Созерцавање

[Гром]

 

Што се тиче созерцавања: ствар је у томе да материјални свет извире из духовног и да је као такав његова  верна слика, само што је као у огледалу, оно што је лево то је десно што је на земљи прљаво на небу је чисто, мало је велико а велико мало, оно што се на земљи сматра за зло на небу је најшешће добро. Затим жена је огледало мужевљеве душе а муж огледало жениног разума. Коме Бог открива такве ствари и учига шта је стварно добро а шта зло, тај почиње да посматрајући материјални свет прозире у духовни и да као у огледалу созерцава (зерцало је огледало)духовне ствари, Рецимо када је неко прозорљив, тај док слуша да неко говори о некоме другом, чује да овај заправо говори о себи и види у каквом је духовном стању тај човек. Сваки човек који живи у Божјим откровењима постаје прозорљив јер гледајући овај свет он прозире у духовни као кроз прозор кад се гледа. За њега је завеса у храму поцепана и он гледа у светињу над светињама.

 

Повод за отварање ове теме је мој пост на теми; Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju.

Сматрам да би се на ову тему могло пуно тога рећи.

 

За  почетак бих покушао да објасним шта то значи да је за човека који созерцава духовни свет завеса у храму поцепана и да он кроз њу гледа у Светињу Над Светињама.

У Соломоновом Храму завеса је раздвајала Светињу од Светиње Над Светињама. У Светињи су служили свештеници свакодневно а у Светињу над Светињама је улазио Првосвештеник једном годишње, и то не без жртве, да очисти народне грехе.

Исус Христос је Првосвештеник до века по реду Мелхизедекову и он је жртвовавши себе за наше грехе ушао у Светињу над Светињама на небу. У јеванђељу по Матеју нам се каже да је у тренутку када је издахнуо, завеса у храму се раздерала по пола одозго до доле.  И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; Мат 27.51

Показујући нам тако да је завеса на небу у духовном свету поцепана за оне који верују у Њега и да они сад могу да виде шта се дешава у Светињи над Светињама. Тако сваки искрени верник који твори оно што је Христос говорио да треба, бива просветљен Божјим откровењима јер за њега више нема завесе која заклања. Бог кога нико није видео за њега постаје видљив и Он лично управља његове кораке на земљи учећи га кроз живот да разликује добро од зла и како да се уклања од зла. Исус Христос је обећао да ће доћи Он и Његов Отац са Њим и да ће се станити у сваком искреном вернику. Сведочим вам да откровења нису нешто што се понеком даје, већ да су за сваког искреног верника и да ако их немате онда стварно треба да се упитате; какав сам ја то верник?

Амин!

[Гром]

Зерцало је огледало. Созерцавање је видети духовни свет, небо, посматрајући материјални свет. Материјални свет је одраз духовног света и у материјалном свету постоји све оно што постоји у духовном свету. Тако да ми можемо посматрајући материјални свет да схватимо односе у духовном свету. Дакле посматрамо свет и као у огледалу видимо духовни свет. Оно што је невидљиво, духовни свет па и сам Бог за нас постају видљиви кроз слику у материјалном свету.  На пример; Бог је извор светлости у духовном свету, на небу а ми на Земљи имамо Сунце које осликава како то изгледа на небу.

Исус Христос Је узео дете за пример и рекао њихово је Царство Небеско. Созерцавајући ми видимо да малој деци ништа није прљаво, она не знају за прљавштину. Онда схватимо да на небу нема прљавштине јер нико не види ништа прљавим, Схватамо да видимо ствари прљавим јер су нас родитељи тако научили да сагледавамо свет. Школа наших родитеља је упрљала наш доживљај света. Ако брашно падне на наше нове панталоне ми ћемо рећи да смо се испрљали: па је ли Брашно прљавштина? Пикавац је пикавац, али ако је на тротоару онда је прљавштина. Тако на небу ништа није прљаво па се ови што су се навикли на ''чистоћу'' на небу лоше сналазе. Децу није срамота као ни Адама и Еву што није било стид док нису јели са дрвета познања добра и зла. Деца брзо праштају.

Тако ми посматрајући децу созерцавамо какав треба да буде човек да би његово било Царство Небеско.

[Гром]

...значи,замишљање...

Па није замишљање. Почетнику би било као да му сине ниоткуда, па тек касније схвати да то није синуло тек тако већ да су у питњу Божја откровења, да је обасјан Божјом Светлошћу. Бог кроз живот припрема човека да схвати светлост, па га оног тренутка кад он то може да схвати обасја својом светлошћу. То је као кад би првака обасјао знањем за осми разред,он не би схватио шта му се прича. Зато нико на земљи не може да буде прави духовни учитељ, јер не зна шта ученик може да схвати а шта не може. Док Бог који живи у нама има алате да нас припреми за своју светлост и да нам је пошаље у правом тренутку када ми можемо да је примимо.

[Гром]

...одакле ти ова мисао, врло је необична ако се упореди са отачким предањем и институцијом духовника...

То је ствар искуства. Наиме приметио сам да ме Бог обасја светлошћу баш кад могу да је схватим. Рецимо покажем занимање за нешто из светог писма, нешто ме збуњује. Молим Бога да ми то појасни али се то не дешава. Некад прођу године док ми не одговори на моју упитаност. И кад добијем одговор ја види осврнувши се уназад и гледајући дешавања у свом животу да сам сво време био припреман да схватим светлост пре него је добијем. Бог управља наш живот припремајући нас за своју школу. Схватио сам да у тренутку кад сам тражио одговор ја нисам био способан да га схватим. Бог је у стању да припреми сваког од нас за примимо његову светлост. Који то од духовних учитеља на земљи може да учини, А Бог може.

Бог је кроз пророке најавио да ће послати пастира који ће своје стадо водити на добру пашу и на изворе водене. А ја вам само сведочим да је тај пастир ту у нама, да Христос живи у сваком искреном вернику и храни га духовном храном обилно.

Прочитај Књигу пророка језекије о пропасти неверних пастира глава 34. а ја ћу из ње узети само део који говори у прилог овоме што пишем.

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу;

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њиховијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.

Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.

Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно.

И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи.

На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем.

Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.

Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.

[Гром]

...ко је твој пастир, који те води Пастиру...другачије, пастири се рађају из стада, нико није пастир сам од себе, осим Бога, а и Он је себе дао на заклање као јагње...другачије, " коме Црква није Мајка томе ни Бог није Отац"... не може се ка Богу без Цркве и црквене хијерархије...

То и јесте ствар созерцавања. ја кад читам 34-у главу Језекије видим да он говори о задњем времену и о другом доласку Исуса Христа. А кад говори о пастирима који пасу сами себе  и пуштају да звери разграбе стадо, ја чујем да говори  о свештенству православне и католичке цркве који су главни кривци што је све више и више секти које као звери развлаче стадо. Црквено свештенство је пало и Господ долази да сам сачува остатак од стада. А ја вам говорим да је Он већ ту и да га све више искрених верника полако открива у себи.

[Гром]

Идемо даље са созерцавањем

Вера је у материјалном свету представљена као вода, па као што вода пере сваку прљавштину тако вера пере нас од душевних и духовних греха. Вода пере тело а вера пере образ, духовно тело. У Мојсијевом извођењу израиљаца из Египта можемо видети слику Христовог извођења духовних израелаца( име израел знаши;онај који је видео Бога) у обећану земљу да наследе Царство Небеско. Мојсије изводи Израелце преко воде да наследе обећану земљу, а Христос преко вере(духовне воде) изводи нас да не робујемо више материјалним стварима и да преко вере наследимо Царство небеско.

[Гром]

...добар си дечко, а може и боље...може свакако и горе, али коме то треба...

 

:.mislise.Добићу жуљ на мозгу од тебе

[Дејан]

То и јесте ствар созерцавања. ја кад читам 34-у главу Језекије видим да он говори о задњем времену и о другом доласку Исуса Христа. А кад говори о пастирима који пасу сами себе  и пуштају да звери разграбе стадо, ја чујем да говори  о свештенству православне и католичке цркве који су главни кривци што је све више и више секти које као звери развлаче стадо. Црквено свештенство је пало и Господ долази да сам сачува остатак од стада. А ја вам говорим да је Он већ ту и да га све више искрених верника полако открива у себи.

 

U nekom delu se slaže, u nekom se ne slažem, tako da su poluistine vrlo opasne i treba ih razjasniti.

Čitava istorija je u znaku Apokalipse i mi pravoslavni svakim danom željno iščekujemo drugi Hristov dolazak.

Svakako da je najveća odgovornost za sve negativne pojave u Crkvi, sama Crkva, kako sveštenikatako tako i nas laika( naroda), odgovornost je tu podeljena.

Pazi kako živiš, možda ćeš biti jedina biblija koju će neko da pročita.

Ne bih se složio da je trenutna validna ocena da je sveštenstvo palo, samim tim i ostatk crkve (narod), to je nešto što može da se pripiše vremenu od nekoliko decenija u nazad.

Trenutno stanje nije sjajno, ali je mnogo bolje nego što je bilo, a poslenji pokazatelji govore da se ide ka napred, a ne ka nazad, i da SPC tek ulazi u svoj mnogo bolji period.

Vrlo je problematična konstatcija da iskreni vernici tek sada, pronalaze Boga u sebi.

Od kada je Crkve, vernici su jedino i mogli da pronadju Boga u sebi, cilj Hrišćanskog života je sticanje Duga Svetoga, dakle, dopuštanje da se Hristos naseli u naša srca i da nas preobrazi, što je otkrivanje Boga čoveku, odnosno, Bogopoznanje.

Svakako da je to sasvim jedna druga pozicija, gde oni koji imaju srce u kojem prepoznaju Boga, menjaju postojeće stvari na bolje, kao što menjaju sebe kao pojedince na bolje.

Niko ne iskače iz svoje kože i ne stvara neko drugo telo u koje će se naseliti, da bi postao bolji, samim tim niko ne stfara neku drugu , paralelnu crkvu koja bi trebala da bude bolja.

Mi Pravoslavni menjamo postojeće stvari na bolje, i dobri i loši medju nama su naša krv i naše telo, nikoga se ne odričemo, nikuda kukavički ne bežimo, već menjamo postojeće stanje na bolje, i loše stanje i dobro stanje uvek menjamo na bolje, ispunjavajući onu nedodtižnu Božiju zapovest, budite savršeni kao Otac nebski.

[Дејан]

То је ствар искуства. Наиме приметио сам да ме Бог обасја светлошћу баш кад могу да је схватим. Рецимо покажем занимање за нешто из светог писма, нешто ме збуњује. Молим Бога да ми то појасни али се то не дешава. Некад прођу године док ми не одговори на моју упитаност. И кад добијем одговор ја види осврнувши се уназад и гледајући дешавања у свом животу да сам сво време био припреман да схватим светлост пре него је добијем. Бог управља наш живот припремајући нас за своју школу. Схватио сам да у тренутку кад сам тражио одговор ја нисам био способан да га схватим. Бог је у стању да припреми сваког од нас за примимо његову светлост. Који то од духовних учитеља на земљи може да учини, А Бог може.

Бог је кроз пророке најавио да ће послати пастира који ће своје стадо водити на добру пашу и на изворе водене. А ја вам само сведочим да је тај пастир ту у нама, да Христос живи у сваком искреном вернику и храни га духовном храном обилно.

Прочитај Књигу пророка језекије о пропасти неверних пастира глава 34. а ја ћу из ње узети само део који говори у прилог овоме што пишем.

 

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу;

Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њиховијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.

Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.

Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно.

И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи.

На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем.

Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.

Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.

 

Svakako da se Bog otkriva čoveku u srcu, ali to ne znači da gradi individualce, već zajednicu.

Sa druge strane, van recenzije same zajednice, kako možeš biti siguran da su ti tvoji odgovori koje dobijaš od Boga , zašto nisi samoktičan i  obazriv, pa možda da razmisliš da ti odgovori dolaze od duhova podnebesja?

Ti se baviš pitanjima iz svetog pisma, ako uzmemo najzlatniji period Hrišćanstva, prva tri veka, tada svetog pisma nije bilo,a hrišćani bili autentičniji nego ikada kasnije. Hristos nikada ništa napisao nije, nije nikome rekao da bilo šta napiše, postoji samo jedna stvar koja je ostala nakon Hrista, na kojoj se temelji Crkva i bez koje Crkve nema, da li znaš koja je to stvar?

[Гром]

U nekom delu se slaže, u nekom se ne slažem, tako da su poluistine vrlo opasne i treba ih razjasniti.

Čitava istorija je u znaku Apokalipse i mi pravoslavni svakim danom željno iščekujemo drugi Hristov dolazak.

Svakako da je najveća odgovornost za sve negativne pojave u Crkvi, sama Crkva, kako sveštenikatako tako i nas laika( naroda), odgovornost je tu podeljena.

Pazi kako živiš, možda ćeš biti jedina biblija koju će neko da pročita.

Ne bih se složio da je trenutna validna ocena da je sveštenstvo palo, samim tim i ostatk crkve (narod), to je nešto što može da se pripiše vremenu od nekoliko decenija u nazad.

Trenutno stanje nije sjajno, ali je mnogo bolje nego što je bilo, a poslenji pokazatelji govore da se ide ka napred, a ne ka nazad, i da SPC tek ulazi u svoj mnogo bolji period.

Vrlo je problematična konstatcija da iskreni vernici tek sada, pronalaze Boga u sebi.

Od kada je Crkve, vernici su jedino i mogli da pronadju Boga u sebi, cilj Hrišćanskog života je sticanje Duga Svetoga, dakle, dopuštanje da se Hristos naseli u naša srca i da nas preobrazi, što je otkrivanje Boga čoveku, odnosno, Bogopoznanje.

Svakako da je to sasvim jedna druga pozicija, gde oni koji imaju srce u kojem prepoznaju Boga, menjaju postojeće stvari na bolje, kao što menjaju sebe kao pojedince na bolje.

Niko ne iskače iz svoje kože i ne stvara neko drugo telo u koje će se naseliti, da bi postao bolji, samim tim niko ne stfara neku drugu , paralelnu crkvu koja bi trebala da bude bolja.

Mi Pravoslavni menjamo postojeće stvari na bolje, i dobri i loši medju nama su naša krv i naše telo, nikoga se ne odričemo, nikuda kukavički ne bežimo, već menjamo postojeće stanje na bolje, i loše stanje i dobro stanje uvek menjamo na bolje, ispunjavajući onu nedodtižnu Božiju zapovest, budite savršeni kao Otac nebski.

 

Не пишем ја ово да бих критиковао цркву већ ради верника који су формално хришћани, испуњавају форму и мисле да су верници. Они преварени од ђавола су уљуљкани у неку сигурност да су кроз форму дошли до спасења и да им ништа више није потребно. Хоћу да им кажем да треба да се преиспитају колико су заиста верници и да то могу утврдити ако се запитају; имам ли ја искуство Бога? видим ли га у своме животу? имам ли откровења као остали верници?

Па кад схвате да немају ништа од тога да се тргну и учине нешто за своје спасење. Битно је да човек има комуникацију са Богом, Битно је да има искуство да га је обасјала Божја светлост. Битно је да има очи да види Бога,духовне очи, да не буде слеп код очију.

Моја примедба цркви је да је допустила да се људи уљуљкају у формално упражњавање вере које људе оставља празнима па траже пунину у разним сектама и звери растржу стадо.

Успут објашњавам како стићи до тога да нас обасја Божја Светлост. Објашњавам како то изгледа, да могу да препознају кад им се деси. Објашњавам шта је созерцавање и како изгледа да кад им дођу сличне идеје препознају о чему се ради и да их не одбаце као лудило. Свештеници би требало то да објашњавају народу, али овај народ не воли да му се попује, па ће и свештенику рећи да ради свој посо и да не таласа много, па свештеници губе вољу да раде с таквим народом. Али не треба да губе вољу јер имају одговорност пред Богом, нико их није рогуљом терао да одаберу тај позив.

[Дејан]

Tu onda imamo konfrontaciju mentaliteta, tradicionalizma, slobode izbora, zrelosti pojedinca , želje za saznavanjem i učenjem, Božijih razloga zašto je neko obasjan, neko prožet, neko ispunjen, zašto nije , misionarske delatnosti Crkve.

Svakao da ima puno razloga za kritikui, isto tako postoji mnogo razloga za pozitivnu kritiku i negovanje trenutnih pozitivnih stavri u Crkvi.

Ovaj sajt ima i veliku ulogu u obrazovanju , ako neko svojom slobodnom voljom želi da radi na sebi, da uči i saznaje, ovde može naći odgovor na skoro sve nedoumice.

Dakle, nešto se radi a to nešto je vrlo pozitivno , mesta pesimizmu nema

[Гром]

Па јел долази или је ту?

 

И сам знаш да је Он одувек ту, а да и поред тога чекамо њедов други долазак. Имам осећај да је то јако близу па сам то рекао можда мало незгодно.

[Дејан]

И сам знаш да је Он одувек ту, а да и поред тога чекамо њедов други долазак. Имам осећај да је то јако близу па сам то рекао можда мало незгодно.

od kad postoji Crkva, uvek je postojala jaka struja koja je propovedala skori dolazak antihrista i Hirista nakon njega.

Crkva je naprosto s tim obeležena, od 1 veka pa sve do 21 veka i današnjeg dana.

Zato je potrebo izučavati istoriju Crkve, kako bi svoje subjektivne utiske i stavove mogli pravilno da pozicioniramo i da dodjemo do istinitog zaključka.

[Гром]

Svakako da se Bog otkriva čoveku u srcu, ali to ne znači da gradi individualce, već zajednicu.

Sa druge strane, van recenzije same zajednice, kako možeš biti siguran da su ti tvoji odgovori koje dobijaš od Boga , zašto nisi samoktičan i  obazriv, pa možda da razmisliš da ti odgovori dolaze od duhova podnebesja?

Ti se baviš pitanjima iz svetog pisma, ako uzmemo najzlatniji period Hrišćanstva, prva tri veka, tada svetog pisma nije bilo,a hrišćani bili autentičniji nego ikada kasnije. Hristos nikada ništa napisao nije, nije nikome rekao da bilo šta napiše, postoji samo jedna stvar koja je ostala nakon Hrista, na kojoj se temelji Crkva i bez koje Crkve nema, da li znaš koja je to stvar?

Нормално да човек изграђује своју личност и карактер у односу према заједници, у љубави према ближњима. писао сам већ да су десет Божјих заповести сметнице за друштвени живот и да без морала који је на њима заснован нема друштвеног живота. Свакако да знам да се пали духови труде да преваре чак и одабране, зато и не тражим да се мени слепо верује. Нек свако провери шта ће се десити кад буде почео да чини добро и љубав према ближњима од своје воље и у име љубави а не неког себичног циља. Нек обрате пажњу како њихов ум почиње да се мења. како се у њему рађају нове идеје које им до тада ни на крај памети нису падале. Нека преиспитују те идеје, нека проверавају сваку моју реч. Јер шта ако је у мојим речима нешто добро за спасење а они не провере дали је то тако. Ја сам за себе нисам сигуран да сам на правом путу него стално испитујем да не грешим, а ко је тај ко је толико сигуран да не греши да више и не преиспитује да ли је стварно на правом путу; тај би могао грдно да се превари.

Без љубави према Ближњима нема ни цркве.

[Гром]

Све је то ок, али "И тада ако вам ко рече: Ево овдје је Христос; или: Ено ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране." Мк. 13, 12-22.

"А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац." Мк. 13, 32.

Од почетка су неки Хришћани имали осећај да ће баш тада доћи.

Знам ја то, али све нешто мислим да је боље имати осећај да ће ускоро доћи и бити спреман него рачунати да кад није до сад неће ни баш сад. То би било јако неопрезно.