Прогресивно опорезивање је добра идеја

[Crveni Baron]

То је концепт који би утицао на повећање прихода државе и на смањење друштвене неједнакости

Бранко Милановић је један од водећих светских експерата за област друштвене неједнакости. Током каријере радио је на водећим светским универзитетима и финансијским институцијама попут Светске банке а данас је професор на Градском универзитету у Њујорку. Докторирао је на тему неједнакости 1987. у Београду, у тренутку када је говорење и писање о друштвеном раслојавању било табу тема у социјалистичкој Југославији. Његова књига „Богати и сиромашни – кратка историја глобалне неједнакости” објављена на енглеском једна је од најутицајнијих студија из ове области.

У разговору за „Политику” објашњава да је као производ нарасле неједнакости вероватно дошло до смањења средње класе у Србији. „Она социјалистичка средња класа се изгубила, а по подацима из 2005. видимо да је до раслојавања дошло још од времена санкција и Слободана Милошевића. Велики број људи је отишао на минималац или је изгубио посао док је веома мали број у том периоду успео да постане успешни предузетник. Тако се догодило да је нестала социјалистичка средња класа, а да се капиталистичка средња класа није формирала.”

Сем неједнакости унутар једне земље,овим феноменом се бавите и на глобалном нивоу. Написали сте својевремено да је 1904. доходак у Немачкој био 3,5 пута већи него у Србији, а да је тај однос задржан и данас, 110 година касније. Да ли је у том смислу 20. век изгубљен за Србију?

У неку руку јесте јер Србија није успела да се приближи развијеним земљама западне Европе. Пре сто година је била међу најнеразвијенијим земљама на континенту, а и данас је на истом месту. Реална дистанца у односу на Запад или на конкретно Немачку остала је мање-више неизмењена. Ипак, не можемо посматрати 20. век као једну монолитну целину јер је било добрих периода, попут оног од 1950. до 1980. То је време у ком је Југославија и Србија као њен део имала веома добар привредни раст и приближила се озбиљним земљама. Онда смо имали катастрофалан период од 1990. до 2000. па после тога имамо један прилично „мрљав” период – није катастрофалан али није ни нарочито успешан.

За разлику од неолибералне школе економског мишљења, када говорите о неједнакости указујете да тржиште није једини фактор који одређује овај феномен. Ту су, кажете, социјални фактори на које је могуће утицати...

Један од разлога зашто је нарочито на Западу опала средња друштвена класа лежи управо у механизмима социјалне заштите. Држава благостања која се манифестује кроз систем пензија, надокнада за децу и слично пре 30 година у Европи је била јача него данас. Ситуација код нас је веома слична, додуше из потпуно другачијих разлога. Некад сте у социјализму имали целокупну социјалну заштиту која је била ослоњена на предузеће, а касније је због драстичног пада зарада, приватизације и доласка капитализма тај део социјалне заштите скоро у потпуности нестао. Морам да кажем да је делимично нестао и због тога што је био тешко одржив јер када имате огроман пад дохотка као код нас онда веома тешко можете да задржите социјалну заштиту. Имамо невероватан феномен да је број пензионера већи него број запослених и за тако условно речено лошу структуру становништва не можете имати некакву нарочиту социјалну заштиту.

Да ли вам у том светлу изгледа да је добра политика штедње Владе Србије или би било боље да се окренемо мерама подстицаја привреде? Чини се да ће највеће последице стезања каиша трпети најсиромашнији слојеви чиме ће се додатно продубити јаз друштвене неједнакости.

Да бисмо водили неку активнију политику имамо веома лимитиране могућности. Да бисмо то могли да приуштимо морамо да имамо стални прилив новца из иностранства, а то не може да траје бесконачно. Мислим да је број подстицајних мера које Влада Србије може да предузме веома ограничен, као што је случај и код других малих земаља. Вероватно је да ће се јаз између богатих и сиромашних продубити, али нисам потпуно сигуран да ће последице мера штедње сносити само најсиромашнији слојеви. Пензионери нису слој који је потпуно хомоген. Имате пензионере који су на минималцу и оне који имају релативно високе пензије, поготово када их упоредите с платама које њихова деца имају као запослени. У исто време имате веома много људи који су незапослени, много младих, све су то појавни облици критичне стопе незапослености од 22 одсто. Не видим да ће мере штедње побољшати ситуацију по питању неједнакости, али не верујем да ће доћи до њеног драматичног повећања. Оно што може да буде јесте да дође до пада доходака али нисам сигуран да ће тај тренд погодити само сиромашне слојеве. Наравно, још једна могућност је прогресивно опорезивање богатих.

Управо тај приступ је једна од главних идеја књиге „Капитализам у 21. веку” Томе Пикетија која изазвала праву буру у стручној јавности. Ви сте први написали критику ове књиге на енглеском језику. Шта мислите о Пикетијевој идеји о прогресивном опорезивању?

Мислим да је прогресивно опорезивање апсолутно кључно. У западним земљама се стопа пореза којом се опорезује најбогатији слој становништва у последње време доста смањила. У Србији имамо један систем који није прогресиван. Већина наших пореза долази од опорезивања плата, а много мање од капитала и имовинe. Пикетијева идеја о порезу на капитал, то јест порезу на имовину, јесте остварива. То је једна од идеја које би утицале на повећање прихода државе и на смањење неједнакости.

Да ли тај концепт нарушавају такозвани порески рајеви? Знамо да велики број богаташа порез не плаћа у матичној земљи.

То јесте проблем. Нова истраживања показују да се осам посто укупних финансијских средстава света налази у тим „пореским рајевима”. То је проблем чак и за Србију. Као што смо видели с времена на време, када неко од тајкуна западне у проблеме и буде хапшен или побегне онда откривате да сви они имају неке фирме регистроване на Кајманским острвима, Бахамима, Кипру... Онда су ту неке страшно мутне трансакције чији циљ је наравно избегавање пореза.

Тајкуни које помињете су у Србији у једном тренутку малтене проглашени својеврсним државним непријатељима, а сада се помињу као могућа кадровска решења за руководећа места у највећим државним губиташима. Колико вам је та идеја блиска, има ли сличних случајева у свету?

У неким земљама тајкуни су преузели и државе. Ако се сетимо Берлусконија који је био премијер Италије, у Тајланду је Шинаватра био премијер, а сад у Украјини имамо тајкуна Порошенка на месту председника земље. Дакле, тих случајева је било. За идеју да тајкуни преузму државна предузећа не могу рећи да није интересантна јер они вероватно имају неке способности менаџерског типа. Могуће је да неко жели да постане више друштвено прихваћен на тај начин што би обавио тај посао или био користан, а да нема неки директни лични интерес јер је једноставно већ довољно богат. Постоји та могућност, али ја не познајем никога од тих људи и не знам какве су њихове менаџерске способности и не знам да ли би се прихватили тог посла из жеље да помогну или имају неке личне интересе.

Написали сте да то колики ће неко да зарађује 60 одсто одређује место рођења, а додатних 20 одсто миље из којег човек долази односно чиме му се баве родитељи. Да ли то можемо читати као доказ о прилично ограниченим могућностима покретљивости на друштвеној лествици?

Ти подаци се односе на цео свет и не говори се више о стању унутар једне земље. Када се узме у обзир глобална слика ваш доходак ће 60 одсто зависити од просечног дохотка земље одакле сте, и можда додатних 20 одсто одређује то да ли су вам родитељи богати или сиромашни. То јесте један прилично песимистички закључак јер показује да на глобалном нивоу ваш доходак је у великој већини случајева већ одређен када сте рођени. Ваша економска мобилност тако највише зависи од тога да ли је ваша земља успешна или није. Када погледамо пример Србије, да је земља задржала тренд стопе раста који је имала између 1950. и 1980. године данашњи бруто друштвени производ (БДП) би био на нивоу између Португалије и Шпаније, односно три пута већи него данас. У стварности, дошло је до пада дохотка и он је данас на нивоу из 1970-их годинa.

Будући да познајете рад једне од водећих светских финасијских организација можете ли да нам кажете колико је утемељен страх у Србији да ће ММФ, Светска банка и други да нас гурну у дужничко ропство?

Ситуација је компликована јер Србија у том смислу заиста нема неки велики маневарски простор. Вас нико не тера да та средства узимате, али она су у принципу, по каматној стопи повољнија него што би Србија позајмљивала на финансијском тржишту. Код нас је прави проблем бацање новца. Имате ситуацију да се кредити договоре али онда се не „повлаче” и онда се плаћају каматне стопе на новац који још нисте узели. То је дакле проблем неорганизације што је био случај и у ранијим периодима па се неки од тих кредита можда плаћају и сувише скупо. Наш проблем је био и остао недовољна координација и недовољно професионално знање. Због тога смо изгубили огромне паре а један од примера је случај метроа у Београду. Метро се гради али се одређена фаза посла не заврши. Пролази време и полако пропада оно што је урађено па је онда потребно поново радити исти посао и платити двоструко. Незнање, некоординација и недовољна професионалност доводе до лоших одлука чије последице нажалост не плаћају они који су их донели него народ и порески обвезници.

Због кризе у Украјини Србија се нашла негде између истока и запада. Колико је позиција неутралности одржива са економског становишта?

Мислим да је за нас приступ политичке и економске неутралност не само најбољи него и једино могућ. Било каква политика која би ишла на једну или на другу страну била би апсолутно погубна за нас. Трагично је да се Србија налази у ситуацији која подсећа на ону из 1939. кад сте имали притисак Немачке око Тројног пакта, а с друге стране притисак Енглеске да Србија каже „не” Немачкој, што је на крају наравно рекла с последицама које знамо. Ма колико то можда изгледало тривијално мислим да је политика и ка западу и ка истоку једина политика коју можемо да водимо.

Веома сте активни на Твитеру. Коментаришете различите феномене па сте једном написали да вас међународно право данас подсећа на тридесете године прошлог века јер јаке државе могу да прекрајају границе других земаља по свом нахођењу...

То је одраз чињенице да су неке велике силе увиделе да није у њиховом интересу да поштују одредбе међународног права, за разлику од малих земаља. Немамо нека претерано добра међународна правила, али нека основна „правила игре” ипак постоје и датирају још од Лиге народа. Она у суштини забрањују нападе на земље од стране других земаља. Преседан је био с нападом на СР Југославију када није било одлуке Савета безбедности УН, па онда још већи преседан, јер се радило о страшном рату чије последице данас видимо, с нападом Америке и Велике Британије на Ирак који је исто био потпуно нелегалан. Онда је била ситуација с Либијом када је постојала одлука СБ УН, али се отишло многом даље од тога. Сада имамо потпуно нелегалну анексију Крима од стране Русије што је повратак у тридесете године где једна земља може да узме територију другој земљи.

http://www.politika.rs/rubrike/Razgovor-nedelje/Progresivno-oporezivanje-je-dobra-ideja.sr.html

[Crveni Baron]

Написали сте да то колики ће неко да зарађује 60 одсто одређује место рођења, а додатних 20 одсто миље из којег човек долази односно чиме му се баве родитељи. Да ли то можемо читати као доказ о прилично ограниченим могућностима покретљивости на друштвеној лествици?

Ти подаци се односе на цео свет и не говори се више о стању унутар једне земље. Када се узме у обзир глобална слика ваш доходак ће 60 одсто зависити од просечног дохотка земље одакле сте, и можда додатних 20 одсто одређује то да ли су вам родитељи богати или сиромашни. То јесте један прилично песимистички закључак јер показује да на глобалном нивоу ваш доходак је у великој већини случајева већ одређен када сте рођени. Ваша економска мобилност тако највише зависи од тога да ли је ваша земља успешна или није. Када погледамо пример Србије, да је земља задржала тренд стопе раста који је имала између 1950. и 1980. године данашњи бруто друштвени производ (БДП) би био на нивоу између Португалије и Шпаније, односно три пута већи него данас. У стварности, дошло је до пада дохотка и он је данас на нивоу из 1970-их годинa.

[Млађони]

Ја нисм присталица, јер лоше стране надјачвају добре. 

Лоше стране:

 

-Дестимулише и шкоди развој привреде пр: Када неком од зрађеног долара узмеш 50 центи, он када заради милион, ти му узмеш 50 милиона

 

-Стимулише нерад. пр: Мање ће људи да се труде да зарађују више, јер ће држва да им узме већину оног што зараде.

 

-Дестимулише развијање великих предузећа. пр: Пошто ће мање људи да  се труди да развија више остће углвном мања предузећа способна за мање послове и пројекте

 

- Дестимулише технолошки напредак. пр: Мања предузећ располажу мањим капиталом и нису способна за велике пројекте као велика.

 

-Мислим да не би значајно утицао на повећање прихода држави због лаферове криве. Која јасно каже да што су већи порези то је мањи приход држави јер има мање људи који могу да плаћају велике порезе. Пример.. ако је порез 10 % на милион динара, више милионера ће бити и више милионера ће платити порез, ако је порез 50 %, мање милионер ће бити (јер ће људи бити дестимулисани да буду милионери) и мањи ће бити приходи. Боље је имти шест милионера који плаћају порез по 10 % него једног који плћа порез 50 % на својих милион динара.

 

- Тера бизнисмене и привреднике у друге држве. Доста америчког капитала је отишло у кину између осталог управо због америчких пореза. Европски привредници који желе да послују на велико - исто тако беже у земље где су мањи порези - и ту развијају бизнис. 

 

Добра страна је кажу та друштвен једнакост. То је као нека "прведна" и  "морална" страна. Ја заиста не видим зашто би требло да будемо једнки по богаству. Свако ради па колико заради у складу са својим знањем, ресурсима, храброшћу, вештином и срећом. до

Ја мислим да је неморално узимати и желети туђ новац на силу. Сви ти који су зарадили те милионе нису то урадили на силу. Већ су људи добровољно од њих пазарили робу или услугу. И  сад држва узим веће паре јер они пружају добру робу/услугу човеку? То је по мени неморално. 

 

Ако је неко био успешнији пословно од неког, то не треба да "орежемо" тиме што ће да му узмемо већи новац већ треба да наградимо.

[Млађони]

И да додам још једну ствар. Мени не сметају богати и не смета ми њихово богаство све док је поштено зарађено. Док се није кокетирало са државом, злоупотребио монопол, крало или варало. И зато не мислим да богати и сиромшни треба да буду економски једнаки. Све док држава не дира бизнис тамо где не треба -(треб да штити само од кривичних дела) и док не смара сувишним регулацијама, имаће добр порески приход и са малим порезима. Вероватно на дуже стазе и бољи него са већим. 

[Crveni Baron]

Citat:

-Мислим да не би значајно утицао на повећање прихода држави због лаферове криве. Која јасно каже да што су већи порези то је мањи приход држави јер има мање људи који могу да плаћају велике порезе. Пример.. ако је порез 10 % на милион динара, више милионера ће бити и више милионера ће платити порез, ако је порез 50 %, мање милионер ће бити (јер ће људи бити дестимулисани да буду милионери) и мањи ће бити приходи. Боље је имти шест милионера који плаћају порез по 10 % него једног који плћа порез 50 % на својих милион динара.

To ne zavisi od poreza vec od trzista i potrazne ..

Imaces u svakom slucaju promet od recimo 6 miliona ...

A potpuno je irelevantno da li ces imati jednog ili sest privatnika.

U stvari bolje je imati ih sest jer se tako bogatstvo ravnomernije rasporedjuje a to se postize upravo progresivnim oporezovanjem jer se obesmisljava preterano bogacenje jednog upravo sa porezom. Nema logike da se povecava profit ako veci deo ode drzavi. Ali ima logike otvoriti firmu, biti umerenihe bogat i imati vise tih umerenije bogatih nego jednog enormno bogatog...

A trziste i potraznja su podjednako zadovoljeni.

[Млађони]

. To ne zavisi od poreza vec od  potrazne .. 

Потржња зависи од цене,  а цена од пореза. Дакле и те како зависи од пореза. 

Што су већи порези, то је већа цена, то је мања потражња. Проста и једноставна логика.

 

A potpuno je irelevantno da li ces imati jednog ili sest privatnika.

 

 

 

Ниси рзумео. У случају пореза од 50 % имаћеш само једног милионера, у случају пореза од 10 % имаћеш их шест. Ако на зарађен динр ти узмеш човеку 50 пара, мање људи ће тежити да буду милионери него ако на динар узмеш 10 пара.

 

Зато мислим да је бољи нижи порез, и за државу и за све. 

1. Имаћеш већи број богатих 

2. Имаћеш већи прихд држави (1 * 50 % од милион је 500 хиљад, 6 * 10 % од милион је 600 хиљада. )

 

Ali ima logike otvoriti firmu, biti umerenihe bogat i imati vise tih umerenije bogatih nego jednog enormno bogatog... A trziste i potraznja su podjednako zadovoljeni. 

 

 

Са већим порезима смњујеш број енормно богатих, са мањим их повећаваш. Заправо високи порези на неки начин штите енормно богате и њихов број јер отежавају стврање нових енормно богатих. 

 

Фора са прогресивним порезима је стварање и одржвање "средње класе" гомиле осредње богатих. То на дуже стазе више шкоди привреди и најугроженијим. Па чак и држави, јер држава која нема прогресивне порезе има већу зараду на дуже стазе. 

Фора са непрогесивним порезима је што умањују средњу класу и умњују  број сиромашних. Повећвају "разлику" између богатијих и сиромшнијих. Али исто тако повећва и стандрд сиромашних у односу на прогресивне порезе. 

[Crveni Baron]

Progresivno oporezivanje pozitivno utice i na smanjenje cena.

Jer koja logika je da povecavas svoju zaradu kroz povecanje cene ako ti se profit oporezuje progresivno?

Recimo da tvoj proizvod ima cenu kostanja 10 dinara. A da se svaki dodatni dinar progresivno oporezuje te da na prvi dodati dinar platis 10 para a na peti 90 para odnosno 90%.

Tako se obesmisljava i povecanje cena sto za sobom povlaci, kako rece, i povecanje potraznje.

[Млађони]

Progresivno oporezivanje pozitivno utice i na smanjenje cena.

 

 

Грешиш

 

Jer koja logika je da povecavas svoju zaradu kroz povecanje cene ako ti se profit oporezuje progresivno?

 

 

Јако проста.  Рецимо да је граница опорезивање 50 % на зараде преко милион динара.

Ако зарадим милион динара, остаће ми 500 хиљада. Али уколико дуплирам цене па зарадим 2 милиона динара остаје ми милион динара, уместо 500 хиљада. Посебно уколико уколико је понуда нееластична.

 

А ако имам порез 10 % зарђујем 900 000, са  ценом А која. 

Ако имм порез 50 % треба ми цена од 2*а да бих зарадио исту количину новца

Та је логика. 

 

Тешко да се "обесмишљава" како тврдиш. 

[Crveni Baron]

Грешиш

Јако проста. Рецимо да је граница опорезивање 50 % на зараде преко милион динара.

Ако зарадим милион динара, остаће ми 500 хиљада. Али уколико дуплирам цене па зарадим 2 милиона динара остаје ми милион динара, уместо 500 хиљада. Посебно уколико уколико је понуда нееластична.

А ако имам порез 10 % зарђујем 900 000, са ценом А која.

Ако имм порез 50 % треба ми цена од 2*а да бих зарадио исту количину новца

Та је логика.

Тешко да се "обесмишљава" како тврдиш.

Pa trziste nije tu da bi ti omogucilo da zaradis odredjenu sumu. Trziste kupuje ono sto mu treba a ne sluzi zadovoljenju tvoje potrebe za odredjenom kolicinom para te ces sa povecanjem cena samo izgubiti kupce.

Za to je dobro progresivno oporezivanje. Ti kao proizvodjac zadovoljavas trziste a nije obrnuto, da trziste zadovolhava tvoju zelju za bogatstvom..

Ponasanje koje si naveo u primeru je kaznjeno od strane trzista a sa druge strane proizvodjac koji odrzava nize cene, a koje mu omogucavaju da zaradjuje i placa puno manji porsz, prosperira ...

[Млађони]

 

Pa trziste nije tu da bi ti omogucilo da zaradis odredjenu sumu. Trziste kupuje ono sto mu treba a ne sluzi zadovoljenju tvoje potrebe za odredjenom kolicinom para te ces sa povecanjem cena samo izgubiti kupce.

Za to je dobro progresivno oporezivanje. Ti kao proizvodjac zadovoljavas trziste a nije obrnuto, da trziste zadovolhava tvoju zelju za bogatstvom..

Ponasanje koje si naveo u primeru je kaznjeno od strane trzista a sa druge strane proizvodjac koji odrzava nize cene, a koje mu omogucavaju da zaradjuje i placa puno manji porsz, prosperira ... 

 

 Људи ће једноставно заустављати производње тренутка кад зарађују 990 000, да не би плаћали порезе 50 % и умањили своју зраду, а дотле ће поизати цене у складу са прогресивним порезима дотле.

 

Границу од милион ће прелазити само они који ће моћи да подигну цену (који имају такву робу, то се каже нееластична)  и зарађују више од милион.

Дакле произвођач који дође до милион има две опције. Уколико им еластичну робу, престће да производи да не би зарађиво више од 999 000.

 

Уколико има нееластичну робу, прећи ће прак од милион тако што ће подизти цену.

 

*Еластична роба је она где се много мења тражња

*Неелстична она где се не мења, где је тражњаа много висока без обзира на цену. Нпр .. леба.. увек ће велики број људи да купује леба. Или сапуни. Чак и да повећају цену сапуна на 100 динра са 50 мало ко ће да каже - нећу да се купам. 

[Justin Waters]

Nije problem progresivno oporezivanje ili ravnomjerno. Mene ako nisam bogat bi bas zabolelo koliko ce oporezivati bogatasa, hoce li mu uzeti 70% nakon nekog profita ili nece. S porezom je generalno problem rata oporezivanja koja malte nigdje nije realana ni pravedna. Osim trgovinskih poreza koji su donekle realni (i koji su po svojoj prirodi flat- ravnomjerni), u nekim drzavama je 7% u nekim 25% maksimum, a porezi na prihod su cudovisni malte ne svagdje. Bogatasi ako se oporezuju i progresivno oni ce opet biti bogatasi, a sirotinja koja radi za platu uzima joj se krv. Danas su porezi mnogo veci nego sto su bili u vrijeme Turaka. Danas radis da bi ti uzeli 50% (Turci su uzmiali samo 10%) prihoda ma koliko da zaradjujes, a ako zaradjujes milione, nakon neke granice ti uzmu i 70 - 80%. To je cista pljacka.

 

Dakle bilo ravnomjerno ili progresivno, za male prihode porez na prihod uopste ne bi smjeo da postoji, najbolje bi bilo da se ukine. Time bi se stimulisala potrosnja, jer bi ljudi imali vise da potrose, a pa bi prihod drzavi dolazio od trgovinskih poreza, a bogati ako ih se treba oporezivati za njih se moze naci uvijek neki kompromis izmedju ravnomjernog i progresivnog, tako da ne pobjegnu sa svojim kapitalom, a opet da ih se zadrzi u zemlji i stimulise da ulazu vise kako bi svi imali koristi. 

[Млађони]

Nije problem progresivno oporezivanje ili ravnomjerno. Mene ako nisam bogat bi bas zabolelo koliko ce oporezivati bogatasa, hoce li mu uzeti 70% nakon nekog profita ili nece. S porezom je generalno problem rata oporezivanja koja malte nigdje nije realana ni pravedna. Osim trgovinskih poreza koji su donekle realni (i koji su po svojoj prirodi flat- ravnomjerni), u nekim drzavama je 7% u nekim 25% maksimum, a porezi na prihod su cudovisni malte ne svagdje. Bogatasi ako se oporezuju i progresivno oni ce opet biti bogatasi, a sirotinja koja radi za platu uzima joj se krv. Danas su porezi mnogo veci nego sto su bili u vrijeme Turaka. Danas radis da bi ti uzeli 50% (Turci su uzmiali samo 10%) prihoda ma koliko da zaradjujes, a ako zaradjujes milione, nakon neke granice ti uzmu i 70 - 80%. To je cista pljacka.

 

Dakle bilo ravnomjerno ili progresivno, za male prihode porez na prihod uopste ne bi smjeo da postoji, najbolje bi bilo da se ukine. Time bi se stimulisala potrosnja, jer bi ljudi imali vise da potrose, a pa bi prihod drzavi dolazio od trgovinskih poreza, a bogati ako ih se treba oporezivati za njih se moze naci uvijek neki kompromis izmedju ravnomjernog i progresivnog, tako da ne pobjegnu sa svojim kapitalom, a opet da ih se zadrzi u zemlji i stimulise da ulazu vise kako bi svi imali koristi. 

 

И није баш. Прогресивно опорезивње смањује број богатих --> број богатих смањује улагање у бизнис --> Смањивање улагања у бизнис -->смањује снагу комплетне привреде

 

Јер богати свој новц улажу. Тих 500 000  ће бити уложени у неки посао, овако ће их политичари прокоцкати. 

 

Путин је рецимо, да би опоравио Русију прво ставио раван порез, за све исти. 

[Crveni Baron]

Људи ће једноставно заустављати производње тренутка кад зарађују 990 000, да не би плаћали порезе 50 % и умањили своју зраду, а дотле ће поизати цене у складу са прогресивним порезима дотле.

Границу од милион ће прелазити само они који ће моћи да подигну цену (који имају такву робу, то се каже нееластична) и зарађују више од милион.

Дакле произвођач који дође до милион има две опције. Уколико им еластичну робу, престће да производи да не би зарађиво више од 999 000.

Уколико има нееластичну робу, прећи ће прак од милион тако што ће подизти цену.

*Еластична роба је она где се много мења тражња

*Неелстична она где се не мења, где је тражњаа много висока без обзира на цену. Нпр .. леба.. увек ће велики број људи да купује леба. Или сапуни. Чак и да повећају цену сапуна на 100 динра са 50 мало ко ће да каже - нећу да се купам.

Tako nekako. I imaces onaj primer da umas 6 privatnika koji prodaju po 1 milion robe a ne jedmog koji proda za 6 miliona. Vise bogatih, eavnomernija rasporeda bogatstva, bolja drzava ...

[Crveni Baron]

И није баш. Прогресивно опорезивње смањује број богатих --> број богатих смањује улагање у бизнис --> Смањивање улагања у бизнис -->смањује снагу комплетне привреде

исти.

To bi bilo tacno kada bi ljudi ulagali svoj novac, medjutim privrednoci ulazu tudj novac tj. Kredite.

[Млађони]

Tako nekako. I imaces onaj primer da umas 6 privatnika koji prodaju po 1 milion robe a ne jedmog koji proda za 6 miliona. Vise bogatih, eavnomernija rasporeda bogatstva, bolja drzava ...

 

Ти и даље не капираш. Прогресивни порези доносе мање богатих, не више. 

Ако зардим 100 евра порез ми је нула. Сви хоће да зраде 100 евра.

Ако зарадим 500 евра порез ми је 10 %. Мали број ће да одустане од зараде 500 евра.

Ако хоћу да зарадим 1000  евра порез ми је 25 %, ово ће већ да обесхрабри велики број људи да зради 1000 евр.

Ако хоћу да зарадим 2000 евра порез ми је 50 %, то ће да обесхрабри већину људи да зрађује 2000 евра.

Ако зрадим 3000 евра порез ми је 75 % - екстремно мали број људи ће ићи преко те цифре.

Итд.. до 100 % пореза када више нико неће да иде преко те цифремао

 

6 привредника који продају милион би имао у случају да су ти порези на милион 10 % 

А у случају кад су ти порези 50 % имаћеш једног.

 

 

Што су ти већи порези то ће већи број људи бити дестимулисан да прави тај новац. 

 

не знам како то не капираш, али ако сад ниси скапирао, џаба причам даље.