Пакост и злоба

[Biky83]

  On 13. 11. 2014. at 0:20, Tvrtko рече

Ne vidim da je neko ovde uopšte pomenuo da mrzi roditelje, pa čak "od samog detinjstva" ili da je bio maltretiran od roditelja, što znači da ne čitaš pažljivo odgovore i pokušavaš da im daš neki drugačiji smisao od onoga koji već imaju i koji je sasvim jasan. Otkuda ta potreba da pridaješ ljudima nepostojeće osobine, ako ne iz zlih namera. Sudeći prema onome šta si sve napisao, po tebi je zao onaj koji vidi šta je zlo, a šta dobro. Iznosiš nekakva svoja nagađanja o nekome: da greši, da mrzi roditelje, da je postao zao, što po tvome pisanju znači da si ti sam prepun zla, jer ti se čini da ga vidiš u drugima, a pri tome istovremeno i negiraš njegovo postojanje ?!?  Suprotstavljaš se sam sebi. Zar ti se ne čini i da si već malo preterao u svom zanosu da si dovoljno upućen i pozvan da ocenjuješ ljude i njihov odnos sa roditeljima i to bez ikakvog osnova.

Pusti ga , vidis da neke stvari ne shvata!

Strasno!

Ne mogu da verujem sta covek prica.

[Гром]

  On 12. 11. 2014. at 22:31, Leopold рече

A što ako se ne pokaje? Pazi, ne smije nam vlastito stanje duše ovisiti o tuđoj sklonosti za isprikom.

Znači, prvi je još je uvijek pun zlobe i pakosti, i ako bude tvrdog srca čekao oprost brata za počinjene grijehove, neće se spasiti niti jedan ni drugi.

Ми опраштамо да би имали душевни мир и с те стране гледано ми ћемо ради себе опростити, али ради брата који се није покајао ми му нећемо поклонити своје поверење док не видимо да је се он поправио, Да неко не помисли да је довољно да каже извини и све је по старом. Е па није него ће бити по старом кад видимо да је тај неко на добром путу и да не срља у зло. Ту је та фина разлика.

[Гром]

  On 13. 11. 2014. at 0:20, Tvrtko рече

Ne vidim da je neko ovde uopšte pomenuo da mrzi roditelje, pa čak "od samog detinjstva" ili da je bio maltretiran od roditelja, što znači da ne čitaš pažljivo odgovore i pokušavaš da im daš neki drugačiji smisao od onoga koji već imaju i koji je sasvim jasan. Otkuda ta potreba da pridaješ ljudima nepostojeće osobine, ako ne iz zlih namera. Sudeći prema onome šta si sve napisao, po tebi je zao onaj koji vidi šta je zlo, a šta dobro. Iznosiš nekakva svoja nagađanja o nekome: da greši, da mrzi roditelje, da je postao zao, što po tvome pisanju znači da si ti sam prepun zla, jer ti se čini da ga vidiš u drugima, a pri tome istovremeno i negiraš njegovo postojanje ?!?  Suprotstavljaš se sam sebi. Zar ti se ne čini i da si već malo preterao u svom zanosu da si dovoljno upućen i pozvan da ocenjuješ ljude i njihov odnos sa roditeljima i to bez ikakvog osnova.

Ево бики тврди да су је родитељи малтретитали и да је мислила да је родитељи неволе. Мад наука тврди да се деца не сећају раног детињства ди седме године езо она се сећа, Изгледа да су то биле велике трауме или неко овде прича напамет кад тврди да зна како деца размишљају.

  Цитат

 

Ne slazem se sa Vama. Ja kada sam bila mala mislila sam da me moja mama ne voli sto me grdi ili udari, ali sam posle shvatila da mi ona zeli dobro.

Zaista mislim da deca nisu dovoljno zrela da rasudjuju neke stvari, jer onda ne bi bila deca. Deca ne mogu da razmisljaju glavom odraslog coveka te iz toga proistice i moja konstatacija.,,,,,

[Ненад Р.]

  On 12. 11. 2014. at 22:31, Leopold рече

A što ako se ne pokaje? Pazi, ne smije nam vlastito stanje duše ovisiti o tuđoj sklonosti za isprikom.

Znači, prvi je još je uvijek pun zlobe i pakosti, i ako bude tvrdog srca čekao oprost brata za počinjene grijehove, neće se spasiti niti jedan ni drugi.

Спасиће се онај који опрашта . 

[Гром]

Ево један занимљив прилог који између осталог говори и о томе како ми доживљавамо свет кроз призму наших искустава, знања и уверења.

 

[Гром]

  On 13. 11. 2014. at 20:41, Tvrtko рече

Mada si iz nekog razloga napravio dosta grešaka u svom pisanju, ipak sam razumeo.

 

 

 

 

 

Ovde nigde ne piše da su je roditelji maltretirali. Naprotiv, to je uobičajeno roditeljsko ponašanje u cilju vaspitavanja dece. Trebalo bi da znaš značenje reči "trauma" da je ne bi upotrebljavao tamo gde joj nije mesto. Koji te to razlog nagoni da uporno tvrdiš nešto čega nema i da vređaš ljude koji tebe nisu vređali? Deca kao deca, prolaze kroz proces vaspitavanja u kome treba da nauče mnoge stvari da bi bila osposobljena za samostalan život kad odrastu. Nekad su i kazne neophodne. Ako roditelj zbog nečega grdi svoje dete, to je za njegovo dobro, kao što kaže Biky83 i ono će to upamtiti kao opomenu da više ne čini ono što ne valja. To svi roditelji i sva deca znaju. 

 

Nauka mnogo šta tvrdi, pa dođe vreme kada pojedine svoje tvrdnje potpuno opovrgne. Svedoci smo da se to redovno dešava. Dovode se u pitanje i teorije koje su važile za velika otkrića. Sve je relativno, pa se ne može postavljati ni granica od koje godine detinjstva počinje pamćenje. To je individualno za svakog čoveka. Ja recimo pamtim događaje i doživljaje iz svog ranog detinjstva (pre sedme godine), pa za mene nije tačno ono što navodiš kao tvrdnju nauke. Isto tako znam i da mnogi ljudi pamte svoje rano detinjstvo.

 

Tvoj stav je posledica teške zablude i što pre to shvatiš, bićeš bolji prema drugima.

Само што нисам ја тај који са сигурношћу на основу искуства знам како размишљају мала деца, већ сте то ти и Бики форсирали да би показали како ја причам глупости. До је моје мишљење засновано на Христовим речима да је дечје Царство Божије, као и на размишљанима многих православних духовника који говоре о томе да какве су ти мисли такав ти је живот. Па кад се то све мало разбистри онда се види да све оно што човек има у себи то ће срести и у свету око себе. Па сте ти и Бики и то извргли руглу називајући глупошћу. И шта се дешава, ја вам расветљавам православну мудрост а ви у томе видите глупост. Оно што имате у себи, глупост, ви видите у свету, иако вам се сервира мудрост, ви нисте способни да видите више од глупости.

[зеленизуб]

  On 12. 11. 2014. at 22:31, Leopold рече

Znači, prvi je još je uvijek pun zlobe i pakosti, i ako bude tvrdog srca čekao oprost brata za počinjene grijehove, neće se spasiti niti jedan ni drugi.

Значи злобнатица.

[Гром]

Нека нам Бог буде Милостив!

[Гром]

  On 15. 11. 2014. at 17:41, Muramasa рече

Evo, pogledajte na primer Milana Beka. Svima nam je učinio zlo, svima nam je oštetio budžet, mnogo ljudi je ostalo bez posla zbog njega i sada su na socijali...

Ja razumem da ne treba osuđivati pijanca ili pušača koji u najvećoj meri sebi čine zlo, ali nikako ne mogu da se uzdržim od osuđivanja onoga koji nam je svima učinio zlo.

Верујен да човек најбоље служи Господу кад гаји нежна осећања радости попут љубави. милосрђа, а да гневи господа кад има лоша осећања шопут гнева, мржње, љутње итд. А ова лоша осећања су последица суда којим судимо о ближњима. Будући да сам приметио да тв програми обилију садржајима који нас наводе да судимо другима, као рецимо политичарима, Ја сам престао да гледам тв и то је у многоме унапредило мој доживљај живота који сада обилује овим нежним осећањима која радују Господа. Тако да служећи Господу и гајећи нежна осећања и ми сами имамо корист јер је наш живот испуњен радошћу.

Квалитет нашег живота зависи од тога чему ми посвећујемо пажњу, па ако посвећујемо пажњу стварима које ће донети радост у наш живот ми дирекно утичемо ка квалитет доживљаја живота, исто тако ако посветимо пажњу стварима која ће лоше утицати на наше мишљење и доносе немир ми реметимо и квалитет нашег живота. Од нас зависи хоћемо ли бити срећни јер у оној мери у којој водимо рачуна чему посвећујемо пажњу зависи и колико ћемо радости унети у наш живот. Тај Милан Беко је део свих нас јер нема мећу нама оних који се не труде да бар мало закину државу, неко не плаћа градски, неко избегава порез, неко ради на црно, неко ово, неко оно, главно Милан је огледало свих нас. Кад му судимо, судимо себи јер гнев који осећамо је последица суда. А кад смо гневни онда нисмо срећни, сами себе осуђујемо да не будемо срећни.

[Гром]

  On 17. 11. 2014. at 6:52, Muramasa рече

Znas, jedno je kada neko radi da crno da bi preziveo i da ne bi koristio socijalu, a sasvim drugo je da neko vestackim stecajem ili namestenom privatizacijom unisti i opljacka stabilno javno preduzece i izbaci hiljade radnika na ulicu i to ne jedno nego nekoliko njih. Ili da uzme nenaplativi kredit, pa posle drzava da ga vraca umesto njega.

Ko to uradi, taj pljacka sve one jadnike koji od usta odvajaju da bi platili porez i prava je steta sto umesto 7.65 ili 9mm nije koriscen 357 mag i sto to uopste radili amateri.

Takvi kao ti su idealni za ovaj lopovski sistem koji ubija Srbiju. Bas me zanima da li cete da budete srecni i sa blagim osecanjima kada zbog alave bagre na vlasti budete jeli gloginje.

Жао мије брате, ал ниси ухватио нит.

[Дуња]

  On 12. 11. 2014. at 21:39, Гром рече

 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. мЛука 17.3

Обрати пажњу; Ако се покаје, опрости му?

 

А ако ти сагреши јако брат твој јер се ставио у улогу судије и не каје се? Ту је, за мене, немогуће опростити. Или постоји само условно речено опроштај, а заправо је варка настала из хришћанске обавезе да се пружи опроштај.

Друга ствар, како истовремено неко може да суди и да се огреши о другог (без обзира на то да ли други пред Господом крив) и да се сматра исправним. Није ли то гордост у најтрагичнијем облику?

Још нешто, ако опрашташ - јеси ли опростио самим тим што немаш злобну и осветничку мисао према том неком ко ти је згрешио или је опроштено тек када се цео однос сведе на старо (што је, опет, код великих повреда и бола ретко могуће)?

Негде сам прочитала да опроштај подразумева одсуство жеље и маштања за узвраћањем повреде и таква мисао је блиска мојој. Опција "ко да ништа није било" је претешка и не подразумева се.

Уосталом, оправдан је, рецимо, развод у случају прељубе тј. издаје другог човека. Аналогно томе, верујем да оправдан  у Божијим очима може бити и разлаз међу људима који су једно другоме нанели велику патњу или неправду. Ипак је и пријатељство светиња, и породица је светиња (ништа мање од брака, за моје поимање ствари).

[Гром]

  On 18. 11. 2014. at 19:58, Дуња рече

Још нешто, ако опрашташ - јеси ли опростио самим тим што немаш злобну и осветничку мисао према том неком ко ти је згрешио или је опроштено тек када се цео однос сведе на старо (што је, опет, код великих повреда и бола ретко могуће)?

Све док не опростимо, приметићемо да увек кад размишљамо о тој особи која нас је повредила, ми осећамо негативна осећања, бес гнев, љутњу итд. У својим мислима ми се препиремо са том особом објашњавајући јој где је погрешила, смишљајући и своје речи и оно што би нам она одговорила. У зависности у каквом смо односу према тој особи(дали нам је шеф, подређени, дете, жена муж итд) Зависи и каква ђемо осећања имати. Када опростимо у нашем животи се отвара простор за лепе ствари и ми више не размишљамо о томе шта се десило. некад при опраштању помаже и да се ставимо у кожу онога ко нас је повредио, можда увидимо да ту има и мало наше кривице, јер наше окружење верно одражава наше духовно стање, Рецимо жртва и тиранин су два лица исте медаље, жртве има тиранина у самоме себи а спољашњи свет јој само даје оно што она има у себи. Ако тиранин нестане из живота жртва ће убрзо пронаћи другог тиранина. то што рецимо муж вара жену или жена мужа има корене у ономе шта се у њима самима налази. А нико није спреман да прихвати своју кривицу него би радије да суди другоме. Зато кад праштамо другима ми лечимо оно што је зло у нама самима. не постоји неопростиви грех поготово ако знамо да он корен вуче из нас самих.  Ево и ми чинимо прељубУ кад се клањамо разним идолима попут Новака Ђоковића, Вучића, Ђинђића. Тесле,разним глумцима певачима  и сл. А Бог чека да се покајемо да нам опрости прељубу. Па ми смо део њега самога, ћелије његовог тела или како Св. Ап. Павле каже уди његовог тела.Свакако да ће нам опростити ако се покајемо. И као што каже; не постоји неопроативи грех осим греха непокајаног.

[Дуња]

  On 19. 11. 2014. at 17:09, Гром рече

 

 

Хвала на труду, Громе.