Да ли је абортус гријех ако се њиме спречава рођење детета са тешким поремећајем

[Paradoksologija]

Glasala sam "neznam" (ali bih više volela da postoji opcija "ne znam" ) jer - ne znam. Samo Bog zna šta je u ljudskoj duši.

 

Ja ne bih (u prvoj trudnoći su me uplašili ozbiljnim problemima sa mozgom koje bi moje dete moglo da ima) i ne volim pritisak koji postoji da se takvo dete ne rodi u društvu i među lekarima (ginekološkinja mi je otvoreno rekla da treba da abortiram, a mnogi su mi rekli da je društveno neodgovorno ne abortirati).

 

Rodila sam zdravo dete.

 

Opet, moguće je uraditi pravu stvar iz pogrešnih razloga i pogrešnu stvar iz najhumanijih pobuda. Samo Bog može da sudi da li je svaki pojedinačni takav čin greh.

[Gaša]

Pitanje je veoma diskutabilno.

Trudnoća moje supruge bila je visokorizična jer je bila blizanačka.

Održavana sve vreme,pila je i lekove za održanje trudnoće.

Ali ipak se desilo-porodjaj dva meseca pre termina.

Devojčice dva meseca u inkubatorima i posledice naravno.

Jedna devojčica mi je potpuno slepa.Telesno oštećenje jeste 100%

I ponekad se pitam da sam znao,da li bih ne daj Bože abortusom sprečio.

Ne...nikad.Ne znam kako bi bilo da je u pitanju neki teži poremećaj ali...u svakom biću

je deo Gospoda,ne bih ga mogao ubiti.

[Млађони]

Svi mi iznosimo  svoje misljenje, i ja nikome ne govorim da je los vernik ili nije vernik ako ima drugacije misljenje od mene.

Ne daj Boze da nekoga osudim zbog drugacijeg stava!

 

Nazlost to si uradila recenicom "ko je verujuci njemu je jasno"...ispada da se smo neverujuci ne slazu sa tobom...

[Срђан Шијакињић]

Nazlost to si uradila recenicom "ko je verujuci njemu je jasno"...ispada da se smo neverujuci ne slazu sa tobom...

 

Пази, ипак је чињеница да колико год мени или теби нешто није јасно, не мења то да је Црква јединствена и недвосмислена око овог - абортус је грех, у сваком случају сем кад постоји ризик за здравље, мајке или детета. Не знам у вези са силовањем како се гледа... Али слична ситуација као са хомосексуалцима, мени је нејасно што је у свим случајевима, без изузетка, хомосексуалност грех, али је Црква јасна. 

[Млађони]

Пази, ипак је чињеница да колико год мени или теби нешто није јасно, не мења то да је Црква јединствена и недвосмислена око овог - абортус је грех, у сваком случају сем кад постоји ризик за здравље, мајке или детета. Не знам у вези са силовањем како се гледа... Али слична ситуација као са хомосексуалцима, мени је нејасно што је у свим случајевима, без изузетка, хомосексуалност грех, али је Црква јасна. 

 

 

 

 

Takva odredjivanja ( to i to je greh) (po mom misljenju) su pseudo reprezentacij tog sta termin GREH uopste znaci i sta uopste znaaci  gresiti dusu uopste znaci.

 

Ako uzmemo naprimer jednu zenu koja abortira.. ko moze znati njene prve i tacne motive? Koliko je zaprvo to zbog njene neke pale prirode? Ko moze tome da sudi da li je njeno delo greh i koliko? Samo Gospod - niko drugi.

 

Ovde mi se cini d aneki koriste greh kao neku "socijalnu" i moralnu normu... kojom terju druge na odredjeno ponasanje (negresno ponasanje) ..... ko gresi - svoju dusu gresi, ne tvoju... nije tvoj posao da mu spashavas dusu kroz zakone i slicno.

[Срђан Шијакињић]

Takva odredjivanja ( to i to je greh) (po mom misljenju) su pseudo reprezentacij tog sta termin GREH uopste znaci i sta uopste znaaci  gresiti dusu uopste znaci.

 

Ako uzmemo naprimer jednu zenu koja abortira.. ko moze znati njene prve i tacne motive? Koliko je zaprvo to zbog njene neke pale prirode? Ko moze tome da sudi da li je njeno delo greh i koliko? Samo Gospod - niko drugi.

 

Ovde mi se cini d aneki koriste greh kao neku "socijalnu" i moralnu normu... kojom terju druge na odredjeno ponasanje (negresno ponasanje) ..... ko gresi - svoju dusu gresi, ne tvoju... nije tvoj posao da mu spashavas dusu kroz zakone i slicno.

 

наравно, појам греха не треба да има икакве везе и са ким ко не жели да буде у Цркви. ја зато о абортусу никад и не причам само из религијске перспективе.

 

Али ако већ гледамо из религијске перспективе, слажемс е да је сам појам греха недовољно дефинисан, а често и када јесте дефинисан, дефинисан је погрешно по мом мишљењу, превише јуридички. Али то не мења чињеницу, да пошто ставимо ограду да свако дело може и не мора бити грех, неке ствари, генерално као појаве, јесу грешне, јер је по правилу, мотивација за њих или зла намера или слабост и недостатак вере/ односа са/ поуздања у Бога. Што не значи да је сваки појединачни абортус обавезно грех.

 

Отварају се ту многа питања, нарочито око односа грех - активан црквени живот. Ако ја чиним нешто што по мом уверењу није грех, а знам да би мој свештеник сигурно сматрао да то јесте велики грех - абортус је баш добар пример - шта треба да радим? 

 

Да проемним свештеника и одем "код" неког који се слаже са мном (око неких других питања додуше, не абортуса, око којих сам чуо од више поузданих људи да свештеници имају дијаметрално супростављене ставове - нпр. секс пре брака)? Шта добијамо тиме, исто као да смо послушали саме себе.

 

Да послушам њега иако сматрам да ми то штети, иако сматрам да ме чак духовно уназађује (нпр. ако ми брани да нсе причешћујем чешће) и да свештеник греши или чак и нема довољно знања?

 

Да га не слушам и на своју руку живим литургијски, али како да верујем себи потпуно?

 

итд, знам да је потпуни офтопик, али ми се ова тема чини јако битном. Има пуно ствари у Цркви које ми делују недоречено, чим одустанемо од слепе послушности као да нема решења.

[Млађони]

наравно, појам греха не треба да има икакве везе и са ким ко не жели да буде у Цркви. ја зато о абортусу никад и не причам само из религијске перспективе.

 

Али ако већ гледамо из религијске перспективе, слажемс е да је сам појам греха недовољно дефинисан, а често и када јесте дефинисан, дефинисан је погрешно по мом мишљењу, превише јуридички. Али то не мења чињеницу, да пошто ставимо ограду да свако дело може и не мора бити грех, неке ствари, генерално као појаве, јесу грешне, јер је по правилу, мотивација за њих или зла намера или слабост и недостатак вере/ односа са/ поуздања у Бога. Што не значи да је сваки појединачни абортус обавезно грех.

 

Отварају се ту многа питања, нарочито око односа грех - активан црквени живот. Ако ја чиним нешто што по мом уверењу није грех, а знам да би мој свештеник сигурно сматрао да то јесте велики грех - абортус је баш добар пример - шта треба да радим? 

 

Да проемним свештеника и одем "код" неког који се слаже са мном (око неких других питања додуше, не абортуса, око којих сам чуо од више поузданих људи да свештеници имају дијаметрално супростављене ставове - нпр. секс пре брака)? Шта добијамо тиме, исто као да смо послушали саме себе.

 

Да послушам њега иако сматрам да ми то штети, иако сматрам да ме чак духовно уназађује (нпр. ако ми брани да нсе причешћујем чешће) и да свештеник греши или чак и нема довољно знања?

 

Да га не слушам и на своју руку живим литургијски, али како да верујем себи потпуно?

 

итд, знам да је потпуни офтопик, али ми се ова тема чини јако битном. Има пуно ствари у Цркви које ми делују недоречено, чим одустанемо од слепе послушности као да нема решења.

 

I jeste bitna. Mada meni je gore sto ovde mnogi "znaju" sta je i koliki je greh. Naaprimer ovde je pitnje "da li je greh abortirati ukoliko se dete rodja s ozbiljnim poremecajem" ... taj ozbiljni poremecaj moze d varira od slepila kaako je jedan nas clan ovde spomenuo, pa do stanja kda ce rodjena beb d zivi mesec dva i da umre.

 

Mislim d te s tvari ne mozemo porediti, i smim tim ne mozemo znati kako je u glavama tih jadnih ljudi da bi mi nesto sudili jel greh ili nije.

 

Ja mislim da ces sm kroz crkveni zivot i molitvu (i uz pomoc duhovnika) najbolje d spoznas koliko ti je neko delo gresno koliko nije. Jer kad gresis odljvaas se od Boga.... a to ces sam d primetis..

[kordun]

milosavljevicu zelio bi da te pitam nesto, posto si vijernik, znam da vijerujes u dusu, sa druge strane ti si od onih ljudi koji zastupaju da mala skupina molekula nije ljudsko bice, nejasno mi je jedno u toj teoriji kada se dusa vezuje za tijelo, kod kog broja molekula? 

[Млађони]

milosavljevicu zelio bi da te pitam nesto, posto si vijernik, znam da vijerujes u dusu, sa druge strane ti si od onih ljudi koji zastupaju da mala skupina molekula nije ljudsko bice, nejasno mi je jedno u toj teoriji kada se dusa vezuje za tijelo, kod kog broja molekula? 

 

Ja verujem da se vezuje onda kada krene d se javlja um. Dakle kada se javi mozak. Broj molekula je nebitan, dok immo funkcionalan mozak imamo coveka.... bilo koji organ kad ti izvadim pa stvim vestacki.. ti i dalje postojis... osim u slucaju mozaga... kada ti izvadim mozak, to je kraj TEBE.

[kordun]

Ja verujem da se vezuje onda kada krene d se javlja um. Dakle kada se javi mozak. Broj molekula je nebitan, dok immo funkcionalan mozak imamo coveka.... bilo koji organ kad ti izvadim pa stvim vestacki.. ti i dalje postojis... osim u slucaju mozaga... kada ti izvadim mozak, to je kraj TEBE.

jasno, samo ja mislim da bi se i citavi dijelovi mozga mogli praviti vjestacki, odnosno mogao bi biti sinteticki, to vec danas imas, da ugradjuju recimo vjestacke puznice koje salju elektricne impulse u mozak, sto omogucava nekim gluvim ljudima da cuju, siguran sam da bi se mogao na kraju i citav mozak napraviti dio po dio kao sinteticki, ali nisam siguran da za dusu treba mozak, mozak ostaje na groblju a dusa ide bogu na istinu, zar ne, to mi malo nejasno, ako mozes da pojasnis

[cloudking]

milosavljevicu zelio bi da te pitam nesto, posto si vijernik, znam da vijerujes u dusu, sa druge strane ti si od onih ljudi koji zastupaju da mala skupina molekula nije ljudsko bice, nejasno mi je jedno u toj teoriji kada se dusa vezuje za tijelo, kod kog broja molekula?

A sta mislis o tome da ti nama objasnis kada je umro plod kome nikada nije zakucalo srce?

[Срђан Шијакињић]

Ja verujem da se vezuje onda kada krene d se javlja um. Dakle kada se javi mozak. Broj molekula je nebitan, dok immo funkcionalan mozak imamo coveka.... bilo koji organ kad ti izvadim pa stvim vestacki.. ti i dalje postojis... osim u slucaju mozaga... kada ti izvadim mozak, to je kraj TEBE.

 

Невезано за тему, вежеш душу за свест, посредно и за мозак. Нисам сигуран да душа као нешто нематеријално, не од овог света може да има предуслов у постојању било чега физичког, па тако ни мозга. И мени се чини, да се разумемо, исто као и теби, да је душа један појам сличан свести, личности, не нешто посебно, предметно, али само кажем да не можемо поуздано знати. Јер логика можда не може да се примени потпуно на неземаљске појаве.

[Млађони]

jasno, samo ja mislim da bi se i citavi dijelovi mozga mogli praviti vjestacki, odnosno mogao bi biti sinteticki, to vec danas imas, da ugradjuju recimo vjestacke puznice koje salju elektricne impulse u mozak, sto omogucava nekim gluvim ljudima da cuju, siguran sam da bi se mogao na kraju i citav mozak napraviti dio po dio kao sinteticki, ali nisam siguran da za dusu treba mozak, mozak ostaje na groblju a dusa ide bogu na istinu, zar ne, to mi malo nejasno, ako mozes da pojasnis

Ja mislim d je to nemoguce iskreno. Da se npravi citv mozak sinteticki.

 

To je rekoh, moje misljenje. Ja mislim da je ljudski mozak neponovljiv organ...

 

Sto se tih implant tice... ne znam to za sluh... ili vid... verovatno moze... ali to je prosta elektronikaa.... d taj mozak rodi um to je vec komplikovna stvar.

Isto tako, ne znm jel znsah sta je neuroplasticity.. ako ne znsh izguglaj. U principu mogucnost mozga d se menj. Desavalo se da neko oslepi.. i mozak se sam "Preuredi" d bi omogucio vid tom coveku, Drugim recima iskoristi neki sasvim drugi deo mozga koji nije zaduzen za vid i naprvi ga "novim" delom za vid.

[kordun]

A sta mislis o tome da ti nama objasnis kada je umro plod kome nikada nije zakucalo srce?

onog trenutka kada je u njemu nestalo duha zivotnog, onog trenutka kada vise nije zivo tkivo...

ajmo reci hipoteticki da ljudski rod danas ima molekularnu nanotehnologiju i da sazida tvoju repliku precizno u pojedinacni molekul, zar mislis da bi tvoja replika bila ziva ili bi bila bezivotno tijelo na stolu?

[Млађони]

Невезано за тему, вежеш душу за свест, посредно и за мозак. Нисам сигуран да душа као нешто нематеријално, не од овог света може да има предуслов у постојању било чега физичког, па тако ни мозга. И мени се чини, да се разумемо, исто као и теби, да је душа један појам сличан свести, личности, не нешто посебно, предметно, али само кажем да не можемо поуздано знати. Јер логика можда не може да се примени потпуно на неземаљске појаве.

 

Ja sam dualista, ja se tu delimicno slzem sa tobom. Ali mislim d dusa useljava telo ond kada t elo im mogucnosti za to... a dusu smatrm istom/srodnom sa umom... tako da bez uma nem ni duse.

 

p.s. ne koristim termin svest jer je obiam i kompleksan i nedovoljno... dusu vezem za um...