Олимпови тренуци радости и неке белешке

[Олимп]

 

 

Господ нам није рекао да ћемо овде бити награђени, него да ће овде бити искушења, тескобе, муке и патње, а тамо награда. Овај живот је пун подвига и искушења.

 

Свети Антоније Велики

[Данче*]

''О очајању''

Свети Серафим Саровски
(Додао садржај: Пријатељ Божији 03.10.2014)

Као што се Господ брине о нашем спасењу, тако и ђаво настоји да доведе човека до очајања.

Душа узвишена и стамена не очајава у несрећама, ма какве да су оне. Наш живот је као неки дом искушења и мука, али ми нећемо одступити од Господа, док Он не нареди нашим мучитељима да нас оставе и не будемо оживљени сопственим трпљењем и стаменим бестрашћем.

Издајник Јуда био је малодушан и неискусан у борби и због тога је непријатељ, видећи његово очајање, навалио на њега и натерао га да се обеси. Али, апостол Петар, камен-станац, када је пао у грех, будући искусан у борби, није очајавао и није изгубио присебност духа, него је пролио горке сузе из срца пуног жара, и непријатељ, када је Петрове сузе (покајања) угледао, као да му је огањ очи опржио, побегао је далеко од њега са болним криком.

Дакле, браћо, учи Преподобни Антиох, када нас буде спопало очајање, не покоримо му се, него укрепљујући се и ограђујући светлошћу вере, са великом одважношћу, рецимо лукавом духу: "Шта је нама до тебе, од Бога отуђени бегунче са небеса и слуго лукави?! Ти нам ништа не смеш учинити. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, и пред Њим ћемо се и оправдати. А ти, погубниче, удаљи се од нас! Укрепљивани Часним Његовим Крстом, ми газимо твоју змијску главу!" (Ант., Слово 27).

[Олимп]

''О очајању''

Свети Серафим Саровски

(Додао садржај: Пријатељ Божији 03.10.2014)

Као што се Господ брине о нашем спасењу, тако и ђаво настоји да доведе човека до очајања.

Душа узвишена и стамена не очајава у несрећама, ма какве да су оне. Наш живот је као неки дом искушења и мука, али ми нећемо одступити од Господа, док Он не нареди нашим мучитељима да нас оставе и не будемо оживљени сопственим трпљењем и стаменим бестрашћем.

Издајник Јуда био је малодушан и неискусан у борби и због тога је непријатељ, видећи његово очајање, навалио на њега и натерао га да се обеси. Али, апостол Петар, камен-станац, када је пао у грех, будући искусан у борби, није очајавао и није изгубио присебност духа, него је пролио горке сузе из срца пуног жара, и непријатељ, када је Петрове сузе (покајања) угледао, као да му је огањ очи опржио, побегао је далеко од њега са болним криком.

Дакле, браћо, учи Преподобни Антиох, када нас буде спопало очајање, не покоримо му се, него укрепљујући се и ограђујући светлошћу вере, са великом одважношћу, рецимо лукавом духу: "Шта је нама до тебе, од Бога отуђени бегунче са небеса и слуго лукави?! Ти нам ништа не смеш учинити. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, и пред Њим ћемо се и оправдати. А ти, погубниче, удаљи се од нас! Укрепљивани Часним Његовим Крстом, ми газимо твоју змијску главу!" (Ант., Слово 27).

Оо Данче, огромно хвала на овоме! ^_^

[Данче*]

@@Олимп,

 

Богу хвала!

[Олимп]

Збор зборила господа хришћанска – О. Дејан и јеромонах Димитрије: Духовно буђење

 

 

Једно од духовних вечери у Храму св. Јована Владимира било је посвећено Духовном буђењу. О тој теми говорили су протојереј-ставрофор Дејан Дејановић, старешина Храма Св. Трифуна на Топчидерском гробљу и јеромонах Димитрије (Плећевић) игуман Манастира Заова.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/12/02.01.14_zbor_-_o._d._dejanovic_i_jrmh_dimitrije_-_duhovno_budjenje_-_64kbps.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-o-dejan-i-jeromonah-dimitrije-duhovno-budjenje

 

Топла препорука!

[JESSY]

"Бићеш подражавалац Исусове природе ако некоме даш нешто
на зајам, па му опростиш. Ако, пак, затражиш, бићеш подражавалац
Адамове природе. А уколико узмеш и камату, нећеш бити подражавалац чак
ни Адамове природе".

 

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

[JESSY]

Приликом читања познатих истина не говори: ово није ново, ово знам, ово сам исто тако рекао. Све то је гордост ђаволска; услед таквог настројења јавља се следеће мудровање: ја све знам, добро и зло. То готово да ово значи: ја сам свезнајући. А многи не читају проповеди и духовне књиге зато што наводно све знају, зато што је тамо све једно те исто што они одавно знају, док световне књиге у којима је управо једна те иста најиспразнија овоземаљска таштина, читају радо и више пута. О, нечисте муве, које се храните цркотином!

 

 

Св. Јован Кронштатски

[Олимп]

"Постоји један чудан осећај када ти се чини да ти нешто недостаје, али то нешто не умеш да препознаш и именујеш... Онда се умориш од трагања и откривања шта би то могло бити и на крају тако исцрпљен одустанеш од потраге, а тражено престане да буде важно...
А када нађеш мир, схватиш да си баш њега све време тражио."

Ј. Ђорђевић

 

[Олимп]

"In every life we have some trouble
But when you worry you make it double"

[JESSY]

Питање Валаамском монаху:

 

Како спознати Божији Промисао за људе? Да ли је сам човек ковач своје среће, или је ипак све од Бога?

Одговор: Човек није ковач среће. На овој земљи нема среће. Срећа је тамо – у другом животу. Овде се само припремамо за истински живот. Човек може само да изабере између добра и зла, а све (све животне околности) све остало је од Бога. Али, заједно с тим, човеков избор између добра и зла – одређује све. То је избор између живота и смрти. Тако да човек није ковач своје среће, али није ни марионета у туђим рукама.

[Олимп]

 

Питање Валаамском монаху:

 

Како спознати Божији Промисао за људе? Да ли је сам човек ковач своје среће, или је ипак све од Бога?

Одговор: Човек није ковач среће. На овој земљи нема среће. Срећа је тамо – у другом животу. Овде се само припремамо за истински живот. Човек може само да изабере између добра и зла, а све (све животне околности) све остало је од Бога. Али, заједно с тим, човеков избор између добра и зла – одређује све. То је избор између живота и смрти. Тако да човек није ковач своје среће, али није ни марионета у туђим рукама.

 

Врло лепо речено! Дешава се кадкад услед пада у грех, да човек на спознаје добро од злог и обратно. И грозно је то стање.

Хвала Џеси!

[Данче*]

ДЕПРЕСИЈА И УСАМЉЕНОСТ

 

Где год живиш, изађи предвече, у време када Сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и Месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Анђела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

Живиш поред језера ? Слушај малене таласе који запљускују обалу. Ти слушаш благи додир Бога, Који ограђује душу твоју Његовом милошћу.

Живиш поред мора ? Слушај океанске таласе како се разбијају у обале. Слушаш снагу Божију, чији закони руководе целокупни универзум.

Дух је на водама. Вољом Свемогућег, знај да су се таласи ломили на тим обалама хиљадама година пре тебе. И ако Бог дозволи, дуго након што оставиш овај свет, таласи ће се и даље разбијати о безбројна зрна песка и бити слушани од покољења нерођених.

Пада киша ? Свака кап кише у себи садржи дугу. Пада снег ? Свака пахуља снега је чудо, које не може бити опонашано. Киша или снег, знај да Бог очишћује Свој свет.

Живиш у великом граду ? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове. Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости Творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих. Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога. Колико год мудар човек може порасти, колико год његових радиоиница и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист, или једну влат траве, или један цвет.

Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.

У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.

Усамљен си ? Зашто ? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде са тобом.

Депресиван си ? Зашто ? Какав год те бол, нанесен људима, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.

Одагнај тугу ! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.

Отац Андреј Филипс

 

 

[Олимп]

ДЕПРЕСИЈА И УСАМЉЕНОСТ

Где год живиш, изађи предвече, у време када Сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и Месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Анђела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

Живиш поред језера ? Слушај малене таласе који запљускују обалу. Ти слушаш благи додир Бога, Који ограђује душу твоју Његовом милошћу.

Живиш поред мора ? Слушај океанске таласе како се разбијају у обале. Слушаш снагу Божију, чији закони руководе целокупни универзум.

Дух је на водама. Вољом Свемогућег, знај да су се таласи ломили на тим обалама хиљадама година пре тебе. И ако Бог дозволи, дуго након што оставиш овај свет, таласи ће се и даље разбијати о безбројна зрна песка и бити слушани од покољења нерођених.

Пада киша ? Свака кап кише у себи садржи дугу. Пада снег ? Свака пахуља снега је чудо, које не може бити опонашано. Киша или снег, знај да Бог очишћује Свој свет.

Живиш у великом граду ? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове. Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости Творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих. Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога. Колико год мудар човек може порасти, колико год његових радиоиница и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист, или једну влат траве, или један цвет.

Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.

У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.

Усамљен си ? Зашто ? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде са тобом.

Депресиван си ? Зашто ? Какав год те бол, нанесен људима, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.

Одагнај тугу ! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.

Отац Андреј Филипс

Вала прелепо! Заиста, сва природа сведочи свога Створитеља! "Зар ја да ћутим" што каже једна прелепа песма групе Пирг. Колика је само премудрост Божија на пахуљи снега. А колико ми често силом таме бивамо спречени да уживамо у тој красоти и да је созерцавамо.

[Ljubičasta]

Predivno Dani.

[Иван Ивковић]

берба пасуља
мој сусед на њиву
носи и вино