Созерцавање

[obi-wan]

Па добро, шта сад, хоћемо ли предањем да укинемо Реч Божију.

 

Inace, Predanje Crkve je upravo nastavak Reci Bozije, dozivljena i zivotom potvrdjena Rec. Samo tako se i prepoznaje kao autenticno Predanje (dakle, uporedjivanjem uskladjenosti Predanja i Pisma), i samo tako znamo i jasno razlikujemo pokusaje kad neko pod Predanjem pokusava da podmetne nesto sto je nepravoslavno i necrkveno.

 

Eto i to da znas.

[Дејан]

Па добро, шта сад, хоћемо ли предањем да укинемо Реч Божију.

Светац се постаје кад неко чини Божију вољу а не тако што је био одвише паметан. Чинили су добра дела и постали Свеци, какву гаранцију имамо да је све што су написали тачно. Друго многа су тумачења светоотачког предања па се и православни богослови гложе око тога ко је у праву и чије је тумачење право. Ни ту нема јединственог мишљења. По чијем православном тумачењу ћете да ме казните: по свом или по тумачењу овога што је истину нашао у пиву.

 

Crkva nije samo pismo niti samo predaje, već sve zajedno, a pravoslavni su oni koji se kao takvi indetifikuju u Evharistiji.

Što se tiče dobrih dela i svetitelja, ne znam iz kog ugla to da tumačim.

[ПиП]

...говориш о обрнутом процесу, у Причешћу је сам Исус Христос... ко ће достићи оно што си навео без Њега...

 

За себе знам да увек рађе боравим са људима који живе "јеванђељски" а можда и не иду у цркву и не причешћују се (бар не често) него са онима који "не излазе из храма" и причешћују се често а не живе јеванђељски. Код ових других највише ми сметају илити највише ме се додирују они који су оговарачи, сплеткароши, подсмевачи, завидљивци, једном речју празни од љубави према ближњем. За мене православно Хришћанство није толико ни Свето Писмо, ни предање, нити литургија, колико је живот по једном и другом и трећем.

 

Ти сад сам процени.

[Гром]

Мени је очигледно да се нема воље за разумевањем онога што пишем. Веру која не проверава оно у шта верује зову слепа вера. Ми верујемо предању, верујемо Св. Писму и ништа не проверавамо. Чак и не чинимо оно што је Христос говорио да треба. Верујемо да тако треба али не чинимо.Тако је и Павле радио, верујући предању прогонио је хришћане као јерес иако стари завет говори о доласку месије он га није препознао јер је веровао предању и ономе шта свештенство говори. И Апостоли су веровали предању али су препознали месију. слушали су и у својим размишљањима проверавали је ли то можда Он. Нису слепо веровали свештенству. Знамо да се верује да је нешто овако или онако док се не проба а кад се проба онда знамо је ли стварно тако. И Јевреји су слепо веровали да их жртве очишћују иако им пророци говорише да Бог не мари за њихове жртве већ да тражи милостињу, љубав према ближњима итд.

Зар је могуће да вам није стало до спасења и да вас није брига јесте ли стварно у праву. Није ли старозаветно свештенство исто тако поступало.

Очигледно је да ја вама не могу да докажем ово што причам тако да је узалудно да одговарам на питања која постављате. Начин на који су постављена питања ми говори да је то изалудан посао и да се нема воље за разумевањем овога что пишем. Видим да сте се намерачили, па радите како вам воља. 

Нека нам Бог опрости наше грехе!

[Гром]

Па колико видим ти си тај који слепо верује, пошто ниси проверио ништа од онога што смо ти рекли. Тераш своју политику, која нема ничег заједничког са оним што "проповедаш".

 

Како бих могао да причам шта се добија кад се чини оно што је господ говорио ако и сам нисам чинио тако. Како бих знао даје љубав Божија духовно вино ако га нисам пио чинећи добро и љубав према ближњима. Лудост је да се хвалим својим делима јер добијајући славу пред људима губим славу пред Богом.

А то си могао и сам да изведеш закљушак без да ме тераш да чиним лудост хвалећи се безбожно својим добрим делима.

[Гром]

Добро, ајде ти објасни шта је созерцавање и како би то ишло. Дај ми неки пример созерцавања ако знаш ишта о томе.

Да не мислим погрешно како те је светлост Божја мимоишла и да си потпарол оне друге стране.

[Гром]

Врло радо, али када будеш одговорио на моја питања која сам ти поставио на овој теми. Мислим да не би било у реду да само ја причам, па испадне после како ниси могао доћи до речи од мене и ја испаднем грбав на крају.

 

Шта си ти реко, ко политичар лепиш ми ту етикете, те изабрани, те протестант и свашта друго без иједног цитата из светоотачког предања на које се позиваш.

Св Оци кажу ово св Оци кажу оно, дај ми црно на бело да могу да проверим немој да си неозбиљан. Само ми немој да ти буде извор неки модерни богослов, кад те молим.

[Гром]

Пошто ми можемо да созерцавамо у оној мери у  којој познајемо материјални свет најновија научна открића умногоме омогућавају упознавање Бога и нас самих као божанских бића која су по лику Божијем створена. Најновија достигнућа на пољу генетике бацају једну нову светлост на изглед Божанског бића коју боготражитељи у ранијим временима нису имали.Свети оци су приметили да наше мисли имају своју вољу и да када човек реши да ради на себи и на својим мислима у њему почиње да се води борба и да се мисли које он не жели да мисли једноставно намећу.  Покушавајући да објасне одакле долазе мисли које се намећу супротно њиховој вољи дошли су до закљушка да духови зла налазе у поднебесју и да они живе око нас и подмећу нам зле мисли да би нас спречили да се спасимо. До те идеје су дошли из приче да су сотона и његови анђели свезани на небу и да су бачени на земљу. Тако да су извели закључак да су пали анђели ту око нас и да нам они подмећу зле мисли покушавајући да окупирају нашу пажњу и тако нас спрече да је посветимо Богу. Али најновија научна достигнућа из генетике говоре да су разни хормони и једињења које производе наше ћелије одговорни за то како ћемо да се осећамо и доживљавамо свет око себе. Гени у нашим ћелијама су одговорни за производњу хормона туге, среће, задовољства, мрћње,страха итд.Тужан човек неће имати исте мисли као срећан и смирен нема исте мисли као онај који живи у страху. њихове ће и реакције бити различите. Откривени су гени који одређују  и утичу на наће понашање па чак и на колективно понашање. Из предања знамо да се духови труде да утичу на наче понашање тако што нам убацују свакакве помисли  наводећи нас на дела. Сада када видимо да гени утичу на наше понашање преко хормона, видимо да гени и духови раде исту ствар. Св. оци будући да нису имали представу како функционише наше тело и ћелије нису имали на основу чега да схвате да су духови део нас самих: А будући да су уочили њихов утицај на нас преко мисли дошли су до погрешног закључка да духови живе ту око нас и да нам у ум подмећу своје мисли и идеје.
У нама живе и духови добра и духови зла, мудар чувек води рачуна којим ће мислима да посвети пажњу на основу којих ће да дела. гени не могу да утичу на наће понашање ако не успеју да освоје нашу пажњу, а то исто важи и за духове. Наука је утврдила да гени могу да се мењају и да су најчешће промене на горе. да по генерацији има преко сто лоших мутација на геному.  мало је оних који чувају своје гене од зла и труде се да у њима живе духови добра. Какво ћемо гене оставити деци ми овакви какви смо.

[Гром]

Тачан и потпун превод грчког израза софросини и црквенословенског целомудрије требало би да буде “чистота умовања.”

 

Нађох ово на теми Зрнца Словесности  па бих мало да созерцавамо на тему ''чистота умовања''

Господ Исус Христос је пастир а ми верници смо овце које он напаса. Зашто баш овце зашто не нека друга животиња? Одговор је у томе да су овце преживари, кад се напасу онда после враћају храну у уста пе је пономо преживају, прежвакавају. Ако погледамо како ради наш ум видећемо да се он прво храни пажњом а да после у доколици премишља о стварима којима је посвећена пажња. Дакле прежива храну баш као што чине овце. Ако мало више поведемо рачуна видећемо да наш ум разлаже оно чиме се пажњом нахранио на идеје и мисли, и да се понаша баш као духовни ћелудац. Желудац вари храну а ум вари оно ћиме се пажњом нахранио. Зато је и Св. Писмо, реч Божија духовна храна, права храна како каже Христос. Када читамо Реч Божију, посвећујући пажњу ономе што тамо пише ми се духовно хранимо Христовим телом.

У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. Јев. по Јовану 1.1-4

И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јев.по Јовану 1.14

После тога се у нашем уму рађају мисли и идеје поводом онога шото смо прочитали.

Па као што храна из желуца иде у црева да се исисају храњиве материје а после тога је јетра и бубрези пречишћавају па штетне материје се избацују напоље а корисне се задрже. тако и ми треба да бдимо над мислима које долазе из нашег ума, нажег духовног желуца, јер нису све мисли добре за јело и нису све идеје корисне за душу.  Када наше мисли посветимо некој свађи или оговарању, неминовно ћемо после премишљати о томе и имати неке идеје и мисли. кад гледамо неки филм или читамо књигу, свакако ћемо после у свом уму прежвакавати то и имати мисли и идеје, што лоше што добре, и морамо водити рачуна којима ћемо посветити пажњу и нахранити нашу душу. Ко не води рачуна каквом храном храни своју душу ризикује да изгуби душу.Зато треба добро да пазимо чему посвећујемо пажњу и како се духовно хранимо. Јер духовна храна је за душу исто као што је храна за тело. Душа Без ње не може да живи, и као што се од лоше хране разбољевамо, тако се у душа разбољева и страда од лоше хране. Чистота умовања или целомудрије се заснива на чувању свог ума од лоше хране и посвећивање пажње само пробраним стварима, као и бдење над мислима и идејама које из њега долазе.

[Гром]

Медитација и контеплација је за ове паметније, факултетски образоване, а за нас просте је тиховање.  Созерцавање је врста тиховања(медитирања,контеплирања зови га како хоћеш) где посмарамо као у огледалу(зерцалу). Материјални свет нам служи као одраз духовног па нам је лакше да схватимо духовни свет. Православни свет се с правом плаши медитирања јер има и вођених медитација где се тражи да постигнемо одређена стања свести где смо подложни утицајима разних духова, чула си за, Channeling, каналисање, астралне летове и сличне ствари. Медитација као мисаоно посматрање је у реду али се под медитацијом протрурају и духовно штетне ствари па се тога треба чувати. Под медитацијом се често подразумева и промена стања свести слично хипнози а онда смо подлочни свакаквим утицајима и споља и изнутра.

[Гром]

Пип је једном рекао да има верника који живе јеванђељски и оних других. Пратпостављам да је мислио на оне што живе литургијски.

ја сам на овој теми био критикован због писања о духовном причешћу и приче о томе како оно изгледа, као и тврдње да је то оно право причешће без кога нема спасења. Данас гледам беседу оца Тадеја и налазим да и он слично говори о томе. Препоручујем целу беседу али обратите пажњу на задњу четвртину 46-ог минута.Претпостављам да оцу Тадеју нико неће смети да пребаци да није православан како се мени пребацује.

[Arsenija]

Retko naporna tema    ... 

U cemu je problem ?  U ovome ?

Пип је једном рекао да има верника који живе јеванђељски и оних других. Пратпостављам да је мислио на оне што живе литургијски.

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

[Гром]

Retko naporna tema    ... 

U cemu je problem ?  U ovome ?

 

 

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

Можемо и другачије поставити питање. Може ли човек који не живи јеванђељски бити добар? и мора ли сваки човек који живи јеванђељски бити добар?

На прво питање је одговор не а на друго да. надам се да је сада јасније о чему причам?

[Arsenija]

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

 

Можемо и другачије поставити питање. Може ли човек који не живи јеванђељски бити добар? и мора ли сваки човек који живи јеванђељски бити добар? На прво питање је одговор не а на друго да. надам се да је сада јасније о чему причам?

 

I da i ne.

Covek koji zivi jevandjeljski jeste dobar.Ali neki koji zive liturgijski,ne zive uvek i jevandjelski....

[Гром]

Појава фракталне математике нам пружа једну нову слику у созерцавању Божанског бића. Да видимо једну просту фракталну једначину, да мало појаснимо ствар. 1+1=2, 1+2=3, 2+3=5, 3+5=8, 5+8=13 .... и тако бесконачно баш као што је и Божанско биће бесконачно.што већи бројеви то ће се појављивати делови решења који су слични, као рецимо 2478 и 36247854. ево овде можемо видети графички приказ једног фрактала.

А овде можемо погледати целу причу о фракталима. Ја сам уживао, нећете протраћити време ако погледате. А верујем да ће помоћи у разумевању Божанског Бића као једног холограмског фрактала у више димензија.

Из претходног прилога  се намеће да је Божанска Математика фрактална математика. У целој васељени можемо видети примере фракталног уређења свемира. Модел атома подсећа на сунчев систем, сунчев систем је у настанку личио на галаксију, онако распршена прашина пре него се материја груписала у сунце и планете.

Погледајмо како  Божанско биће личи на фрактал.  Исус Христос је Син Божији и као такав представља ум Божији. А Св. Ап. Павле каће да смо сви ми уди Христовог тела. У то време није постојала свест о ћелијама али данас је већ јасно да су у питању нервне ћелије. Јер ако смо ми сами умови а део смо Христовог ума је се мисли на духовно тело. Значи Христов ум је подељен на много милијарди малих умова. Е сад, логика каже да ако смо ми створени по слици Божијој а Божији ум је подељен на много малих умова, то следи да је и наш ум подељен на много малих умова. Видимо да је наш нервни систем сачињен од десетак милијарди нервних ћелија. те умове нађег ума ми видимо у материјалном свету као своје нервне ћелије. Можда се и остале ћелије воде под умове нашег ума али нисам сигуран. Па наше ћелије такоће имају ум састављен из много умова сведочи нам и днк-а спирала где је сваки ген као засебан ум.  Дакле Ум нашег господа је подељен на много умова  а то смо ми, а сваки наш ум је подељен на много малих умова, наше ћелије, па су и оне подељене на много умова, гени, и тако у недоглед јер Божанско Биће је бесконачно. Препознајемо у овој слици фрактално уређење Божанског Бића. Ако сте погледали прилоге и схватате како изгледа фрактал сада би требало да из те слике створите слику Божанског Боћа као једног холограмског фрактала.

С обзиром да је материјални свет слика духовног јер из њега извире то не чуди што је фрактално уређен.