Кухињица - боје и мириси...

[Guest Оливера]

Шљивовица...Чачанко!  :cheesy2:

[мирођија]

Шљивовица...Чачанко! 

          Наравно... 319.gif

[мирођија]

  Са добијеним мајторским писмом некадашњи шегрти и калфе могли су да отворе самосталну занатску радњу, али под условом да су имали алате, простор и почетни капитал. Било је примера да су власници поклањали алате новим мајсторима. На тај начин су додатно помагали тек стасале мајсторе да отворе радионицу и крену са сопственом занатском производњом.

 

       

Рад уз учење у занатској радионици крунисан је шегртстким, калфенским и мајсторским писмима. Ова документа о изученом занату почињу да се издају од 1847. године доношењем еснафске уредбе на територији Србије.

У Завичајном музеју у Јагодини чува се збирка еснафских, калфенских и мајсторских писама и диплома које су сакупљане деценијама углавном од потомака власника занатских радњи.

[мирођија]

Seoski turizam KOSTUNICI

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

     

    Oља, шта мислиш,хоће ли бити  тамо цицваре,уштипака и гибанице по нашем укусу? 0304_smile4

[Guest Оливера]

     

    Oља, шта мислиш,хоће ли бити  тамо цицваре,уштипака и гибанице по нашем укусу? dada

Jao...мирођијо...ух... dada

Ми срби, стварно требамо да постимо... :smiley:

[мирођија]

Presna pogača sa sodom bikarbonom

Potreban materijal:

800-1000gr brašna

1 kašičica sode bikarbone

1 kašičica soli

½ kašičice sirćeta

250ml vode

Priprema:

Od navedenih sastojaka umesiti testo. Pleh nauljiti. Rukama oblikovati pogaču i staviti je u pleh, pa ostaviti da malo odstoji. Rernu zagrejati na 250C. Pogaču pre nego što se stavi u rernu, staviti malo da se donja strana zapeče na ringli. Skloniti sa ringle i pogaču preokrenuti (donja strana sada ide gore). Onda pogaču staviti u rernu da se dopeče. Peći nekih pola sata.

[Guest Оливера]

Драге моје, ево Цеца ме подсети, хајдемо мало о Младенцима и младенчићима...

[мирођија]

Mladenci se praznuju 22. marta a posvećeni su uspomeni na stradanje svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na započetku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Mlade domaćice toga dana dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost domaćice. Ovde valja napomenuti da Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

Svetih Četrdeset Mučenika u Sevastiji - Mladenci

Na ovaj dan se proslavljaju Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana 320 godine, njih četrdeset nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega." Tada je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikolija i razbio mu zube.

Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.

Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Opaki naum je izvršen.

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.

Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa nekim prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski-svaki je čovek car u svom malom carstvu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.

Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.

Mladenci uvek padaju uz Časni post, pa svako slavlje treba da je tome saobraženo.

[мирођија]

Srećni Mladenci svima koji su venčani ili nameravaju da to urade!

[мирођија]

Sastojci

za testo:

3dl mlakog mleka

25gr kvasca

4 kašike šećera

1.kašika ulja

3 žumanceta

kora 1.limuna

oko 3/4kg mekog brašna

za premazivanje

-- med

Priprema

U mlakom mleku rastvorite kvasac sa malo soli i šećerom,pa kad naraste,zamesite testo od svih navedenih sastojaka i ostaviti na toplom mestu prekriveno krpom,da naraste duplo.

Modlom ili čašom vadite pogačice. Običaj nalaže da ih bude 40,a od preostalog testa možete na pr. napraviti pletenicu. Stavite u pleh obložen peki-papirom i ostavite još dvadesetak minuta da rastu još malo.

Pecite na umerenoj temperaturi ( oko 180 C) , poredjajte ih u širok ali i dovoljno dubok sud i tople obilato premažite medom.

[мирођија]

Mladencici

Posna varijanta:

Rastopiti kvasac u malo mlake vode i dodati kasicisu secera. Kada kvasac zapeni prebaciti u mikser i dodati jos 2.dl mlake vode, 2-3 kasike secera, koru od jednog limuna, malo ulja i brasna po potrebi u koje se stavi malo soli. Miksira se testo (ili lupa varjacom) dok se ne odvaja od posude ili dok se ne napravi lopta. Testo se prebaci na dasku pa se razvije na debljinu prsata. Premaze se sa margarinom koji nije sa mlekom i preklopi kao knjiga. Ostaviti pola sata da nadodje. Premazati jos dva puta i ostaviti po pola sata da nadodje. Zatim razviti koru debljine prsta, izvaditi cetrdeset pogacica i ostaviti u plehu da nadodju *potrebno je da ne ostane testo vec u zadnju staviti svo testo). Kada nadodju pecio na 220 stepeni i kada je gotovo vruce premazati sa medom.

[kika]

                         

                                                    CICVARA

                          Cicvara nema veze sa poparom koja se pravi od starog hleba, vode, masti i sira...

Upravo tako je spremala mati naša za nas (9),devetoro dece davnooo.

Hvala draga "Mirodjija" što me podsetiste na detinjstvo i taj lepi ukus cicvare na masti. 1340_womens