Vox populi: када ће Патријарх Павле бити канонизован?

[Дијана.]

Глас народа - народна душа и срце рекоше своје...

 

 

https://www.facebook.com/1443139332586618/photos/a.1445639335669951.1073741835.1443139332586618/1701501726750376/?type=3

 

Оваква, тј. сличне иконе се већ могу видјети по црквама и манастирима нашим...  :0442_feel:

Диван је Бог у светима својим... Жедна је душа наша Бога живога...

[Кратос]

 

Да ли чудо чини светитељ или Господ? Која је сврха по вама светитеља?

Gospod čini kroz njih.Da budi vidljivi hramovi Duha Svetoga.

[александар живаљев]

 

Жан Клод Ларше: Свети патријарше Павле, моли Бога за нас!

Читаоци поука.орг већ су обавијештени да је недавно у Москви, у издању ставропигијалног Сретењског манастира, изашла на руском књига познатог православног патролога, ђакона др Жан Клод Ларшеа, "Патријарх Павле - светитељ наших дана". Захваљујући сајту православие.ру у прилици смо да прочитамо и предговор аутора овој књизи, у преводу са руског језика Александра Живковића.

 

Патријарх српски Павле - један од најцјењенијих и поштованијих предстојатеља православне цркве прошлог вијека, пошто је достигао славу, не само у својој земљи већ и широм православног свијета.

Његова величина лежи у понизности, своју снагу - показивао је као савршен у немоћи (2 Кор 12:. 9).

Невјероватно је, па чак и изненађујуће, да је овај наизглед мали и крхки човјек понизно водио Српску цркву врло једноставно и задржавајући исти строги и уредни аскетски живот, као на почетку свог монашког подвига. Сваки дан, без обзира на околности, локацију, степен замора, он је задржао строго правило о вршењу богослужења, примао је све вјернике који су то жељели, у својој кући и патријаршијској цркви, у којој је сваког јутра, без изузетка, служио литургију. Примао је све са једноставношћу, без разлике између људи према њиховом социјалном статусу, духовном или моралном стању, одричући се плате која му је припадала, а дијелећи са свима оно мало што је оставио за живот. Он је водио сав посао око куће у свом скромном дому, куповао храну, припремао оброке, поправљао своје ципеле и ушивао мантију. Често је заједно са најнужнијим радницима Патријаршије обављао неупадљиве свакодневне ствари. Напуштао је аутомобил са возачем, ишао пјешице, без пратње улицама главног града, радо разговарао са пролазницима или користио јавни превоз, у коме је као сваки обичан путник куповао карту.

Треба се усхићавати чињеницом да је током међуетничког и међурелигијског сукоба, који је захватио Југославију током његовог патријархата, он безусловно бранио српски народ, његову духовну и културну баштину - наслијеђе дуге и богате историје у крилу православног хришћанства - као неуморан молитвеник за српске жртве  укључујући и косовске, и њихов заступник у свим домаћим и међународним организацијама не из политичких разлога, него у име хришћанства. Како је нагласио на дан свог избора за патријарха – вођен само и само Јеванђељем у име Бога увијек је стајао у заштиту човјека без обзира на његову вјерску или националну припадност, вођен ријечима апостола, чије име је носио:“Нема више ни Јеврејина ни паганина; ни роба ни слободнога, ни мушког ни женског, јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Гал 3, 28.). У вријеме када су се многи  његови земљаци предавали безрасудној логици рата и заслијепљени национализмом до мјере да су оправдавали злочине које су починили њихови сународници, патријарх Павле осуђује насиље, из било крог разлога и ставља се на страну жртве, било ког поријекла биле . У свијетлу тада чињених нечовјечних дјела, једних и других, никада није престао да апелује: "Будимо људи" - што није долазило из хуманистичке концепције човјека, већ као библијско, хришћанско схватање човјека као бескрајно вриједног, јединственог, незамјењивог носиоца у својој природи Божијег образа (слике). Позивајући да волимо своје непријатеље, али у исто вријеме схватајући да је тај хришћнски идеал за многе недостижн, он је неуморно молио да се све одвија кроз барем извршење најмање, такође, библијске заповијести: „Не чини другима оно што не желиш да они чине теби.“ (види Лк. 6, 31.). У свим конфликтним ситуацијама патријарх Павле, укријепљен  унутрашњим миром аскете, Божјом милошћу побједивши страсти, био је кротак, милостив, милостив и великодушан.

Међу најатрактивнијим особина личности Патријарха Павла, треба споменути суптилан хумор, који је показивао у свим околностима, чак и у најсвечанијим. Духовитим расположењем је често умиривао сукобе, смањивао стрес, решавао проблеме и пружајо скромне и ненаметљиве вриједне поуке које се могу поредити са онима древних отаца. Ова књига ће представити неколико таквих примјера.

На крају, неодољиво привлачи и сва сабраност, коју је показивао патријарх Павла током служења Свете Литургије. Неке од фотографија које илуструју ову књигу јесу доказ тога. То су праве иконе, које одражавају понизности, дух покајања и једноставност овог патријарха, који је дубином своје личности и својих дјела припадао великим патријарсима древних времена.

Иконе и фреске са његовом сликом се већ појављују у црквама и манастирима Србије. Нема сумње да ће у блиско вријеме, патријарх Павле, који је препознат као светац током овоземаљског живота од великог броја вјерника у свим земљама, бити канонизован од Српске цркве и причислен свима светима од свих помјесних цркава.

Већ и данас, многи вапе: "Свети патријарше Павле, моли Бога за нас!"

 

[Дијана.]