treba li Crkva tolerisati razne narodne obicaje iz paganskog perioda??

[Zayron]

Дакле, на свештенику је право отпуштања грехова! Свештеник се моли за покајаног верника Господу. Христос је Цркви дао благодат праштања, свештеник је сведок, и заступник пред Богом, сведочи искреност покајања и разрешење грехова.

 

Odlično Tanja, samo na to sam i čekao, namjerno to nisam htio napisati ja da pokažem Cicu kako se ništa oko toga ne dogovaramo.

 

A sad malo verbalne gimnastike iz lingvistike, samo da si tamo napisao, "u ime Boga" to bi bilo već nešto drugo. Sveštenik ni katolički a ni pravoslavni apsolutno NIKAD NIŠTA ne radi "umjesto Boga" niti je to moguće već sve što čini radi "u ime Boga" jer nam je to obećao sam Hristos na više načina i mjesta u Jevandjelju.

 

'Zaista, zaista, kažem vam, tko vjeruje u me, i on će činiti djela koja ja činim. Činit će i veća od ovih jer ja idem k Ocu. I što god zaištete u moje ime, učinit ću, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću. itd."

Znači i kad oprašta grijehe ne radi to nijedan sveštenik "umjesto Boga" već " u Božije ime" jer je sveštenicima ostavljena ta moć otpuštati grijehe ispred Crkve a u Božije ime onima koji ih ispovijedaju i kaju se za njih. bog ih grijeha oslobadja na sveštenikovu molitvu: Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću.

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=stvarn&lang2=&book=43&chap=14

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=43&chap=14

[Cico]

Zayrone ,to je jedna nasa drugarica (ako se ne varam) napisala kako svestenici imaju pravo otpustati nas greha. Ja sam bas rekao da to nije moguce. A tacno,nisam nikad u pravoslavnoj crkvi video da svestenik “oprasta“ grehe,ali sam primetio u nekim slucajevima da u katolickoj crkvi,svestenik ima pravo da “oprasta“ grehe.

[Тања1]

Odlično Tanja, samo na to sam i čekao, namjerno to nisam htio napisati ja da pokažem Cicu kako se ništa oko toga ne dogovaramo.

 

A sad malo verbalne gimnastike iz lingvistike, samo da si tamo napisao, "u ime Boga" to bi bilo već nešto drugo. Sveštenik ni katolički a ni pravoslavni apsolutno NIKAD NIŠTA ne radi "umjesto Boga" niti je to moguće već sve što čini radi "u ime Boga" jer nam je to obećao sam Hristos na više načina i mjesta u Jevandjelju.

 

'Zaista, zaista, kažem vam, tko vjeruje u me, i on će činiti djela koja ja činim. Činit će i veća od ovih jer ja idem k Ocu. I što god zaištete u moje ime, učinit ću, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću. itd."

Znači i kad oprašta grijehe ne radi to nijedan sveštenik "umjesto Boga" već " u Božije ime" jer je sveštenicima ostavljena ta moć otpuštati grijehe ispred Crkve a u Božije ime onima koji ih ispovijedaju i kaju se za njih. bog ih grijeha oslobadja na sveštenikovu molitvu: Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću.

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=stvarn&lang2=&book=43&chap=14

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=43&chap=14

 

Да, имам те пропусте, журим, нисам као ти мегамастер 

Није довољно оно "Христос је Цркви дао благодат праштања"?  У Његово име? Мислим да јесте.

Не смета твоја исправка. Примићу к знању.

[Guest]

Zayrone ,to je jedna nasa drugarica (ako se ne varam) napisala kako svestenici imaju pravo otpustati nas greha. Ja sam bas rekao da to nije moguce. A tacno,nisam nikad u pravoslavnoj crkvi video da svestenik “oprasta“ grehe,ali sam primetio u nekim slucajevima da u katolickoj crkvi,svestenik ima pravo da “oprasta“ grehe.

 

 

Једини који отпушта грехове је Христос. То је јасно. Но, то не искљчучује свештеника који је, како се и каже у молитви "само сведок" који сведочи да је то што си рекао истина.

 

У супротном одлазимо у беспоповштину, у ншето што никакве везе нема са правм вером. Свештенство је сам Христос установио. То не треба да појашњавамо?

[Cico]

Odlično Tanja, samo na to sam i čekao, namjerno to nisam htio napisati ja da pokažem Cicu kako se ništa oko toga ne dogovaramo.

A sad malo verbalne gimnastike iz lingvistike, samo da si tamo napisao, "u ime Boga" to bi bilo već nešto drugo. Sveštenik ni katolički a ni pravoslavni apsolutno NIKAD NIŠTA ne radi "umjesto Boga" niti je to moguće već sve što čini radi "u ime Boga" jer nam je to obećao sam Hristos na više načina i mjesta u Jevandjelju.

'Zaista, zaista, kažem vam, tko vjeruje u me, i on će činiti djela koja ja činim. Činit će i veća od ovih jer ja idem k Ocu. I što god zaištete u moje ime, učinit ću, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću. itd."

Znači i kad oprašta grijehe ne radi to nijedan sveštenik "umjesto Boga" već " u Božije ime" jer je sveštenicima ostavljena ta moć otpuštati grijehe ispred Crkve a u Božije ime onima koji ih ispovijedaju i kaju se za njih. bog ih grijeha oslobadja na sveštenikovu molitvu: Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću.

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=stvarn&lang2=&book=43&chap=14

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=43&chap=14

Priznajem,u vezi ovoga sam pogresio. Kad sam rekao “ne mogu otpustati grehe svestenici“ ,mislio sam da ne mogu u svoje ime.

[Cico]

Св. Јован Крститељ крштавао је у реци Јордан и притом су људи исповедали грехе своје. Крштење је тамо где има покајања, тј. преумљења. Кратко речено, крштење садржи целокупни „Домострој Богочовека“. Свештеник не крштава да би дао опроштај грехова, него уводи у бесмртни живот. Неопходно је, и крајњи је час да озбиљно схватиш да се ослобађамо личних грехова после свете Тајне крштења . Иначе какво је то крштење? Дакле, на свештенику је право отпуштања грехова! Свештеник се моли за покајаног верника Господу. Христос је Цркви дао благодат праштања, свештеник је сведок, и заступник пред Богом, сведочи искреност покајања и разрешење грехова.

Тако и свеци (крсне славе) сведоче молитве...молимо се светим хришћанским именима и преко њих се молимо Богу за свако добро и напредак. Затим се молимо Богу да нас чува од болести, несрећа...

Зар те није нимало стид да нон-стоп разговараш са Христом?

A zasto se ne bismo direktno samom Bogu molili? Mislim na to,zasto se preko svetaca moliti,ako mozemo samom Bogu uputiti iskrenu molbu?

[Guest]

A zasto se ne bismo direktno samom Bogu molili?

 

 

Ко ти брани? 

 

НО, одакле ти то да Црква не игра никакву улогу (то закључујем из твојих ставова)?

 

Ако читаш Светп Писмо онда ћеш закљчити да се Христос објаљивао заједници као Бог.

[Zayron]

Zayrone ,to je jedna nasa drugarica (ako se ne varam) napisala kako svestenici imaju pravo otpustati nas greha. Ja sam bas rekao da to nije moguce. A tacno,nisam nikad u pravoslavnoj crkvi video da svestenik “oprasta“ grehe,ali sam primetio u nekim slucajevima da u katolickoj crkvi,svestenik ima pravo da “oprasta“ grehe.

 

Sad stvarno pišeš totalne besmislice, svešteničke ovlasti i u jednoj i u drugoj Crkvi se temelje na istim kanonima doraskolnim i dogmatima i bez obzira na to što su danas od 1054.g. u medjusobnom raskolu i to će ti potvrdit svaki teolog i katolički i pravoslavni, apsolutno nikakve razlike u definiciji Svete Tajne Ispovijesti nema izmedju one pravoslavne i katoličke. Ne izmišljaj. Gdje si mogao pročitati da katolički sveštenik "oprašta" grijehe umjesto Boga i gdje si pročitao da pravoslavni sveštenik  za razliku od katoličkog s druge strane nema pravomoć "otpuštati, razrješavati" penitenta, pokajnika od grijeha jer to imaju oba.

 

Deus, Pater misericordiárum, qui per mortem et resurrectiónem Fílii sui mundum sibi reconciliávit et Spíritum Sanctum effúdit in remissiónem peccatórum, per ministérium Ecclésiæ indulgéntiam tibi tríbuat et pacem. Et ego te absolvo a peccatis tuis in nomine Patris, et Filii,+ et Spiritus Sancti.

    God, the Father of mercies, through the death and resurrection of his Son has reconciled the world to himself and sent the Holy Spirit among us for the forgiveness of sins; through the ministry of the Church may God give you pardon and peace, and I absolve you from your sins in the name of the Father, and of the Son, + and of the Holy Spirit.

 

Bog, milosrdni Otac, pomirio je sa sobom svijet smrću i uskrsnućem svoga Sina i izlio je Duha Svetoga za oproštenje grijeha.

Neka ti po služenju Crkve on udijeli oproštenje i mir. (to je ta molitva: Ako me što zaištete u moje ime, učinit ću.)

I JA TE ODRIJEŠUJEM OD GRIJEHA TVOJIH U IME OCA I SINA I DUHA SVETOGA. (A to je ta kanonska sveštenička pravomoć)

 

Ovo je ta ispovjedna formula, obrati pažnju na to što tamo piše ko kome oprašta grijehe a od čega sveštenik razrješava penitenta.

http://en.wikipedia.org/wiki/Absolution

 

NARAV OVOGA SAKRAMENTA

Pristupajući sakramentu pomirenja tražimo od Boga oproštenje za svoje grijehe, kojima smo zanemarili svoje dostojanstvo sinova i kćeri Božjih, te tako povrijedili ljubav prema Bogu, i za one kojima smo nanijeli rane i boli braći ljudima. Stoga priznajemo svoje grijehe i žalimo što smo ih učinili u nadi da će nam Bog svojim praštanjem vratiti mir i ojačati našu savjest da izmjenimo svoje ponašanje i tako mu obnovimo i potvrdimo svoju vjernost.

Bog jedini oprašta grijehe. Budući da je Sin Božji, Isus kaže za sebe: “Sin Čovječji ima vlast na zemlji otpuštati grijehe” i on tu vlast daje i ljudima da je vrše u njegovo ime:

 

A NA OVOM SE CITATU TEMELJI I PRAVOSLAVNI I KATOLIČKI NAUK O  SAKRAMENTU

SV. ISPOVIJEDI ILI O SVETOJ TAJNI ISPOVIJESTI A ON JE U TOM ISTI KOD OBOJIH

 

Isus im ponovno reče: “Mir vama!

Kao što mene posla Otac, i ja šaljem vas.”

To rekavši, dahne u njih i kaže im:

“Primite Duha Svetoga.

Kojima otpustite grijehe, otpuštaju im se;

kojima zadržite, zadržani su im.”

(Iv 20, 21-23)

 

http://www.samostan-poljud.com/sakramenat-ispovijedi

[Тања1]

A zasto se ne bismo direktno samom Bogu molili? Mislim na to,zasto se preko svetaca moliti,ako mozemo samom Bogu uputiti iskrenu molbu?

 

Ето, не треба ни свећа, босиљак, тамјан, кандило испред иконе свеца. Тад нема ни свеца, ни свештеника да освешта воду за славски колач...нема заједничког освећења жита и благосиљање хлеба и вина, нема списка живих и преминулих ради помена, нема честице на проскомидији – живих за здравље и преминулима за покој душе...нема заједнице...Сам са својим богом! Иди, бегај!

[Golub]

A zasto se ne bismo direktno samom Bogu molili? Mislim na to,zasto se preko svetaca moliti,ako mozemo samom Bogu uputiti iskrenu molbu?

 

За већину (данашњих) комуникација потребујемо провајдера... и за интернет, и за телефон, и за писма...

Ономад је голуб писмоноша био непревазиђен и најпоузданији начин комуникације.

[ИгорМ]

Ali svestenik NE MOZE da nam bude nikakav “posrednik“ izmedju Boga i ljudi.

 

Zato ne smatram pogresnim da neke smatramo svetim ljudima,jer svetih ljudi je bilo,i bice ih,dok je god Boga među ljudima,tj. dok Ga god budu u srce prihvatali.

 

Ali smatram pogresnim da slavimo svetce,jer zaista,to nas MOZE (NE KAZEM da mora,ali MOZE) da nas nesvesno odvuce iz pravog monoteizma u neku vrstu politeizma.

 

Ово ме подсећа на разне критике неких конфесија, људских организација и слично. Неопходно је правилно разумети и разликовати идолопоклонство, идоле, иконе и свете, слављење славе...

Глава Цркве је Христос, који је са нама до свршетка века. (Мат 28.20)

Присетимо се речи господа да нас позива да будемо свети јер је и он свет. Дакле, изражавањем поштовања према личности и делу, примеру који нам је оставио својим животом у Христу, светитеља необожава верник, нити се моли и клања икони (може се молити пред иконом).

Ако је Христ изградио цркву,која је руковођена и надахнута Духом Светим, Христ као глава те цркве, а ми као тело („А ви сте тело Христово и удови појединачно“ - Ап. Павле I Кор. 12.27), уједињени истом вером и надом, везани истим законима Божијим о љубави, освећени истим светим тајнама... тело цркве су такође и умрли(са вером у Христа, укључујући и старозаветне праведнике које је Господ спасао силаском у ад) одвојени од својих тела али не и од Цркве, што није случај ни у једној световној заједници. Због тога постоје два крила Цркве, видљиво и невидљиво. То се зове заједница светих и то је веза између видљиве и невидљиве Цркве. Можемо рећи да се заједница светих састоји у молитвама и делима милосрђа живих чланова за умрле с једне стране, и у молитвама и заузимању умрлих за живе с друге стране.

Указујући поштовање Светима, славећи славу,ми славимо Бога, чијом је благодаћу свети и постао свет, живећи хришћанским животом. Свети Јован Претеча и Крститељ био је такве моралне чистоте, да се заиста пре могао назвати и ангелом. Он је имао ту срећу да је руком могао показати свету Онога кога је пророковао.

Апостол Петар нас подстиче да се сви ми хришћани трудимо да постанемо светитељи, по речима Божијим "Будите свети јер сам Ја свет, Господ Бог ваш". А светост и спасење задобијамо у Цркви Христовј, јер је Црква стуб и тврђава истине. У тој светој и живој заједници живећи хришћанским животом, позвани смо на обожење по Божијој благодати причешћујући се нествореним и вечним енергијама живога Бога.

А обожења нема без чистог срца. Дакле пут покајања, очишћења, просветљења до обожења је трновит и аскетски могло би се рећи. А Црква је богата тим искуством, личним опитима обожења светих кроз које се пројавио Бог и који су постали достојни славе Божије, достојни праведници и угодници божији чија је молитва посебна пред Господом по речима апостола.

Јерархију свештенства је устројио сам Господ, дајући апостолима власт да говоре и раде у Његово име. (Јн 15.27), (Мат 10,40)...

"Што год свежете на земљи , биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу" (Мат 18,18)

"Којима опростите грехе, опростиће им се, и којима задржите, задржаће им се" (Јн 20,23)

Дакле, законита јерархија, непрекинут ланац преношења благодати и власти у Цркви од апостола на епископе и од епископа на свештенике и ђаконе рукоположењем.

Мислим да о улози свештеника нема потребе за неком дебатом. Треба схватити литургијски живот и икону Христа у епископу и наше присуство у светој евхаристији да би пале све недоумица око тога.

 

 

 

Inace,iz islama bih “uveo“ (da se ja licno pitam) samo one stvari koje bi s puno razloga bile zaista podudarne sa hriscanstvom.

 

Између осталог, поимајући на такав начин 'увођењем', избацивањем, ово ми се свиђа ово не (нисмо ми основ гледишта него истина), долази се до разноразних организација, секти и слично.

Подугачка је тема али има много одговора: Ислам

 

 

Волим и поштујем оне који траже Бога, љубав и истину јер у чистој и искреној души увек запламти пламен Христове љубави који је одведе на прави пут. Само је потребно тражити прави пут.

[Zayron]

Да, имам те пропусте, журим, нисам као ти мегамастер 

Није довољно оно "Христос је Цркви дао благодат праштања"?  У Његово име? Мислим да јесте.

Не смета твоја исправка. Примићу к знању.

 

Ma ne ispravljam te ja, nemam zašto bih, kažem da sam čekao da neko drugi to napiše a tačno si to napisala, da ne moram ja baš sve i da Cico vidi da se oko toga sad ne dogovaramo samo kako bi njemu "napakostili", ahahahaha, već da je to zaista tako, nisi me razumjela.

[Тања1]

Јерархију свештенства је устројио сам Господ, дајући апостолима власт да говоре и раде у Његово име. (Јн 15.27), (Мат 10,40)...

 

facenew22222222 То је све што је требао знати.

[Zayron]

facenew22222222 То је све што је требао знати.

 

No, neki to neće da znaju i imaju za to svoja neka tumačenja, na primjer ovakvi,

aktivni su i u Hrvatskoj, BiH i u Vojvodini što se tiče Balkana  a i u svuda po Evropi,

od njih najvjerovatnije i ide ta "moda" hrišćanske bespopovštine i non-konfesionalizma:

http://en.wikipedia.org/wiki/Nondenominational_Christianity

[Zayron]

Priznajem,u vezi ovoga sam pogresio. Kad sam rekao “ne mogu otpustati grehe svestenici“ ,mislio sam da ne mogu u svoje ime.

 

I sad kad bi ti htio da ti Bog taj "grijeh" i tu pogrešku što si tako krivo mislio otpusti i oprosti kako ćeš to onda to uradit a da saznaš da ti je i da li ti je uopšte oprošteno? Ja ti na primjer oprostit mogu ali samo u onom dijelu greške koja se tiče mene, medjutim svako naše grješno činjenje se tiče istovremeno i Boga tj. njegovih Zakona. Nisi ti grješan samo time što si zgriješio prema meni a meni to nije problem oprostiti već što si pogriješio prema Bogu i prekršio Božiji Zakon a sveštenici su čuvari (posrednici) tih Zakona u Božije Ime. Navodim ti sad to sve kao primjer, naravno, ne uzimaj to sad bukvalno. Inače bi prema tom tvom pravilu "sam svoj majstor - ja sam s Bogom to rješavam" bilo ovako: kadija si sudi, kadija si oprašta, kakva absurdita? Sam pogriješio, sam se pokajao, sam sebi oprostio, vidiš da je to besmislica. To bih onda mogao pola planete uništit atomovkama i sam sebi sve to lijepo izopraštat jer je to dovoljno sam se pokajat i samo pokajat. Razumiješ li sad?