Православље и асертивност

[Н И Н Е]

Да би био хришћанин прво мораш да будеш личност и да знаш шта `оћеш. Понизност је онда надградња.

 

Ово млако стање духа, што се често у неким нашим круговима проповеда као "понизност", са тим нема никакве везе. Рече Христос - "ниси ни хладан ни врућ".

Слажем се. Можеш ли дати неки пример за то млако стање духа, нисам сигуран на шта тачно мислиш.

[Млађони]

Може ли се истовремено бити асертиван и понизан?

 

Мислим да је одговор на ово питање уједно и одговор на  наслов теме.

 

Наравно да може, Христ је пример савршене асертивности. Има један протестант који баш фино прича о томе. 

 

[Млађони]

Свиђа ми се ово али нисам сигуран да се то може уклопити у дефиницију асертивности као "агресивне" самоуверености, ако је превод уопште добар.

 

 

Асертивност је у психологији модел понашања и комуникације. Имаш агресивни модел понашања - где се бориш за своја права у односима али непоштујеш туђа, имаш пасивни модел понашања где се одричеш својих права и дозвољаваш да их газе али  поштујеш туђа, и имаш асеритвни модел понашања где се бориш за своја права али и поштујеш туђа.

[Deki992]

Нисам мислио на такву понизност, већ на хришћанску, без страха. Као кад Христос опере ноге својим ученицима.  "Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините." (Јн. 13, 14-15)

 

E ovo je odgovor na tvoje pitanje.
To ti je, po meni, pravi smisao poniznosti. Da si spreman, bez obzira na svoj status, da sluzis svakome. I najmanjem u drustvu i onom najvecem. 
Ali, da sluzis, iz ljubavi, kada je drugome potrebna tvoja sluzba-pomoc, da mu se nadjes i pomognes bez ikakve svesti o tome koliko si ti "visi ili nizi" od njega. 

Za to je potrebna velika snaga, nije to lak podvig.

E sad, cesto kada govorimo o poniznosti, govorimo o nekom stanju mlakosti, neodredjenosti, ono stanje kada pustas da te svako oblikuje po svojoj zelji a to nije dobro. Jer, kako ces ispuniti glavnu zapovest i voleti bliznjeg kao sebe ako ni sebe ne postujes i ne volis i otrcavas svoju licnost pred svakim vetrom koji dune na tebe? 

[JESSY]

ASERTIVNI TRENING

(engl. assertiveness training) Postupak planskog i sistematskog vežbanja isuviše plašljivih, pesimističnih, introvertnih, nepoverljivih, nesigurnih, zavisnih i pasivnih osoba da postanu preduzimljivije, prodornije i samopuzdanije u svom delovanju, naročito u interpersonalnim odnosima. Takvi bojažljivi pojedinci se u vrlo jednostavnim situacijama podstiču da izraze svoje mišljenje, da se suprotstave javno i da slobodno , bez straha, odbiju da urade ono što ne žele, a da ih zbog toga kasnije ne grize savest. Primer za ugled im je često ponašanje terapeuta, koji im pokazuje kako mogu da budu borbeniji, bez osećanja straha ili krivice. A.t. povučene i previše mirne ljude vežba da se dosledno i uporno bore za ostvarivanje svojih legitimnih prava, bez straha i bez osećanja krivice.

[Млађони]

Ауторка блога ми је одговорила на маил, придружиће нам се.  

[JESSY]

Ауторка блога ми је одговорила на маил, придружиће нам се.

pa zar vec nije...?

https://www.pouke.org/forum/topic/35450-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/page-3#entry1156025

[Grizzly Adams]

Слажем се. Можеш ли дати неки пример за то млако стање духа, нисам сигуран на шта тачно мислиш.

 

Мислим на оне људе који, углавном под утицајем разних "духовничара", хришћанство изврну у уништавање уместо развијање личности. Па онда не знају да сами донесу никакву одлуку, него увек за све питају свог гуруа чије неопрезне савете слепо слушају. И слично, то је само један пример.

 

Суштина хришћанства је да развијеш своју личност. Да ти постанеш тај који преузима одговорност и доноси одлуке, а не да будеш нечији духовни роб.

[JESSY]

Суштина хришћанства је да развијеш своју личност.

kako bi Jerotic rekao - individuacija....( ili obozenje)...

[Grizzly Adams]

Ја са Јеротића нисам баш на исте фреквенције...

[Млађони]

pa zar vec nije...?

https://www.pouke.org/forum/topic/35450-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/page-3#entry1156025

 

 

Ја нисам видео!  

 

Очекивао сам Огњену :Р 

 

 

Ја са Јеротића нисам баш на исте фреквенције... 

 

Он је психоаналитичар. Фројдовски приступ. Та теорија је мало превазиђена у прошлих 30 година.  

[Драгиња]

JESSY, on 28 Aug 2014 - 20:17, каже: pa zar vec nije...? https://www.pouke.org...-3#entry1156025 Ја нисам видео! Очекивао сам Огњену :Р

 

Нисам успела да се региструјем као Огњена, па ето постадох Драгиња!

[Млађони]

Нисам успела да се региструјем као Огњена, па ето постадох Драгиња!

 

Битно је да си ту, надимак није битан. Добродошла!   

[Драгиња]

Нисам мислио на такву понизност, већ на хришћанску, без страха. Као кад Христос опере ноге својим ученицима. "Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините." (Јн. 13, 14-15)

 

Као што рекох Фидеру:

Заиста не може, ако једнако разумемо реч понизност или карактеристику бити понизан. Лакше ће бити, ако покушаш да размислиш који је за тебе антоним за понизност. За мене је антноним охолост, напраситост, другим речима гордост. Следствено, понизност и поштовање не иду никако заједно, већ ако покушаш да их ујединиш добијеш сервилност и полтрноство. Добар пример су људи који су јако фини, увиђавни, ма мед точе са онима који су им у неком смислу надређени, а исти ти се показују у сасвим другом светлу према себи подређенима или једнакима тј. могу да буду веома незгодни и нимало пријатни.

 

Дакле, прво је важан договор око термина и како их ко доживљава! Ако је понизност хришћанска онда је она за мене синоним за кротост.

[Млађони]

Као што рекох Фидеру:

Заиста не може, ако једнако разумемо реч понизност или карактеристику бити понизан. Лакше ће бити, ако покушаш да размислиш који је за тебе антоним за понизност. За мене је антноним охолост, напраситост, другим речима гордост. Следствено, понизност и поштовање не иду никако заједно, већ ако покушаш да их ујединиш добијеш сервилност и полтрноство. Добар пример су људи који су јако фини, увиђавни, ма мед точе са онима који су им у неком смислу надређени, а исти ти се показују у сасвим другом светлу према себи подређенима или једнакима тј. могу да буду веома незгодни и нимало пријатни.

 

Дакле, прво је важан договор око термина и како их ко доживљава! Ако је понизност хришћанска онда је она за мене синоним за кротост.

 

Свака част Огњена ја пре неког времена имао проблем са посесивност и љубомора. Врло је важно да се договоре људи око терминологије.