"Диогенов синдром" - опсесивно сакупљање ствари

[Иван Ивковић]

Синдром натрпане куће

Особе које пате од "синдрома натрпане куће" могу толико да се затрпају стварима, да временом, због стида, почињу да избегавају рођаке и пријатеље који могу да им уђу у кућу.

 

НЕКИ људи имају потребу да купују и гомилају разне ствари у кући, рецимо храну, воду, одећу, обућу, часописе. Особе које пате од "синдрома натрпане куће", који се још зове и "Диогенов синдром", могу толико да се затрпају стварима, да временом, због стида, почињу да избегавају рођаке и пријатеље који могу да им уђу у кућу, тврде стручњаци. Психолог и психотерапеут Маја Стопарић истиче:

- Углавном је реч о особама које су одрасле у сиромаштву, у тзв. "зони преживљавања". А када су у тој зони тада се све чува, јер ти људи у ствари прате поруку својих родитеља да се нешто баци. Себе виде као "одговорне и штедљиве", и тако гомилају ствари које им никада неће затребати.

Наша саговорница каже да је терапија неуспешна ако особа почне само да сређује кућу у којој се, иначе, одлично сналази. Неопходно је да се осећање задовољства тим гомилањем замени другим начином постизања тог осећања. Има људи који су склони неконтролисаном трошењу, а таква врста куповине зове се ониманија. Ипак, за такве особе има "лека".

- Код људи преокупираних куповином стално се понавља снажан импулс да нешто купе, што може да има везе са поремећајем расположења или анксиозношћу. Могу да се излече тако што ће постати свесни тога да имају проблем. Следећи корак јесте да кроз психотерапију закључе у којим ситуацијама осећају да "морају нешто да купе, или ће им се у супротном нешто катастрофично десити", што су вероватно научили још као деца. Такве особе, такође, могу да имају и низак ниво самопоуздања, па кроз куповину покушавају да надокнаде то што им недостаје. Ако, на пример, купују накит и одећу, мисле да ће тако побољшати слику о себи у јавности, али то кратко траје. Осећање незадовољства собом опет се јавља, особа поново иде у куповину и тако се врти у зачараном кругу - каже Маја Стопарић.

 

Извор: http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:332820-Sindrom-natrpane-kuce

[Иван Ивковић]

Јесте ли имали прилике да се сретнете са особама овог профила? Срж проблема је очигледно духовне природе али ме занима каква су ваша искуства. Како човеку најбезболније предочити да има проблем? Већ назирем неке одговоре али волео бих да чујем ваша мишљења.

[Odahviing]

Ja imam ovaj problem, pogotovu kada igram RPG igre, ono npr. Skyrim kada sam igrao toliko sam skupio svega i svačega da nisam mogao da se krećem, a što se ovako u životu tiče nemam, a i  nepoznajem nikoga ko ima.

[Иван Ивковић]

 

http://dju770.over-blog.com/article-35282369.html

 

Strastveni "čuvari" svake sitnice koja im se sviđa ili bi "jednom mogla dobro doći" vrlo brzo napune kuću suvišnim i nepotrebnim predmetima koji im onemogućuju normalan život, a oni pak misle da drukčije ne mogu.
Osobe koje pate od takozvanog "sindroma natrpane kuće", poznatog i kao Diogenov sindrom, mogu stvaranje zaliha i čuvanje stvari dovesti do neslućenih razmjera.
To su osobe kojima nered postaje središte života, objasnio je Alfred Pritz, ravnatelj privatnoga bečkoga sveučilišta Sigmund Freud, stručnjak za poremećaj sakupljanja.
"Glavni je problem u tome što takvi ljudi ništa ne mogu baciti", kaže Pritz.
Ali kako razlikujemo osobu koja živi u neredu zbog lijenosti od prisilnoga sakupljača?
"To je vrlo sklizak teren", priznaje Pritz, i lako je od neznatne neurednosti doći u fazu u kojoj od nereda ne možeš uči u kuću.
"Sakupljači" mogu u stanu gomilati bilo što, od sitnica do gitara, ali znanstvenik je otkrio da najčešće vole papir pa su novine na vrhu ljestvice. Drugi te "zbirke" obično smatraju beskorisnima ili bezvrijednima.
Osobe koje pate od tog opsesivno-kompulsivnog poremećaja pripadaju svim dobnim skupinama i češće su žene nego muškarci. Prema procjenama austrijskih stručnjaka, oko 0,4 posto ukupnoga stanovništva čuva nepotrebne stvari.
Međutim, broj neprijavljenih slučajeva može biti znatno veći jer se ti ljudi obično nađu u začaranom krugu. "Ljudi se stide. Ne žele da drugi vide njihov stan pa tako gube sve društvene kontakte", kaže Pritz.
Istraživači se "sindromom natrpane kuće" bave proteklih 15 godina, ali izvan SAD-a nema mnogo opsežnijih studija. Podgrupama, odnosno onima koji stvaraju zalihe u virtualnom svijetu ili skupljaju životinje, posvećeno je još manje pozornosti.
"Virtualni hrčci" nisu u stanju izbrisati poruke elektronske pošte sve dok im se potpuno ne zatrpa e-mail pa više ne mogu ni slati ni primati poruke. Sakupljači životinja katkada dospiju u vijesti kada vlasti otkriju desetke zanemarenih ljubimaca na jednom imanju ili u malom stanu.
Situacija je posebno teška za partnere i djecu takvih ljudi. Terapija može početi jednostavnim pružanjem pomoći u pospremanju. Dobra su varijanta i grupe za psihoterapiju.
I kod ovog je poremećaja najvažnije priznati da bolest postoji jer su mnogi "sakupljači" sretni i dobro se osjećaju u svojoj pretrpanoj kući, rekao je Robert Gruber iz austrijske psihoterapijske grupe. Jedna je od mogućnosti da ih se suoči s problemom to da ih se "gurne" u akciju.
"Terapija, nažalost, često nije vrlo uspješna jer sakupljanje stvari pruža zadovoljstvo. Gomilanje se može pretvoriti u ovisnost pa se može dogoditi da nakon raščišćavanja, sakupljač jednostavno počne sve iznova", rekao je Pritz.

 

izvor: HINA

http://forum.burek.com/kad-cuvanje-stvari-postane-opsesija-t286300.wap2.html

[мирођија]

 Људи чија су срца празна гомилају ствари.

 Баш сам скоро размишљала да ли сам и сама од тих, јер годинама сам гомилала књиге.

 Јесу оне корисне, али већини мојих књига је место у библиотеци.

 

 Врло брзо ми се нагомилају и новине,разни кувари, оно здрава храна...рецепти.

 Па боље ми је да за промену нешто здраво посадим и одгајим без пестицида.

 

 Поменула бих и  љубитеље паса који држе без одгварајуће бриге опасне псе.

 Данас сам читала детаљнији чланак о девојчици којује ујео пас у парку,у Нишу.

 Питам се шта ће људима такви пси?

 И ту је много тога празњикаво.

[DYNABLASTER]

Јесте ли имали прилике да се сретнете са особама овог профила?

Svaki dan kad stanem ispred ogledala :0102_laugh:

[snebivljivi maslacak]

Мој брат има једног друга који воли тако да купује половне ствари, прерађује их и продаје антикварницама и слично. Има негдје око 28 година а већ има пуну једну собу ствари које је накуповао а које му не требају, сад ће морати за њих да изнајми простор.

Колико сам од брата чула ова болест обично долази у старијим годинама.

Ја за ово знам из приче, али сам се једва суздржала од смијеха кад ми је тај дечко са особитим жаром и сјајом у очима причао о неким сличицама које скупља.

На срећу он схвата да има проблем, како се то лијечи не знам...

Биле су неке емисеје на тв о таквим људима...

[JESSY]

ja suprotno stalno volim da rasciscavam stvari.....bacam, poklanjam....jako mi smeta kad dodjem u neki stan u kojem prosto ne mozes ni da dises od nagomilanih stvari...volim da znam gde mi sta stoji.....volim i slobodan prostor....

ima dosta takvih ljudi oko mene....prvo sam mislila da su u pitanju samo starije osobe, ali sam shvatila da to cine i mladji ljudi.....sve u stilu, mozda mi zatreba, a to vreme nikad ni ne dodje....

sigurno da taj problem ima veze sa njihovim unutrasnjim stanjemi....dosta njih nije toga ni svesno....

[Grizzly Adams]

Знам неке такве људе, тачно је да то долази од сиромаштва у детињству или слично. Веома непријатан осећај.

 

Ја сам сасвим супротно од тога - минималиста. Чим ми нешто не треба избацујем, држим само оно што тренутно користим. Већ има и превише ствари које користим па ме нервирају...

[Иван Ивковић]

Ja imam ovaj problem, pogotovu kada igram RPG igre, ono npr. Skyrim kada sam igrao toliko sam skupio svega i svačega da nisam mogao da se krećem, a što se ovako u životu tiče nemam, a i  nepoznajem nikoga ko ima.

Човече, колико си ти срећан... Иако сигурно патиш због других ствари буди срећан бар зато што те је ово заобишло.

 

Svaki dan kad stanem ispred ogledala :0102_laugh:

И немаш проблем с тим? (0_0)'

 

пуну једну собу ствари

Није страшно ако ради на томе да тргује. Иако се ствари повремено нагомилају али ипак циркулишу. Знам људе који такорећи бесомучно грабе ствари па њима не само да пуне собе него и друге просторије где живе, гараже, па чак и дворишта. У тренутном недостатку сопственог простора заузимају туђ...

 

ja suprotno stalno volim da rasciscavam stvari.....bacam, poklanjam...

  Ово поздрављам!

Да, усудићу се да поменем и онај стих: "Безумниче,ноћас ће тражити душу твоју..." Црква очигледно има лек и Лекара. Можда само треба бити довољно стрпљив... Можда...

[Grizzly Adams]

Најгоре од свега је што они и упорно купују ствари које им не требају. Пође да купи хлеб и млеко, види да су пегле на распродаји и купи две пегле... Или тако нешто безвезе ако неко продаје јефтино. Па има десет старих телевизора који скупљају прашину. Чак и неколико старих аутомобила који стоје напољу и труле... Чуда.

[JESSY]

"Безумниче,ноћас ће тражити душу твоју..." Црква очигледно има лек и Лекара. Можда само треба бити довољно стрпљив...

facenew22222222

[Иван Ивковић]

Најгоре од свега је што они и упорно купују ствари које им не требају. Пође да купи хлеб и млеко, види да су пегле на распродаји и купи две пегле... Или тако нешто безвезе ако неко продаје јефтино. Па има десет старих телевизора који скупљају прашину. Чак и неколико старих аутомобила који стоје напољу и труле... Чуда.

Баш о томе и ја причам. Не знам али сумњам да се код нас неко од стручњака озбиљније позабавио овом проблематиком а мислим да је појава итекако присутна у данашње време. Могуће и да је све присутнија.

[Grizzly Adams]

Због беде & сиромаштва... Ту треба привреда, а не психијатри. Шта да радиш.

[DYNABLASTER]

 

 

И немаш проблем с тим? (0_0)'

 

 

Nemam, jer imam namenu, problem je u tome sto sam spor i lenj crnogorac.