"Око соколово"

[Тања1]

...па ето, улети неку кинту и урадићу Мишићеву бисту, тако да будеш задовољна, и наћићемо начин да је истакнемо у Ваљеву или где... моја специјалност је дрво, али ни глина ми није страна а каприц чини чуда...

 

Што да улећем кинту теби кад могу себи?!

Узгред, часови анатомије нису ми потребни.

[Тања1]

...то је и теби и мени, Мишићу је најмање до тога...ја добијем лову да са мање укора савести седам за сто једући туђе, а ти да бар још негде на планети можеш одморити своје болне очи...

 

Заиста жао ми је аутора, вероватно је дао све од себе, види се да има дара, могуће да се подржао да истраје у обављању радње како други диктира (приметно), и то што кажеш, колико пара толико музике.

 

У прву си, боле ме очи, идем гледати у нешто лепо.

[Данче*]

http://www.celebritymemorials.info/wp-content/uploads/2013/06/Dragutin-Matic.jpg

 

 

СРБИНУ

Зар не знаш, брате, све што ти је свето
Зар су ти векови збрисали памет
И крвнику у руке пружаш длето
Да од светиња ти исклеше авет

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа
Са својих хумки преци где ти гледе
Кад злу продајеш поколења млађа
Зар место Бога ђавола да следе

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште
Кô птичје гнездо рушио без стида
Како је с тобом јецало згариште
Кад су ти сву част украли из вида

Зар не знаш, брате, која ће ти рука
Пружити кору хлеба, која лажи
Кога не боли твоја велика мука
А ко у твом јаду свој ће да тражи

~ Анђелко Заблаћански ~

[зеленизуб]

Source and more photos available here: https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346437251/1346437614/%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-r527

[Danijela]

 

Да ли сте знали ко је чувени војник са фотографије која је обележила једну епоху борбе за слободу 1912-1918 године?

 

Тог првог дана 1970. године прошлог века преминуо је у 82 – ој години један од хероја Првог светског рата, извиђач, „Око соколово“, сељак из села Калетнице подно Суве Планине – Драгутин Матић. О његовом јунаштву и сналажљивости написане су бројни новински текстови, направљене бројне репортаже и написане књиге. О чувеној фотографији са његовим ликом која се 1965. године нашла на омоту грамофонске плоче „Марш на Дрину“ један јапански психолог је направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Како је у својој књизи „Солунци говоре“ записао Антоније Ђурић, „јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра нешријатеља и о томе извести команду“.

 

…Матићево војниковање трајало је пуних девет година. У кадру се нашао 1910. године. Дванаесте је ратовао са Турцима, тринаесте са Бугарима, четрнаесте са Швабама. Био је међу онима који су на Крфу, опорављени, певушили: “Ко не зна шта су муке тешке нека пређе Албанију пешке…“ Одатле, са Крфа, носећи у срцу мучне успомене на своје мртве другове, које су најпре сахрањивали на малом гробљу, а потом бацили у море, отишао је на Солунски фронт.

 

После војниковања и ратовања Драгутин Матић је био оно што и пре тога: печалбар. Одлазио је у Семберију, Мачву, Шумадију, правио циглу, цреп, ћерамиду. Зиме је проводио са породицом у родном Калетинцу, испод Суве планине.

 

Ретко је говорио о рату. Није помињао ни своја одликовања. У ствари од почетка другог светског рата није их више ни имао. Његова жена Круна, плашећи се Бугара, спаковала је одликовања и још нека документа у дрвени сандук и закопала у песак, близу реке. Учинила је то 1941. године. Круна је највише страховала од Бугара, јер је у првом светском рату била сведок њихових зверстава. Тако су заувек нестала знамења о сналажљивости и храбрости Драгутина Матића у три рата. Понечто је, касније, и он сам желео да сачува од заборава, па ке својим синовима причао по који узбудљив и драматичан догађај. Његов отац Пеша и деда Мата били су познати одгајивачи коња. Тако се Драгутин још као дечак навикао на седло. Најсигирнији је био на коњу. Кад је стасао, узели су га у коњицу. Био је рођени извиђач.

Рат му, је говорио је својим синовима, није био тежак, упркос несташици муниције, хране, упркос дугим маршевима и јахању. Најтеже му је било преко врлетних албанских стаза, по цичи зими, гладан, пун вашију. Вашке нико није могао да савлада, множиле су се. Три месеца без пресвлачења.

 

 

„Око соколово“ – Драгутин Матић

 

…Седам дана без иједног залогаја. У Валони смо добили веш, на Крфу одело, ново. Од Француза. Старо је скупљено на гомилу и спаљено. Са Крфа у Солун, потом на фронт.

Кренули смо са Кајмакчалана. Немци и Бугари су у почетку дали снажан отпор, али смо их разбили и они су се зауставили у Банату и на бугарској граници. У Локошници је један стари сељак још у почетку рата закопао два велика бурета вина. То нису открили ни Немци ни Бугари. Кад је наишла српска и француска војска, сељак је откопао бурад и вино поделио војницима. Плакао је од радости. Причао је како су Бугари жарили и палили по селима око Ниша.

 

Из Локошнице идемо до села Гркиња и Барбеша до Нишаве. Са мном су наредник Воја Динић, Михаило Бакарелац из Сопотнице, Ранђел из села Ћелије, Милутин Стаменковић, комшија из Калетница и командир вода потпоручник Драгићевић,из Доње Трнаве.

 

Био сам само једном рањен и то на Груништу, али сам рану брзо зацелио. Свог тешко рањеног друга Љуба Миленковића носио сам рањеног са Цера неколико километара. Он ме је молио да га оставим, али нисам то могао да учиним по цену свог живота. Лечен је у нишкој болници. После смо се често виђали…

 

http://akademskikrug.rs/tog-prvog-dana-1970/

[Agaton Vuzman]

Са албанске голготе:

 

"Газило се преко људи, укрштали су се точкови кухиња и лафета, кола и топови, коњи су се пропињали и међусобно уједали готово подивљали од шибања и дража возача, често се није могло ни напред ни назад."

 

Цитат из књиге Мој отац, Око Соколово.

[Чунга Лунга]

On 10/18/2014 at 19:31, Danijela рече

Kuća Oka sokolovog pred rušenjem

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=18&nav_category=12&nav_id=913197

Ето, има људи који су за акцију. Даће онда и Бог да не буде срушена, него обновљена.

[Чунга Лунга]

[БанеЛ]

Иначе, све овамо до Топлице крајем '90-их и почетком 2000-их био је сигнал канала Око соколово из Гаџиног Хана. Тек много касније сам сазнао ко је Око соколово. Шта су све српски сељани урадили за ову земљу. И данас то раде, али нико то не цени. И они се више уморили. 

[Danijela]

OBNOVLJENA KUĆA ‘OKA SOKOLOVOG’: Najpoznatiji izviđač u istoriji Srbije konačno počastvovan kako zaslužuje! (FOTO) | Serbiantimes.info

SERBIANTIMES.INFO

---

Godinama trošna i urušena, konačno je obnovljena kuća Dragutina Matića, najpoznatijeg ratnog izviđača u istoriji srpske vojske, čija je fotografija “Oko sokolovo” obišla svet. U Opštini Gadžin Han očekuju...