Прота Милорад Голијан - поуке, предавања, беседе....

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[feeble]

Ovo je izgleda nesto novo

 

[JESSY]

Ovo je izgleda nesto novo

да.....

У парохијском дому при Храму Св. Јована Владимира одржано је духовно сабрање на којем је беседио прота Милорад Голијан, а тема је била „Васкршње слово Св. Јована Златоустог“. И кроз уводну реч а и кроз одговоре на питања прота Голијан је присутни народ упућивао на Свету Литургију и на Свето причешће, наглашавајући више пута да су ране Христове и Његова крв проливена на Голготи једино место где своје грехе можемо опрати.

 

[feeble]

Sjajna tribina prote Golijana. Usput i govori o nekim pitanjima koja su postavljana na forumu skoro (sta crkva moze da ponudi coveku, sta je Hristos doneo, malo o raskolu, itd.)

 

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

"Од старих интелектуалаца у Матици српској у Новом Саду,док сам још био у Карловачкој Богословији,научио сам да је основниелемент културног човека да буде професионалан.Један човек не може(поготово у данашње време развијености у свим правцима друштвеног и техничког кретања) све знати.Себе сам као свештеника одредио да спознам суштину и карактер људске душе.Бавећи се људском душом нашао сам се у једном огромном лавиринту.Нашао сам да је та област далеко шира него што сам мислио.До краја живота највероватније нећу стићи да спознам обим и све проблеме и карактер људске личности.Из тих разлога не бавим се било чим што није везано за људску душу.Ниједном организацијом,ни односима у организацији па ни у црквеној организацији.Црква је за мене оно што сам давно научио.Постоји дефиниција Цркве а то је: Црква је Тело Христово.Цркву тако доживљавам.Доживљавам је литургијски и сва су ми настојања да научим човека врлини смирености,да би кроз то дошао до вере и до снаге љубави и да би га у смирености привео Христу.Трудим се с друге стране да литургијски Христа, односно благодат Његову доведем до човека.Да дође до сусрета између људске личности и Богочовека Исуса Христа.То ми је посао,то ми је задатак и ван тог посла и тог задатка као свештеник (поготову научен као што рекох од старих људи) немам шта да тражим.Било би ван културе и ван смисла да било шта друго истражујем и испитујем јер не би био професионалан,не би био прави свештеник него би био сваштара а то у овим годинама које имам не желим да будем.Значи и даље ћу наставити у беседама,књигама и на трибинама да се бавим Богочовеком,да се бавим Богом а никако организацијама.Тако да о овом односу у Цркви немам никаква размишљања.Једини(здрав однос) што мене лично теши. Кад размишљам о Цркви,кад размишљам о епископату,радије ћу мислити о св.Василију Острошком о Св. владици Николају Жичком.Кад размишљам о монаштву,радије ћу мислити о оцу Јустину Поповићу(=Св.Јустин Ћелијски) и другим.Кад размишљам о свештеницима,мислићу о неком часном свештенику.Кад размишљам о народу,мислим на онај народ који изистински тражи Бога.То је мој поглед на Цркву а оно све што је ван тога то није у сфери интересовања.Већ кад говорим о томе морам рећи,кад сам присиљен да слушам о размирицама у СПЦ,кад слушам о проблемима епископа СПЦ и свештенства,интуитивно (пошто имам осећај интуиције)осећам се као да сам појео жовог гуштера или жабу,нешто ми је у стомаку,некакав грч,нека нелагодност.ИЗ ТИХ РАЗГОВОРА УВЕК БЕЖИМ У ДУБЉЕ СЛОЈЕВЕ ГДЕ СЕ МОЖЕ НАЋИ БОГОЧОВЕК(=ХРИСТОС),ЛИТУРГИЈА,ПОКАЈАЊЕ,СМИРЕНОСТ,СВЕТИ ЖИВОТ.Кад уђем у тај свет много ми је лепше,много ми је лакше.Свакако као човек,слаб човек,да ћу бирати свет у коме ће ми бити далеко лепше него онај свет у коме ће ми бити ружно."

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]