Da li postoji razlika izmedju kritike i osude?

[JESSY]

Иван ПТ је подстакао да поставим ову тему....мислим да је веома занимљиво као и веома важно утврдити евентуалне разлике.....

 

 

ево једног текста на ту тему....

 

питање:

 

Evo, cesto vidimo da drugi to cine a i sami to cesto cinimo, da kritikujemo
nekoga ili nesto ili neku pojavu. Cesto i Oci kritikuju nekoga ili neku
pojavu ili postupak. Da li je i svaka kritika isto sto i osudjivanje i samim
tim i greh ? Da li treba bas sve tolerisati i praviti se da nista bas ne
vidimo , tj praviti se lud i tako pustiti da u drustvenoj zajednici se
zacari greh ili pak nesto kritikovati pa i sam ciniti greh osudjivanja?

 

одговор:

 

Verovatno i ti, kao lekar, kazes nekome: Izbegavaj ovo ili uzmi ono... Svakako da mozes reci: "Ti imas taj i taj problem, on nastaje zbog toga i toga, nisi unosio dovoljno vitamina, ili si radio nesto sto ne treba, sto je narusilo tvoje zdravlje... Ako hoces zdrav da budes, uzmi ovo i izbegavaj ono. Ako si zarazan, izbegavaj drustvo. Ne kaslji coveku u lice!" I slicno tome... Ako pogledas sa strane, to sto ti govoris svojim pacijentima bi se moglo opisati kao "kritika". Ako zaista hoces da radis svoj posao moras da "kritikujes", jer je to tvoja duznost. Pa tako i kod nas. Mi se trudimo da ukazemo ljudima na to kako da dostignu duhovno zdravlje, jer je poznato da se dusa "hrani" mislima, recima i delima. Ukoliko su nase misli, reci i dela dobri - postizemo duhovno zdravlje, ukoliko ne - postizemo duhovnu bolest. A najbolja hrana za dusu je - molitva. Sva nasa kritika, kao svestenika, se moze svesti na to.
Pozdravlja te,

o. Srba

 

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=10968

[JESSY]

питање:

 

slazem se Oci su OK. Nego, mislim da nas obicne mirjane (ako se ne varam,
> mirjani su obicni vernici - krsteni tj. i ja?) , cesto kazemo: "trebao je
> npr. Marko Markovic da uradi ovo i ovo a on je takav i takav i uradio je to
> i to." Tesko je uvek napraviti jasnu razliku u tim slucajevima izmedju
> kritike i osude. Mozda je kljucno to da li nekom uputimo kritiku kao
> dobronamernu ili kao ogovaranje? Ali cesto i dobronamerna kritika se moze
> tumaciti kao osuda ,jer, izdizemo sebe jer smo "pametniji" pa bi mi bolje,
> no nekad i stvarno nesto bolje znamo pa kritikujemo... Nema bas jasne
> definicije osude i npr taj neki manjak definicija u veri malo je po nekad
> problem za nas iz nauke jer smo naucili da za sve postoje neke definicije.

 

одговор:

 

Sam si dao primer. Osudjuvanje moze da bude kad neko zeli do daokaze da "...on je takav..." a neosudjivanje je kad kaze sta je dobro s ta lose u nekom delu.
Na pr. osudjivanje:
- "Marko Markovic je trebao da uradi ovo, ali on je takav pa je uradio to."
Ili neosudjivanje:
- "Marko Markovic je trebao da uradi ovo ali on je uradio to." (bez ono "on je takav")
Cini mi se da u prvom primeru mi ocenjujemo delo, a u drugom coveka. U tome je razlika. Jedno je sustina dela a drugo sustina coveka. Covek delima moze sebe da ponizi, osudi ili obezvredi do izvesne mere, ali njegova sustina je nesto mnogo vise i kompleksnije od tog ponizenja koje je sebi naneo. Ponizenje je delo ili pojam, koji je mnogo manje kompleksan od licnosti.
Pozdrav,

o. Srba

[Иван Ивковић]

Свакако, кључни фактор се налази у срцу, тј. намера са којом критикујемо. Можда неко има много љубави а мало разума и претерано критикује јер га боли нечији пад а при томе не схвата да постиже све мање добра. То је човек "безазлен као голуб" али не и "мудар као змија". Постоји и та варијанта. Она са злурадом критиком је опште позната.

Лако је препознати осуду кад се кроз разговор провуче "...он је такав и такав..." Мене много више брине и занима осуда у срцу, коју не морамо поделити ни са ким али баш тада она не само да опстаје него се ту и учвршћује. "Даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога..." То је прави изазов...

Ово може бити од користи: Рат са грешним мислима.

[Ненад Р.]

По мени има разлике између критике и осуде .

Критикује се особа која неку лошу ствар , али не изузетно лошу ствар . Критикујеш особу која ти је веома драга коју можеш и донекле да разумеш , за његово добро .

иза критике најчешће (не мора да увек значи) једна особа другу особу која жели добро тој особи.

Са осудом је другачије јер осуђујеш особу коју никако не можеш да сватиш што је учинила неку ствар , и коју из некога разлога не волиш . У таквим ситуацијама не ретко се нека особа осуђује злонамерно.

[Milos Tijanic]

Sam si dao primer. Osudjuvanje moze da bude kad neko zeli do daokaze da "...on je takav..." a neosudjivanje je kad kaze sta je dobro s ta lose u nekom delu.

 

Управо мислим да је овде кључ разлике, у мотиву и жељи да се неко представи на лош начин. Можемо и да не кажемо Марко је такав и такав, већ

Марко Марковић је требао да ископа већу рупу, али је он ископао мању.

Марко Марковић је требао дође тачно на време али је он каснио.

... и после пете, шесте реченице ми можемо да закључимо да је Марко такав и такав, без да смо то рекли.

[Ayla]

Kritiku od osude razlikujem u namjeri. Ukoliko se osjeti dobronamjernost i želja da upozorenjem učinimo dobro, kritika je savjet koji čini korist onome kome se upućuje, a i onome ko je upućuje.
Osudu gledam kao zloupotrebu dobre namjere.

[Иван Ивковић]

... и после пете, шесте реченице ми можемо да закључимо да је Марко такав и такав, без да смо то рекли.

...Што би било индиректно (посредно) осуђивање.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kao što je bilo i rečeno ovde, ovo pitanje mora imati pre toga jedan vrlo važan podvig, a to je, bitka sa pomislima....

[Данче*]

По мени критика је начин да се човек поправи да се нешто учини бољим док код осуде нема тог осећаја за бољитком него чист гнев.

[DYNABLASTER]

Kao što je bilo i rečeno ovde, ovo pitanje mora imati pre toga jedan vrlo važan podvig, a to je, bitka sa pomislima....

Da, u pocetku je potreban napor da se nauci, tj. da se covek priseti onoga sto je davno zaboravio, da obnovi gradivo, a posle kad se utvrdi,  postaje deo bica i napadi se odbijaju kao komarac od prozora.

[Oglo]

По мени критика је начин да се човек поправи да се нешто учини бољим док код осуде нема тог осећаја за бољитком него чист гнев.

 

Kako bi englezi rekli treba izbjeći riječ veoma.

Kritika < veoma kritika=osuda

[Панарет]

Сматрам да "критика" представља савет упућен другом из љубави и као такав увек укључује поштовање слободе другог да поступи како сам одабере, макар ми то сматрали сасвим погрешним избором. Наравно, у том случају је и одговорност за живљену слободу на нашем ближњем. С друге стране, осуда има за циљ да се други потчини нашем поимању стварности, нашем егоистичком пориву да обликујемо друге и чак да им украдемо мало мира. Човек који осуђује није свестан у коликом самољубљу и обмани живи, јер љубави нема без поштовања другог. Ако волимо другог, поштоваћемо и његово право да погреши, а ми ћемо увек из љубави упутити савет шта да измени код себе, а сходно својој савести и нашој одговорности за ближњег.

[Volim_Sina_Bozjeg]

postaje deo bica i napadi se odbijaju kao komarac od prozora.

 

Moraš da obratiš pažnju kad se napadi konstantno odbijaju automatski bez truda i svesti,jer tada je brat moj vreme za preispitivanja i generalni remont podviga. Straži.