najgori način. A zatim trijumfuju, jer su uspele da dokažu sinovima da su im samo one zaista neophodne, da nikada neće sresti žene koje bi mogle da zamene njih i pruže im takvu ljubav.

 

 

Mamini sinovi mogu živeti u nezrelosti kao rezultat odgovarajućeg manipulisanja od strane svojih majki, agresivnih u ljubavi, majki koje su ljubomorne na sve druge žene. Ali događa se da se oni ne bune protiv ovakve zavisnosti - jer zahvaljujući njoj su oslobođeni raznih obaveza, svojstvenih odraslim i odgovornim ljudima, raspolažu slobodom i vremenom, te mogu i dalje da igraju ulogu deteta, koja im prija. Kod njih odsustvuje motivacija za odrastanje i opisano stanje stvari im savršeno odgovara. Životno doba ovakvih muškaraca-dece ponekad može biti prilično poodmaklo.

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Svetosavlje

 

[Драгана.]

Zar takve majke nisu svjesne da od svoje djece prave invalide u emocionalnom, seksualnom, i UOPSTE , smislu? :S

[Млађони]

Mnogo toga nevaljatnog jesam.. ali mamin sin nisam... nikad nism trcao kod majke z pomoc.. zapravo stidio sam se toga da mi pomaze majka smatram sam to znakom slabosti.. to je vec druga patologija....

 

Dobar tekst..

 

Emocionalni invalid svkako jesam ali ne na taj nacin..

[Драгана.]

Sasvim je ok imati fin, brizan odnos sa majkom, ali u granicama normale... ali majke su te koje su posesivne, tretiraju svoje sinove kao da su bebe, mijesaju se u zivot i sl.... i da sin mora za sve pitati mamicu, pravdati se, traziti dozvolu... pa to je...  :.mislise.   

[Sanja Т.]

Додала бих, ако дозвољавате, да не страдају само синови, већ и кћери. 

[nana]

Додала бих, ако дозвољавате, да не страдају само синови, већ и кћери. 

Да, сасвим си у праву. Цео текст се може превести и на жене -мамине ћеркице-   јер  ни та врста уопште није малобројна.

Кад је мајка посесивна њој је све једно на кога се фокусира (ћерку/сина) важно јој је само да је то ЊЕНО дете, и да она ни по коју цену не жели да га

"препусти" (тамо неком или некој). 

Она чини све да не изгуби примат. Тежак поремећај а и деци таквих мајки заиста није лако да се исчупају и осамостале.

[Deja Vu]

Као мали сам увек говорио мами кад ме неко дира, па ме због тога многи у одељењу нису волели, јер би мама долазила пар пута разредној и жалила се како њеног Дејууу дирају тамо нека безобразна деца. 

Касније сам укапирао да таквим понашањем штетим себи, престао сам да причам мами оно што ми се догађа јер сам као социјално биће жудео увек за добрим друштвом. То ми је и једна од мана, та жеља за друштвом, чуди ме па нисам упао у неке секте и почео да се дрогирам. 

 

Разлог за то је што ме је мама учила да јој увек говорим кад ме неко дира, када добијем оцену у школи, била петица, била јединица и увек сам јој говорио до средње када сам схватио да ће да ме смара, па сам престао. Мама је увек била ту између мене и друштва, још од малена сам као немирни дечак бежао напоље да се играм са децом, а кева се враћала по мене са прутом да ме бије. 

 

Наравно, кева није крива, класична родитељска брига и жеља да између детета и родитеља влада поверење. Сада сам удаљен од маме, не причам јој много тога, постао сам хладан не само према њој него према свима у смислу да ником не говорим шта осећам у последње две године. Пре тога сам девојци и сестрама причао, мушкарцима никад сматраће ме кукавицом, али како ме је раскид емотивно дотукао, осећања су престала да се исказују што ми не смета претерано. Не видим ни зашто бих неком исповедао оно у себи, како се осећам, када многе ствари могу сам решити колико год некоме деловало гордо. 

[Драгана.]

Pa naravno, odnosi se na sve posesivne majke..

[Deja Vu]

Pa naravno, odnosi se na sve posesivne majke..

 

Тек сам сад прочитао овај твој уводни пост до краја, има пар ствари које сам пронашао код своје кеве 

[Deja Vu]

Иначе, у вези целог проблема су писали бројни психолози, читава људска култура је заснована на томе. Примери се види у елементима иницијације (једно од њих је и крштење), ритуалима и сличном, где се млади дечак симболично одваја од мајке и улази у свет мушкараца - јако суров и немилосрдан свет пун бола без имало нежности. То је заправо реалан свет који захтева одговорност, а не размаженост. 

Некада се то радило у племенима, где мајчин утицај није био толики јер су поред мајке ту биле бројне жене, али и мушкарци који су од малишана правили мушкарчину. Данас када су породице затворене међу четири зида, када углавном муж ради а жена код куће, мајчин утицај је постао већи. 

 

Зато је најбоље да се вратимо у племенско доба 

[Ћириличар]

Моје искуство са овим није баш као што је овдје описано, али проналазим се у неким стварима. Рецимо, имам превише брижну мајку, али на срећу и разумну око ових ствари. Када сам порастао мало, говорио сам јој у чему гријеши са мном и шта треба промијенити. И промијенила је, али је и даље остала превише брижљива, па хоће и дан данас да цркне од бриге ако сам се само мало прехладио, да би чак једном рекла:"Е сад бих ти ту дошла у Београд и направила чај!". Класична родитељска брига, али има и ове претјеране брижности

Али трудила се да не испаднем пред другом дјецом мамин син и слично, али је најзанимљивије било у основној када ми је предавала географију и још ми двије године била разредна Имао сам све петице и иначе из других предмета, а код ње сам једном чак добио четворку, тако да је на крају била веома коректна и није ме уопште издвајала. Иако јесте једном на часу одржала буквицу мом разреду нешто гледе мене, али и других одликаша.

Исто наставља и данас, труди се и стално говори да не жели да ме гуши и да ми смета у вези, па и касније у браку, иако би у секунди скочила да своме јединцу све да. А стварно, уопште ме не гуши нити ме може гушити. Само што ме је у дјетињству требала мало више пуштати да сам борим неке битке, умјесто да ми она испише читаву свеску светаца из календара, што сам ја требао урадити за казну код вјероучитеља. Многе сам муке послије имао док сам себе натјерао да преузмем одговорност за своја дјела, па онда док сам очврснуо када су ме тешке посљедице почеле клепати по ушима...  било је зезнуто али требало је тако Сада када смо само она и ја остали, наш однос је сазрио. Постали смо велики пријатељи. Годи ми када причамо дуже о свачему па послије када погледам како сам имао добру и брижну мајку и драго ми је. А другачије би било да она није схватила како треба да ме пусти да сам неке ствари радим и сам да доносим одлуке о себи. Значи имао сам искуства са овим, али на срећу и мајка и ја смо уочили проблем и ријешили га. Мада, и даље сам у неким стварима мамин син, али то само када се вратим кући из Београда па лежим читав дан, само једем и пуштам је да ми угађа колачима, палачинкама и тако, а ја ни прстом да мрднем

[Иван ♪♫]

Mamin sin

Autor: Zoran Milivojević

http://www.detinjarije.com/wp-content/uploads/2016/02/mamin-sin-680x450.jpg

 

Kada nečije dete odraste, roditelji se nađu u situaciji da treba da prihvate njegovog emotivnog partnera. Nakon perioda „zabavljanja” dolazi period ozbiljne veze, koja vodi braku i zasnivanju porodice. Sve to menja raniji emotivni odnos odraslog deteta prema roditeljima.  Kada osoba ima dovoljno dobar odnos sa partnerom, smatra se normalnim da joj je ova emocionalna vezanost postala važnija od vezanosti za roditelje.

Prednost se daje saputniku kroz život sa kojim će se imati i podizati deca. Da bi ovaj prelaz išao glatko, roditelji treba da prihvate ovu promenu.  Uprkos tome što je neko u dugogodišnjoj zadovoljavajućoj emotivnoj vezi, moguće je da bude daleko snažnije vezan za jednog od roditelja. Postoje tatine kćerke, tatini sinovi i mamine kćerke, ali je verovatno najupečatljiviji mamin sin.  Iako je fizički odrastao, mamin nije dobio psihološku dozvolu od svoje majke da emotivno odraste.

Ove majke su veoma posvećene sinu i često u tom odnosu nalaze smisao svog života. Kako odraslom i samostalnom sinu majka nije potrebna, ove majke se nesvesno plaše da bi u tom slučaju postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla. One svesno podstiču njegovo odrastanje i samostalnost, ali istovremeno nesvesno upućuju suprotne poruke, etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i pasivnog – dakle nespremnog za samostalnost.  

Često su to jednoroditeljske porodice u kojima se majka požrtvovano posvetila detetu, zanemarujući sebe, tako da ne zna kako bi živela izvan uloge majke. Nekada su majke razočarane u ljubav muža, svu svoju ljubav usmerile ka sinu.

Kada je sin simbolično venčan za svoju majku, ne može dovoljno kvalitetno da se emotivno veže za svoju partnerku, tako da ona ne uspeva da se oseti dovoljno prihvaćenom i razvije osećanje pripadnosti koje je osnov dobre veze. To destabilizuje ove brakove.  

Ovim majkama nijedna devojka nije dovoljno dobra za njihove sinove. Ako devojka prihvati majčinu dominaciju i uđe u ulogu „nove kćerke”, tada je majka može prihvatati, ali samo dok se podređuje.  Nekada je na prvi pogled jasno da je neko mamin sin, a nekada se to otkrije tek nakon ulaska u brak. Kada to otkrije, žena se nada da će se muž promeniti i emotivno sazreti. Kada shvati da neće, da ih je u braku uvek troje, nastaju konflikti i loša osećanja.

Njemu to samo potvrđuje da je „mama u pravu” da je pogrešno izabrao, a u slučaju razvoda, zajedno okrivljuju ženu.  Sve to čini da je najbolje da devojke koje traže ozbiljne veze izbegavaju mamine sinove. Ukoliko sa zakašnjenjem otkriju da su u braku sa jednim, i ako žele da mu „otvore oči”, moraju da budu veoma strpljive i da to čine u veoma malim koracima. Ne treba zaboraviti da je on od najranijeg detinjstva podvrgnut hipnotičkoj idealizaciji svoje mame.

http://www.politika.rs/sr/clanak/350053/Spektar/Zivot-i-stil/Mamin-sin

 

 

[aliluja]

Taj način odnosa je zapravo patologija... Ne shvatam tu vrstu egoizma sa majčine strane... pre mislim da je u pitanju veliki strah od samoće zbog manjka vere... Ne bih rekla da je to ljubav.. jer osećam dobar deo zapovesti u svemu tome.... sa majčine strane.. Pa ako ja svojim sinovima predstavim žene kao potencijalne neprijatelje.. nisam li im time uskratila mogućnost da ikad budu srećni sa nekom ženom?? . .. Nisam li im praktično uzela sreću da njome namirim svoj bolesni duh??

Da nam je Bog dao slobodnu volju da biramo u životu... a da nam majka neda? Ne daj Bože nikome...

[Лапис Лазули]

Ja to shvatam kao zlostavljanje svog deteta,bez obzira sto sam mozda pregruba sa tim stavom u odnosu na te majke,za mene je to bukvalno zlostavljanje.Koji je drugi prikladniji naziv kad mu unisti zivot time radi svog sebicluka.Ako ona ne  zna kako da zivi bez da bude majka to je njen problem ne njegov.Pri tom svaka zena je svesna svoje ozbiljne i velike majcinske moci nad decom i mnogim muskarcima su ceo zivot tako nepovratno upropastile rodjene majke perfidno igrajuci igru da popustaju kad treba a drze sve konce do kraja.Greh nista drugo.

[Ronald]

Ja sam mamin sin i ponosim se tim:-)