Jump to content

Сме ли Црква бити српска?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ово је неки шалџија који убија време. Не постоји Југославија, а кад је и постојала није било ЈуПЦ.

И кога би требало привести у ту цркву ? Хрвате , Словенце ?

Не постоји никаква црногорска или хрватска православна црква канонски признате у Православљу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 11:43, Ненад. рече

Ни у једној , православној , земљи , православна црква се не назива другим именом , већ православна . Ни руска ни грчка и тд. се не називају другачије , већ православна црква па не видим разлога што би то код нас било другачије.

 

Као што видиш, то није тачно.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На простору Балкана, нарочито бивше Југославије све традиционалне Цркве и верске заједнице су генератори националних осећања  без обзира на учење и назив:

Католичка црква је као што знамо бастион хрватског национализма, без обзира на сав универзализам Католичке цркве. 

Исламска заједница без обзира на универзализам исламске поруке, такође има огромну улогу у јачању бошњачког национализма.

Чак и мање протестантске цркве су веома национално опредељене

Реформатска хришћанска црква је изразито мађарска, без обзира што нема национални предзнак у имену.

Евенгелици лутерани у Србији нпр имају две цркве подељене по националном кључу: Словачка евангеличка црква а.в је као што и назив каже словачка, док је Евангеличка хришћанска црква а.в - мађарска и немачка.

Гркокатоличка црква у Србији је углавном русинско - украјинска.

Није СПЦ у том погледу никакав изузетак.

Тако је овде на Балкану. До тога се дошло стицајем многобројних историјских околности. И то се не може тек тако променити јер није тек тако ни до тога дошло.

Национализма нема једино код мањих протестантских заједница попут баптиста, адвентиста и сл. Пре свега због тога што на овим просторима постоје нешто више од 100 година што је ипак мало да почну да утичу на национални идентитет. Али из због малобројности. Али зато нпр. у Америци где их је више имају националних обриса.

 

Национална припадност је нешто нормално, не постоји човек који је анационалан. Човек може припадати једној или више нација, али анационалност не постоји. Морамо говорити неким језиком, потицати са одређене територије...итд.

Битно је само да то не постане разлог за рат и сукоб.

Ни потискивање националних осећања није добро јер онда експлодирају у неком извитопереном облику. То смо бар имали прилике да видимо код нас. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има само један мали проблем: Патријарх не може да столује у Пећи. А било би глупо да се зове Пећка Патријаршија, а да седиште буде у Београду, јел тако?

 

Пећка патријаршија као назив помесне Цркве је једна историјска тековина која је у времену у ком је трајала имала свој смисао, док га сада нема. Садашњи назив такође има свог смисла. Да ли ће се мењати, остаје будућности да нам одговори. За сад мислим да нема разлога да га мењамо.

 

А то да нису сви православни у Србији Срби - ни у Русији не живе сви у Москви, нити има нешто много православних у Цариграду, не видим да њима нешто смета.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 13:25, о.Небојша рече

Ово је неки шалџија који убија време. Не постоји Југославија, а кад је и постојала није било ЈуПЦ.

И кога би требало привести у ту цркву ? Хрвате , Словенце ?

Не постоји никаква црногорска или хрватска православна црква канонски признате у Православљу.

Можда је мислио на период када су комунисти хтели да избришу ''српска'' па су из спрдње ту нову цркву звали (Боже ме прости) ''Југопрц''  :krstix:

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 15:54, Дејан Бићанић рече

Pravilan naziv bi bio Pravoslavna Crkva u Srbiji ali tu sad ima gomila razloga zašto da i zašto ne.

Mentalitet naroda, političke okolnosti itd...

 

А ти видиш сметње што је назив „Српска“? Тамо где је Црква под јурисдикцијом Срба – назива се „Српска“, а теби нико у њој не брани да се молиш Богу на кинески! Или ме молим те подучи да патријарх није Српски.

 

Пуна титула:  „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“.

 

Има ту још и Изборни Сабор Српске Православне Цркве.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 15:54, Дејан Бићанић рече
Pravilan naziv bi bio Pravoslavna Crkva u Srbiji

 

U Srbiji = Srpska.

 

Srpska Pravoslavna Crkva.

 

Neko iz Ruske Pravoslavne Crkve je došao u Srpsku Pravoslavnu Crkvu da se moli istom Bogu i na Ruskom jeziku.

 

Naziv je adekvatan. 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:15, Volim_Sina_Bozjeg рече

U Srbiji = Srpska.

 

Srpska Pravoslavna Crkva.

 

Neko iz Ruske Pravoslavne Crkve je došao u Srpsku Pravoslavnu Crkvu da se moli istom Bogu i na Ruskom jeziku.

 

Naziv je adekvatan. 

Mi kad udjemo u Liturgiju molimo se zajedno, kako u Moskvi tako i u BG.

Pravoslavna Crkva je podeljena po patrijaršijama, Jerusalimska, Antiohiska, PEćka, MOskovska, nacionalni nazivi su novijeg vremena i više su u fazonu, mi smo Srbi zato smo pravoslavni .

Svakako da država i nacija mogu biti iskorišteni u povećavanju osećaja zajedništva ali nikako ne smeju biti zloupotrebljeni da se suština Crkve baci na marginu i da se razvije etnofiletizam.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:21, Дејан Бићанић рече

Mi kad udjemo u Liturgiju molimo se zajedno, kako u Moskvi tako i u BG.

Pravoslavna Crkva je podeljena po patrijaršijama, Jerusalimska, Antiohiska, PEćka, MOskovska, nacionalni nazivi su novijeg vremena i više su u fazonu, mi smo Srbi zato smo pravoslavni .

Svakako da država i nacija mogu biti iskorišteni u povećavanju osećaja zajedništva ali nikako ne smeju biti zloupotrebljeni da se suština Crkve baci na marginu i da se razvije etnofiletizam.

 

Зашто игноришеш моје питање? Молимо се и овде сви заједно у Руској, Грчкој, Српској...  као у Београду и Новом Саду, не?

 

Али у избору патријарха српског не учествује држава или неко други изван цркве, не? Постоји Устав Српске православне цркве, према томе,  ништа менталитет, политика, трте-мрте, не? Постоји закон о Српској православној цркви, патријарх се бира између српских активних епархијских архијереја, а не између шпанских и руских, не?!

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:21, Дејан Бићанић рече

Mi kad udjemo u Liturgiju molimo se zajedno, kako u Moskvi tako i u BG.

Pravoslavna Crkva je podeljena po patrijaršijama, Jerusalimska, Antiohiska, PEćka, MOskovska, nacionalni nazivi su novijeg vremena i više su u fazonu, mi smo Srbi zato smo pravoslavni .

Svakako da država i nacija mogu biti iskorišteni u povećavanju osećaja zajedništva ali nikako ne smeju biti zloupotrebljeni da se suština Crkve baci na marginu i da se razvije etnofiletizam.

ej ma ja tebe razumem savršeno.

 

Jednostavno hoću da ti ukažem da Pravoslavna Crkva u Srbiji je potpuno isto što je i Srpska Pravoslavna Crkva,  ako postoji autokefalna Crkva u Srbiji naravno da je to onda i Srpska Pravoslavna Crkva. Nema u zdravom gledanju etnofiletizma.

 

No možda sam ja na svetu vidim tako, da se odmah ogradim, da ne bude soljenja pameti sa moje strane...

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:28, Volim_Sina_Bozjeg рече

ej ma ja tebe razumem savršeno.

 

Разумем га и ја савршено. Патријарх Иринеј поглавар Православне  цркве - Поглавар свих помјесних - аутокефалних и аутономних. Ето толико да се зна. :)

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:27, Тања1 рече
Зашто игноришеш моје питање?

Zato što žensku pažnju dobiješ uvek kad ih ignorišeš :D

Šalim se, nisam video da si citirala.

 

  On 20. 9. 2014. at 16:27, Тања1 рече
Молимо се и овде сви заједно у Руској, Грчкој, Српској... као у Београду и Новом Саду, не? Али у избору патријарха српског не учествује држава или неко други изван цркве, не? Постоји Устав Српске православне цркве, према томе, ништа менталитет, политика, трте-мрте, не? Постоји закон о Српској православној цркви, патријарх се бира између српских активних епархијских архијереја, а не између шпанских и руских, не?!

 

U izboru patrijarha i episkopa su učestvovali Turci, Kralj, komunisti i sl ali to nije važno, ovde pričamo iz ugla teologije.

Meni ne smeta naziv SPC , daleko od toga ali Crkva ima svoju teologiju i istoriju , podela po nacionalnom ključu tu nije baš čvrsto utemeljena.

Što se tiče same teologije u istoriji, više su politika i interesi tu igrali ulogu nego sama duhovnost.

To je tako pa je tako al aj ti to objasni Srbima koji se u 90% izjašnjavaju kao pravoslavni a poseta Liturgiji je ni 1%.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:37, Дејан Бићанић рече

Zato što žensku pažnju dobiješ uvek kad ih ignorišeš :D

Šalim se, nisam video da si citirala.

 

 

 

 

U izboru patrijarha i episkopa su učestvovali Turci, Kralj, komunisti i sl ali to nije važno, ovde pričamo iz ugla teologije.

 

Први Устав СПЦ је из 1931, две године раније усвојен Закон 1929, након завршетка рата измењен и допуњен (1947), ревизија 2012...Да се вратимо у Средњи век, стварно Дејане?!  Из угла теологије јасно је Бог сматра једнаким све људе ал сви немају Пећку Патријаршију :D

 

Ок. Добијеш више пажње од мене. :D

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 20. 9. 2014. at 16:47, Тања1 рече

Први Устав СПЦ је из 1931, две године раније усвојен Закон 1929, након завршетка рата измењен и допуњен (1947), ревизија 2012...Да се вратимо у Средњи век, стварно Дејане?!  Из угла теологије јасно је Бог сматра једнаким све људе ал сви немају Пећку Патријаршију :D

 

Ок. Добијеш више пажње од мене. :D

Spoljašjnim očima rečeno moglo bi se reći da se vraćamo u srednji vek ali duhovnim....

Ako sad postoji obnova Liturgiskog života i vraćanje našim korenima i izvornoj praksi, da i je to vraćanje u srednji vek, prošlost itd?

Ako je naveća brzina na našim prugama zabeležena hiljadu osamsto i neke od 147 km na sat , parna lokomotiva je u pitanju, , da li je vraćanje u prošlost ako u 21 veku opet voz bude mogao tako brzo da ide?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...