Музеји, изложбе...

[Милан Ракић]

Радост Сусрета...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

Дођите да се дружимо и путем фотографија упознамо браћу која Христа сведоче и у најзабаченијим крајевима планете Земље!

[Volim_Sina_Bozjeg]

wow

[Danijela]

 

 

 

 

[Danijela]

Snimak sa otvaranje izlozbe:

https://www.youtube.com/watch?v=AiXNtnTwiiY&feature=youtu.be

[Danijela]

[Danijela]

[Danijela]

[Danijela]

[Danijela]

[Danijela]

[Снежана]

Руска авангарда у Београду

Музеј историје Југославије, 24. децембар 2015.

 

 

 

 

Поводом обележавања стогодишњице настанка Црног квадрата, ремек дела водећег уметника руске авангарде, Казимира Маљевича, које представља својеврсну револуцију у уметности, у Музеју историје Југославије (објекат Стари музеј) од 24. децембра 2015.  биће отворена изложба Руска авангарда у Београду. Ауторке изложбе су кустоскиње, Ана Пахомова и Фаина Балаховска.

На изложби ће бити представљена уметничка дела чувених аутора из пет установа: Руског државног архива књижевности и уметности, Ростовско-јарославског државног музеја архитектуре и уметности, Регионалног музеја уметности области Иваново, Музеја уметности Јарославске области и Државног историјско-архитектонског, уметничког  и пејзажног музеја Царицино. Поставку ће употпунити и једанаест дела из колекције Народног музеја у Београду, а изложба ће трајати до 28. фебруара 2016. године.

 

 

Изложба ће обухватити 117 радова познатих уметника: слике, цртеже, илустрације за књиге, скице костима за позориште и филм, порцелан са пропагандним порукама и идејне нацрте архитектонских здања. Међу најзначајнијим делима су графике и слике Василија Кандинског, Александра Родченка, Ивана Кљуна, Александра Архипенка, Александра Веснина и Љубов Попове, као и дела примењене уметности Казимира Маљевича.

 

http://www.novipolis.rs/kultura/29442/ruska-avangarda-u-beogradu.html

[Снежана]

 

 

 

https://scontent-frt3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/1545684_583259748488756_6342405010478077018_n.jpg?oh=986734028b9f550b121dc103652efebd&oe=5702DD7C

[Снежана]

120 година од рођења Саве Шумановића

Галерија Сава Шумановић, Шид

 

 

доручак на трави, 1927

 

 

 

Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника. Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду помогли и подржали њене програме.

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. године у Винковцима. Родитељи, Милутин и Персида, рођена Тубић, су потицали из угледних шидских грађанских породица. Млада породица се вратила у Шид са четворогодишњим Савом. Као десетогодишњак одлази на школовање у Земун где је уписао Реалну гимназију. Интересовање за уметност показао је већ у гимназији, када се уписао на сликарски курс професора Исидора Јунга. Након матуре вратио се кући чврсто решен да сликарство буде његов животни позив. Отац је имао сасвим друге планове за сина јединца. Желео је да постане адвокат. У решавање овог проблема умешала се мајка, која је подржала сина у његовим жељама те је нађено компромисно решење. Сава је 1914. године уписао у Загребу Вишу школу за умјетност и обрт, након које је могао постати наставник.

 

 

Прву годину је похађао у класи професора Отона Ивековића, а следеће три у класи Клемента Црнчића. Рад школе подразумевао је студирање по старим мајсторима, Диреру, Микеланђелу, Рубенсу и Рембранту. Импресионисте који су га заинтересовали још у Земуну, наставио је сам да проучава. Дружи се са колегама, Ђуром Тиљком, Маријаном Трепшеом, Јозом Туркаљом, Срећком Сабљаком, Миливојем Узелцем, а нарочито са рано преминулим Миланом Штајнером. Тада је започело и дугогодишње пријатељство са Антонијом Ткалчић Кошчевић, која је у истој школи учила вајарство. Редовно учествује на школским изложбама. У сведочанству о завршеном школовању забелажене су најбоље оцене и квалификације. У јулу те 1918. године учествује на заједничкој завршној изложби своје школе. Те исте године у Улриховом салону приређује прву самосталну изложбу са Богумилом Царом. Ради илустрације за књижевну ревију Јуриш, коју уређује А.Б. Шимић. Поред тога ради и као сценограф у Народном казалишту. Следеће 1920. године у мају приређује другу самосталну изложбу у Музеју за умјетност и обрт.

Представио се платнима која указују на симболизам и сецесију, тада актуелне у Хрватској уметности. Изложба је добила позитивне критике. Продао је доста слика, и уз очеву подршку на јесен се упутио у Париз, тадашњи центар уметничких збивања у Европи. Први боравак у Паризу трајао је само неколико месеци. Уписао се на курс код истакнутог ликовног педагога и уметника Андре Лота, и био је један од његових најбољих ученика. Шумановићев учитељ је припадао струји аналитичког кубизма, конструктивизма. То је време када су настале најзначајније кубистички орјентисане слике у историји нашег сликарства; Скулптор у атељеу, Мртва природа са сатом, Морнар на молу, Лучки агент. Утицај Андре Лота на Шумановића био је веома велик и присутан током целог живота.

 

 

скица пијани брод, 1927

 

У лето 1921. године вратио се у Загреб. Становао је код пријатељице Антоније Ткалчић Кошчевић. У октобру исте године у Умјетничком павиљону приређује изложбу слика које су настале у том новом стилу преузетом од Лота. Конзервативна критика и публика у Загребу није имала разумевања за његове нове радове. Следеће четири године Сава Шумановић је провео у Загребу, неуморно покушавајући да измени те конзервативне и провинцијалне ставове уметничких кругова Загреба. Тада су настали текстови Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство, који су веома значајни за разумевање његових идеја и уметности.

Поновни одлазак у Париз омогућила му је продаја двадесет слика адвокату Дорићу 1925. године. Оне се данас чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Тај други боравак у Паризу протекао је у понижавајућим условима под којим је Сава Шумановић добио визу. Имао је статус ученика, добио је ограничену дозволу боравка, забрану продаје слика, поново се уписао на курс код Андре Лота. Излагао на Јесењем салону у Паризу 1926. године. Угледни француски часописи, који су се бавили уметношћу, пишу о Сави Шумановићу и репродукују му слике. Тада је насликаоДоручак на трави, аутопортрет са четири акта у пределу, која се данас налази у Спомен збирци Павла Бељанског у Новом Саду. Учествовао је у осликавању култне кафане „La Coupole”, 1927. године. Исте године, насликао је своје најзначајније дело,Пијани брод. Ова слика монументалних димензија, настала је у грчевитом раду за само седам дана и ноћи. Инспирисана је Рембоовом истоименом песмом коју је баш тада преводио Растко Петровић и Жерикоовом сликом Сплав медузе. Изложио је на Салону независних, а оцене критике биле су подељене. Данас је слика Пијани бродпонос збирке Музеја савремене уметности у Београду.

 

 

пред подне (део композиције шидијанке, купачице), 1936

 

 

Отежани услови рада, лоше критике и низ других личних догађаја довели су уметника до нервне исцрпљености, па се 1928. године вратио у Шид, на опоравак. Тада су настале прве слике предела из околине Шида, „Сремске крајине“, низ пејзажа на којима бележи јединствену светлост и атмосферу завичаја. Овој теми много више се посветио када се касније заувек вратио кући. У септембру 1928. год. изложио је на Новом универзитету у Београду слике које су настале у Паризу. Добро је прошао и код критике и код публике, распродао је већину слика и поново се упутио у Париз. То је био његов последњи боравак у омиљеном граду. Трајао је нешто више од годину дана. Тада су настала ремек дела: Црвени ћилим, Лежећи женски акт, Луксембуршки парк у Паризу.

Вероватно се код куће није довољно опоравио. Здравствени проблеми су се веома брзо поново испољили. Мајка је дошла по њега у Париз. Заједно су се вратили у Шид марта 1930. године. Кратко време лечио се на клиници др Раденка Станковића у Београду. Болница је са свом документацијом потпуно уништена у бомбардовању за време Другог светског рата, те нису сачувани подаци о дијагнози и лечењу.

Код куће у Шиду, Шумановић се потпуно посветио сликању. Првих година сликао је актове по скицама које је донео из Париза и пејзаже из своје непосредне околине. То су остале доминантне теме до краја његовог живота. Отац Милутин преминуо је 1937. године. Тада је Сава преузео вођење породичног имања. Према сачуваној документацији из тог периода уочава се да је и тој обавези приступио крајње озбиљно као и свему другом у животу. Учио је енглески језик, похађао часове играња, посетио је изложбу француског сликарства деветнаестог века, која је гостовала у Народном музеју у Београду, непрекидно сликао и припремао се за велику изложбу.

 

 

стара трешња, 1938

 

 

Организовао је у септембру 1939. године на Новом универзитету у Београду велику самосталну изложбу на којој је изложио 410 слика. Задовољан успехом изложбе, вратио се у Шид и наставио да ради са великим полетом, упркос рату који је управо почео. Није имао среће да се мирно посвети оном што је највише волео и најбоље умео.

Рат је дошао и у мали Шид, који 1941. године улази у састав Независне државе Хрватске. Ћирилица тада постаје забрањено писмо. Сава Шумановић престаје да потписујe своје слике. У једној бесмисленој усташкој акцији на Велику Госпојину, 28. августа 1942. године ухапшен је и са великом групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици и сахрањен у заједничкој гробници. Тако је трагично завршио живот један од највећих српских сликара свих времена.

 

триптих берачице, 1942

 

 

Извор: Галерија Сава Шумановић

 

[Снежана]

http://www.danubeogradu.rs/wp-content/uploads/2016/01/izlozba-radova-milica-od-macve-triptih1962-660x318.jpg

 

 

Izložba radova Milića od Mačve iz različitih perioda    

U Kući kralja Petra I biće otvorena izložba radova Milića od Mačve iz privatnih kolekcija.

Od 19. januara (19.00) do 2. februara zainteresovani će moći da vide 12 slika u tehnici ulja na platnu, tempera na drvetu i četiri akvarela iz privatnih kolekcija.

Izložba obuhvata radove iz različitih perioda stvaralaštva Milića od Mačve, iz vremena „Mediale“ (1957-58), retko viđenih slika iz šezdesetih godina, sve do slika iz 1999. godine.

Izložbu će otvoriti Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i Nenad Konstantinović, predsednik Skupštine GO Savski venac.

Milić od Mačve

Milić Stanković – Milić od Mačve, rođen je 1934. godine u selu Belotić, u Mačvi, a preminuo u Beogradu 8. decembra 2000. godine.

Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, 1959. godine. Završio je i tri godine Arhitektonskog fakulteta, bio je član ULUS-a od 1960. godine i član Udruženja književnika od 1990. godine. Izlagao je po celoj bivšoj Jugoslaviji i svetskim metropolama od Pariza i Brisela do Moskve.

Projektovao je i izveo tri kule – Dvorce umetnosti: „Radovanovu kulu“ (u Mačvi), „Milićevu stiharu na Palisadu“ (na Zlatiboru) i „Kulu na sedam vetrova“ (u Beogradu, na Zvezdari).

Objavio je nekoliko knjiga, pisao je poeziju, beležio je i poeziju svojih prijatelja, družio se sa najviđenijim ljudima Srbije i sveta i stvorio značajan umetnički opus u slikarstvu, poeziji i graditeljstvu.

Kao član „Mediale“ družio se sa Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Mirom Glavurtićem, Milovanom Vidakom, Sinišom Vukovićem, Urošem Toškovićem i drugima.

Olja Ivanjicki, između ostalog, o Miliću od Mačve je napisala: „Milićeva dioptrija vizionara i žuta neba sa balvanima koji lete, probijaju pogled, perspektivu, sa narodom koji je dole naseljen, od Babinih ukova, do srpske Vedante, bila su jaka sećanja jednog dana i gde ih razdvojiti i gde ih spojiti, njega i nas, i suprotne i slične, a u potrazi za istinom, suštinom i vrhovnom tajnom. A svi smo živeli pored istih reka i sanjali isti san“.

„Moja je mašta izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, što se odražavalo kroz najdublju kompaktnost sfere svesti mojih predaka i njihovih predanja. Bio sam u potpunosti svestan značenja takve fantastike, koja se ne kuje ni u kakvoj alhemičarskoj radionici sedamnaestog veka, a kamoli u medialnoj, pa ni kroz ostale svetske pokrete slične vrste. Ali, u vreme kad je Mediala pronalazila samu sebe, veoma je bilo važno okupljanje svih duhova za koje su san i mašta predstavljali realnost“. – Milić od Mačve

Ulaz je slobodan radnim danima od 12.00 do 18.00 i subotom od 10.00 do 14.00. (danubeogradu.rs)