Иконица - тацница

[Zayron]

 Вала и то што кажеш. Нашем народу можеш објашњавати три месеца, али кад кажеш ''ваља се'' све је сређено. Више те нико ништа не пита....

 

Што рече пре неки дан један Ром (Цига), ваља се куме ставити који динар на икону за срећу... ВАЉА СЕ.... 

 

To je samo razlika u mentalitetu, Rumuni u Rumuniji bacaju pare, novčanice u grob zajedno sa pokojnikom a Rumuni iz USA to više ne rade jer su im se promjenili običaji i mentalitet, oni u grob bacaju čekove.

 

[Guest]

Код нас је практика да се шета и са тасом и са иконом. Значи човек који прикупља прилоге узме тас (специјално ураден за ту намену, који садржи и свеќњак и наравно прекривен миљеом) у једну руку, а икону у другу. И тако прилази свакоме. Прво се целива икона, а онда се стави новац у тас.

Крај сваку целивну икону стоји натпис: „Дарове стављајте у корпу“...

Komplikovano je to za nas. Neko moze da pomesa, pa da celiva tas a da stavi novac na ikonu.

Salim se naravno. Sve je stvar praxe neke crkve. Kako god da je, dobro je. Tako se vodi briga za crkvu i njene potrebe.

[Zayron]

Sad sam se sjetio da u Indiji valjda imaju običaj pri svojim pogrebnim ceremonijama zajedno s tim pokojnikom tokom kremacije spaljivati veliko mnoštvo papirnatih novčanica a u prodavnicama i pogrebnim agencijama se mogu kupiti takozvane "pogrebne pare, novčanice", praktično obični falsifikati, naštampani papir bez vrijednosti koji su kao izuzetak od zakona odobreni od države pa tako oni tamo bacaju u vatru i spaljuju čitave vreće takvih "novčanica". Hm, kad bi se takva praksa uvela ovdje sa tim ne "pogrebnim" već s "crkvenim" parama, to bi vrlo loše dopalo po Crkvu.

[МилошБГ]

I dalje tvrdim da ovo o cemu je otvorena tema i o cemu sam prvi put ovde cuo za tako nesto,nije najbolji momenat za raditi.  A o temi da li Spc mora da trazi od svestenika tacno odredjenu cifru i da li mogu da budu toliko nefleksibilni da ako svestenik nema za taj mesec da to znaci da je nesposoban,a da je manje bitno koliko je veri ljude priveo,doveo,ucvrstio...to mozda nekad u nekoj drugoj temi.

 

I siguran sam da niko ne dolazi na liturgije zbog tacne ili ikone-tacne. Uostalom onaj koji je namenio taj dan da ce dati prilog,on ce dati i nema potrebe za podsecanjem u tom smislu. Takodje,neka crkva Spc pomogne onima kojima je pomoc potrebna,zalosno je kad malo malo citas neki svestenik ili oboleo ili u losem finansijskom stanju,pa se poziva narod da mu pomogne.

[Лидија Миленковић]

Код нас носе тас. У почетку сам се веома непријатно осећала кад немам ни динар да ставим на тас ( дешавало се да сам без пребијене паре, и потрепштине за кућу узимам у продавници "на рецку"). Због тога сам била противник таквог начина за скупљање прилога. Сада немам тај проблем, ставим увек колико год могу, а кад немам, онда не ставим ништа.

[ИгорМ]

@Augustinus Леп одговор и питање за даље разматрање али да не дужимо са темом

 

Ако већ хоћете да вратите прави смисао икони, зашто онда многи стављју икону на флаше од ракије или вина? На привеске за кључеве, на огрлице и минђуше? На прстене, мајице и лепе по књигама? Јер је икони ту место, или у храму?

 

Одувек сам се питао, чак и пре уласка у Цркву, која идеја/намена је штампани/осликани одраз лика (као на иконама), на тим предметима? Никако нисам могао да повежем на пример Св. Ђорђа са ракијом, Св. Јована са упаљачем за цигарете и сл. Боже ме сачувај. У свему сам покушао да нађем суштину и увек доживљавао тон скрнављења. Можда је мој прилаз или схватање погрешно (да не испаднем као исламски критичар Мухамедове карикатуре, да ме неко погрешно не схвати).

Доживљавам икону као символ вишњег света који говори о духовној суштини онога ко je на њој приказан, као Божију пројаву кроз лик онога ко је представљен на икони.

 

Ја сигурно нисам неко ко може да говори о томе али мислим да би можда било корисно разговарати поводом тога. Иначе, све ово утиче такође и на неке вернике ("нове у вери" или оне који прилазе православљу) који верују срцем али су под утицајем бомбардовања протестантизма или слично, као мој комшија на пример , што све утиче на колебање.

Ово наводим из разлога што нисмо само ми у Цркви у питању, већ на неки начин се шаље инфомација, можда и погрешно протумачена слика, онима који нису или можда прилазе Цркви. Од срца би желео да се шаљу искључиво недвосмислене информације, да буде јасно и ономе ко само гледа "физичким очима" јер мислим да би мање било неких недоумица или критика.

 

А кад скупљам по пет динара и пет бомбона са икона, јер је ''видовњак'' тако рекао,

 А слично овоме сам и сам доживео. Другом приликом је неко поред мене палио свеће и то 66 комада у облику крста распоређене, јер му је тако саветовао неки "врач". 

 

Дефинитивно се мора разговарати више са народом о томе шта провославље јесте. Мислим да нам је то насушна потреба.

[ИгорМ]

...

 

Да се надовежем на мој предходни одговор једним лепим текстом који се може прочитати у целости овде: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/930/tekst/savremeno-ikonoborstvo/print/

 

Део из текста:

О кризи нашег поимања икона најочевидније сведоче разни привешчићи, ракијске флаше и многи други приручни предмети са ликовима светих који су почели да се продају на сваком ћошку, да би се у консеквентном развоју псеудо-благочашћа појавиле и налепнице за ускршња јаја. Ретко коме је падало на памет питање која је улога тако употребљених икона, да ли је она смањена, ишчезла или је потпуно релативизована и поречена. 

[MariaElena]

...ставим увек колико год могу, а кад немам, онда не ставим ништа.

 

Kao udovica iz Evanđelja.  To je jedino mjerilo, jer Bog ne gleda na veličinu djela. ni količinu novca nego na ljubav kojom se nešto čini.

Ja, u crkvi nikada ne dajem prilog, bam.  Ali, dajem u druge fondove: za Caritas, misije, za pomoć siromašnim župljanima za Božić i Uskrs i najviše prilikom blagoslova kuće.

Jednostavno, meni se ne sviđa da se pod Misom skuplja novac, a već postoje stalne škrabice (kutije) u crkvi u koju svatko uvijek može nešto ubaciti.

 

Ni ovaj način o kojem govorite mi se ne sviđa. Ikona za skupljanje novca?! Jao...

No, dobro...možda se možemo tješiti što se u našim crkvama još ne događa nešto ovako.  Spektakl počinje od 1, 15.

 

https://www.youtube.com/watch?v=0OOwzt4hfAM

[Guest]

A o temi da li Spc mora da trazi od svestenika tacno odredjenu cifru i da li mogu da budu toliko nefleksibilni da ako svestenik nema za taj mesec da to znaci da je nesposoban,a da je manje bitno koliko je veri ljude priveo,doveo,ucvrstio...to mozda nekad u nekoj drugoj temi.

 

То може на другој теми и јесте истина ово што кажеш. Али како смо пресликали државно уређење у Цркву, онда очекујемо овакве резултате. 

[МилошБГ]

Ko je preslikao? mislim interesuje me tvoje misljenje...ko je kriv za to.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Није проблем да се ставља на целивајућу икону,

Problem je itekako je problem. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

У својим одговорима јасно говорите о чему је проблем: Дакле, најмањи је проблем у икони већ о самом прикупљању прилога.

Ми јасно говоримо да знамо где се оставља новац у Цркви, а то никако није целивајућа икона ни хоризонтална ни вертиикална ни она коју носи дрон.

 

Дакле до сада сам прочитао сваки твој одговор и чим неко спомене да није добар начин носити икону као Црквени новчаник, ти кажеш да је проблем уствари тај што ми не желимо дати новац Цркви и да измишљамо све и свашта.

 

Осим тебе овде нико није говорио о томе (довде сам стигао читајући тему).

 

Дакле ништа горе него кад станеш пред иконом,а на њој хрпа динара од 10,20,5,2,1,50,100 и чини икону просто недуступачну њеној правој намери,истинит поклон и целив,Богу Живоме у светима Својим. И то не може бити никакво оправдање за недостатак новца.

 

Сви смо озбиљни људи,чак штавише после беседе би могао свештеник и да наброји неке проблеме финансиске природе са којом се Црква суочава,а не да новца ради ремети доступност и светост иконе.

 

Такав свештенички и братски однос наше заједнице би могао да замени сваки тас,сваку тацну и сваку икону. Ја новац стављам у кутију која је предвиђена за то, ако је у твојој парохијској Цркви немате онда је направите брате. А ако хоћу да споменем и свог заштитника светог Георгија нећу стављати новац на његову икону но ћу се молитвено сетити заштитника и победоносца,док остављам новац на предвиђеном месту за то.

 

Било би добро да свештеник спомене проблеме које парохија има а не да се питам чему сад овај миље на тацни кад сам ја већ дао новац кад сам ушао.

[Zayron]

Ja bih preporučio parosima i crkvenim starješinama ovo: osnivanje crkvenih prodavnica "second hand", ovdje to kažu "sekenthent" polovnih stvari, recimo razne kućne, domaće tehnike i odjeće. Ljudi bi stvari koje više ne trebaju predavali parohiji a tamo bi se uskladištile te stvari u za to pogodnom objektu, (crkva obično nema problem sa objektima, uvijek su na raspolaganju nekakvi prostori) i prodavale kao polovne a neke i poklanjale potrebnima (dakle punila bi i tu svoju haritativnu funkciju istovremeno) o čemu bi vodila računa crkva, parohija tj. neko iz crkvenog starješinstva. Uvijek se nadje dosta volontera koji će pri tom pomagati. Kad kupimo novi notebook, laptop a taj stari nam još dobro radi i ne treba nam, ja bih ga onda poklonio crkvi, parohiji a ta ga prodala nekom ko ne treba imati novi pod povoljnom cijenom i svi bi bili zadovoljni, na Zapadu se to tako već dugo praktikuje. Ne moramo stvarno biti takve otporne držgrešle i lakomci pa i iz tih stvari koje više ne trebamo uvijek izbijati nekakvu korist za sebe. To stvarno nije hrišćanski, što ne bismo te neke stvari, recimo frižider, vešna mašina, mixer ili TV koji više ne trebamo jer smo kupili nove stvari poklonili crkvi, svom parohu ili parohijskom vijeću, savjetu? Drugi način su dobrotvorne prodaje: žene, dobrovoljnice naprave kolače koji imaju malo duži rok trajanja, pecivo neko, domaće kekse i sl. a ti se poklone parohiji, dobrovoljnici ih pomažu prodat a sav prilog ide parohiji i slične stvari i akcije. U zapadnoj Evropi se to tako radi a u USA i Kanadi je to sasvim normalan i legalan i uobičajen  izvor crkveniíh prihoda. Osim toga to učvršćuje veze medju parohijanima s parohom i sa sobom medjusobno jer se radi o "zajedničkom djelu" (i liturgija je "zajedničko dijelo") Mnogo toga dobroga se tim načinom da uraditi za Crkvu.

[Zayron]

Mala dopuna:

Ne moramo stvarno biti takve otporne držgrešle i lakomci (kao biblijski carinici, recimo) pa i iz tih stvari koje zaista više uopšte ne trebamo uvijek izbijati nekakvu korist za sebe, pogotovo ako smo sa natprosječnim primanjima i dobro materijalno situirani. To hoće samo promjeniti navike, haritativni rad se takodjer mora učiti. Evo šta kaže najbogatiji Čeh o tome (ima preko 10 milijardi dolara)

 

My se to s manželkou učíme: co je charita, jak ji dělat. 

Mi, ja i supruga se učimo šta je to harita i kako je radit.   

Zdroj: http://ekonomika.idnes.cz/kellner-deti-mi-to-mozna-vyctou-d3o-/ekonomika.aspx?c=A070531_205830_ekonomika_mad

 

A ovo je njihova dobrotvorna fondacija,

orijentisana na obrazovanje i školstvo:

http://www.google.cz/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CCsQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.kellnerfoundation.cz%2F%3Fpage%3D1217%26tid%3D62&ei=VVBaVLT2BYex7QaqmIHACg&usg=AFQjCNGxCpvrA78fJL6W9XkbblPZlm2mAQ&sig2=g1zkTBblmRE7QJiCPTbClA

 

A ovo je treći nabogatiji čovjek na svijetu, o njemu kruže čudne priče,

kažu da je vrlo težak na paru, kad treba negdje investovat, onda prevrće

svaki dolar po nekoliko puta, ali nije lakom, vrlo rado i mnogo daje na haritu:

http://montyrich.cz/novinka/270-warren-buffett-miliardar-ktery-obraci-kazdy-dolar

 

http://tn.nova.cz/clanek/zpravy/zahranici/nejbohatsi-muz-sveta-ma-1-3-bilionu-korun-a-neni-to-bill-gates.html

[Gordana .]

Решење је лако. Као што рече Орто, корпицу у једну руку, икону у другу, ко има нека да ко нема даће други пут. Или ће му се дати.