"i koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca" (telom se vazneo,telom ce opet doci)

[Nina 777]

Zanima me kako vi shvatate vaznesenje telom,Gospoda naseg,kao i drugih koji su vazneseni telom,Presvete nase Bogorodice,Svetog Ilije(za njih znam). I za Gospoda se kaze,jednom je uzeo telo,ali ne samo za tih 33 godine,koliko pozive sa nama,vec za svagda I docice u telu.Bukvalno tumaceci,Gospod je i sada u telu,samo u stvarnosti koju ne vidimo jos uvek telesnim vidom.

Sveti Nekterije se javljao starcu Nektariju Vitalisu u telu,vidljivo(i ne smao njemu),ali kaze da to telo nije bilo materijalizovano,pokusao je da ga zagrli ali kao da je prosao kroz Sveca,da li tako nekako razumeti telo u kom je sada Gospod,Presveta.Postoji li neko dogmatsko ucenje o tome?

[Deja Vu]

Мене занима то седање са десне стране Оца. Често знамо у дискусијама да споменемо да за Бога не важи време, простор, па ако не важи како сад Христос седа са десне стране, очигледно је да Отац има неки облик, неку форму, а овамо расправљамо да нема облик, да је безобличан, бесконачан, јер је облик повезан са простором. Исто сести са десне стране значи да Отац седи на неком трону, каучу, троседу, што ће рећи да се налази у неком простору, а опет овамо причамо да је простор везан за овај свет итд. итд. 

 

Или се ради о томе да ми не знамо какав је Божји облик којег изгледа има и да седи на неком троседу којег наш ум не може да замисли? 

[Nina 777]

Razumem sta pitas,sto se toga tice ja to shvatam na sl.nacin.Da bismo lakse pojmili Boga,mi koristimo pojmove i kategorije kojih nema u Bozijoj stvarnosti,kao sto su npr.vreme ili prostor,ili evo sedenje sa desne strane.Mislim da to sa desne strane oznacava,da je prvi do Boga Oca,Njegov Sin,(tj. od dogadjaja ovaplocenja,ovaploceni vaskrsli i vazneseni Sin)( mi kazemo kad je neko necija desna ruka,sa desne strane,znaci prvi do)tako da tu nema prostornog odredjenja.To sto sedi,opet nasim poimanjem(sedenje,fotelja kako ti nazva) se objasnjava pozicija Boga Oca,gde je u hijerarhiji Oca,Sina,Duha Svetog,Otac na vrhu,i Sin se od Oca radja,a Duh od Oca ishodi.Katolici su tu dogmatski pogresili kada su rekli da Duh ishodi i od Oca i od Sina,na taj nacin promenivsi hijerarhiu u kojoj nije samo Otac na vrhu,vec i Otac i Sin.Naravno,ni ta hijerarhija nije poput ove nase zemaljske,vec u ljubavi.

Sto se tice oblika,Bog je licnost,tj.tri licnosti,i sigurno da licnosti Bozije imaju oblik,ai to je opet duhovni oblik,tesko razumljiv nama,ali nam se objavljivao u raznim oblicima,sin Boziji kao Sin Coveciji,Duh Sveti kao golub,kod Avrama,kao tri andjela...
Mene bas zanima ovo sto pitah,da neko ko zna ili je razmisljao rasvetli malo,...nakon ovog sto napisah o Sv.Nektariju malo mi je jasnije,ali eto mozda neko nesto moze da kaze vise o tome...kad smo vec svi na tom putu da upoznajemo sve bolje Boga u kog verujemo.Kazu,lakse je verovati u transcendentnog Boga koji stvara svet,ali je teze verovati u ovaplocenog Boga,a jos kad uz sve to ucimo da je nakon vaskrsenja vaznesen telom,i da je zauvek primio telo,i da ce drugi put doci u telu,tu je vec malo teze,mada Bogu je lako,i On nam uvek daje kada trazimo i otvara kada kucamo i verujem da cu nekako moci da pojmim ovo sto mi je jos uvek tesko pojmljivo.

[Дејан]

ovo  pitanje je bolje napisati na nekoj temi gde odgovaraju naši duhovnici i teolozi, imate baner na vrhu sajta

[Nina 777]

Hvala vam Dejane,ne morate mi persirati,znam..razmisljala sam da postavim ocu Savi ili nekom teologu,ali me je zanimalo da li i sta imaju da kazu obicni vernici,Hriscani ,laici,kako dozivljavaju tu stvar,posto sam ponekad najjasnije odgovore dobijla od obicnih vernika,jednog deke iz crkve,o jednom ozbiljnom pitanju(sto su posle i knjige potvrdile)  ili cak  dece :)Pricekacu malo,pa ako niko ne bude imao neki za mene prijemcljiv odgovor,napisacu nekom od teologa.

Crkva nam uzrasta i na Petru i na Pavlu :)Hvala jos jednom za sugestiju

[Иван Ивковић]

кад се поведу одређене теме много волим да се најпре присетим једне важне чињенице. То је чињеница да је нашим чулима доступан изузетно мали део створеног света. Нека откровења добијамо непосредно од Бога а нека посредно путем наука али опет по Божјем допуштењу. Мислим да је питање које постављаш равно другим питањима која се тичу појава које по својој немоћи називамо чудима (ходање по води, умножавање хлебова, васкрсавање мртвих...). Како је небројено мноштво Његових верних ученика чинило и чиниће таква и већа дела? Није ли сасвим природно (заиста природно) било коме да постаје слободан од окова свог, људског пада (греха и огреховљености), пале природе (закона физике) и историје (простор-времена) онолико колико је близак Христу, колико је у јединству с Њим? Мислим да је много важније бавити се тиме како је Спаситељ присутан у Светим Тајнама (и то не превише, приоритет бих дао живом искуству, тј. учествовању у њима више него пуком размишљању). На крају, зашто је толико наглашавао значај вере...?

"Ако можеш веровати, све је могуће оном који верује." (Мк 9,23)

[Nina 777]

Da ,u pravu si,slazem se da je ovo pitanje u toj drugoj grupi pitanja,..ali isto tako znam  da neke stvari iz vere,koje kada verom dozivimo,mozemo o njima da govorimo,ne doduse razumom,ali mozemo umom.Npr.meni je iskreno jako tesko pojmljivo bilo ovaplocenje,negde na pocetku pristupanja crkvi,pa mi je Bog dao I pokazao da je upravo On ,ovaploceni Gospod,taj Bog kog sam danima I nocima dozivala I sa Njim komunicirala kao dete(nekim svojim molitvama).Onda,vaskrsenje Hrista u telu,sam ignorisala  dugo(u smislu suocavanja),iako sam intuitivno jako volela taj praznik ,sve do jednog Vaskrsa,kada mi je zbog te moje skepticnosti doslo jako zao,I tada sam prvi put svesno prosla kroz Mali Vaskrs(kako ga zovu) za nedelju dana,tj.Tominu nedelju,kada sam kao na popravnom ispitu rekla zajedno sa apostolom Tomom,dodirnuvsi Hristovo rebro-Gospod moj I Bog moj!

Mnoga ucenja nase vere,koja su mi bila nepojmljiva,postala su pojmljiva mom umu,bas kao I mom srcu.I zasto da se ogranicavamo,kad nas je Bog stvorio da budemo poput Njega(naravno,u nasem smirenju i Bozijoj blagodati),kad nam je dao toliki potencijal duha(kao I tela I psihe).Um je duhovni sastojak,kao sto je razum psihicki-dusevni,tako nekako kaze I Jerotic,I neki Svetitelji.Mi umom imamo mogucnost poimanja duhovne stvarnosti uz ostale darove I sile duhovne,kao sto su srce,vera(kao culo percepcije nevidljivog),ljubav(koja izlazi iz sebe),nada(koja je potvrda nase vere),slobodna volja…Ovim se pitanjima ja I ne bavim iz puke zelje za razmisljanjem,meni bez iskustva I prozivljenog I u praksi,zivotu primenjljivog, sve to malo znaci,ali zajedno,I te kako znaci I unapredjuje coveka,a Gospod kaze da nam je On sam mera rasta,sto bi bilo beskonacno uzrastanje(npr.mnogo je lakse molitveno pravilo, kada,dok citas molitve Svetih,koje su tamo postavili,poimas to sto citas…onda Sv.Jefrem Sirin kaze u molitvi Bogorodici-“Neka te nocu ugledam mislenim vidom”).Koliko bi lepo bilo da mozemo da ugledamo mislenim vidom Hrista I Njegovu misiju I otkrovenje,I dogadjaje,koje proslavljamo,Bogorodicu,Svete,pa da mozemo potpuno,verom,srcem,umom ucestvovati u Tajnama,a ne samo posmatracki.

Dakle,ovo pitanje verujem da neki ljudi poimaju(pa makar I pomocu teoloskih znanja,koja su nam ostavili oni,koji su I tu izvesnost u sebi imali I mislenim ocima videli),I da mogu da mi daju odgovor.Do tad,kao sto kazes primam sa verom,poverenjem :)ali dopustam i kontruktivnu sumnju(bas je bila tema o sumnji,koja moze biti dobra)  (i bas sam u uvodu pomenula kako se Sv.Nektarije starcu Vitalisu javljao u telu,vidljivom,ali koje je drugacije,nematerijalizovano,prepoznao ga je jer je imao lik sa ikone,I kada sam ja to procitala,verovala sam 5 posto,prosto mi je to bilo jako jako jako cudno,jos tu tako blizu,i unasem vremenu,...ali kada sam srela Starca Nektarija Vitalisa,I dozivela manstir Sv.Nektarija,u potpunosti sam poverovala,I sada to mogu i da pojmim.Mnogo znace susreti sa Svetima,mostima,I zivim Svetiteljima,u njihovim ocima covek moze da vidi Istinu,Carstvo Bozije,Boga kakav jeste.Pravoslavlje nam daje tu mogucnost,ako je zelimo iskoristiti)

Ps.Video je sjajan!!!  ,hehe to je to  thanks

[Иван Ивковић]

Добро, наше је да увек ревнујемо за веће дарове, како је коме дато и како се коме да. И све је лепо и добро док "ревнујемо по разуму". Насладе, виђења и свакојака друга откровења се дају по мери нашег раста али претенциозно је подвизавати се ради тога јер је "већи онај који је спознао себе од оног који се удостојио да види анђеле". А ово за Оваплоћење... Па то је и анђелима непојмљиво а камоли људима. Уствари, јасан је нама циљ и Оваплоћења и многих других чинилаца Божанског домостроја спасења но начин нам углавном није откривен сем да је кључ успеха богоугодних дела у вери, нади и љубави.
Гледање неког или нечег мисленим видом не бих везивао за одређени лик већ бих то пре поистоветио са оним чувеним сагледавањем нетварне светлости, тј. препознавањем његових енергија. Недавно сам баш размишљао о томе како би лепо било кад бисмо имали тако истанчан "слух" да у моменту познамо Божју вољу за нас али нама често бука овога света а и сопствена неотесаност не дозвољавају да је чујемо, бар не јасно... чак и кад се мало потрудимо. Зато ме мало плаше "скокови" о којима пишеш. Можда једноставно нисам такав "капацитет"... Више ми одговара овако нешто...

 

"Немојмо да тражимо насладе и виђења. Ми смо грешни и недостојни духовних наслада и виђења, нисмо за њих способни због старога у нама. Пажљивом молитвом затражимо да погледе свога ума обратимо ка нама самима, како бисмо открили огреховљеност у себи. Када је откријемо, станимо у мислима пред Господа нашег Исуса Христа, заједно са губавима, слепима, глувима, хромима, раслабљенима, демонизованима: почнимо да у сузама молитвено вапијемо, из сиромаштва свога духа, из срца скрушеног од туге због наших грехова. Нека тај вапај буде бескрајно обилан! Нека се свака многоглагољивост и свако обиље речи покаже неспособним да га изрази. Нека се у своме обиљу и својој необјашњивости непрестано облачи у молитву са мало речи, али са много значења: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног."

 

П.С. Да, није лош филм мада сам генерално доста уздржан према екранизацијама које се баве догађајима описаним у Светом Писму. Овај одломак сам убацио чисто да мало освежи тему...

[Nina 777]

Добро, наше је да увек ревнујемо за веће дарове, како је коме дато и како се коме да. И све је лепо и добро док "ревнујемо по разуму". Насладе, виђења и свакојака друга откровења се дају по мери нашег раста али претенциозно је подвизавати се ради тога јер је "већи онај који је спознао себе од оног који се удостојио да види анђеле". А ово за Оваплоћење... Па то је и анђелима непојмљиво а камоли људима. Уствари, јасан је нама циљ и Оваплоћења и многих других чинилаца Божанског домостроја спасења но начин нам углавном није откривен сем да је кључ успеха богоугодних дела у вери, нади и љубави.

Гледање неког или нечег мисленим видом не бих везивао за одређени лик већ бих то пре поистоветио са оним чувеним сагледавањем нетварне светлости, тј. препознавањем његових енергија. Недавно сам баш размишљао о томе како би лепо било кад бисмо имали тако истанчан "слух" да у моменту познамо Божју вољу за нас али нама често бука овога света а и сопствена неотесаност не дозвољавају да је чујемо, бар не јасно... чак и кад се мало потрудимо. Зато ме мало плаше "скокови" о којима пишеш. Можда једноставно нисам такав "капацитет"... Више ми одговара овако нешто...

 

 

П.С. Да, није лош филм мада сам генерално доста уздржан према екранизацијама које се баве догађајима описаним у Светом Писму. Овај одломак сам убацио чисто да мало освежи тему...

 

Bas sam pomislila da bi se moglo shvatiti kao pretenciozno ili kao neka ambicija za cudima I vidjenjima,daleko daleko od toga.Stvari su jako jednostavne,evo gledacu da se pojednostavim-malopre sam odgovorila jednom bratu sa foruma na jednoj temi,koji kaze da je njemu tesko da tek tako poveruje u Vakrsenje,I meni je bilo tesko,I velikom broju vernika je tesko,I apostolu Tomi je bilo tesko,ali mnogi nemaju  hrabrosti da o tome pricaju.Svi moramo da verujemo,kao da smo u nekoj sekti,jer nam je tako I tako receno,napisano.

Covek primi veru,kada sretne Gospoda u svom srcu,I na poverenje primi sva ta ucenja,ali ima potrebu da I sam prodje kroz njih.Verom sagledava izvesnost nevidljivog sveta,I umom poima duhovne stvari.Kako da objasnis da ja ranije nisam mogla da vidm Bogorodicu,a sada je vidim(i nije li lakse obracati se nekom koga vidis?),Vaskrs nisam mogla da vidim,a sada ga vidim.To nisu vidjenja I cuda o kojima ti pricas(I ovo sto si naveo citat-sjajno!!! slazem se sto posto),tome nikad nisam tezila.

Ovo o cemu ja govorim je sazrevanje I ucvrscivanje u veri,meni je to potrebno,ne zelim da mi vera bude slepa,zelim ja da prodjem svojim vidom i opitom kroz sve to.

I misim da na ovakvim forumima bi ljudi trebali da diskutuju o svojoj veri,jer o svim ovim drugim stvarima,moze I na drugim forumima,ili bi bar trebale da su sekundarne.Mene je zanimalo,ako neko prolazi na svom duhovnom putu slicne nedoumice,da dodje do konstruktivne razmene.Bog zeli svesne vernike ,a ne neke “slepce”,taj slep I hrom iz tvog citata videli su jasnije Sina Bozijeg I Carstvo Njegovo od mnogih od nas,jer mu je duh bio pronicljiv I neostecenog vida ,I hromom  je duhovni korak bio neometen.

 “А ово за Оваплоћење... Па то је и анђелима непојмљиво а камоли људима”

naravno,zato sto je to ljubav,toliko preizobilna,ekstaticna,takvo cudo,kakvom ljudski um,pa ni andjelski ne moze da se nacudi.

Ali to ne znaci da mi verom ne treba da sozercavamo I umom poimamo da se to zaista zbilo,ne da trebamo,vec moramo da se suocimo.O tome sam govorila.Meni je bar to potrebno.Jos uvek ne vidim dogadjaj vaznesenja I to da je Gospod jednom za svagda primio telo(mislim na ovo-za svagda),ali verujem da ce mi Bog dati I to da vidim,kao I druge stvari moje vere koje mi je otkrio.Razumem ako neko nema takvu potrebu,svako ima svoj put kroz veru.

 

Meni su ok ekranizacije,uopste svaki vid umetnosti,ako vec neko ima nadahnuce,da se bavi Jevandjeljem…nisam  ni ja gledala taj film,al bas mi je simpaticno bilo sto je prikazano Vaznesenje

[Иван Ивковић]

http://www.troll.me/2011/09/27/uncategorized/i-want-to-believe/

[Nina 777]

 

http://www.troll.me/2011/09/27/uncategorized/i-want-to-believe/

 

pa da      

[Milan Nikolic]