Јесен стиже, дуњо моја.....

[Снежана]

ЈЕСЕН

 

Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму

Иде, мили сумаглица, влага хладна,

Земља мокра и црни се кô страст гладна.

Где-где само суве сенке голих грана

Кô костури од живота, мртвих дана.

 

Свуда земља; видик пао. Влажна тама

По звуцима, преко мира, лежи, спава.

И тишина у долини заборава

Мирно труне. Нигде ничег што се буди.

Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи.

 

В.П. Дис

 

[Pancakes]

@@Снежана,

 

U Disovom doživljavaju to je više neka mračna zima nego jesen winter

[Снежана]

@@Снежана,

 

U Disovom doživljavaju to je više neka mračna zima nego jesen winter

Такав је Дис, али ништа овде није промашено, јесен уме да буде магловита, мрачна, меланхолична...

 

[JESSY]

[...] Bilo je ono neobično jesenje vrijeme, kojem se ljudi uvijek dive, ono vrijeme kada nisko sunce grije jače nego u proljeće, kad sve blista u rijetkom, čistom zraku tako da oči zasjenjuje, [...] kad u tim tamnim, toplim noćima padaju s neba zlatne zvijezde, plašeći i veseleći neprestano čovjeka.

Lav Tolstoj, „Rat i mir"

[JESSY]

„Dane kasne jeseni obično svi kude,
Al' je ona meni mila, čitatelju dragi,
Blage je ljepote, a svjetlosti skromne.
K'o dijete za kojeg ne mare njegovi
Privlači me ona. Otvoreno kažem,
Od godišnjih doba ona mi najdraža,
Ima mnogo lijepog; i bez taštine je volim,
U njoj nađoh nešto u ćudljivom snu."

 

Aleksandar Puškin

[Zayron]

Pada lišće., padajmo s njim ...

Padá listí, padejme s ním...

 

 

 

Na kraju videa se vidi kako pada list

na-konci-videa-viditelne-pada-list

 

 

 

Jedna elegična jesenja/podzimna slovačka narodna.

Jan Ambroz Live - Javorom, javorom

[Снежана]

S JESENI

 

S jeseni, kada počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk, kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde - vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom, ne rađa se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljuštura, iznutra beličastplava, a iz nje iskaču vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jegodice nasmejanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci, ipak bi ih ljudi mogli razlikovati: jedan ima  na čelu belegu, kao konj. Majka će, dakle, uvek moći da ga prepozna - po zvezdi na čelu.

Dečak kupi divlje kestenove koji su se sakrili u rupe na travnjaku i stavlja ih pod obraze. Usta su mu puna neke lepljive gorčine. Dečak se smeška. Trebalo bi se popeti na granu, izabrati jedan grozd i čekati. Nedati anđelu sna da te prevari. Trebalo bi bar tri dana i tri noći, bez jela i pića, bez sna i počinka, gledati plod. Kao kada se gleda mala kazaljka na satu. Bodlje su se stvrdle i pri vrhu malo potamnele. Ako ih dirneš nevešto, na prstu će ti napraviti rupicu, pa će da poteče tvoja lepa, crvena krv. Moraćeš onda da sišeš svoj prljavi prst kojim si maloprije pravio grudve od blata i fuškije. A može da nastupi i trovanje krvi. Kada se to dogodi, onda deca umiru. Stave ih u male pozlaćene sanduke i nose ih na groblje, među ruže. Na čelu povorke nose krst, a za sandukom ide dečakova mama i tata i ,naravno, njegova sestra, ako je imao sestru. Majka je sva u crnini, ne vidi joj se lice. Samo tamo gde su oči,crna je svila vlažna od suza.
Jedna beloputna gospođica u crnoj kecelji gimnazijalke sedi u nekoj kristalnoj svetlosti  što dolazi kroz poluspuštene žaluzine. Sunce crta na ljubičastim bocama s kolonjskom vodom zvezdice od zlata.
E ,pa, evo tajne mirisa ljubičica: gospođica koja prodaje sličice leptirova i divljih zvijeri, kao i parfeme, od svih mirisa najviše voli miris ljubičica. I stavlja ga svuda štedro: na dlanove, na bujnu riđu kosu (mada bi riđoj kosi, po svoj prilici, bolje pristajao neki drugi miris)...
Trebalo bi komponovati fugu za orkestar i jorgovan, iznositi na podijum u mračnoj s ali ljubičaste bočice oplemenjenih mirisa.
One koji bi tiho, bez krika, izgubili svest, iznosili bi u drugu salu, gde bi lebdeo djetinasti, lekoviti miris lipe i kamilice.

Danilo Kiš

 

[JESSY]

[Снежана]

Гатка о хујању

 

мој непријатељ ђаво учини

да ме поезија замара.

 

не могу да слушам стихове које казују песници

а да не помислим на ветар који хуји

у голим крошњама дрвећа.

 

заситим се брзо празнине

и залудног хујања.

 

Новица Тадић

 

 

http://cdn.garcya.us/wp-content/uploads/2011/02/garcya.us_SurrealismLeszekBujnowski-19.jpg

[Zayron]

Špatnej Wliw - Podzim, Loš Utjecaj - Jesen

[Биљана]

 

Јесен је лијепа

[Биљана]

[Данче*]

U kraju tom jesen, kao bol, rano stiže.
Znam, puna senke sad je staza preka,
i vetar lišće na putnika sruči.
Znam, mraza prvog srebrni obruči
trepte na granju uzdrhtalih smreka.

Kao mrtav život leži jutrom cesta,
i brodi selica mala kroz nebesa tija.
Gudurom puze magle kao duše zlih zmija,
i crnja od puste crkve ćuti borja česta.

I znam, dok ja stazom ovde letnjom hodim
pod kišom sunca, i puštam se da me
opija miris šume još zelene,
on setan luta bez sunca i mene,
i suhi list tiho pada mu na rame.

[JESSY]

Daklem, Jesen je stigla u moju ulicu. Drveće je zaprepašćeno. Jeste da je leto bilo kilavo i nervozno, ali lišću niko nije najavio deset stepeni niotkuda. Na foto-tapetu prozora u dnevnoj sobi vide se Kamniški Alpi, čiji su vrhovi već izdajnički pokriveni snegom. Ulicom, brzim korakom štrikaju prolaznici, modno zbunjeni temperaturom. Gore jakne, a dole mrazom nakostrešene dlake na nogama. Jutranji komšijski klinci, oni dokolenski, tapkaju u obdanište zadundani u sve što se našlo u letnjoj garderobi. Obučeni kao lukac, stiskaju smrznute plišane mede i krpene zečeve, kojima uši venu od nenajavljene hladnoće. Za njima cupkaju devojke, sa bubrezima i jajnicima na izvol'te, sa jaknicama čiji šnir nema ni pet zuba i koje bi se pravednije mogle zvati kaišem sa kapuljačom.

Vesnik Jeseni u našoj maloj zajednici, prošle noći, bio je Žmu. Za razliku od mene, koja sam se opremila sa dva ćebeta, duksom i čarapicamanikadneznaš, Žmu se sportski, junački ogrnuo letnjim ćebencetom, dizajnerski vrlo osmišljenim, ali nebitnim za održavanje poželjne telesne temperature. U zla doba noći, bez buđenja, instinkt za opstankom lansirao je Žmua, elegantnim šutom, iz kreveta u orman. Usput je Žmu porušio šta se srušiti dalo, ostvarivši blizak kontakt sa zidovima i retkim nameštajem, osvetljen samo zaprepašćenim fluorescentnim pogledom prestravljenih mačaka. Posle kratke borbe sa netraženom posteljinom, Žmu je stilom Braunovog Šredera dovukao za sobom tačkasti, normalno bračni  jorgan. Jesen mora da se kočila od smeha, dok se Žmu, sve u snu, panično zamotavao, dok nije postigao izgled mutirane sarme.

Ono što mi nedostaje u jesenjoj idili, koja očito umarširava u septembar, je topli miris pečenja crvenih paprika. Miris u koji se zamotaju beogradska stepeništa, koji ih zagreje i privremeno protera latentnu memlu starih zgrada. Ovde ga nema, jedini miris Jeseni je miris hladnog, koji se srozava sa planina i nagoveštava skoru zimu. Od njega se lišće još brže gužva i krcka. Samo u selima ledenom disanju planina se odupire omaman miris grožđa. To je vreme kada čvorci, kao seme maka bačeno iz ruke, nasrću na pocrnele zrelošću vinograde. Tada prolupaju »klopotci«, drveni čuvari grožđa od ptičijih alavaca. Klopotci su kombinacija mlina i vetrenjače, sa preprekom za vrteće se letvice, čime se postiže klepetava galama, koja u zasenak baca sve seoske torokuše. Od tog neprestanog, bandrljivog zvuka, koji ni noću ne spava, ja lako pobrljavim. Zato kada vidim grožđe i na pijaci, dođe mi da zapušim uši i izvinim se vlasniku vinograda na grešnim mislima protivpravnog otuđivanja njegove pokretne imovine, zvane grožđe. Kako je gladnim čvorcima i ostalim naslednicima dinosaurusa, samo oni znaju.

Ipak, ako postoji doba kada su ovi krajevi lepi, lepi do nestvarnog kiča, to je Jesen.  Ni ledena jutra, ni hladni dani ne mogu ništa toploj, zlaćanoj boji šuma, od koje i vazduh dobije zrelu, toplu boju. Šume više no ikad počnu da mirišu na praistorijsku vlagu, lisnati tepih podižu glave pečuraka, a žbunje se okiti perlama crvenih i crnih kapljastih plodova. Nad šumama prelivenim bojama od crvene do sunčano žute, preko poludragog okera do braon čokoladnih bombona, lebde snežne kape planina, sa nebeskom plavom pozadinom, koja zri zajedno sa vazduhom, sve dok se jednog dana ne ukoči od velikih mrazeva i postane stakleno plava, kao led. Tada se i jesenje maglice, koje se pramenasto kače po drveću, pretvore u prvo inje, pošećerivši kristalima medene, prezrele boje.

 

                                             

 

http://poezijalepemislipriceiizreke.blogspot.rs/2011/05/jesen.html

[Zayron]

Jesenji song sa lijepim jesenjim pejsažima

https://www.youtube.com/watch?v=nAJsMBHYdbg

PODZIM - AUTUMN - JESEN

http://www.msn.com/pl-pl/wiadomosci/polska/pogoda-na-weekend-przed-nami-pi%C4%99kna-sobota-i-niedziela/ar-AAf2Y7e?li=AA4WWV&ocid=SK2MDHP