Вести о упокојењу...

[Velja94]

Такве теорије завере су постале прави опијат.

Само да подсетим, на тој мисији (Аполо-11) радило је четири стотине хиљада људи. Сви стручњаци, научници, инжењери, математичари, техничари итд.

Неки од њих били су пореклом Срби и постоје њихова сведочења о истинитости тог пројекта. Потребно је само мало да се заинтересујемо и истражимо.

Ja se sa tobom slažem. Zlatno Pravilo masona za sve te četiri hiljade ljudi:"Onaj koji zna on treba da ćuti". Kad su građene piramide u Egiptu setimo se da su svi graditelji piramida bili ubijeni tako je isto sa astronautima.

[Milan Nikolic]

Многе државе и компаније сада намеравају да шаљу мисије на Месец. Зато је Наса покренула питање заштите својих места слетања као споменика.

Та места се већ виде са свим детаљима помоћу сателита из месечеве орбите.

[Velja94]

Вељо брате, одакле се ти информишеш?

Gde stignem ali prvo dobro proverim te informacije.

[Velja94]

Многе државе и компаније сада намеравају да шаљу мисије на Месец. Зато је Наса покренула питање заштите својих места слетања као споменика.

Та места се већ виде са свим детаљима помоћу сателита из месечеве орбите.

Nasa je Hazarska kompanija i kao sve veće po Americi.

[GeniusAtWork]

Ej, imamo čitavu temu od 200 i kusur odgovora oko spuštanja na Mesec, 'ajde da ne spamujemo temu o smrti čoveka raznim tripovima...

[Velja94]

Ej, imamo čitavu temu od 200 i kusur odgovora oko spuštanja na Mesec, 'ajde da ne spamujemo temu o smrti čoveka raznim tripovima...

Slažem se.

[Пг]

Умро је јуче, данас је сахрањен. Сахрањен је без државних почасти.

Нажалост, о њему се мало шта зна, а много нас је задужио. На википедији пише само ово: http://sr.wikipedia....Вељко_Раденовић

У његову част је Гаврило Кујунџић написао пјесму:

Са делије.нет-а:

"Браћо, јуче се упокојио ђенерал Вељко Раденовић, велики јунак у одбрани Косова и Метохије, и велики човек. Увек радо певамо песму о њему, а био нам је и гост на концерту, имали смо ту част... Међутим, мало ко схвата да та песма није настала у жељи да се прављењем мита о једном човеку диже морал у народу, него управо као живо сведочанство нашег драгог композитора Гаврила Кујунџића из Ораховца, који је са осталим мушким српским главама одолевао притиску арнаутских банди које су хтеле да их побију и протерају из родног града. У јуначком пробијању два обруча непритељских формација и терањем терориста на бег, ђенерал Вељко и његови момци, дика Српска, ослободили су вишеструко слабију српску одбрану, сачињену од сваке мушке главе која је живела у граду, који су јуначки одолели неколико дана притиску терористичких јединица. Како композитор сам сведочи, никада неће заборавити призор гаравог Ђенерала људине, како са својим момчинама улази као спаситељ међу њих и назвавши им Бога пита за стање међу њима, жртве и потребну помоћ. Нећемо ни ми никада заборавити Ђенерала, ни њега као човека нити његове јуначке подвиге у одбрани наше свете мученичке српске земље! Много ми је жао, данас сам ишао на ВМА да питам за њега где је смештен јер нам је јављено још пре десет дана да је јако болестан и да му је лоше. Пошто нико није знао где се налази, а и где год смо звали нигде није било информације о њему, остали смо ускраћени да се ми Делије заједно са Косовским Божурима који су добили ову информацију и желели да заједно са нама посете болесног Ђенерала, макар последњи пут опростимо од живог јунака. Али, СРЦЕ ХЕРОЈА ЗАУВЕК ЖИВИ!

Тропар св. српским мученицима (глас 8 ) : Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал' спасосте душе, небо се весели; а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај децо бесмртности". Ми на земљи род ваш кличемо вам углас: мученици нови молите се за нас.

ВЕЧАН МУ ПОМЕН!"

Бог да му душу прости.

[Срђан Шијакињић]

Вечна му слава и хвала.

[Лидија Миленковић]

Вечна му слава и хвала.

АМИН !

[grigorije22]

Преминуо проФесор Војин Димитријевић

БЕОГРАД - У Београду је данас изненада преминуо директор Београдског центра за људска права проФ. др Војин Димитријевић.

ПроФ. др Војин Димитријевић је дипломирао и докторирао на Правном Факултету у Београду, на којем је до 1998. године био редовни проФесор.

Био је почасни доктор неколико универзитета у свету и гостујући проФесор на Универзитету Вирџинија у САД и универзитетима у Ослу, Норвешка и Лунду, Шведска.

Носилац је Француског ордена Легије части.

Од 1995. године био је директор Београдског центра за људска права.

Војин Димитријевић је од 2000. године био члан Венецијанске комисије Савета Европе за демократију путем права, 2001. именован је за судију ад хок Међународног суда правде.

Био је члан Сталног арбитражног суда у Хагу, председник Југословенског удружења за међународно право, председник Савета Института за међународну политику и привреду и председник Управног одбора Југословенске кинотеке.

Од 2003. године био је члан Савета за борбу против корупције при Влади Републике Србије.

Један је од оснивача форума за међународне односе, а члан Српског ПЕН Центра био је од 1986. године.

Био је члан и потпредседник Комитетета за људска права Уједињених нација, од 1982. до 1994. године.

Аутор је више књига и научних чланака.

[Guest]

петак, 05. окт 2012, 15:05 -> 18:05

Преминуо Војин Димитријевић

Професор Војин Димитријевић, директор Београдског центра за људска права, преминуо је у Београду у 81. години.

Директор Београдског центра за људска права и професор међународног права Војин Димитријевић преминуо је у Београду у 81. години.

Димитријевић је рођен 9. јула 1932. године у Ријеци. Гимназију и Правни факултет завршио је у Београду на коме је магистрирао и докторирао. Био је почасни доктор универзитета "Макгил" (Монтреал) и "Кент" (Кентербери).

Био је члан Венецијанске комисије, Института де Дроит интернешенал, Међународне комисије правника, судија Сталног арбитражног суда у Хагу, члан Управног одбора Асоцијације института за људска права и члан Српског ПЕН центра.

Био је редовни професор Међународног јавног права и Међународних односа на Правном факултету Универзитета у Београду до септембра 1998. када му је престао радни однос због противљења новом Закону о универзитету Републике Србије и протеста због отпуштања колега на основу тога Закона. Био је члан, известилац и потпредседник Комитета УН за људска права.

Између осталог, био потпредседник Асоцијације за међународне студије, судија ад хок Међународног суда правде, председник Југословенског форума за људска права, председник Југословенског удружења за међународно право, члан Савета за борбу против корупције и председник Европског покрета у Србији.

Био је и члан Председништва Грађанског савеза Србије. Као гостујући професор, предавао је на универзитетима у Сплиту, Сарајеву, Вирџинији (САД), Ослу (Норвешка) и Лунду (Шведска). Држао је предавања и на многим другим универзитетима.

Објавио је, сам или као коаутор, велики број уџбеника и књига, као и многобројне чланке. Више издања доживеле су књиге Тероризам, Страховлада, Силажење с ума и Међународно право људских права. Директор Београдског центра за људска права је од 1995. године.

Велики губитак за друштво

Београдски Центар за људска права оценио је да су смрћу Димитријевића, кога су у Србији многи волели, а поштовали сви, па и противници, борба за људска права и изградњу демократије у нашој земљи претрпели озбиљан губитак.

"Велика елоквенција, јака аргументација, смиреност у расправи, упорност у инсистирању на спровођењу права и правде и велико поштовање за човека, допринели су великом уважавању професора Димитријевића у свету и у Србији", навео је Центар.

"Од тренутка када је кроз емисију ТВ Београд 'Кино око' покренуо озбиљне критичке расправе у друштву у коме је живео, није одустајао од борбе за боље друштво, за уважавање човека и његових права и напора да демократија у Србије постане попут оне у развијеним земљама Европе", наводи се у саопштењу.

Градоначелник Београда Драган Ђилас је у телеграму саучешћа породици навео да ће Војина Димитријевића грађани памтити као неуморног борца за правду.

"Професор Димитријевић је, као један од наших најбољих правника и стручњака за међународно право, био дубоко поштован не само од својих колега, већ од свих који су вршили неку фунцију бранећи демократске процесе у нашем друштву и штитећи међународно право наше државе и њених грађана", наводи се у у телеграму саучешћа Ђиласа.

Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић рекао је да је смрт Војина Димитријевића велики губитак за друштво у Србији које је у њему имало поузданог и вредног професора, храброг активисту за људска права и велики научни ауторитет.

"Димитријевић се супротставио рату када то у Србији није било ни лако ни једноставно, као што се борио за демократизацију Србије против Милошевићевог поретка у друштву које дуго није било спремно за истину о природи тог система", рекао је Јовановић.

Председник скупштинског Одбора за људска права Мехо Омеровић указао је да је Србија изгубила великог борца за грађанско друштво и правну државу, док је заштитник грађана Саша Јанковић истакао да је Димитријевић био највећи борац за људска права.

Независно удружење новинара Србије и Независно друштво новинара Војводине саопштили су да је Србија остала без једног од својих највреднијих људи. Његовим одласком НУНС и НДНВ су, како наводе, остали без великог пријатеља и подршке у борби за професионални опоравак новинарства.

[Guest]

Видим постављена је ова вест, а наишао сам на мало већи текст на РТСу те да поставим.

Бог да му душу опрости!

[Милан Ракић]

Бог да му души опрости!

[Guest - . . .-]

Синоћ пре поноћи, преминуо је Бранко Чрнац-Туста, фронтмен легендарних КУД Идијота, преносе хрватски медији.

Певачу је почетком 2011. дијагностикован карцином плућа и грла са којим се није могао изборити.

Недавно су у клубу Гун српски рокери направили концерт подршке Тусти.

Легендарни панк бенд КУД Идијоти на чијем је челу Туста био основан је 1987. године у Пули. Ширу популарност су стекли након победе на Омладинском фестивалу у Суботици.

Албум "Боливиа Р'Н'Р", компилацију прва три сингла, те три дотад необјављене песме, објавили су 1990, а само неколико месеци касније и албум "Ми смо овдје само због пара", који је и до данас остао њихов најпродаванији.

Свој последњи албум, хваљен од стране критике, КУД Идијоти објављују 2001.

За време рата на простору бивше Југославије бенд се у неколико пута изјаснио против националистичке идеологије коју се водили политичари како у Београду, тако и у Загребу.

Blic online

[Guest - . . .-]