SFRJ "izvozila" bebe!

[Данче*]

Roditelji tvrde da je naša zemlja decenijama bila „Eldorado za usvajanje“. Posle legalnog procesa, kako kažu, prešlo se na otimanje iz bolnice

 

 

 

 

SUMNjIČAVI roditelji, čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji, tvrde da su njihovi mališani s iseljeničkim pasošima odvedeni u Švedsku, Dansku, Norvešku, Francusku, Ameriku...

 

Oni se, u toj tvrdnji, oslanjaju na nespornu činjenicu da su pre toga mnoga deca iz bivše Jugoslavije legalno usvojena u inostranstvu, u nekim slučajevima, kako se pokazuje - uz korupciju. Kada se taj mehanizam uhodao, tvrde, prešlo se na obmanjivanje roditelja da su im deca umrla u porodilištima, da bi onda mimo njihovog znanja bila prodata strancima!

- Bebe iz Srbije su se „usladile“ strancima, i mi smo ubeđeni da je posle velikog broja usvajanja dece sedamdesetih godina prošlog veka i posle toga nastavljen „izvoz beba“ - tvrdi Goran Filipović, roditelj iz Beograda. - Posle oduzimanja dece od majki i volšebnih usvajanja, naše bebe su potom počele da nestaju iz porodilišta. A poznato je, na primer, da u jednom gradu u Danskoj živi veliki broj uspešnih poslovnih ljudi usvojenih iz naše zemlje.

Novi roditelji očito nisu žalili novac da dobiju dete baš iz Srbije, jer smo bili poznati kao zdrava, vitalna nacija, još „neiskvarena“ visokim standardom. Ukazuju i da su, zbog manje ponude nego potražnje i dobrog „kvaliteta“, naša deca u inostranstvu bila veoma skupa.

 

KOMERCIJALIZACIJA NAŠU delagaciju na sajmu Svetskog kongresa o usvajanju u Milanu, davnih godina kolege iz drugih zemalja su upozorile da u usvjanju dece iz Jugoslavije postoji komercijalizacija. Tada im je ukazano da se u pojednim državama, kako bi se procedura pojednostavilila, „fabrikovala“ nahočad, čije majke su ostajale nepoznate i koje je bilo najjednostavnije usvojiti. Sve se odvijalo preko posrednika koji je isplaćivao novac, a u prethodnom dogovoru sa majkama. Zato su one krile prave podatke i davale lažna imena prilikom porođaja.

 

Da je Srbija minulih decenija bila „eldorado za usvajanje dece“, dok su od ovog „biznisa“ mnogi zarađivali, potvrdio je Anders Olsen, koji već 42 godine živi u Kopehagenu. Rodio se 1972. u Slankamenu kao Srđan Milinković. Kada mu je danska majka kazala da su ga kao tromesečnu bebu kupili za 20.000 maraka od Centra za socijalni rad u Srbiji, izbezubljeni čovek je doputovao u Slankamen. Upoznao je prave roditelje, Dušana Milinkovića (88) i Sofiju Bošnjak (63), koja mu je rekla da je po dolasku iz porodilišta, nasilno odveden iz kuće.

- Sumnjam da je u to vreme bilo dosta prodaje dece, kao što je slučaj sa mojim bratom - kaže, za „Novosti“, Aleksandra Milinković (44), sestra Andersa Olsena (Srđana).

A tih davnih godina, novine u Danskoj, u kojoj je za nekoliko godina bilo usvojeno 35 mališana, pokušale su našim ekonomskim teškoćama da objasne zašto mi jedini u Evropi, dozvoljavamo „izvoz dece“.

- Upozoren sam da se, zbog pravnog formalizma i birokratizma u postupku međunarodnih usvojenja, čak i dece koja su rođena i nalaze se u Jugoslaviji, putem posrednika razvio takav biznis koji je na skandalozno zao glas izneo naše „metode“ kod usvajanja - napisao je početkom sedamesetih godina dr Iv Nedeljković, naučni saradnik Instituta za socijalnu politiku SR Srbije, u izveštaju sa svetskog kongresa o usvajanju, održanom u Milanu.

I tada je bila javna tajna da su poneki danski advokati uzimali dobre svote novca da bi sproveli usvojenje jugoslovenskog deteta. Gde je taj novac završavao, bilo je teško dokazivo, ali se pretpostavljalo da su naše bebe kupovane.

 

SAVA I RUŽICA PRVI POSUMNjALI ONI su prvi u Srbiji postali sumnjičavi roditelji i to sa bolnim razlogom. Sava i Ružica Babić iz Inđije, krznarski radnici u penziji, tragali su za svojim sinom Nikolom još od daleke 1959. godine, kada je nestao u beogradskoj bolnici za nedonoščad. Nesrećna majka je stalno imala osećaj da se dogodilo nešto čudno sa dečakom, koji je sa njom proveo samo desetak sati u porodilištu u Inđiji. Godine 1996. Ružicu i Savu poremetio je anonimni telefonski poziv i otkriće da je njihovo treće dete, za koje su mislili da je mrtvo već 37 godina, zapravo - živo!

- U to vreme, u zakonu o usvojenju nije bilo nikave stavke o stranim državljanima - priseća se Danica Petrović, penzionisana socijalna radnica iz Niša.

Strani državljani su 1967. godine usvojili na teritoriji SR Srbije desetoro naše dece. Iduće godine već je zabeleženo 13 takvih slučajeva, a 1969. - 24. Narednih godina je taj broj rastao.

Početkom sedamdesetih, u Zenicu, Prištinu i Kulu stigla je „porudžbenica“ iz Danske i Švedske za čak 230 naše dece! Tada smo postali poznati izvoznici beba, za koji se svet sve više interesovao.

Stranci su, u međuvremenu, pronašli mnogo jednostavniji način da dođu do naše dece, a da i ne vide Jugoslaviju. Tada nije bila tajna da izvestan broj naših radnica zaposlenih van zemlje, rađao vanbračnu decu, a potom ih „poklanjao“ pojedincima ili organizacijama i agencijama za usvojenje.

A u to vreme, na radu u inostranstvu bilo je samo iz Srbije oko 30.000 žena. Zvanično, za šest meseci 1972. godine u Zapadnom Berlinu, na području našeg konzulata u Štutgartu usvojeno je čak 1.300 mališana, vanbračno rođenih u SR Nemačkoj, gde su njihove majke, naše državljanke, bile privremeno zaposlene.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:509722-SFRJ-izvozila-bebe

 

[Arsenija]

[Дејан]

Dok je postojala BK televizija imali su emisiju koja se bavila ovm problemom.

Pronalazili su nestalu decu, jednom se desilo da je jedan momak iz Srbije , negde u NEmačkoj sreo svog brata blizanca, u prodavnici.

Naravno, ovde je sve to zataškano.

[Дејан]

Strazbur dao rok za nestale bebe

M. RISTOVIĆ | 17. septembar 2013. 21:23 | Komentara: 

Nakon presude Evropskog suda za ljudska prava o nestalim bebama u Srbiji. Srbija mora da rasvetli sve slučajeve, a roditelji insistiraju na izmene zakona

Zorica Jovanović iz Batočine

SRODNE VESTI

• 

  Nestale bebe pod lupom Brisela

• 

  Udruženje roditelja: Imamo dokaze za krađu beba, ali nema zakona

• Kina: Policija spasila 382 otete bebe

• Srbija još nije predala izveštaj o krađi beba

• Pojačan nadzor u porodilištima

SRBIJA je u obavezi da najkasnije za godinu dana donese mehanizme u cilju ispitivanja nerasvetljenih slučajeva nestanaka beba u porodilištima, za koje su njihovi roditelji uvereni da su ukradene i prodate. Ovakav nalog pristigao je iz Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je pravosnažno potvrdio svoju presudu iz marta u korist Zorice Jovanović iz Batočine. Ovoj majci država nije uspela da pruži uverljive informacije šta se desilo s njenom bebom, rođenom 1983. godine u Ćupriji.

U Strazburu je odbijen zahtev Srbije da Veliko veće Suda za ljudska prava razmotri raniju odluku, a način na koji će naša država da reši sve pojedinačne slučajeve nestalih beba oceniće - Komitet ministara Saveta Evrope.

 

ZAHTEVIZORICA Jovanović je u svojoj tužbi zatražila da se Srbiji naloži da otkrije podatke o usvajanju dece preko matičnih službi i centara za socijalni rad. I da se zbog nestalih beba otvore sve arhive bolnica, policije, službi bezbednosti.

Ova afera do sada u Srbiji nije mogla da se razreši, a minule decenije državne institucije su se poigravale sa sumnjičavim roditeljima, koji su shvatili da nema sluha za njihovu agoniju. Do sada nisu realizovani ni zaključci skupštinskog Anketnog odbora, koji je trebalo da pomogne u rasvetljavanju slučajeva nestale dece iz porodilišta.

Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma, izveštaj ovog odbora usvojen je jednoglasno jula 2006. godine. Utvrđen je predlog mera, koji je podrazumevao deblokadu rada MUP, tužilaštava i sudova. Zatraženo je formiranje posebnih policijskih jedinica, sa zadatkom da ispitaju sve slučajeve nestanka beba i u roku od tri meseca podnesu izveštaj skupštinskom Odboru za bezbednost, kao i da ubuduće sve slučajeve ovakve vrste vode Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo.

A u iščekivanju novih poteza države, protekle sedmice u Beogradu je osnovano Udruženje roditelja nestalih beba Srbije, kako bi se stalo na put bebi-trafikingu na našem podneblju.

 

ŠOKANTNE BROJKEPREMA podacima Udruženja roditelja nestalih beba, na teritoriji Srbije u poslednjih 40 godina ukradeno je više od 10.000 novorođenčadi, odnosno više od 20 mesečno. U taj kriminal umešani su mnogi - od lekara, preko babica i čistačica. Cene beba se kreću između 15.000 i 45.000 evra, a zavise od toga kakvu ocenu dete dobije na rođenju.

- Ovaj kriminal može da se zaustavi samo novim zakonom o ukradenim bebama, kojim će biti predviđena i DNK identifikacija preminule novorođenčadi - kaže, za „Novosti“, predsednik udruženja Vladimir Čičarević. - Da bi se taj zakon doneo, neophodno je 30.000 potpisa, čije prikupljanje uskoro počinje u Beogradu i još pet gradova u Srbiji.

Minule decenije mnogi ojađeni roditelji pokušavali su na razne načine da otkriju pravu istinu o svojim nestalim bebama i ubede državu da materinstvo ne zastareva.

Uporni članovi beogradske grupe roditelja su, između ostalog, ustanovili da su bebe koje su zvanično proglašavane mrtvim, nestajale na putu od porodilišta do groblja. Jer, preko dve hiljade sumnjičavih roditelja su od beogradskih „Pogrebnih usluga“ dobili potvrde da su njihove bebe - bez belega na groblju!

[Данче*]

Нажалост много има оваквих случајева који су заташкани. Наши пријатељи и дан-данас трагају за девојчицом која је "наводно" после два дана од порођаја проглашена мртва (умрлицу нису добили на отпуст). Беба која им је тад отета  сада има 22 године и надају се да ће је  кад-тад пронаћи...Имају још двоје деце Богу хвала,али губитак првог детета не може им ништа заменити, поготово од када су сазнали да је жива.

[Млађони]

Благи ужас... 

[Viktor Ljvovic]

Благи ужас... 

 

Ne postoji ''blagi uzas''

[-Владимир-]

 Не могу да разумем какви су то људи, како могу да спавају ноћу. Ако ико заслужује смртну казну, то су ти људи.

[Odahviing]

Au da mi je neko pričao ovo ne bih mu verovao.

[Натан]

[Приправник]

Ово ми је потпуно невероватно.

Толика убиства су расветљена, чак су и неки тајкуни у затвору а овај ужас остаје мистерија.

Било је још пре десетек година (колико ја знам) прва прича о томе да су родитељи добили близанце, дан после порођаја им је саопштено да је једна беба преминула, да би после тридесетак година открили превару и нашли свог сина који је усвојен и одрастао негде на Западу, а близанци личе ко јаје јајету.....

И све се зна, и који је лекар потписао да је дете преминуло и ко га је "сахранио" и све је заташкано као да је та мафија јача од Аркана, Шарића, Мишковића заједно.....

Јер сви су овако ил онако долијали, само се украдене бебе још увек успешно заташкавају.

[obi-wan]

Не могу да разумем какви су то људи, како могу да спавају ноћу.

 

To su ti brate bukvalno neljudi, ljudima nikako ne mogu da se nazovu.

To sto imaju spolja obrazinu coveka je samo ljustura, unutra su mrtvi i hladni kao tartar.

 

Kratko receno - pokretni lesevi (ko je jos pokretan).

 

Mislim, znam da i ti znas ovo, al` sam imao potrebu da to kazem, koliko je sve to ogavno i gnusno...

[Ђуро Станивук]

Брат мог зета је остао без првог детета на тај начин...наводно умрла беба...никад нису видели тело...

[Gordana .]

I dobro se sećam kako me je majka sedamdesetih čvsto držala za ruku u robnim kućama i govorila da se ne odvajam od nje jer otimaju decu...niti je htela da me pusti samu na igralištu robne kuće Merkator zbog toga. Ja mislila dugo da preteruje, ali izgleda da ja nisam bila u pravu.

[Данче*]

Država saučesnik u trgovini bebama

Ni posle višedecenijske enigme zvane "nestale bebe", država Srbija još nije krenula u akciju. Na to je nije naterao ni vapaj roditelja novorođenčadi koja su na volšeban način "preminula", ali ni martovska odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist jedne od majki - Zorice Jovanović iz Ćuprije.

Bez sudskog epiloga: Zdrave bebe proglašene umrlima i nisu ih pokazivali rodoiteljima

 

Nerešeni slučajevi nestalih beba, prema pisanju "Večernjih novosti", zapretili su da postanu ozbiljna prepreka Srbiji na evropskom putu jer je, prema presudi suda iz Strazbura, Srbija trebalo da oformi mehanizam za ispitivanje nerasvetljenih nestanaka u porodilištima do 9. septembra.

 

- Kako se to nije desilo, ukoliko Komitet ministara Saveta Evrope konstatuje nepoštovanje ove pravosnažne presude, posledice bi mogle da idu čak do isključenja Srbije iz Saveta Evrope. Sud je dao Srbiji godinu dana za uspostavljanje mehanizma za otkriće više stotina slučajeva nestalih beba. Podaci od godine 1956. govore da oko 3.000 porodica u Srbiji još traga za skoro 10.000 dece koja su najpre proglašavana mrtvom, pa onda s novom dokumentacijom davana na usvajanje. Radilo se na isti način: nekoliko dana po rođenju zdrave bebe roditeljima je saopštavano da je novorođenče preminilo, a da nijedan drugi podatak nisu mogli da dobiju. To je primetio i sud u Strazburu koji je naveo da majkama nije bilo dozvoljeno da vide telo bebe, da uzrok smrti nikada nije ustanovljen, kao i da nije nikada zvanično ubeleženo da je dete preminulo.

 

Odšteta 10.000 evra

Sud u Strazburu zaključio je da su Zorici Jovanović prekršena prava na porodični život pošto država nije uspela da joj pruži uverljive informacije šta se desilo s njenim sinom. Naloženo je Srbiji da joj isplati 10.000 evra i 1.800 evra na ime troškova postupka.

Sud smatra da proces treba da nadzire nezavisno telo s adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori na pitanje šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada.

Ovaj veliki problem država, prema rečima Verice Cekić, punomoćnice 83 porodice koje traže decu, mora da reši zakonskim putem.

 

- Predali smo 2005. predlog za izmenu Porodičnog zakona i tadašnjem predsedniku i premijeru i šefu parlamenta i poslaničkim klubovima kako bi se stvorio mehanizam da se sudbina nestalih beba razreši, ali sve se završilo na verbalnoj priči da će to uraditi na anketnom odboru za nestale bebe. Odugovlačilo se od danas do sutra, od meseca do meseca i prošla je skoro decenija, a da ništa nije urađeno - kaže Cekić za naš list.

Ona smatra da će preporuka iz Strazbura upućena Srbiji povodom nestale novorođenčadi biti realizovana otvaranjem Poglavlja 23 o pravosuđu u okviru pregovora Srbije i EU i da će tada biti rešena i muka ovih porodica.

U martu ove godine posle presude iz Strazbura u korist porodice Jovanović iz Ćuprije, Udruženje roditelja nestalih beba je tražilo donošenje leks specijalisa koji će se odnositi samo na nestalu novorođenčad i uvođenje video-nadzora u sva porodilišta u Srbiji. Na zakonsku regulativu još se čeka. Koliko je krađa beba bila masovna pojava govori podatak predsednika Udruženja za nestale bebe Vladimira Čičarevića da je tokom protekle decenije bilo 1.500 prijava, a da ni jedna nema sudski epilog. On je istakao da je krađa beba kriminal, apelujući na državu da ga zaustavi zakonom o ukradenim bebama kojim će biti predviđena i DNK identifikacija preminule novorođenčadi.

 

"Saradnja" policije i centara za socijalni rad: Uigrana zloupotreba roditelja

Prema rečima Verice Cekić, "mutni" su i centri za socijalni rad.

 

Otet od majke na porođaju: Srđan Milinković (levo)

 

- U oduzimanje deteta i davanje na usvajanje bio je umešan i neko iz familije, a ponekad i očajne majke koje nisu mogle da izdržavaju decu - kaže Cekićeva. Dodaje da je prilikom usvajanja bilo zloupotrebe potpisa roditelja.

Ona ističe da se mora naći nalogodavac prodaje deteta.

Jedan od onih koji je putem Centra za socijalni rad oduzet majci je Anders Olsen koji se 1972. kao Srđan Milinković rodio u Slankamenu. On je po porođaju uzet majci koja se za pomoć obratila Centru i prodat strancima, a kad je pokušala da se pobuni, policija joj je zapretila da će joj uzeti i prvo dete - ćerku Aleksandru Milinković.

 

Prodat je imućnoj porodici iz Kopenhagena, a zanimljivo je da je i njegova "sestra" s kojom je odrastao u Danskoj - devojčica iz Šapca. Ovih dana je pronašao u Srbiji biološke roditelje i sestru Aleksandru koja je otkrila da su u čitavu priču bili upleteni sam vrh tadašnjeg MUP-a i ljudi iz Centra za socijalni rad, koji su pokupili "kajmak" od prodaje više stotina beba.

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/432548/Drzava-saucesnik-u-trgovini-bebama